Vozite više od dva sata dnevno? Imamo loše vesti
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?y ... id=1286966
Više od dva sata vožnje dnevno smanjuje inteligenciju, pokazala je nova studija.
Naučnici su istraživali kako sedentarno ponašanje utiče na mozak i otkrili su da koeficijent inteligencije brže opada kod Britanaca srednjih godina koji su svakodnevno vozili prelazeći velike razdaljine.
"Ustanovili smo da redovna vožnja od dva do tri sata dnevno loše utiče na zdravlje. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da je ona loša i za mozak, verovatno zato što je um u tim satima manje aktivan“, istakao je epidemiolog sa Univerziteta Lester Kišan Bakranija.
Naučnici su analizirali način života više od pola miliona Britanaca između 37 i 73 godine, više od pet godina, a u toku istraživanja ispitanici su rešavali brojne testove inteligencije i memorije.
Čak 93.000 ljudi koji su dnevno vozili dva do tri sata imali su manji koeficijent inteligencije već na početku studije, ali je on tokom tih pet godina ispitivanja opadao brže nego kod ostalih ispitanika.
"Opadanje kognitivnih sposobnosti povezano je sa načinom života, odnosno, životnim stilom, poput pušenja i loše ishrane, a od sada i sa vremenom provedenim za volanom“, istakao je Kišan.
On sugeriše da rad za računarom kao i igranje igrica utiče pozitivno na funcije mozga.
"Kognitivne sposobnosti se povećavaju kod ljudi koji dnevno koriste kompjuter dva do tri sata dnevno. Ako gledate TV, vaš mozak je manje aktivan, ali korišćenje kompjutera ga stimuliše“, dodao je on.
Dok druge studije pokazuju da su kognitivne funcije povezane sa fizičkom (ne)aktivnošću, Bakranija tvrdi da drugi faktori mogu imati utacaja.
"Vožnja stvara stres i umor što utiče na aktivnost mozga“.
Zanimljivi novinski i drugi članci
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
PUTOPIS: OSVAJANJE STAROG KONTINENTA
http://www.kurir.rs/zabava/2890979/foto ... dio-je-sok
Zanemarite naslov.
http://www.kurir.rs/zabava/2890979/foto ... dio-je-sok
Zanemarite naslov.
-
Pulp Fiction
- Postovi: 1629
- Pridružio se: 19 Jul 2015, 21:52
- Garaža: Astra G 1.7 dti
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Šteta od suše skoro milijardu evra – država se pravi luda
http://voice.org.rs/steta-od-suse-skoro ... ravi-luda/
Najpre su sušu ignorisali i žmurili pred sprženim njivama i katastrofom koja je zadesila paore, a sada nas ubeđuju u to da šteta na usevima nije kakvom se čini i da bi najbolje bilo da ne verujemo svojim očima već njihovim izjavama.
Teško će poljoprivrednik iz Srema čija soja neće poneti ni petsto kilograma po jutru ili ratar iz Banata koji kukuruz neće ni brati, sažvakati izjave ministra trgovine Rasima Ljajića o tome kako ćemo imati svega i za izvoz, ili pak poverovati državnim sekretarima za poljoprivredu da sitaucija nije alarmantna. Verovatno će im još teže pasti ćutanje pokrajinske vlasti koja se uopšte ne oglašava kao da situacija nije najgora baš u Vojvodini i kao da vojvođanski poljoprivrednici, privreda i građani neće na svojoj koži osetiti štetu koja će, sve su prilike, biti bezmalo milijardu evra.
Dobro, Vojvodina nema nadležnosti u poljoprivredi i sad je to dobar izgovor, ali pošteno bi bilo da pokrajinska vlast barem prozbori i pozove, kao onomad, 2012. godine, Vladu Srbije da proglasi elementarnu nepogodu i obešteti paore. Ili, što bi jedino bilo efikasno, da apeluje da se konačno urade ozbiljni izvođački projekti za navodnjavanje u Vojvodini jer oni zapravo ne postoje, a godinama već plaćamo milionske interkalarne kamate na kredite koje su nam dali Arapi, između ostalog i za sisteme za zalivanje. (Isti oni Arapi kojima smo zauzvrat ustupili deset hiljada hektara bačkih oranica.) Ili da očisti i osposobi kanalsku mrežu. Ili da pokrene naučne institute i fakultete da izrade ozbiljnu studiju nove agrotehnike u poljoprivredi, jer imamo takve klimatske uslove da nam ni navodnjavanje neće pomoći u uslovima ekstremne suše. Da ne govorimo o pomoći pokrajinskih robnih rezervi, pošto je pitanje da li one uopšte postoje
Para za odštetu nema, a nema ni želje da se pomogne!
Nikakve odštete naravno neće biti jer para za to nema. Ali, mogli bi se vojvođanski poljoprivrednici osloboditi plaćanja naknada za odvodnjavanje, mogli bi se parcijalno isplatiti podsticaji, a kada ovogodišnja paorska muka mine, mogao, odnosno morao bi se postaviti uslov da subvencija nema ako se ne plati osiguranje.
No, od toga zasad nema ništa, a problem je veliki. Prema onome što se na terenu može videti, najviše su stradali kukuruz i soja, naročito u Sremu i Banatu. U poljoprivrednim udruženjima i vojvođanskim zadrugama procenjuju da je rod soje do 60 odsto manji nego lane i da će prinos biti od tone do tone i po po hektaru, što je izuzetno loše. Očekuje se prinos suncokreta manji od lanjskog 20 odsto, šećerna repa mogla bi podbaciti i 30 do 50 odsto, kukuruz isto toliko.
Ako smo lane ubrali oko šest miliona tona kukuruza, pod uslovom da ove godine uberemo upola manje, šteta će biti oko 400 miliona evra. Soje smo lane imali oko 800.000 tona, a ako je ove godine bude dvostruko manje, šteta će biti oko 120 miliona evra. Na šećernoj repi koje smo posejali na oko 50.000 hektara, šteta bi mogla biti oko 150 miliona evra, a na suncokretu oko 60 miliona. Valja imati na umu da je ovogodišnji prinos pšenice bio umanjen 20 odsto zbog manjih posejanih površina i nepovoljnih vremenskih uslova tokom vegetacije. Takođe, suša će smanjiti rod voća, povrća i ostalih ratarskih kultura tako da je šteta od oko milijardu evra gotovo izvesna.
Naravno, sve će se znati tek kada paorska roba bude u ambarima, ali da je dobro – nije.
Ni kiša ne pomaže više
Prema rečima saradnika Instituta za kukuruz Željka Kaitovića rod kukuruza biće ove godine umanjen za 60 odsto u odnosu na 2016, a zbog suše, a i kvalitet će biti lošiji. Kiša koja je pala prethodnih dana ne može, po njemu, značajnije popraviti stanje, jer je nedovoljna i loše raspoređena.
Ovaj stručnjak ukazuje na to da su usevi pod kukuruzom u tako lošem stanju da ni intenzivnije padavine ne bi pomogle. Objašnjava da je navodnjavanje najefikasnija mera u doba suše, ali da je reč o ozbiljnom i zahtevnom poslu koji se nikada se ne može u celosti realizovati.
Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Miloš Vidić ukazuje u razgovoru za VOICE da je ovo veoma loša godina i za soju, ali i za druge prolećne kulture.
– Imali smo izuzetne temperaturne šokove i takve stresne situacije nikako ne odgovaraju biljkama. Kada je o soji reč, bojim se da je situacija kao 2012. godine, kada smo imali najveću decenijsku sušu i štetu. Ako kiša padne krajem nedelje, može dobro doći kasnostasnijim sortama koje još imaju zelenog lista, ali neće mnogo pomoći – kaže dr Vidić.
On podseća na to da je 2016. prosečan prinos soje bio oko 3,5 tone po hektaru i da je to bila rekordna godina u pogledu prinosa i ukupne proizvodnje.
Mile Zarin: Ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa
Poljoprivrednik Mile Zarin iz Jaše Tomića kaže da je stanje u Srednjem Banatu katastrofalno. Po njemu, soja će podbaciti i 70 odsto u tom delu Vojvodine, a prvi otkosi suncokreta nisu ohrabrujući. Kod kukuruza je stanje šariliko – u zavisnosti od vremena setve, tako da ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa. Sejane su sorte koje je zahvatila vrućina kada je kukuruz trebalo da se opraši i ostao je jalov, kaže ovaj ratar.
– Niko ne reaguje, niko nam se ne obraća. Zato nam država uzima taksu za svinjce i kokošinjce, na sve ovo imamo nove namete. Pričaju da imaju pune fondove, a šta su dali poljoprivredi ove godine? Pa ništa. Pričali su o investicijama, a u martu sam podneo zahtev za povraćaj za sejalicu, još mi nisu ni odgovorili da li ću pomoć dobiti, a kamoli da su platili – kaže Zarin.
Po njemu, ova godina je za vojvođanske poljoprivrednike gora od 2012. Nikakvoj odšteti se i ne nada jer, podseća, ni pre pet godina kada je šteta bila veća, na kraju nije proglašena elementarna suša, jer se, kako kaže, sve radi da bi se šteta umanjila i stvorio privid da je sve u redu.
Južni Banat najugroženiji
I predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić smatra da je šteta nenadoknadiva i da poljoprivrednici neće moći ni da pokriju troškove proizvodnje.
– Južni Banat je najugroženiji. Kod kukuruza, kojeg najviše sejemo, smanjenje prinosa je više od 50 odsto. Stanje je, plašim se, gore nego 2012. Neki naši članovi počeli su sa tanjiranjem i sve su prilike, 20 odsto površina u ovom delu Banata, odnosno parcele na kojima se kukuruz nije ni oprašio će se potanjirati. Poljoprivrednici svakako ne mogu da vrate uloženo – kaže za VOICE Jakšić, koji zastupa organizaciju čiji članovi obrađuju preko 350.000 hektara.
On napominje da je reč o profesionalnim poljoprivrednicima koji uvek očekuju visoke prinose i maksimalan rod ali ove godine to nije slučaj.
– Navodnjavamo, imamo sisteme, ali ni to nije puno pomoglo. Zalivali smo noću sa 30 litara vode po metru kvadratnom, ali posle 24 sata zemlja je izgledala kao da nije ni kapi došlo. Uzrok su i kanalske mreže jer u kanalima nema vode, brane su otvorene. Da je bilo podzemnih voda, navodnjavanje bi dalo rezultate – kaže Jakšić.
On podvlači da se uvek kao najefikasnije rešenje do sada pokazalo osiguranje useva i da na tome treba insistirati.
Navodnjavanje poluistinama
Tek sad kada je katastrofalna suša napravila šetetu od oko milijardu evra, opet se priča o zalivnim sistemima čija će izgradnja početi čim suša prođe i rod bude desetkovan.
I dobro. Bolje ikad nego nikada. Da zaboravimo da zajam ova vlada pet godina najavljuje. Da zaboravimo da je kredit odavno odobren, ali oni i dalje šibicare i prećutkuju suštinu. Ne lažu već govore poluistinu da bi pokazali onima koji pojma nemaju kako rešavaju problem suše i kako brinu o paorima i poljoprivredi.
Dakle, kako su pre par dana obnarodovali iz Ministarstva poljoprivrede i Republičke direkcije za vode, u Vojvodini počinje izgradnja četiri sistema za navodnjavanje, od ukupno 11 predviđenih u čitavoj zemlji, koji će se finansirati kreditom od 100 miliona dolara, koji je Srbija uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Radovi će početi u narednim danima i trajaće od sedam do 12 meseci, a ovim sistemom će biti pokriveno više od 20.000 hektara zemlje.
Iz tih izjava jasno je da sistemi za navodnjavanje koji će biti izgrađeni od arapskih para uopšte u ovoj prvoj fazi izgradnje nisu namenjeni da navodnjavaju paorske njive, to jest male posede već isključivo da se voda dovede do velikih kompleksa i kompanija, to jest onih arapskih i tajkunskih. Tačnije, do poljoprivrednih kombinata i oranica koje su kupili stranci u državi koja namerava da zabrani prodaju zemlje strancima.
Doći će na red paori, ali tek kada se završi ovaj prvi posao.
http://voice.org.rs/steta-od-suse-skoro ... ravi-luda/
Najpre su sušu ignorisali i žmurili pred sprženim njivama i katastrofom koja je zadesila paore, a sada nas ubeđuju u to da šteta na usevima nije kakvom se čini i da bi najbolje bilo da ne verujemo svojim očima već njihovim izjavama.
Teško će poljoprivrednik iz Srema čija soja neće poneti ni petsto kilograma po jutru ili ratar iz Banata koji kukuruz neće ni brati, sažvakati izjave ministra trgovine Rasima Ljajića o tome kako ćemo imati svega i za izvoz, ili pak poverovati državnim sekretarima za poljoprivredu da sitaucija nije alarmantna. Verovatno će im još teže pasti ćutanje pokrajinske vlasti koja se uopšte ne oglašava kao da situacija nije najgora baš u Vojvodini i kao da vojvođanski poljoprivrednici, privreda i građani neće na svojoj koži osetiti štetu koja će, sve su prilike, biti bezmalo milijardu evra.
Dobro, Vojvodina nema nadležnosti u poljoprivredi i sad je to dobar izgovor, ali pošteno bi bilo da pokrajinska vlast barem prozbori i pozove, kao onomad, 2012. godine, Vladu Srbije da proglasi elementarnu nepogodu i obešteti paore. Ili, što bi jedino bilo efikasno, da apeluje da se konačno urade ozbiljni izvođački projekti za navodnjavanje u Vojvodini jer oni zapravo ne postoje, a godinama već plaćamo milionske interkalarne kamate na kredite koje su nam dali Arapi, između ostalog i za sisteme za zalivanje. (Isti oni Arapi kojima smo zauzvrat ustupili deset hiljada hektara bačkih oranica.) Ili da očisti i osposobi kanalsku mrežu. Ili da pokrene naučne institute i fakultete da izrade ozbiljnu studiju nove agrotehnike u poljoprivredi, jer imamo takve klimatske uslove da nam ni navodnjavanje neće pomoći u uslovima ekstremne suše. Da ne govorimo o pomoći pokrajinskih robnih rezervi, pošto je pitanje da li one uopšte postoje
Para za odštetu nema, a nema ni želje da se pomogne!
Nikakve odštete naravno neće biti jer para za to nema. Ali, mogli bi se vojvođanski poljoprivrednici osloboditi plaćanja naknada za odvodnjavanje, mogli bi se parcijalno isplatiti podsticaji, a kada ovogodišnja paorska muka mine, mogao, odnosno morao bi se postaviti uslov da subvencija nema ako se ne plati osiguranje.
No, od toga zasad nema ništa, a problem je veliki. Prema onome što se na terenu može videti, najviše su stradali kukuruz i soja, naročito u Sremu i Banatu. U poljoprivrednim udruženjima i vojvođanskim zadrugama procenjuju da je rod soje do 60 odsto manji nego lane i da će prinos biti od tone do tone i po po hektaru, što je izuzetno loše. Očekuje se prinos suncokreta manji od lanjskog 20 odsto, šećerna repa mogla bi podbaciti i 30 do 50 odsto, kukuruz isto toliko.
Ako smo lane ubrali oko šest miliona tona kukuruza, pod uslovom da ove godine uberemo upola manje, šteta će biti oko 400 miliona evra. Soje smo lane imali oko 800.000 tona, a ako je ove godine bude dvostruko manje, šteta će biti oko 120 miliona evra. Na šećernoj repi koje smo posejali na oko 50.000 hektara, šteta bi mogla biti oko 150 miliona evra, a na suncokretu oko 60 miliona. Valja imati na umu da je ovogodišnji prinos pšenice bio umanjen 20 odsto zbog manjih posejanih površina i nepovoljnih vremenskih uslova tokom vegetacije. Takođe, suša će smanjiti rod voća, povrća i ostalih ratarskih kultura tako da je šteta od oko milijardu evra gotovo izvesna.
Naravno, sve će se znati tek kada paorska roba bude u ambarima, ali da je dobro – nije.
Ni kiša ne pomaže više
Prema rečima saradnika Instituta za kukuruz Željka Kaitovića rod kukuruza biće ove godine umanjen za 60 odsto u odnosu na 2016, a zbog suše, a i kvalitet će biti lošiji. Kiša koja je pala prethodnih dana ne može, po njemu, značajnije popraviti stanje, jer je nedovoljna i loše raspoređena.
Ovaj stručnjak ukazuje na to da su usevi pod kukuruzom u tako lošem stanju da ni intenzivnije padavine ne bi pomogle. Objašnjava da je navodnjavanje najefikasnija mera u doba suše, ali da je reč o ozbiljnom i zahtevnom poslu koji se nikada se ne može u celosti realizovati.
Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Miloš Vidić ukazuje u razgovoru za VOICE da je ovo veoma loša godina i za soju, ali i za druge prolećne kulture.
– Imali smo izuzetne temperaturne šokove i takve stresne situacije nikako ne odgovaraju biljkama. Kada je o soji reč, bojim se da je situacija kao 2012. godine, kada smo imali najveću decenijsku sušu i štetu. Ako kiša padne krajem nedelje, može dobro doći kasnostasnijim sortama koje još imaju zelenog lista, ali neće mnogo pomoći – kaže dr Vidić.
On podseća na to da je 2016. prosečan prinos soje bio oko 3,5 tone po hektaru i da je to bila rekordna godina u pogledu prinosa i ukupne proizvodnje.
Mile Zarin: Ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa
Poljoprivrednik Mile Zarin iz Jaše Tomića kaže da je stanje u Srednjem Banatu katastrofalno. Po njemu, soja će podbaciti i 70 odsto u tom delu Vojvodine, a prvi otkosi suncokreta nisu ohrabrujući. Kod kukuruza je stanje šariliko – u zavisnosti od vremena setve, tako da ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa. Sejane su sorte koje je zahvatila vrućina kada je kukuruz trebalo da se opraši i ostao je jalov, kaže ovaj ratar.
– Niko ne reaguje, niko nam se ne obraća. Zato nam država uzima taksu za svinjce i kokošinjce, na sve ovo imamo nove namete. Pričaju da imaju pune fondove, a šta su dali poljoprivredi ove godine? Pa ništa. Pričali su o investicijama, a u martu sam podneo zahtev za povraćaj za sejalicu, još mi nisu ni odgovorili da li ću pomoć dobiti, a kamoli da su platili – kaže Zarin.
Po njemu, ova godina je za vojvođanske poljoprivrednike gora od 2012. Nikakvoj odšteti se i ne nada jer, podseća, ni pre pet godina kada je šteta bila veća, na kraju nije proglašena elementarna suša, jer se, kako kaže, sve radi da bi se šteta umanjila i stvorio privid da je sve u redu.
Južni Banat najugroženiji
I predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić smatra da je šteta nenadoknadiva i da poljoprivrednici neće moći ni da pokriju troškove proizvodnje.
– Južni Banat je najugroženiji. Kod kukuruza, kojeg najviše sejemo, smanjenje prinosa je više od 50 odsto. Stanje je, plašim se, gore nego 2012. Neki naši članovi počeli su sa tanjiranjem i sve su prilike, 20 odsto površina u ovom delu Banata, odnosno parcele na kojima se kukuruz nije ni oprašio će se potanjirati. Poljoprivrednici svakako ne mogu da vrate uloženo – kaže za VOICE Jakšić, koji zastupa organizaciju čiji članovi obrađuju preko 350.000 hektara.
On napominje da je reč o profesionalnim poljoprivrednicima koji uvek očekuju visoke prinose i maksimalan rod ali ove godine to nije slučaj.
– Navodnjavamo, imamo sisteme, ali ni to nije puno pomoglo. Zalivali smo noću sa 30 litara vode po metru kvadratnom, ali posle 24 sata zemlja je izgledala kao da nije ni kapi došlo. Uzrok su i kanalske mreže jer u kanalima nema vode, brane su otvorene. Da je bilo podzemnih voda, navodnjavanje bi dalo rezultate – kaže Jakšić.
On podvlači da se uvek kao najefikasnije rešenje do sada pokazalo osiguranje useva i da na tome treba insistirati.
Navodnjavanje poluistinama
Tek sad kada je katastrofalna suša napravila šetetu od oko milijardu evra, opet se priča o zalivnim sistemima čija će izgradnja početi čim suša prođe i rod bude desetkovan.
I dobro. Bolje ikad nego nikada. Da zaboravimo da zajam ova vlada pet godina najavljuje. Da zaboravimo da je kredit odavno odobren, ali oni i dalje šibicare i prećutkuju suštinu. Ne lažu već govore poluistinu da bi pokazali onima koji pojma nemaju kako rešavaju problem suše i kako brinu o paorima i poljoprivredi.
Dakle, kako su pre par dana obnarodovali iz Ministarstva poljoprivrede i Republičke direkcije za vode, u Vojvodini počinje izgradnja četiri sistema za navodnjavanje, od ukupno 11 predviđenih u čitavoj zemlji, koji će se finansirati kreditom od 100 miliona dolara, koji je Srbija uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Radovi će početi u narednim danima i trajaće od sedam do 12 meseci, a ovim sistemom će biti pokriveno više od 20.000 hektara zemlje.
Iz tih izjava jasno je da sistemi za navodnjavanje koji će biti izgrađeni od arapskih para uopšte u ovoj prvoj fazi izgradnje nisu namenjeni da navodnjavaju paorske njive, to jest male posede već isključivo da se voda dovede do velikih kompleksa i kompanija, to jest onih arapskih i tajkunskih. Tačnije, do poljoprivrednih kombinata i oranica koje su kupili stranci u državi koja namerava da zabrani prodaju zemlje strancima.
Doći će na red paori, ali tek kada se završi ovaj prvi posao.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
What do Shell Oil Executives drive?
http://insideevs.com/shell-oil-execs-drive-plugins/
At this point, it would come as no surprise if an executive from a major oil company was seen in a Tesla. As we have already reported on numerous occasions, the oil industry is well aware of the imminent growth of the electric vehicle segment. Some traditional gas stations like Shell and Total are already making plans to add EV chargers.
Well, the time has come. Royal Dutch Shell CEO, Ben Van Beurden, has no issue with publicly sharing that he’s planning to buy a Mercedes S 500 e (aka S550e). Actually, according to a Shell spokesperson, he will be trading in a diesel model to upgrade to the plug-in next month in September. Van Beurden knows all about global warming, and it’s something that troubles him. He told Bloomberg TV (via Autoblog):
The BMW i3 is one of the most energy-efficient vehicles available today.
“The whole move to electrify the economy, electrify mobility in places like northwest Europe, in the U.S., even in China, is a good thing. We need to be at a much higher degree of electric vehicle penetration — or hydrogen vehicles or gas vehicles — if we want to stay within the 2-degrees Celsius outcome.”
As most of us are probably already aware, the S 500 e is hardly an “emissions-friendly” vehicle. It’s still a high-performance gas guzzler at heart, but with a plug to smooth out the edges (58 MPGe, up to 12 mile of all-electric range according to the EPA). But it’s the principle behind it right?
Additionally, the Shell spokesperson revealed that the company’s CFO, Jessica Uhl, drives a BMW i3. Now we’re talking. The i3 is one of the most energy-efficient vehicles on the road today.
Shell, along with other oil companies are making plans for the shift away from fossil fuels. Of course, they will continue to push hard to keep their businesses thriving, but they’re smart to have alternatives in mind for the future. For instance, Shell spent $53 million to purchase BG Group and expand into the natural gas market. That move rocketed the oil company to the second-largest energy company in the world. Some oil industry executives attempted to convince President Trump to stick with the Paris climate agreement. Beurden continued:
“If policies and innovation really work well, I can see liquids peaking in demand in the early 2030s and maybe oil will peak a little bit earlier if there’s a lot of biofuels coming into the mix as well.”
"The whole move to electrify the economy, electrify mobility in places like northwest Europe, in the U.S., even in China, is a good thing," Van Beurden said on Bloomberg TV Tuesday. "We need to be at a much higher degree of electric vehicle penetration — or hydrogen vehicles or gas vehicles — if we want to stay within the 2-degrees Celsius outcome."
Economists used to think we'd reach peak supply - the world would deplete its oil resources. Now they think we'll hit peak demand - the point at which oil consumption starts a steep downhill slide and companies like Shell don't bother to drill for the remaining reserves. Van Beurden offered a guess when that would happen.
"If policies and innovation really work well, I can see liquids peaking in demand in the early 2030s and maybe oil will peak a little bit earlier if there's a lot of biofuels coming into the mix as well," Van Beurden said.
Bloomberg New Energy Finance predicts that a third of the world's cars will be plug-in by 2040 (coincidentally, the date when it looks like new internal-combustion cars will be banned in parts of Europe). That many EVs will cut global oil consumption by about eight million barrels a day, Bloomberg says - or around the total daily oil output of the United States.
http://insideevs.com/shell-oil-execs-drive-plugins/
At this point, it would come as no surprise if an executive from a major oil company was seen in a Tesla. As we have already reported on numerous occasions, the oil industry is well aware of the imminent growth of the electric vehicle segment. Some traditional gas stations like Shell and Total are already making plans to add EV chargers.
Well, the time has come. Royal Dutch Shell CEO, Ben Van Beurden, has no issue with publicly sharing that he’s planning to buy a Mercedes S 500 e (aka S550e). Actually, according to a Shell spokesperson, he will be trading in a diesel model to upgrade to the plug-in next month in September. Van Beurden knows all about global warming, and it’s something that troubles him. He told Bloomberg TV (via Autoblog):
The BMW i3 is one of the most energy-efficient vehicles available today.
“The whole move to electrify the economy, electrify mobility in places like northwest Europe, in the U.S., even in China, is a good thing. We need to be at a much higher degree of electric vehicle penetration — or hydrogen vehicles or gas vehicles — if we want to stay within the 2-degrees Celsius outcome.”
As most of us are probably already aware, the S 500 e is hardly an “emissions-friendly” vehicle. It’s still a high-performance gas guzzler at heart, but with a plug to smooth out the edges (58 MPGe, up to 12 mile of all-electric range according to the EPA). But it’s the principle behind it right?
Additionally, the Shell spokesperson revealed that the company’s CFO, Jessica Uhl, drives a BMW i3. Now we’re talking. The i3 is one of the most energy-efficient vehicles on the road today.
Shell, along with other oil companies are making plans for the shift away from fossil fuels. Of course, they will continue to push hard to keep their businesses thriving, but they’re smart to have alternatives in mind for the future. For instance, Shell spent $53 million to purchase BG Group and expand into the natural gas market. That move rocketed the oil company to the second-largest energy company in the world. Some oil industry executives attempted to convince President Trump to stick with the Paris climate agreement. Beurden continued:
“If policies and innovation really work well, I can see liquids peaking in demand in the early 2030s and maybe oil will peak a little bit earlier if there’s a lot of biofuels coming into the mix as well.”
"The whole move to electrify the economy, electrify mobility in places like northwest Europe, in the U.S., even in China, is a good thing," Van Beurden said on Bloomberg TV Tuesday. "We need to be at a much higher degree of electric vehicle penetration — or hydrogen vehicles or gas vehicles — if we want to stay within the 2-degrees Celsius outcome."
Economists used to think we'd reach peak supply - the world would deplete its oil resources. Now they think we'll hit peak demand - the point at which oil consumption starts a steep downhill slide and companies like Shell don't bother to drill for the remaining reserves. Van Beurden offered a guess when that would happen.
"If policies and innovation really work well, I can see liquids peaking in demand in the early 2030s and maybe oil will peak a little bit earlier if there's a lot of biofuels coming into the mix as well," Van Beurden said.
Bloomberg New Energy Finance predicts that a third of the world's cars will be plug-in by 2040 (coincidentally, the date when it looks like new internal-combustion cars will be banned in parts of Europe). That many EVs will cut global oil consumption by about eight million barrels a day, Bloomberg says - or around the total daily oil output of the United States.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Priča je besmislena u svemu.
Lik (sa avatarom izmišljenog lika, totalnog anarhiste) priča o tome kako treba da se vrati srebro i zlato. Izgleda da ni ne poznaje to o čemu drvi...
Kriptovalute, ukoliko nisu scam, zapravo dele mnogo više toga sa zlatom i srebrom nego moderne valute.
Lik (sa avatarom izmišljenog lika, totalnog anarhiste) priča o tome kako treba da se vrati srebro i zlato. Izgleda da ni ne poznaje to o čemu drvi...
Kriptovalute, ukoliko nisu scam, zapravo dele mnogo više toga sa zlatom i srebrom nego moderne valute.
Boringly average, but also perfect for school run mums
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Taj sajt inace jako propagira srebro i zlato, ali celu pricu nazvati cista besmislica je interesantno. Bas me interesuje da mi das link na bolji clanak koji pokusava da diskutuje o prilicno interesantnoj pojavi o naglom usponu digitalnih valuta. Ima mnogo razloga i uticaja, ali citava prica je po meni zanimljiova, mada je poprilicno banalizovana sa ponovnom presijom za slato i srebro, koja sama po sebi nije losa, jel da sam uradio investiciju u tome pre par godina zaradio bi vise nego u banci. Ne pricam o digitalnim valutama gde je zarada na nivou spekulacija ogromna, bar gledajuci istoriske vrednosti u zadnjih godinu dve...
Besmislena izjava... Bar iz perspektive danasnjeg nivoa tehnike...Kriptovalute, ukoliko nisu scam, zapravo dele mnogo više toga sa zlatom i srebrom nego moderne valute.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
A ostatak priče? Da papa svakodnevno huli protiv boga? 
Ђенерал Јанковић
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Bas si sitnicar 
Mada i o tome mozemo pricati posebno u svetlu zadnje migrantske krize i njihovog stava. Ali o generalnoj hipokrizi Katolicke (a i dosta drugih) religija ne vredi trositi reci
Mada i o tome mozemo pricati posebno u svetlu zadnje migrantske krize i njihovog stava. Ali o generalnoj hipokrizi Katolicke (a i dosta drugih) religija ne vredi trositi reci
Poslednja izmena od ljuba u 22 Avg 2017, 11:17, izmenjeno 2 puta ukupno.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Sve su to budalastine i to da zlato i srebro da budu standard a tek kriptovalute, to je tek budalastina par excellence.
Sadasnji sistem kada bi se malo bolje uredio je zapravo odlican, prosto je iznenadjujuce koliko je dobar, samo treba malo dublje shvatiti stvari pa razumeti to.
Kriptovalute, pa jasno je sta je dovelo do njihovog rasta i popularnosti, alavost i zelja za leba bez motike, niko to ne kupuje jer veruje da je to sistem buducnosti, iskljucivo da kasnije zavalja nekome za vise para, dokle ce kolo da se vrti videcemo. Sad i pored toga sto su cifre ovih dana opet dostugle nove imbecilne vrednosti neke stvari postaju jasnije koje ce dugorcno ubiti ovu pricu. Svaki dan se desavaju tektonski poremecaju, shvata se da te price o ogranicenosti kolicine nisu istina, svaki dan neka nova valuta dobija na popularsnoti, ni ono sto je do juce bilo svet o(Bitcoin) vise nije sveto nego se podelio na dve valute te sad imamo dva bitcoina, pa ce mozda opet da se podeli, tako da cas posla imas 3-4-10-173 bitcoina umesto samo jednog, onda ulecu nove budalastine kao ETH i sl, debilana na kvadrat. Zamislite da se ta prica nastavi, prekosutra dodje Google, kaze, e imamo revolucionarnu ideju, Google cooin, mozete kupite Pixel telefon 10% popusta sa njim i sve ostale Google usluge, kakav crni Bitcoin, ETH i ostale PM, Google coin rulezz!!! Dva dana kasnije izlazi MS sa istom idejom, tri dana kasnije evo i Appla, popusta na iP, zahebi sve drugo, iCoin je buducnost!!!!!!!!!!!!!!
Sadasnji sistem kada bi se malo bolje uredio je zapravo odlican, prosto je iznenadjujuce koliko je dobar, samo treba malo dublje shvatiti stvari pa razumeti to.
Kriptovalute, pa jasno je sta je dovelo do njihovog rasta i popularnosti, alavost i zelja za leba bez motike, niko to ne kupuje jer veruje da je to sistem buducnosti, iskljucivo da kasnije zavalja nekome za vise para, dokle ce kolo da se vrti videcemo. Sad i pored toga sto su cifre ovih dana opet dostugle nove imbecilne vrednosti neke stvari postaju jasnije koje ce dugorcno ubiti ovu pricu. Svaki dan se desavaju tektonski poremecaju, shvata se da te price o ogranicenosti kolicine nisu istina, svaki dan neka nova valuta dobija na popularsnoti, ni ono sto je do juce bilo svet o(Bitcoin) vise nije sveto nego se podelio na dve valute te sad imamo dva bitcoina, pa ce mozda opet da se podeli, tako da cas posla imas 3-4-10-173 bitcoina umesto samo jednog, onda ulecu nove budalastine kao ETH i sl, debilana na kvadrat. Zamislite da se ta prica nastavi, prekosutra dodje Google, kaze, e imamo revolucionarnu ideju, Google cooin, mozete kupite Pixel telefon 10% popusta sa njim i sve ostale Google usluge, kakav crni Bitcoin, ETH i ostale PM, Google coin rulezz!!! Dva dana kasnije izlazi MS sa istom idejom, tri dana kasnije evo i Appla, popusta na iP, zahebi sve drugo, iCoin je buducnost!!!!!!!!!!!!!!
Poslednja izmena od Laki021 u 22 Avg 2017, 11:21, izmenjeno 1 put ukupno.
Re: Zanimljivi novinski i drugi članci
Ja licno mislim da nije dobar ni najmanje. Nije dobar zato sto u prirodi ne postoje neograniceni resors(i) nego politicari i bogati ljudi koji definisu isti. A u poslednje vreme su pokazali da bas ne znaju u kom smeru idu i sta se tacno desava. Odnsono kao i sve u zivotu - nekome je majka a nekome maceha. A i razumem da iz perspektive Svajcarske je taj sistem odlicanSadasnji sistem kada bi se malo bolje uredio je zapravo odlican, prosto je iznenadjujuce koliko je dobar, samo treba malo dublje shvatiti stvari pa razumeti to.
Sto se tice kriptovaluta (mada to nije pravilan naziv - posto nisu sve online/offline valute kripto) u nacelu se slazem. Inace ne pocenjuj ljutski pohlepu i velicinu balona (odnosno kolicina budala), postoji jos prozor gde moze da se zaradi na njima, kao i na svemu
