Paradajz - voće, povrće - Srbija, Grčka

[gazza]

na čemu si?

[lami]

?

Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

[nikaragva]

Da ne trolujemo turističku temu a zapričali smo se

Danas daleko bolja situacija po pitanju kvaliteta paradajza na obližnjoj pijaci. Najvažnije je: stigla prošlogodišnja snabdevačica old school jabučarom od stare fele koja čuva svoje seme i ne meša sa novim. Četiri ploda 2,4kg, ukus da ne komentarišem - sladak ko ananas, pojeo 1 i overio od šećera. Bolji može biti samo grbaljski sa kotorske pijace. E ovaj rado plaćam 200 din.

Poslao slike ortaku Vasilisu koji drži tavernu u selu da ga pitam jel ima ovakav u Grčkoj. Nasmejao se, kaže nekad bili samo takvi a sad da ima ali sve ređe i u manjim količinama jer nema semena da se kupi pa isto kao i ovde, samo ko čuva za sebe i tako garantuje svoj prinos za sledeću sezonu. Na pitanje pošto je - kaže 3-5e, zavisi gde kupuješ. Uglavnom se gaji po ostrvima tipa Naksos, Santorini itd na vulkanskom tlu.

Ovaj paradajz nije imao dovoljno kalcijuma, a dobio je dosta vode, vrlo moguće posle suše, te je koža popucala.
Kroz te pukotine ulaze gljivice i bakterije i uništavaju plod.

[gazza]

?

Pišeš kako mali Đokica zamišlja stvari. Kakvo tursko voće i povrće u Grčkoj, gde i u kojim količinama? Daj neke podatke.

I za albansko je dubiozno, ima ali sa grčkih plantaža u Albaniji. Da vidiš kutije sa natpisima albanskih biznisa kao kod nas u Grčkoj, to nema.

[lami]

Ja cu biti ipak malo uzdrzaniji i reci da nisi lepo procitao sta sam napisao.
Zabranjena voca ne postoje(postojala je grupa u Smederevu sa tim imenom), vec zabranjene aktivne materije, a najveci izvori za sverc proizvoda (bilo zabranjenih, bilo falaifikata)zq zastitu bilja su pomenute Ukr i Tur. Ko bi svercovao voce, za koje cesto treba temperaturni rezim.
Sto se tice EU trzista, napomenuo sam cinjenicu da nema testiranja svakog prehrambenog proizvoda, kao sto ima kod nas zbog carine, vec ako je lokalni inspektor inspektor dao resenje, npr hrvatski, smatra se da je roba ispravna bez dodatnih analiza i stavlja se u promet, a posle se, kad je roba na vec na trzistu, u skladu sa analizom rizika, mogu raditi selektivne analize (kakve analize za npr grozdje u sezoni mogu da se rade, kad ono mora sto pre da izadje na trziste i najverovatnije je u roku od nedelju dana vec konzumirano).
https://ec.europa.eu/info/food-farming- ... etables_hr


Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

[gazza]

da, nisam skontao da pišeš o pesticidima. raspitivao sam se dosta o tome (spremam se da sadim vinograd), ovi od kojih uglavnom kupujem voće i povrće koriste samo ono što nađu u polj.prodavnici u radijusu od par km od polja gde im raste lubenica, dinja, paradajz, krompir, paprika... registrovani proizvođači zbog inspekcije moraju da čuvaju račune od kupovine svega od semenskog materijala do hemije, to se btw isto odnosi i na građevinski materijal. i barem nekoliko puta tokom sezone ih trkeljiše inspekcija koja dolazi iz daleka, najčešće iz atine, da ne bi bilo šanse da se poznaju. mogućnost za šverc na minimumu. s tim da je (iskreno) motiv da se vrši kontrola plaćanja PDV na prvom mestu a ne bezbednost roda.

[lami]

To je fora sto ne vidim kako mogu da isprate koliko i kada si ti prskao, da li je ispostovana karenca, van same analize gotovog proizvoda.
Na osnovu racuna ti dokazujes da si kupio neke preparate, ali njihova potrosnja nije nesto sto mozes da izracunas matematicki, vec dosta zavisi od vremena na mikrolokaciji. Takodje, racunima potvrdjujes da preparate koje ti nadju na imanju, imaju poreklo, ali si ti mogao da isprskas vec sa svercovanim proizvodom koji doneses na imanje pred samo prskanje.
Distributeri preparata svuda imaju tezak zadatak porucivanja robe iz proizvodnje:
- da li ces uspeti da plasiras robu na trziste, da li ti nece u poslednji trenutak uleteti neko sa generickim proizvodom koji je dosta jeftiniji
- od toga kakvo ce biti vreme zavisi koliko puta ce seljak prskati (nekad moze vise puta, a nekad moze komplet preskociti zastitu od odrrdjenih bolesti/stetocina), a proizvodnja preparata cesto bude najmanje mesec dana pre perioda primene, pa nema tog matematickog predvidjanja, vec se ide dosta na osnovu iskustva i pretpostavki.


Послато са SM-G973F помоћу Тапатока

[Heinz]

Meni bilo zanimljivo da odgledam Clarkson's Farm, između ostalog i zbog UK procedura oko koječega.

[gazza]

Juče se vozio do Loznice i nazad, usput po selima oko Bogatića, Prnjavora, Hrtkovaca izobilje voća i povrća po za beogradske standarde neverovatnim cenama. Volovsko srce 80 dinara, džinovski jabučar 100, lubenice 20 dinara. Ovde je sve puta 2 ili 2.5. Čovek stvarno ne treba da se bavi proizvodnjom nego preprodajom, u pravu su ovi romi pijačari.

[Heinz]

19 din top lubenica u Maxi, domaća.

Sent from my SM-G770F using Tapatalk

[gazza]

moja saputnica kupila lubenicu od 20 kila za 400 dinara u hrtkovcima. prodavačica ima sortirane gomile od 30, 20 i 10kg. ove od 30kg nisam nikada video, bukvalno kao dinosaurusi. ne znam da li su je nasvirali nekom hemijom, klasična duguljasta.

ja budala prekjuče ujutro kupio četvrtku na kaleniću, 50din kilo. magareće uši

e da, vrhunski luk pogačar 50din kilo, isti kod nas 150. jebem im malo mater svima.

[Heinz]

Pa treba doći do BG, svako ima neku računicu.

Davno sam pričao sa sada već pokojnim čovekom iz okoline Šapca, u vreme SFRJ su im kupus uzimali nakupci iz Zagreba.

Sent from my SM-G770F using Tapatalk

[gazza]

mislim da smo na vrhuncu sezone kvaliteta povrća - paradajz je konačno fenomenalan a prati ga paprika, naročito ova sitnija i tanja od slonovog uveta koja je slatka i savršena za kuvanje i spremanje. zapravo šta god čovek ovih dana baci u tiganj, šerpu ili lonac, ispadne preukusno.

razmišljam o tome da kupim nekoliko kilograma ispečenih crvenih paprika pa napravim ajvar po svom receptu (maslinovo ulje umesto suncokretovog, više belog luka, ispečeni patlidžan u rerni umesto kuvanog). nego me mrzi a možda i ne.

[nikaragva]

Ima kupiti pečene paprike?
Al vi Beograđani uživate.
Mi na selu sve moramo od nule

[gazza]

Nema, nego kupiš i odneseš na uslužno pečenje. Obično mesare koje imaju gril u sklopu objekta, naplate 50-100 din po kg. Skupo al jbga, nemam gde da pečem - ne mogu u stanu. Tj imam ali gde ću u Grčku da teram paprike odavde. Mada zavisi od cene, dole je letos slonovo uvo bilo 1.5e, nešto ne vidim da je jeftinije i ovde za sada. Ili da iscimam sestru u Šumadiji, oni će ionako da prave neki ajvar. Ma, kad se krajem septembra početkom oktobra vratim u grad, ako se to bude i tada radilo.