Imali smo, nismo znali ...

[Pulp Fiction]

Danas čisteći neke stare stvari naiđem na krajiške dinare i SRj novčanicu od 500 je*enih milijardi....Pa ja nisam ni znao da su bili krajiški dinari iako sam odatle došao, a bogami ni za jadnog Zmaja na 500 mlrd. Šta se moglo uzeti za 200k krajiških, živo me zanima, ili za 500 mlrd. Moji se ne sećaju uopšte.

[jaksa]

Na kraju, ništa. Imam ja svežanj tih od 500xxxxxx. Bili bezvredni.

[snork]

Šta je moglo da se kupi, zavisilo je od dana do dana... npr. 30. 12. 1993. je za 500 milijardi moglo da se kupi pola nemačke marke.

[jaksa]

Da, potpuni raspad, tada se je kupovalo samo za metalne marke. Avramović je valjda od nove godine to zaustavio. Mračna vremena.

[Heinz]

Od marta valjda.

[jaksa]

Nadjoh ovde, krajem januara. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... r-kao-spas
Svakako se je osećalo da se to mora zaustaviti. A Ceca kaže da joj je tad bilo najbolje

[Pulp Fiction]

Pročitao sam. Pa kako je to tako jednostavno bilo, samo izbrisao nule i rekao da dinar vredi marku. Jel to uopšte legitimna priča? Valjda mora da postoji neka ekonomska osnova da ti valuta bude jednaka jednoj od najjačih valuta u svetu. Koji car.

[jaksa]

Pa da, ali trebalo je i da Sloba reši da zaustavi štampariju.

[snork]

Bio je tu i čitav niz ekonomskih mera koje je osmislio prof. Dragoslav Avramović: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1 ... 0%B8%D1%9B

Više nije bilo ni hiperinflacije ni denominacije valute (mada jeste bio jedan redizajn novčanica), pa je to ovaj dinar koji koristimo i danas. Problem je što Milošević kasnije nije mnogo slušao Avramovićeve savete, pa je dinar posle nekog vremena nastavio da "klizi". Ponovo je postojao zvanični i "crni" kurs. Na dan 5. oktobra 2000. je (crni-realni) kurs bio 30 din za marku. Uveče je zbog političkih dešavanja dinar naglo "ojačao" na 20 za marku, ali se posle dan-dva vratio na 30. Od tada pa do danas, dinar je duplo izgubio vrednost, pa je trenutno za DEM potrebno oko 60 din (1 EUR = 1.95 DEM po definiciji evra ).

Jedino što 1994-2000. nije bilo stranih ulaganja, bilo smo pod (jačim ili slabijim, u zavisnosti od tekuće politike) sankcijama i na kraju bombardovani uz dodatno uništenje privrede. Od 2000. do 2017, je došlo do prodaje mnogih firmi strancima i time je upumpana velika količina strane valute. Tako da slabljenje dinara od "samo" dva puta nije zbog jače privrede, već zbog promene njene vlasničke strukture. I zbog ogromnog zaduživanja kod MMF-a i raznih evropskih i svetskih banaka.

[ljubitelj]

Od1994 do 2000 je bilo velikih stranih ulaganja. Mozda i najveca ikada privatizacija sa najvecim unosom novcac je bas u tom periodu obavljena. Pare su skrckane, po obicaju, na plate, penzije i poneko korisno ulaganje.
Ja se jako dobro secam 1993 i narocito decembar kada sam za firmu dosta radio na terenu i morao da resavam u hodu probleme u radnom procesu koji su za danasnje pojmove ekstremno komplikovani. Ovo danas je "svajcarska" u odnosu na uslove tada.
Pogledaj samo kamatu na snimcima koje si postavio.
Platu sam dobijao jednom nedeljno, svakog petka oko podneva. Ima puuuno toga sto moze da se isprica a danas izgleda onima koji nisu doziveli da je nemoguce dogurati do tog stepena unistenja.

[snork]

Žao mi je što nisam zapisao zanimljivosti sa kraja 1993. Znam da je na kraju otac primao platu svaki dan, da su ljudi odmah trčali u (skoro prazne) prodavnice i kupovali bilo šta od robe ili par metalnih maraka kod dilera na ulici. Bilo je tu još, za današnje pojmove, neverovatnih stvari. Poslednjih dana 1993. i prvih dana 1994. se u pekarama hleb kupovao za metalne pfenige, dinari su postali potpuno bezvredni.

Koja privatizacija je obavljena za vreme Miloševića? Hemofarm? Ako je to, ona jeste najveća od svih.

[dragvorl]

Telekom valjda, to je delimicno prodato tada.

[snork]

A da, Italijani, to sam potpuno zaboravio. Prodato, pa kasnije otkupljeno nazad.

[jaksa]

Ma to je smešna količina novca, te pare se danas dobijaju na poklon od EU za projekte (par stotina miliona eur/god.)
Sećam se 2000., posle 5.oktobra kad su duž Jurija Gagarina bile cisterne sa gorivom, poslala EU jer - ostali smo bez mazuta za grejanje. Ne sećam se da je neko nudio gas. Bilo (slobino zlo), ne ponovilo se.

[Delija]

Žao mi je što nisam zapisao zanimljivosti sa kraja 1993. Znam da je na kraju otac primao platu svaki dan, da su ljudi odmah trčali u (skoro prazne) prodavnice i kupovali bilo šta od robe ili par metalnih maraka kod dilera na ulici. Bilo je tu još, za današnje pojmove, neverovatnih stvari. Poslednjih dana 1993. i prvih dana 1994. se u pekarama hleb kupovao za metalne pfenige, dinari su postali potpuno bezvredni.

Koja privatizacija je obavljena za vreme Miloševića? Hemofarm? Ako je to, ona jeste najveća od svih.

Ja se i previse secam tih dana, s obzirom da sam tada imao 12 godina.