Србија забрањује додавања шећера у воћне сокове
http://www.politika.rs/scc/clanak/41991 ... H9eU3EjOPM
Нова правила за произвођаче предвиђају и да декларација мора да буде прецизнија и са много више података за купце
Домаћи произвођачи налазе се пред новим захтевима, а један од њих, вероватно за купце и најважнији, јесте забрана додавања шећера у воћне сокове.
У „Службеном гласнику” недавно је објављен нови правилник о воћним соковима и сродним производима који намеће нова знатно ригорознија правила за ову индустрију. Ипак, произвођачима је дат дуг рок за прилагођавање јер ће прописи почети да се примењује тек од 1. јула следеће године.
У делу правилника који се односи на дозвољене састојке, уведена су нова правила из Директиве 2012/12/ЕУ, као што су она које се односе на додавање шећера. Овај састојак као додатак више неће бити дозвољен у воћним соковима, воћним соковима од концентрисаног воћног сока и воћним соковима у праху. Због тога ће бити забрањене и изјаве на амбалажи које се често употребљавају, попут „без додатог шећера”.
Додавање шећера, меда или заслађивача толерисаће се само у производњи нектара, и то у количини до 20 одсто укупне масе готовог производа.
“Ако су шећери природно присутни у воћном нектару, произвођачи ће морати на декларацији да наведу изјаву – „садржи природно присутне шећере””
Ова европска директива усвојена је још 2012. на тржишту уније због бриге о здрављу грађана и покушаја да се смањи унос шећера. Воћни сокови чине десет одсто свих безалкохолних пића која се продају у ЕУ. Удео сокова направљених од концентрата је 87,6 одсто, док 12,4 чине чисти воћни сокови.
Према саопштењу Европске комисије, сокови који су до тада могли да се нађу на полицама у супермаркетима могли су да садрже и до 150 грама шећера по литру, а исти случај је и у Србији.
Новим правилником који је усаглашен са европским утврђују се и минимални захтеви квалитета за воћне сокове. Рецимо, које воће може да се користи као сировина и колики су минимални удели, састојци који могу да се додају, технолошки поступци производње, методе за испитивање квалитета производа, као и захтеви за означавање производа.
Нова правила требало би да допринесу и прецизнијем декларисању воћних сокова који се продају на нашем тржишту. Декларација ће морати да буде јаснија, прецизнија и са много више података. Честе притужбе потрошача до сада су биле да квалитет сокова не одговара истакнутој декларацији на амбалажи.
Према овим прописима, који су прилагођени европским, ако је сок произведен само од једне врсте воћа, у називу производа реч „воће” моћи ће да буде замењен називом те врсте воћа. Рецимо, назив „воћни сок јабуке” замењује са „сок јабуке”. Ако је сок направљен од више врста воћа, произвођач је дужан да тај податак наведе на етикети, и то почевши од врсте воћа кога има највише у производу.
Такође, уколико се производ декларише као нектар потрошач ће морати да буде јасно обавештен о уделу воћа у том соку. Изјава да воћном нектару нису додати шећери и било која изјава која може да подстакне потрошача на куповину, може да буде истакнута само ако тај производ не садржи додате састојке који се користе у својству заслађивања напитка, укључујући и законом дозвољене заслађиваче. Ако су шећери природно присутни у воћном нектару, произвођачи ће морати на декларацији да наведу изјаву – „садржи природно присутне шећере”.
Како се наводи у тексту новог правилника, производи који су декларисани до дана почетка примене овог правилника (а који не испуњавају прописане услове) моћи ће да буду у промету до истека рока трајања, а најкасније до 31. децембра 2021. године.