Zanimljivi novinski i drugi članci
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Kako je Rusija kupila petinu američkih zaliha uranijuma?
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... id=1317159
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... id=1317159
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Drago mi je ako su zaista kupili neke od američkih rudnika, zbog onoga što piše na kraju teksta - da su od 1993. do 2003. Amerikanci od Rusa uzeli 20000 nuklearnih glava i pretvorili ih u gorivo za elektrane.
Detaljnije: "We gave you uranium, you repaid us by bombing Belgrade: Putin slams US over nuclear treaties": https://www.rt.com/news/407244-putin-nu ... -treaties/
Projekat se cinično zvao "Megatone za megavate", Amerikanci su napravili postrojenja za preradu širom Rusije i čak ih "okitili" američkim zastavama. Putin kaže da su verovatno tada videli u kako je lošem stanju rusko nuklearno oružje, shvatili da nema ko da im se suprotstavi i rešili da "ukinu" međunarodno pravo.
Detaljnije: "We gave you uranium, you repaid us by bombing Belgrade: Putin slams US over nuclear treaties": https://www.rt.com/news/407244-putin-nu ... -treaties/
Projekat se cinično zvao "Megatone za megavate", Amerikanci su napravili postrojenja za preradu širom Rusije i čak ih "okitili" američkim zastavama. Putin kaže da su verovatno tada videli u kako je lošem stanju rusko nuklearno oružje, shvatili da nema ko da im se suprotstavi i rešili da "ukinu" međunarodno pravo.
Ђенерал Јанковић
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Србија - четврти највећи извозник фудбалера у свету
http://www.politika.rs/scc/clanak/39183 ... ra-u-svetu
У квалификацијама за Светско првенство у Русији 2018. године дрес националне селекције облачило је 26 играча
Да су нам 1962. биле веће дневнице и да су рудари више примали...
Ако се изузме полуфинале на Првом светском првенству у фудбалу 1930. за које се пријавило само 13 репрезентација, а било је предвиђено да учествује 16, па нису ни игране квалификације, највећи успех Југославија је остварила 1962. у Чилеу. Завршила је као четврта, мада је остао утисак да је једина могла равноправно да се носи с Бразилом. На жалост, „плави” опет нису прошли полуфинале, мада су реално били бољи од Чехословака. А нису прошли, јер... Имали су мале дневнице, па су затражили да им се повећају. Капитен Галић је, после много година, испричао да је председник ФСЈ Ђурђић одбио захтев рекавши: „Знате ли колико примају рудари у Југославији?”
Да су нам 1974. награде исплаћене у Немачкој, без пореза...
После Другог светског рата Југославија је учествовала на четири узастопна светска првенства у фудбалу (1950, 1954, 1958. и 1962), а онда је пропустила два једно за другим (1966. и 1970). Коначно се у светски врх вратила 1974. и од те генерације се много очекивало. У Западној Немачкој је одлично почело – прво место у групи (0:0 против светског првака Бразила, 9:0 против Заира и 1:1 против Шкотске). Али у другој рунди три утакмице и три пораза (Западна Немачка 2:0, Пољска 2:1 и Шведска 2:1). Играчи су опет били незадовољни због пара. Тражили су да им награде буду исплаћене у Немачкој, на руке, а не у отаџбини, јер би добар део отишао на порез.
Да 1982. у име играча није обећана уплата у Титов фонд...
Бледа игра против Северне Ирске (0:0), несрећан пораз од домаћина Шпаније (2:1) и мучење против Хондураса (1:0) и наши фудбалери су неславно прошли на Светском првенству 1982. И опет је кобну улогу одиграо новац. Играчима је саопштено да су се „добровољно” одрекли премија у корист Титовог фонда (за школовање радничке деце). Фудбалери, наводно, нису били против доброчинства, али да уплате коме они хоће...
Да 2005. председник савеза није дао „финансијску инјекцију”...
У августу 2005, после оставке Драгана Стојковића и његовог избора за председника Црвене звезде, на чело Фудбалског савеза Србије и Црне Горе је дошао Караџић. Он је обећао да има начин да додатно награди репрезентативце за сваку предстојећу утакмицу у квалификацијама за Светско првенство 2006. у Немачкој. И „финансијска инјекција” није била узалуд: СЦГ је код куће победила Литванију с 2:0, у Шпанији је играла 1:1, у Литванији победила с 2:0 и у последњем мечу, као домаћин, завршила посао савладавши БиХ с 1:0.
Да 1974. Бекенбауерова генерација није уценила немачки савез...
Светско првенство 1974. је играно у Западној Немачкој, чија је репрезентација, европски првак из 1972, с фудбалерима Бајерна, освајачима Купа шампиона 1974, имала задатак да постане и светски шампион. Разуме се, за то су играчима обећане и награде. Међутим, у току шампионата, они су затражили да се оне повећају или ће – национални савез да зажали! Остало је да се нагађа да ли је у ту сврху послужио и најнепријатнији пораз који је Западна Немачка могла да доживи – од Источне Немачке (1:0) или је то било срачунато да домаћин избегне групу у којој би морао да се бори против Холандије и Бразила, углавном Бекенбауерова генерација је искористила прилику да још боље наплати свој успех (постала је светски првак).
Земље са највише фудбалских печалбара:
1. Бразил 1.784,
2. Аргентина 929,
3. Француска 758,
4. Србија 607,
5. Нигерија 596,
6. Шпанија 497,
7. Хрватска 477,
8. Колумбија 440,
9. Португалија 392,
10. Сенегал 377,
11. Обала Слоноваче 370,
12. Камерун 366,
13. Гана 365,
14. БиХ 363,
15.Уругвај 354.
Истраживањем швајцарске агенције „CIES football observatory“ обухваћено је 6.129 клубова из 456 лига у 184 државе. Утврђено је да ван својих земаља игра 18.953 фудбалера (или 13 одсто од
укупног броја) из 194 државе. Од 15 држава највећих извозника фудбалера шест је европских, пет је афричких и три су јужноамеричке.Највеће тржиште за запошљавање странаца је Европа. Кору хлеба на „Старом континету“ зарађује 1.090 Бразилаца, 647 Француза док су са 545 „гастарбајтера“ Срби на трећој позицији. У Европи су запослени играчи из 176 земаља, али 56,1 одсто од укупног
броја је из других европских држава. Од неевропљана после Бразилаца највише је Нигеријаца (382), Аргентинаца (379) и Сенегалаца (302). У Азији (447) и САД (87) је највише Бразилаца а у Јужној
http://www.politika.rs/scc/clanak/39183 ... ra-u-svetu
У квалификацијама за Светско првенство у Русији 2018. године дрес националне селекције облачило је 26 играча
Да су нам 1962. биле веће дневнице и да су рудари више примали...
Ако се изузме полуфинале на Првом светском првенству у фудбалу 1930. за које се пријавило само 13 репрезентација, а било је предвиђено да учествује 16, па нису ни игране квалификације, највећи успех Југославија је остварила 1962. у Чилеу. Завршила је као четврта, мада је остао утисак да је једина могла равноправно да се носи с Бразилом. На жалост, „плави” опет нису прошли полуфинале, мада су реално били бољи од Чехословака. А нису прошли, јер... Имали су мале дневнице, па су затражили да им се повећају. Капитен Галић је, после много година, испричао да је председник ФСЈ Ђурђић одбио захтев рекавши: „Знате ли колико примају рудари у Југославији?”
Да су нам 1974. награде исплаћене у Немачкој, без пореза...
После Другог светског рата Југославија је учествовала на четири узастопна светска првенства у фудбалу (1950, 1954, 1958. и 1962), а онда је пропустила два једно за другим (1966. и 1970). Коначно се у светски врх вратила 1974. и од те генерације се много очекивало. У Западној Немачкој је одлично почело – прво место у групи (0:0 против светског првака Бразила, 9:0 против Заира и 1:1 против Шкотске). Али у другој рунди три утакмице и три пораза (Западна Немачка 2:0, Пољска 2:1 и Шведска 2:1). Играчи су опет били незадовољни због пара. Тражили су да им награде буду исплаћене у Немачкој, на руке, а не у отаџбини, јер би добар део отишао на порез.
Да 1982. у име играча није обећана уплата у Титов фонд...
Бледа игра против Северне Ирске (0:0), несрећан пораз од домаћина Шпаније (2:1) и мучење против Хондураса (1:0) и наши фудбалери су неславно прошли на Светском првенству 1982. И опет је кобну улогу одиграо новац. Играчима је саопштено да су се „добровољно” одрекли премија у корист Титовог фонда (за школовање радничке деце). Фудбалери, наводно, нису били против доброчинства, али да уплате коме они хоће...
Да 2005. председник савеза није дао „финансијску инјекцију”...
У августу 2005, после оставке Драгана Стојковића и његовог избора за председника Црвене звезде, на чело Фудбалског савеза Србије и Црне Горе је дошао Караџић. Он је обећао да има начин да додатно награди репрезентативце за сваку предстојећу утакмицу у квалификацијама за Светско првенство 2006. у Немачкој. И „финансијска инјекција” није била узалуд: СЦГ је код куће победила Литванију с 2:0, у Шпанији је играла 1:1, у Литванији победила с 2:0 и у последњем мечу, као домаћин, завршила посао савладавши БиХ с 1:0.
Да 1974. Бекенбауерова генерација није уценила немачки савез...
Светско првенство 1974. је играно у Западној Немачкој, чија је репрезентација, европски првак из 1972, с фудбалерима Бајерна, освајачима Купа шампиона 1974, имала задатак да постане и светски шампион. Разуме се, за то су играчима обећане и награде. Међутим, у току шампионата, они су затражили да се оне повећају или ће – национални савез да зажали! Остало је да се нагађа да ли је у ту сврху послужио и најнепријатнији пораз који је Западна Немачка могла да доживи – од Источне Немачке (1:0) или је то било срачунато да домаћин избегне групу у којој би морао да се бори против Холандије и Бразила, углавном Бекенбауерова генерација је искористила прилику да још боље наплати свој успех (постала је светски првак).
Земље са највише фудбалских печалбара:
1. Бразил 1.784,
2. Аргентина 929,
3. Француска 758,
4. Србија 607,
5. Нигерија 596,
6. Шпанија 497,
7. Хрватска 477,
8. Колумбија 440,
9. Португалија 392,
10. Сенегал 377,
11. Обала Слоноваче 370,
12. Камерун 366,
13. Гана 365,
14. БиХ 363,
15.Уругвај 354.
Истраживањем швајцарске агенције „CIES football observatory“ обухваћено је 6.129 клубова из 456 лига у 184 државе. Утврђено је да ван својих земаља игра 18.953 фудбалера (или 13 одсто од
укупног броја) из 194 државе. Од 15 држава највећих извозника фудбалера шест је европских, пет је афричких и три су јужноамеричке.Највеће тржиште за запошљавање странаца је Европа. Кору хлеба на „Старом континету“ зарађује 1.090 Бразилаца, 647 Француза док су са 545 „гастарбајтера“ Срби на трећој позицији. У Европи су запослени играчи из 176 земаља, али 56,1 одсто од укупног
броја је из других европских држава. Од неевропљана после Бразилаца највише је Нигеријаца (382), Аргентинаца (379) и Сенегалаца (302). У Азији (447) и САД (87) је највише Бразилаца а у Јужној
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Bomba od papira: SAD varale EU-prodavale ruski gas
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?y ... id=1322815
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?y ... id=1322815
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Princ Vilijam otvoreno o projektu smanjenja broja ljudi
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=1323125
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=1323125
-
Pulp Fiction
- Postovi: 1629
- Pridružio se: 19 Jul 2015, 21:52
- Garaža: Astra G 1.7 dti
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Kakav naslov jedva sam dočekao da otvoirm komentare 
U tekstu nije spomenuo nikakav projekat i plan kako da to spreče....Osim što bi kao pomoglo kada bi svet smanjio svoju sklonost ka konzumerizmu, što je poprilično glupa rečenica i nema nikavke veze sa ogromnim rastom populacije koji je uglavnom tamo gde nemaju leba jesti.
U tekstu nije spomenuo nikakav projekat i plan kako da to spreče....Osim što bi kao pomoglo kada bi svet smanjio svoju sklonost ka konzumerizmu, što je poprilično glupa rečenica i nema nikavke veze sa ogromnim rastom populacije koji je uglavnom tamo gde nemaju leba jesti.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Is Bitcoin really the new Gold?
http://www.arre.co.in/social-commentary ... -rbi-gold/
Laszlo Hanyec paid for pizzas worth $40 with 10,000 Bitcoins in 2010. Today, they are worth $95,425,325. Is Bitcoin the new gold?
Mondays can be stressful, and there’s a good chance you are having a bad day. But thank your stars, at least you’re not Laszlo Hanyec.
On 22nd May, 2010, Laszlo Hanyec bought a couple of large pizzas and paid for them using 10,000 Bitcoins. At the time, 10,000 Bitcoins were worth about $40. For him, it was just a fun transaction with a new medium of currency that he didn’t think to be of much value.
Today those 10,000 bitcoins are worth $95,425,325. That’s $9.5 crore for those of you who get confused by big numbers. It’s a number that’s so outrageous that there’s a dedicated Twitter account that just tweets the current value of those two large pizzas.
A minute’s silence for Laszlo, please.
Bitcoin’s price has risen over 12% in just the last week, as it crossed the $9,000 mark. It has risen 650% since April. The rise has been sharper than Donald Trump’s tweets at Kim Jong Un in the last few months. Bitcoin is now worth more than an ounce of gold, and it has attracted attention of Gujju stockbrokers with two phones who travel in the local train and furiously trade daily during their ride. When the Gujju’s come in, you know a commodity has made it.
From being the preserve of tech nerds and geeks a few years ago, Bitcoin seems to have gone mainstream. India hasn’t missed the boat, as about 11% of international trade is coming out of the Indian Bitcoin exchange market, despite the RBI flagging various warning signs.
In India, Bitcoin isn’t a legal payment method, and investors accepting them would be doing so at their own risk. But Bitcoin isn’t illegal either. A lot of Bitcoin ponzi schemes have also been discovered in India, and people have been arrested as well. The clarity on Bitcoin regulation in India is very similar to the smog in Delhi – there’s none whatsoever.
From being the Internet’s shady anonymous currency that facilitates online black markets, Bitcoin has become a serious investment option.
The lack of regulation has been a party for folks who have gone on to become millionaires overnight, both in India and globally. People who bet on the hottest virtual currency years back have become crorepatis, without having to meet Amitabh Bachchan. It has also unearthed a whole new genre of teenage millionaires who, at 18, have the kind of money that could easily sustain them for their entire lifetimes. In a world of fading, uber-rich industrialists and liquor barons, Bitcoin millionaires have continued the trend of young tech-geek entrepreneurs making crazy amounts of money.
The make or break question for Bitcoin will hinge on financial regulations. Whether we will have them, when will we have them in place, and how much will they interfere with the core principles that Bitcoin was founded upon? After all, the founder of Bitcoin, Satoshi Nakamoto, is still incognito, his identity is a big mystery and if there’s something Governments are not fond of, it is anonymity and secrecy.
From being the Internet’s shady anonymous currency that facilitates online black markets, Bitcoin has become a serious investment option. And as Indians, we have love to save and invest. What gold was to our parent’s generation, Bitcoin could very well be to the millennial generation.
While your dad told you tales of how one could buy an ice cream for a rupee during his day, Laszlo will be left telling his children of the time he bought two pizzas for $9.5 crores.
http://www.arre.co.in/social-commentary ... -rbi-gold/
Laszlo Hanyec paid for pizzas worth $40 with 10,000 Bitcoins in 2010. Today, they are worth $95,425,325. Is Bitcoin the new gold?
Mondays can be stressful, and there’s a good chance you are having a bad day. But thank your stars, at least you’re not Laszlo Hanyec.
On 22nd May, 2010, Laszlo Hanyec bought a couple of large pizzas and paid for them using 10,000 Bitcoins. At the time, 10,000 Bitcoins were worth about $40. For him, it was just a fun transaction with a new medium of currency that he didn’t think to be of much value.
Today those 10,000 bitcoins are worth $95,425,325. That’s $9.5 crore for those of you who get confused by big numbers. It’s a number that’s so outrageous that there’s a dedicated Twitter account that just tweets the current value of those two large pizzas.
A minute’s silence for Laszlo, please.
Bitcoin’s price has risen over 12% in just the last week, as it crossed the $9,000 mark. It has risen 650% since April. The rise has been sharper than Donald Trump’s tweets at Kim Jong Un in the last few months. Bitcoin is now worth more than an ounce of gold, and it has attracted attention of Gujju stockbrokers with two phones who travel in the local train and furiously trade daily during their ride. When the Gujju’s come in, you know a commodity has made it.
From being the preserve of tech nerds and geeks a few years ago, Bitcoin seems to have gone mainstream. India hasn’t missed the boat, as about 11% of international trade is coming out of the Indian Bitcoin exchange market, despite the RBI flagging various warning signs.
In India, Bitcoin isn’t a legal payment method, and investors accepting them would be doing so at their own risk. But Bitcoin isn’t illegal either. A lot of Bitcoin ponzi schemes have also been discovered in India, and people have been arrested as well. The clarity on Bitcoin regulation in India is very similar to the smog in Delhi – there’s none whatsoever.
From being the Internet’s shady anonymous currency that facilitates online black markets, Bitcoin has become a serious investment option.
The lack of regulation has been a party for folks who have gone on to become millionaires overnight, both in India and globally. People who bet on the hottest virtual currency years back have become crorepatis, without having to meet Amitabh Bachchan. It has also unearthed a whole new genre of teenage millionaires who, at 18, have the kind of money that could easily sustain them for their entire lifetimes. In a world of fading, uber-rich industrialists and liquor barons, Bitcoin millionaires have continued the trend of young tech-geek entrepreneurs making crazy amounts of money.
The make or break question for Bitcoin will hinge on financial regulations. Whether we will have them, when will we have them in place, and how much will they interfere with the core principles that Bitcoin was founded upon? After all, the founder of Bitcoin, Satoshi Nakamoto, is still incognito, his identity is a big mystery and if there’s something Governments are not fond of, it is anonymity and secrecy.
From being the Internet’s shady anonymous currency that facilitates online black markets, Bitcoin has become a serious investment option. And as Indians, we have love to save and invest. What gold was to our parent’s generation, Bitcoin could very well be to the millennial generation.
While your dad told you tales of how one could buy an ice cream for a rupee during his day, Laszlo will be left telling his children of the time he bought two pizzas for $9.5 crores.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
The Problem Isn’t Robots, The Problem is Attitude
PS: Inace velike su (i ozbiljne) raspravke i analize u Holandiji oko automatizacije i buducnosti rada (ljudi
)...
PS: Inace velike su (i ozbiljne) raspravke i analize u Holandiji oko automatizacije i buducnosti rada (ljudi
)...Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Pokušao da imitira emisiju na kanalu Histori, zapalio pola grada
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=1331546
"Gomes je na suđenju proglašen nevinim."
Ko' lud ovde?
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy ... id=1331546
"Gomes je na suđenju proglašen nevinim."
Ko' lud ovde?
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
A 6-year-old boy is making $11 million a year on YouTube reviewing toys
http://www.businessinsider.com/ryan-toy ... =buffer-bi
http://www.businessinsider.com/ryan-toy ... =buffer-bi
