Znači opušteno ako se izgubi? Mene zaplašili, dobro ga nisam priheftavao za pasoš.
Znam da je isti za CIS. U levom uglu piše Rusija u desnom Belorusija. Primetio sam to jednom i "slučajno" pustio buvu da smo popunili za pogrešnu zemlju. Kako je se par ljudi uspaničilo u trenutku. Niko da baci pogled na levi ugao hartije, svi pilje tamo gde sam uperio prstom.
Dzoni_m napisao:Jedino sto moras da obavezno postujes je dekleracija o privremenom uvozu motornog vozila. E to cuvaj ko oci u glavi.
Vozilo sme max u kontinuitetu da bude 3 meseca u državi, a onda mora da je napusti (logično).
Stjepa napisao:Znači opušteno ako se izgubi? Mene zaplašili, dobro ga nisam priheftavao za pasoš.
Znam da je isti za CIS. U levom uglu piše Rusija u desnom Belorusija. Primetio sam to jednom i "slučajno" pustio buvu da smo popunili za pogrešnu zemlju. Kako je se par ljudi uspaničilo u trenutku. Niko da baci pogled na levi ugao hartije, svi pilje tamo gde sam uperio prstom.
Dzoni_m napisao:Jedino sto moras da obavezno postujes je dekleracija o privremenom uvozu motornog vozila. E to cuvaj ko oci u glavi.
Vozilo sme max u kontinuitetu da bude 3 meseca u državi, a onda mora da je napusti (logično).
Da ako izgubis, nije strasno. Kazes izgubio si i to je to. Za vozilo tacno, 3 meseca pa moras da izadjes i vratis se (ja sam cesto to u pocetku radio izadjem odem do Biela Podlaska u Poljskoj na kaficu (20km) i vratim se na granicu. Sada to ne praktikujem jer mozes da odes u carinsku ispostavu i trazis produzenje na osnovu boravisne dozvole, platis nekih 500 kinti i imas dok ti traje viza ili ne izadjes iz zemlje.
Aj' da stavim ovde kako sam prošao jedne godine, kad su Grci generalno štrajkovali a ja im natrčao k'o kec na banku... A i ti jebeni štrajkovi, digne se dževa, niko ništa ne radi danima, sjebe se poneka zgrada i par automobila, poneki pandur izgubi zube i na kraju - ništa! Samo posle neki sindikalni funkcioner fasuje noviji auto pred kućom....
Radni naziv izveštaja: BLOKADA DRUMOVA
(Brkin srednji prst)
Nisam verovao zvaničnicima, internetu, novinama i jednoj babi sa III sprata i ipak sam se zaputio u Grčku jedne godine za vreme najavljenih žestokih štrajkova. Oslanjao sam se na to da neće gnjaviti turiste a osim toga, valjda smo neka braća sa Grcima, a tu je i mito za svaki slučaj…
Naime kako sam ušao u Grčku, na samoj granici počev od onog kafića sa leve strane čim pređemo granicu, dva miliona traktora, bagera, rovokopača i jedna baba sa motokultivatorm.
Nisam se odmah setio da su najavili baš kompletnu blokadu puteva i gadno sam se začudio, u momentu sam pomislio da je neki doček meni namenjen. Ali, kad sam video smrknuta lica ljiudi okolo, samo sam dao gas.
Prethodno sam se sa jednim Grkom na swahily engleskom raspitao šta se dešava i kako će teći cela stvar. Razgovor je bitan pa ga prenosim u najvažnijim delovima:
- Hello, what is going on here? - pravim se ja blesav
- kalispera, six, all night
Šta "all night" mislim se ali ipak pitam i dalje
- Will you block the road today?
- six, all night, stop - proširuje informaciju Grk
- How about the highway to Atina?
- Sex, all night, stop, all - sada je već sasvim jasan PR blokade
- Jebiga brate, tvoj sex me ne zanima,umeš li ti to malo bolje? - prelazim na srpski, ionako se ne razumemo
- Six - sada je već kratak
- Pa šta sad da radim, ako me blokirate, imaću problema.
- Yes please - izjavio je drugar
- Nemoj ti meni please, nego gde bre da spavam sad?
- All night - plačnim je glasom izjavio i ponudio me cigaretom, iz kutije mokre od kiše
- Pa što sediš all night ovde kad ti smeta
- meta avrio - reče kratko i žestoko kinu
Vidim ja nema vajde i provezem desetinu metara i nabasam na pandure. Pitam njih ali se dijalog završio pre nego što je počeo, pandur je sam malaksalo zamanu palicom i poslao me u pravcu Atine, sažaljivo me gledajući.
Nisam ništa pitao nego sam ćutke nagazio gas i zamalo da pregazim neku budalu koja je sa kišobranom potpuno spuštenim da se zaštiti od kiše pretrčavala put bez obzira na sve. Znao sam da je neki naš. Bio je, budala je bio sa leskovačkim naglaskom i u papučama! U ovo doba po kiši..
Ipak sam, nakon što sam mu opsovao majku i on meni, pitao šta se dešava. reče da u 18 sati zatvaraju granicu i blokiraju autput. On sa porodicom namerava da prespava tu na parkingu, ionako mu je svejedno a ima i kafić pa će se naći neko pićence da se ogreje.
heh, pogledam na sat - 16:00 odlično, imam vremena 2 sata da se spičim do Platamonasa barem.. Kad sam osetio zatezanje kože na vratu, znao sam da sam negde pogrešio. I jesam. Kod njih je bilo već 17:00, znači imam 1 sat da stignem negde da siđem sa autoputa, najbliže je Paralija Katerini ali do tamo imam preko 120km... a još treba da natočim benzin kod Korinosa...
Zalegnem ja na gas i raspalim 140 onim delom pre penjanja na autoput a autoputem oko 190 ne mareći za patrole koje su se već rasporedile da počnu da preusmeravaju vozače na sporedne puteve... Uhvatio sam levu traku i ne skidam nogu sa gasa.
Stignem do Korinosa i shellove pumpe i zamalo da je promašim i ne zakočim jer sam se baš počeo trkati sa nekim Grkom, sad, dal' je i on žurio u neki hotel il' je bežao od žene, ne znam ali smo stigli do 200 kad sam video da ide Korinos, jedva sam zakočio, izgubio trku ali sam bar natočio benzin.
Prodavca na pumpi samo što nisam udavio kad je počeo da natenane sipa gorivo, pa mi čisti čoferku pa čačkao nos ... a ja imam još 15 minuta...
Zamalo se nismo potukli kad sam ga požurivao ali sam krenuo punim gasom prema Katerini.
Već su počeli traktori i ostala mehanizacija da se spuštaju prema autoputu, već su panduri mahali "lizalicama" na mene i još neke, da lepo polako, kao ovde skrenemo u jendek pa preko kukuruza negde, bilo gde, ali se nismo dali. Još jače sam nagazio i sa preko 190 stigao do skretanja pre tunela u Katerini. Provukao sam se između jednog bagera i jednog ogromnog traktora, zamalo da mi otkinu retrovizore... Sretno sam im pokazao srednji prst i nastavio prema Paraliji..
Malo me brine što je i meni pokazao jedan brka srednji prst a pogotovo što sam čuo da se blokada pooštrava sutra i prekosutra... Ipak će biti da je brkin srednji prst veći...
Sad sedim na toplom, u hotelu sa odličnim wirelessom, kucam zapise sa terena i razmišljam kako da se kroz kukuruze provučem narednih 800km....
Rešio sam da se sutra raspitam pa ću odlučiti kako i šta.
Dotukoše me oni bageristi od sinoć a i celu noć sam sanjao srednji prst onog brke..
Obistinila se moja strahovanja i blokada se proširila na sve strane. Nakon konsultacije sa lokalnim taksistima (na kvarnom engleskom) i pandurima (uglavnom rukama i nogama a pomalo i palicom) ustanovio sam da moram da bih uopšte stigao do Sparte da idem nekim vukojebinama, kojim ni partizani nisu mlatili Nemce i bili mlaćeni od istih.
Sve u svemu, uspeo sam da se dogovorim sa drugarima koji su me čekali, da se nađemo ovog puta u rezervnom skloništu, kući u Korintu. Oni se danas pokušavaju probiti do Korinta iz Sparte jer je i Peloponez u blokadi izgleda a ja ću imati oko 250km manje vožnje
Sretan zbog izgleda da se lomatam po kukuruzištu srednje Grčke, malo sam prošetao Paralijom. Nigde ni kučića od juče, samo me je spopala jedna ruska kurva koju sam glatko odbio istorijskim NJET!
Kad se samo setim gologuzih poljakinja leti, a vidi sada, nigde nikoga...
Leti ako baciš evro u vazduh, on ne pada na zemlju, tolika je gužva da nema šanse, uvek upadne u nečiji dekolte, brus, gaćice ili bermude... Sada sam čak parking našao , zamislite, ispred samih vrata hotela!
A kad se setim leti kad gosti hotela u glavnoj ulici cimaju svaki po 30 torbi veličine plakara jer su deca i žena spakovali sve šte se iz parketa i zida moglo odvaliti i ugurati i kofer... a sve to kilometar od hotela gde su jedva i to slučajno našli parking. Paralija je čudo…
Stanem na sred prazne ulice i zagledam se u daljinu…
Bo'kte kakva praznoća, vidi se stotinama milja daleko... čekaj, jel' ono jedan turčin navalio da turkinju u Istambulu? Vidljivost odlična, daleko se vidi..
Pošto sam napravio šest krugova po pustoj Paraliji, popio kaficu sa drugarima, reših da odem do Katerinija i malo tamo procunjam.
Odmah se pojavio problem, jer taksiste možeš samo na prepad i slučajno da uhvatiš a kolima mi se nije išlo jer kad sam zadnji puta u oktobru to probao, moj GPS Garmin me je toliko iscimao da je onda okolno pučanstvo imalo priliku da vidi od besa ludog Srbina, svog u znoju i suzama, kako kleči na trotoaru i sklopljenih ruku moli GPS uređaj da ga više ne zajebava...
Ta prokletinja me je dva puta šinula prema Solunu, jednom nazad pa u Olimpik Bič a na kraju je utrefila ka Kateriniju ali se sjebala na prvom rondou i tu je onaj histerični ženski glas vrištao na mene da napravim polukružno tamo gde nema ništa osim puta sa betonskim zidom od metar između dve trake!
Ovog puta sam odlučio da igram na sigurno i zvao taksi iz hotela.
Odmah sam platio 2.5 evra jer je mamlaz naplatio dolazak!
Posle sam platio još 7 evra za vožnju i na karju sam bilmezu dao i pola evra bakšiša i ponosno izašao iz taksija u centru Katerinija, psujući sebi majku jer nisam imao muda da mu se suprotstavim. Bih ja zapravo ali me je nekoliko stvari sprečavalo:
- Ne znam grčki pa da ga ljudski psujem
- višlji i jači je od mene
Svidela mi se fontana u centru, a i radi. A i niko nije bacio otpatke u nju. A i niko se nije ispišao u nju. A i niko ne pere noge u njoj. A i cigančići se ne prskaju u njoj. A i jedna prelepa crnka je do maločas sedela kraj nje i dok sam petljao oko telefona, ona ode, jebem ti ovaj novi telefon, nikako da shvatim sistem menija..
Sreo sam nekoliko uličnih svirača tokom šetnje i jednom sam ubacio evro u kutiju pa ga posle snimio. Na slici se vidi kako padajući u sevdah urla neku pesmu "... crne oči, crno vino, sve je crno, oko mene..." Gde ga nađe...
Zatekoh jendog dedicu koji upražnjava zanimanje odavno iščezlo, čisti cipele... Čovek razapeo tezgu i čeka na mušteriju. Koliko samo dugo ovo nisam video! Sedeo sam u kafiću pored i tankao frape i za to vreme nije imao mušteriju. Da nisam bio u patikama, ja bih mu bio mušterija!
Videh jedan spomenik u sred grada pa sam poželeo da saznam o kom se radi, neki čovek na njemu a natpisi na grčkom.
Tačno pola sata sam saletao Katerinjane sa dva pitanja:
- Sprachen sie English_
- Ko prođe prvi test (0.5% od kojih je jedna baba lagala jer je rekla "yes" a posle nastavila da trabunja na grčkom.. a uostalom, nisam joj ni postavio pitanje), trebalo je da odgovori ko je tip na spomeniku. Najbliže je bio neki čiča koji je tvrdio da se radi o nekom ko je bio mnogo značajan...
Konačno se pojavio jedan tip kojem je na čelu pisalo da govori engleski i da nije Grk i objasnio mi da je to neki čova što je slagao Turke na buljuke negde tamo u 18 stoleću, kad su Turci pobedili Grke u produžecima trojkom nekog Murata ili tako nešto... Snimio sam spomenik a i tip je bio pravi Englez. Toliko o grčkom poznavanju istorije...
Kad sam se vratio u Paraliju, i nakon novih poražavajućih podataka o širenju blokade (to k'o neka metastaza, bogati!) rešio sam da posetim jednu dragu gospođu u Platamonasu, u njenom hotelu sam godinama odsedao. Više ne mogu, jer nema internet u hotelu a meni se ne trči u gaćama u 2 noću u internet kafe da pošaljem hitnu poruku ili je primim jer mi je javljeno telefonom da je negde u Teksasu nekoj budali crkla baza podataka jer mu je domaći ljubimac, džukela Pussy, iščupala gajtan kompjutera u sred transakcije....
Krenuh prema Platamonasu, nakon što sam dobio uveravanja kompetentnih ljudi u vezi blokade puta u tom pravcu. Nema je rekoše mi lokalni pandur, lokalni taksista, ona ruska kurva iz prethodnog pasusa koja se pridružila diskusiji tražeći ima li ko cigaru, zatim konobar obližnje taverne i čistač ulica.
Ispostavilo se da je prva blokada od Katerinija u klancu Tempi...
I tako do Atine još 25 blokada a ja treba zbog toga da se zajebavam po kukuruzima "naše zemlje poonosne"...
Ustvari, tokom noći sam došao do zaključka da sam ustvari ja kriv za pojačanje blokade od kad sam sinoć onom brki pokazao srednji prst, a njegov je bio veći...
Ne smem to nikom da kažem pa ću se sutra tiho izvući iz hotela dok se ne raščuje..
Na ulasku na autoput, nigde nikoga, svi ispred mene skrenuše ili levo ili desno, jedino ja nastavih pravo prema ulasku na autoput. Na samom spajanju, pandur na motoru, kao Sveti Đorđe na konju pre nego što je dokusurio taštu - pardon, aždahu. Zaprepašteno me je pogledao i sa izrazom lica kakav se napravi kad treba blesavom objasniti da se drveni štapići od sladoleda ne jedu, pogotovo ako su prethodno njima čačkane uši i to ne vlastite, mi je na čistom grčkom objasnio nešto što bi moglo, što se mene tiče da znači ili:
- da sunce kruži oko zemlje i da nas je sve do sada zajebavao Giordano Bruno
- da je pala cena rotkvi u Madridu
- da ima problema sa prostatom...
Poslovno sam prekinuo njegovu zabrinutost i kratko rekao - Platamonas. Čuo se duboki uzdah olakašanja i dodirnuo je prstima kapu u znak pozdrava ali i dalje sumnjičavo klimajući glavom levo-desno, što me je uvek zbunjivalo. Kad god sam tražio nešto po celom gradu i najzad naišao na prodavca koji mi je klimnuo glavom da ima to, sretan sam ga poljubio u neobrijanu bradu a kad se ispostavilo da zapravo i nema to što tražim, besno sam otpljunuo i prokleo njihov način potvrđivaja da-ne..
Bilo kako bilo, autoput prema Larisi ovih dana izgleda kao da sam pao sa Marsa, sa nikim da se trkam, niko mi ne kontroliše brzinu, sve pusto kao nakon Armagedona. To sam baš iskoristio i naterao auto do 220 a posle se uplašio te brzine pa sam dalje mileo.
Na kraju me je na kraju autoputa gde se već vidi dvorac Platamonas, sačekala patrola koja me je po svaku cenu htela uputiti desno u neke kukuruze ali sam nakon žestoke borbe ipak pobedio kad je jedan od pandura besno tresnuo kapu o asfalt i rekao mi na grčkom najverovatnije da se "gonim u pm, i da se nada da će me oni iz blokade uzeti za taoca i da če me kastrrirati"
Sa pobedničkim kezom na licu sam nastavio prema Platamonasu...
Kao nekada, opet sam parkirao ispred hotela i svratio na "kaficu razgovora". Osoblje hotela se uvek obraduje, možda i zbog toga što uvek donesem svakome po nešto?..
Imaju i jednu novu prelepu crnku za šankom... Eh, što nisam mlađi, ej živote, lutalico, gde prođe tako brzo...
Zapravo, Platamonas je mnogo malo mesto. Sve što vredi, postrojeno je uz glavnu ulicu kraj mora i to je to. Čak i gunđavim matorcima poput mene, usamljenom putniku kroz Grčku, ne daje dovoljno živosti kao neka druga mesta. U Paraliji brate, u onoj neviđenoj letnjoj gužvi, neko može i nevinost da izgubi a da nikad ne sazna ko je sretni dobitnik!
Ovde toga nema, sve je nekako "moderato", decentno. Više nekako za porodične odmore. Zna se, posle plaže pranje nogu pred večeru, pa mackanje jogurtom izgoretina i pravac šetnja jedinom ulicom. Deca vuku prema sladoledu i zabavnim parkićima, pater familijas bi da dane dušom i sljušti dva piva i sretno podrigne pogleda uperenog negde preko mora, prema Turskoj a majka samo gleda gde se nekako mogu jeftinije kupiti one slatke majičice za mlađu ćerku a sandalice za stariju...
Jedino se izdžikljali dečaci i devojčice osećaju odlično, dokle god može u gužvi da ugleda njene dve plave kikice ili ona dok može da vidi njega kako za glavu viši od ostalih tobože nezainteresovano gleda okolo a ustvari ne može da je dočeka...
Ja leti volim da se uputim uveče u laganu šetnju kroz kratku uličicu, kao neki centralni trgovački deo.. Opušteno tuda šetam, slušam tandrljanja na mnogo jezika, uživam u mirisu i ukusu leta a i ona gospođa napred, stvarno se dobro drži za svoje godine ..ali ima muža koji bi mogao da me stavi u džep od košulje i još da ostane mesta za zavoje i lekove koje bi mi trebali ako pogledam njegovu gospođu... Ko ga napravi onolikog. Svi žgoljavi muškarci sa bubuljicama i mnogo manji od mene, imaju ružne žene pa ne vredi ni da slobodno gledam, jer bi ga mogao u zubima poneti.,.! Bem ti podelu karata živote!
Uvek me raspoloži atmosfera u toj uličici..
I galebovi se čude, gde nestadoše svi. Do pre neki mesec su veselo zajebavali turiste, u brisanom letu im otimajući girose iz ruku a ako bi turista izmakao, sa visine bi im se namerno ukakili na glavu. Sad nema gušta, sama dosada a i ona njegova galebuša ga već danima smara da konačno popravi gnezdo da ne duva sa strane. Eh, žene....
Neko je na sred šetališta posadio klupicu. Klupica kao sva druga ali ovu klupicu sam spazio, čim sam je video!
Njena kretenska pozicija mora da je delo mog komšije Radeta. On uvek iskonstruiše oko zgrade ili u ulazu ili podrumu, nešto:
- što nikome ne treba
- niko ne zna čemu služi
- oko čega se ceo komšiluk sapliće
- zbog čega su nas vatrogasci već dva puta opominjali...
Tu klupicu može zaobići bez opasnosti po lomljenje nogu, samo neko ko je rođeni gimnastičar ili pijan. Za gimnastičara je jasno a za pijane da podsetim da nikada ne stradaju u tom stanju. Stradaju tek kad se otrezne, uglavnom od ženinog besa...
Ovakva klupica ima samo binarnu namenu.
Ili se na njoj sedi i niko ne može proći da siđe i odšeta do obližnjeg kafića
Ili se tuda silazi a niko ne može tu sedeti osim ako hoće da kao baba-sera naplaćuje prolaz..
Mora da je Rade letovao ovde prošlog leta, jer te klupice na tom mestu nije ranije bilo...
Kao što rekoh, sutra se spremam da krenem prema Korintu, što u normalnim uslovima bi značilo oko 7 sati lagodne vožnje autoputem, uz stajanje za ručak, kafu i toalet...
Ključna reč ovde je - autoput!
Nema šanse da idem autoputem. Moraću skroz okolo, mada ima nagoveštaja da i to "okolo" neće biti dovoljno da izbegnem drugare onog brke sa većim srednjim prstom...
Izgleda da ću morati "okolokolije od okolo" a to sve mnogo dužim putem. Sva je prilika da ću verovatno opet morati tražiti hotel sutra i to u nekoj partizanskoj vukojebini gde reč hotel ima višestruko značenje, poput:
- mesto za skupljanje dokonih lokalaca
- rupa u kojoj obično nema tople vode
- kuća umrle babe koju na koju je neko zakucao rukom pisan natpis "HOTL" pošto je štucnuo od uzoa pri pisanju pa izgubio E
- bilo kakva rupa koja se može iznajmiti strancu kome su muda u procepu u kasne večernje sate..
Ali za sva ova putovanja, stekao sam nekako "imunitet" na sve te nedaće i snaćiću se nekako.
Kad sam mogao davne, hipi godine, da u Bombaju spavam sa pacovima i guram se sa nosačima kuvanog čaja pod svodovima nekog hrama nekog tamo budibogsnama kog Bude, moći ću valjda i u Grčkoj, zemlji koju volim sa svim njenim manama i vrlinama..
Pri povratku u Paraliju ugledao sam na vrh brda naslaganu gomilu kuća. Neko sagradio na samoj strmini i to ne jedan nego gomila ljudi je dobila napad planinarske arhitekture. Ne izgleda veliko ni strmo, ali mene je muka spopala već na samu pomisao da živim tamo i treba da cimam espap koji mi je žena natovarila iz "lidla" Stvarno ne razumem, šta će nekome kuća u samom brdu, Bogu i turistima iza leđa gde konstantno preti opasnost ako nemirno spavate da jednostavno tresnete iz kreveta pravo u ambis, uz otegnuti vrisak sa doplerovim efektom...
Al hajde, milion ljiudi, dve milijarde ćudi... ili što reče moj jedan drug "100 žena, 200 sisa", mada nikad nisam saznao šta je to trebalo da znači.
Jedan deo autoputa su već pripremali za blokiranje i bagere i traktore postavili na prelazima. Taman su mi se zlotvori namestili kad sam šišao praznim autoputem da ih slikam unucima za podsećanje kako je njihov deda zbog srednjeg prsta ostao blokiran u dalekoj zemlji...
Eno mrcina, poređanih na nadvožnjaku i samo čekaju da Code naiđe... Ali su se malko zeznuli, sutra idem DRUGIM putem nego što oni čekaju ovde! I eto mene, sretno jezdim kroz kukuruze a oni troše dizel čekajući mene da me blokiraju. Već u mislima opet pokazujem srednji prst onom brki, nek se slika sa sve svojim bagerom!
Ne mogu oni mene blokirati koliko ja mogu izbegavati... Pa ko izdrži više
Jedino se plašim da me ne sateraju u ćošak i da mi jedni izlaz bude da odem u Albaniju!?
E onda ću se predati, jbg..
Pošto treba da idem po nepoznatom terenu uvek koristim taktiku kao kad idem uopšte na put kolima. Okupam se vanredno, za razliku od redovne svake četvrte subote, jer ako mi se nešto desi, da me odnesu na nosilima čistih gaća! A da, i nokte podsečem. Na obe noge.
Tako sad, pošto idem na nepoznat teren, ne mogu ići štrokavog auta, zato sam ga dao dvojici Grka na glancanje, da lepo reprezentujem Srbiju kad me zarobe u kukuruzima.
Ja mislim da su i stari Grci pre tabanja sa društvom iz susedneog grada, celu noć pred bitku usrdno pljuvali po štitovima i glancali ih gaćama svojih ljubavnica. Da osvetlaju obraz sutra u bici!
Videćemo kako će ispasti...
Toliko sam hotela u svojim samotnjačkim putovanjima promenio da bih mogao knjigu "hoteli za neupućene" da napišem. I da još ostane materijala za drugo i treće izdanje.
Mislio sam da me malo šta može iznenaditi ali se uvek nađe neki inventivni vlasnik hotela koji napravi pravo čudo.. I sjebe ostale za dužinu koplja...
U Paraliji sam natrčao na izgleda sasvim običan tuš sa masažerom i par dodataka tako da u prvom momentu nisam video ništa neobično.
Sinoć sam ništa ne sluteći ušao u kabinu i odvrnuo slavinu za glavni tuš. Ništa. Prodrmam malo slavinu a onih par špricaljki počne da me "masira" ledenom vodom. Uz nežni ženski vrisak, zbog kog se i sada stidim, iskočio sam iz kabine a da bih ugasio špricaljke morao sam da nekako pritisnem ono veliko dugme na sredini. Da uđem u ledenjaču i ugasim? Na pamet mi ne pada. Onako golišav, polako se smrzavajući jer sam u sobi ostavio vrata balkona širom otvorena da spavam na svežem vazduhu, razmišljao sam kao da ubijem mrcinu, ako treba i vlasnika hotela.. Pade mi na pamet da gađam dugme cipelom ali bih posle imao mokre noge kroz kukuruze, što i nije neka kombinacija. Probao sam smotanim peškirom da zviznem jebeno dugme ali se to neslavno završilo jer sam samo uganuo palac na klizna vrata a špricanje nije prestalo. Onda sam konačno odvalio motku koja drži zavese ali sam se pri tome izložio preko terase prema ulici i samo sam čuo neku ciku dole i jedna mama je držala ćerkici ruku preko očiju i žurno je odvela u pokrajnu uličicu, u žaru borbe, zaboravo sam da sam go kao od majke rođen.
Motkom sam ućutkao špricaljke ali sam posle morao da zovem gazdu i bi mi drago jer je baraba već spavala dok sam se ja borio sa njegovim tušem. Kad već plaćam 100 evra za noć, bar štroku da operem bi trebalo da bude bez problema!
Posle mi je namestio i toplu vodu i nutkao me viskijem, sreća njegova da ne pijem alkohol inače bih ga ojadio, jer je viski bio stvarno prvoklasan.
Nakon dva dana, ispalo je da bih mogao da krenem dalje, kao navodno,može se proći.
Da ostane zabeleženo za istoriju ako nestanem u kukuruzu..
Da može kasnije neko dete, zanesenog izraza face, sa tronutim i dramatičnim glasom da čita poemu o Codemakeru. Naslov poeme bi mogao biti "Codemaker seronja, izgubio se u vukojebini, 1. deo" a počinjalo bi nekako ovako.
"ustavši sa stolice meke,
zalupivši vratima sobe,
sa rukama u džepovima
kad mu hostesa karticu sobe uze,
zaputi se Code u daleke kukuruze..."!
.... posle ide neka dramatična muzika sa mnogo bubnjeva jer sam celog života lupao i dalje uz ovacije i pljesak sledi nastavak recitala...
Ustanem ja dakle ujutro, nedelja, sa trga u Paraliji se čuje pojanje iz crkve, ljudi lepo uparađeni polako pristižu u crkvu...
Silazim na recepciju da se raspitam da li srednji prst onog brke ipak nosi prokletstvo. I nosio je. Sad su blokirali sve do Atine definitivno ali i šire blokade na okolne puteve.
Nakon konsultacija i nekoliko poziva telefonom, smrknuta lica recepcionerki (inače su prave bombonice) su mi jasno dala do znanja a i izgledalo je da kažu "beri kožu na šiljak matora drtino, gde si baš zapeo da ideš na Peloponez…"
Oćutao sam ta i slična vređanja, uglavnom zbog toga što mi drugo nije ni preostalo.
Uprkos jednoj grupi koja je tvrdila da treba da idem do Tempija pa levo od autoputa, drugoj koja je tvrdila da se ipak autoputem može proći (pripadaju grupi onih koji nemaju vozačku dozovolu) i trećoj koja me je ubeđivala (čak mislim da su bili spremni i da mi plate, samo da pobedi njihova struja) da idem istočnom stranom autoputa - krenuo sam preko Elesone pa okolokole prema Larisi.
To vam je otprilike kao kad bi za Požarevac krenuo preko Šida. Eto.
Kako sam krenuo, tako sam shvatio da put neće biti ni kratak ni jednostavan. Stanje puta me je još na samom početku uplašilo a da sam znao šta me još čeka, mislim da bih stao upalio sva četiri žmigavca i čekao da crknem...
Nisam bio svestan ali, odmah me je sačekala prva od 5,000 lakat krivina...
Nije prošlo mnogo a zašao sam u vukojebinu (tada sam naivno mislio, prvog stepena). Pomislio sam da snimim, da ostavim trag gde sam prošao, čisto za zlu ne trebalo ako krene akcija "Spasavanje redova Rajana" - u mom slučaju nazvana "Drž' budalu, gde se zaputio..."
Mislim da su ovuda zadnji prošli još stari Grci u gaćama kad su jurili druge stare Grke, takođe u gaćama a sve povodom toga što je neko kresnuo neku Jelenu... Posle kad su ih stigli neko im je podmetnuo konja kog su posle rasporili i valjda prodali za delove, ili tako nešto ide priča...
Sve na izgled deluje pitomo, ali verujte, iza žbunja uz put, provirivali su neki musavi pobunjenici i tražili mi na zajam 10 sestericija...
Naišao sam na deo vukojebine gde sam ispod par lakat neobezbeđenih krivina video jednog Grka, razapeo šatru i postavio tezgu i prima opklade koji će se nesretnik sa autom skrljati i koliko duboko u provaliju. Mene je sa mržnjom ispratio pogledom jer sam u poslednjem trrenutku video "trik pitanje" - kladu poprečke, sasvim “slučajno” zaboravljenu po sred puta..
Maltretiranja usput bila su toliko brojna i tako raspoređena da nikome nikako nije moglo biti dosadno.
Pa zamislite samo kad panduri daju uputstva nekom strancu gde da se ide okolokole u stilu (prevedeno na našu konfiguraciju):
- Idite preko Male Krsne, pa kroz zaseok Babin potok, pazite da ne promašite brvnaru Ludog Marka i odmah iza zemljoradničke zadruge skrenite levo. Onda držite pravac uvek levo dok ne naiđete na Donji Štirak. Tu pređite Srditi Potok i odmah ćete videti skretanje za Garavi drum. Nastavite pravo i kod plastenika Žike Troprstog opet levo a onda samo pravo i nema problema.
I to sve na čistom grčkom jeziku!
I nijednog topološkog elementa naravno nema ni na jednoj karti, mada sam u nju zverao dobra pola sata a zatim otpljunuo i krenuo prema jugu, ma šta to značilo, jer mi se i inače već smrklo...
Jednom sam na nekom raskrsću sreo tri starca. Na pitanje gde se ide za neki Eleftero-šta-god, svaki mi je pokazao drugi put, dijametralno suprotan njegovom ispisniku. Da li su me čuli, da li su me razumeli, da li me zajebavaju, pojma nisam imao, ali sam krenuo u ČETVRTOM pravcu i gle čuda - bio sam u pravu!
Posle sam jednom zabasao u neko dvorište, jedva zakočivši da ne zgazim jednu patku i jednu babu koja je patku žustro hranila kljukanjem. Baba je izgleda bila gluva i skoro slepa, jer uopšte nije reagovala a patka je od straha prvo upustila gomilicu iz zadnjice a onda progutala sve što je baba trpala u lkljun. Baba je mirno stavila metalnu činju na moju haubu i nastavila da kljuka pile. Kad je izašao domaćin noseći u ruci nešto što je ličilo na mešavinu kubure i bejzbol palice na parni pogon, jedva sam mu objasnio da sam se izgubio. Samo činjenica da sam "Servika iz Veligradi" me je spasla odsecanja šake i razapinjanja na štagalj...
Jednom sam u nekom selu u najgoroj planinskoj vukojebini koja je ikada opisana u analima svetskih putnika, na radost cele kafane zapitao gde se ide u neku drugu vukojebinu. Odmah su započeli živu diskusiju, izabrali predsednika i zapisničara, meni rekli da naručim dva litra nekog "kokino" vina (posle saznao da to izgleda znači crveno vino) i jedno pola sata sam slušao galamu, treskanje pesnicama po stolu, nadglasavanje, šutiranje kera koji se zavlačio ispod stolova i plakanje konobara koji nije mogao da skuva tolike kafe...
Na kraju su mi rekli da ne znaju gde je put gde ja želim da idem, jer poslednji koji je ikada pošao tim pravcem je bio neki Giorgio kojeg kasnije niko više nikada nije video... A jas sam sad trebao baš u tom pravcu, sudeći prema suncu, mapi i panduru od pre dva sata koji me je sterao u tom pravcu sa malo boljeg gadnog puta...
Platio sam vino, popio kafu, izljubio se sa predsedavajućim, žena vlasnika kafane mi je plačući donela nešto malo da pojedem usput i dugo si mi mahali sa vrata bircuza...
Posle sam se zamalo potukao sa jednim bilmezom jer sam naišao na jedan toliko uzan mostić da samo jedna kola i to veoma oprezno mogu odjednom proći. Bilmez je dovezao neku samohotku, stao na sred mostića i počeo da peca! Krvoproliće je sprečeno tako što je naišao neki drugi Grk i pozvao prvog na piće pa su zagrljeni otišli negde u maglu a ja sam prošao...
U jednom me je momentu pandur zabunom poslao na autoput sa sporednog puta, pa sam čitavih 1.3km vozio pevajući. Dok nisam naišao na blokadu i kunem se video rođenog brata blizanca onog brke sa bagerom iz Katerinija. Samo što je ovom bio srednji prst još mnogo veći..
Nakon veštih izbegavanja pandura da nam dozvole da vozimo bilo gde sem puteljcima i bogazama, šinuli su nas kraj autoputa i rekli da idemo u Volos a posle da pratimo rukom na drvenoj tabli napisano "Atina"... Tako sam se uputio sasvim neplanirano Voloskim zalivom. Ono sranje od table je uvek kad sam se obradovao da ipak se penjem na autoput, vodilo u još jedan krug oko zaliva dok na kraju nisam upućen u nova brda... Usput snimio ponešto..
Konačno sam se dočepao poznatog dela puta prema Lamiji ali je radost kratko trajala jer do Lamije nikad nisam stigao, morao sam okolo ponovo kroz žbunje. ali, prethodno sam još stigao da se odmorim u malom mestu Stilida gde sam snimio poneku sliku kraj obale u marini...
Stilida je jedno malo, nekada isključivo ribarsko mestašce, koje je kasnije postalo i turističko.
Samo mesto je sabijeno uza obližnje brdo a obalom dominira marina gde se vrše i popravke jahti i brodića, odakle se kreće u ribolov, gde i neki bugarski kamioni istovaruju i utovaruju nešto što nisam smeo ni da pogledam a kamoli da snimim...
Pravo malo morsko mestašce i mnogo mi se sviđa, mada od turističkog sadržaja sem plaže, nisam mnogo mogao da vidim ni leti kad tuda prolazim. Valjda smatraju da je turistima dovoljno da ponesu kupaće gaće a domaćini će obezbediti more.
Ali ipak, vidim da ima podosta turista leti.
Odmarao sam se tu predveče oko jedan sat i uživao u smiraj dana u suncu koje zalazi iza brda i nekog čudnog spokoja koji krasi sve primorska mesta kad nema graje i turista.
Miris mora, brodica, algi i užadi i uopšte svega što ima veze sa morem me je prosto opijao i stvarno sam se rahat naodmarao.
Pošto do Lamije koja je prva na redu iza Stilide nisam ni stigao, ovde sam se zadržao da malo uživam jer sam znao da mi uskoro sledi lomatanje po brdima zbog onog brke sa dugačkim srednjim prstom..
Pokušao sam da snimim neku ptičurinu koja je "na dah" ronila i 60 sekundi (lično merio) Nije bio galeb a u ornitologiju se razumem kao "mara u kriv..." da ne lajem sad...
Hteo sam da snimim to biće i već bi mi neko znao reći marku te ptice ali sam se gadno posvađao sa svojim telefonom, koji doduše ima odličnu kameru ali ja njome ne znam da rukujem pa mi dođe na isto kao sa starim telefonom ali sam njime bar znao da rukujem. Fora je što je kamera tog novog telefona izgleda pravljena sa "negativnim zumom", bar toliko sa znanjem koje nemam ja objašnjavam. Dok normalne kamere imaju zum kojim približim objekat, moja kamera je u startu "ODzumirana" na neku foru pa iako sam lepo video da ptičurina ima jedno oko zeleno a drugo nekako crvenkasto, kad sam je snimio, izgledao je kao da sam je snimao iz Albanije jbt...!
Tako da sam morao kasnijem da kružićem označim objekat kad sam slike pokazivao koga zanima a i da naglasim da se radi o ptici... mada više liči na neki štapić udaljen 200m ili na jednu švedsku turistkinju koja se davi dve milje daleko a i ako pogledam pod posebni uglom liči na nešto što može biti deo NLO.
Primetio sam da se i brodovi popravljaju tako što ih stave na "klocne" To nisam znao.
Greh mi na dušu ali sam dobio želju da se brzo osvrnem oko sebe i nogom zviznem u jednu klocnu i izmaknem je pa da iz prikrajka gledam šta će se desiti. Valjda ovo putovanje i psihički deluje na mene, šta li...
Konačno sam uz silne vratolomije stigao do Korinta.
Usput sam tokom noći na GPS uređaju ustanovio da zapravo letim jer sam zabasao u takvu nedođiju da je GPS samo pokazivao nebo (ili tako nešto plavo) i ništa više.
Na kraju sam se zaglavio u neko svadbeno veselje i direktno ušao u dvorište. Iz očaja sam parkirao uz neki kokošinjac i popio kafu, izljubio se sa mladom, mladoženjom, nekom babom i nekim dedom od 200 godina, pa uz ovacije nastavio put oko zore.
Konačno stigao i spavao maltene 48 sati. Jebala ih blokada, štrajk i iz nekog razloga, drahma.
Nakon tri nedelje, pre povratka kući, morao sam u kupovinu.
Planirao sam da odem do Atine ali mrka kapa, uspeo sam samo da odem do najbližeg "Praktikera", neka vrsta robne kuće u kojoj prodaju sve, od kondoma, preko kolača, autoguma i umetnog cveća pa do traktorskih poluprikolica i flomastera u boji,..
Tu sam zapravo otišao po naredbi moje ćerke, kojoj opet, ne mogu ništa da odbijem.
Ovog puta sam dobio naredbu da joj kupim neku torbicu za laptop ali ne bilo kakvu torbicu, ne, to mora da bude specijalna, kakva još verovatno niije ni napravljena. Da ima džepiće sa leve strane a sa desne neko ogledalce i mesto za web kameru. Unutra valjda da ima sekač papira i verovatno kompet za šminkanje. Naravno da sam takvu specifikaciju pokazao prodavačicama pa je nastala frka:
- jer niko ne govori engleski
- ja sam pokušao na grčkom ali je to rezultiralo nasrtajem neke debele žene na mene a obezbeđenje je počelo da se pipa za pištoljima. Ko zna šta sam joj rekao, nisam ni ja očekivao da ću znati a kamoli ona.
Sve u svemu, obišao sam taj prokleti Praktiker uzduž a bogami i popreko pa onda i po vertikali, dakle 3D pretraga, nema.
Pošto kod moje ćere ne postoji reč sa moje strane "nema" nakupovao sam joj za svaki slučaj sve i svašta pa nek bira, jer praznih ruku – “nazad nesmem, napred neću, pala ćuprija (kao kod one blesave pesme)"
E sad, da li ći i ovog marta proći isto uz najavljene štrajkove, niko živ ne zna.
Samo se nadam da neću natrčati na onog brku…
Ja sam bio u Becu prosle nedelje sreda-subota. Sta da pricam o putu do tamo,fantastican auto put kroz Madjarsku,za nijansu losiji u Austriji ali to je svakako kratka deonica (65 km od "granice"). Vinjeta u Madjarskoj mislim za 7 dana me izasla 15 eura,u Austriji za 10 dana 12 eura cini mi se. Na granici nisam cekao duze od pola sata ,u povratku jos krace.
Ali da se vratim na pocetak,stigao sam u Bec za nekih 5,6 sati sa kratki usputnim pauzama. Po auto putu se przi dosta,vozio sam do 160 ,radara nije bilo ,presretace nisam video.
Bec po meni jedan od lepsih gradova za zivot,saobracajnice urednjene,ljudi kulturni,metro funkcionise odlicno.
Sam po sebi Bec je skup,skuplji od Beograda. Pivo u kaficu je od 3 eura pa navise(Corona 4) . Od tehnike imas izbora koliko pozelis,moze se naci i jeftinije nego ovde,a kvalitet je nesumljivo bolji. Garderoba-dobar broj ogromnih trznih centara sa raznoraznim markama ,snizenjima +naravno nezaobilazni Pandorf outlet. Ja sam uleteo na neki njihov rodjendan pa je snizenje bilo cak i 80%. Primer Burton zimska jakna debela 20 eura.
Gorivo im je od 1.40 eura obicno,Shell 100 oktana je 1.58(na auto putu dosta skuplje ) . Naravno,nisam mogao da odolim ,a da ne sipam stotku i u povratku sam imao potrosnju pri 160 7-7.5 l/100 ,fantasticno
Sve u svemu ovo mi je treci put da sam bio u Becu i uvek vidim nesto novo.
Ako nekog interesuje jos neki detalj,slobodno neka pita
Hmm,mozda sam se ja nesto zajebao... Mnogo cifri mi je u glavi pa sam mozda pomesao.. Probacu da iskopam racune Za madjarsku sam siguran da je 15 eura i to kad predjes granicu.
Tako nešto, desetak evra, i austrijska je bila 8.30 EUR. Znam da je dosta skuplje kad se nešto uzimaju vinjete zajedno, ili kad se plaća karticom, tako nešto.
Ne znam da li je tu prava tema, ali kad smo več kod sigurnosti u saobračaju i na želju nekih evo male reportaže sa albanskih puteva.
Kad sam iz MK ušao u ALB, prvo sam bio iznenadjen dosta dobroj situaciji sa putevima, opšte nije loše, a ima i autoperionica na svakom koraku, znači mečke ima da se sijaju .
Onda je polako počinjalo, sve mi je bilo OK, dok nismo počelid a kočimo na svakih par kilometara zbog rupa na prelazu asfalta na most, to imaju stvarno loše urađeno ali dok je samo to rekao sam, može da prođe. Sama vožnja je osim par ludaka bila normalna ( po mojim kriterijima naravno ), ali sve bliže što sam bio Tirani sve je bilo gore. Preticanje iako ide avto ili kamion nasuprot je nešto potpuno normalno, stvarno očekuju da se ti malo skloniš u desno i onaj u desno i nekako če se stisnuti izmedju, ali dobro, to su bili pojedinci pa sam rekao, ima takvih svuda.
E onda sam došao u tiranu i prvi utisak....jao mene šta mi je ovo trebalo . Počelo je tako da sam se vozio nekom novom obilaznicom ili šta je več, koja se odjednom, bez upozorenja završava, ali bukvalno završava, odjednom nema puta opšte . Morali smo preči preko nekih rupa da siđemo u centar Tirane, kde vlada opšti kaos, 4 trake, od toga dve za levo dve za ravno, a svi idu ravno ili levo, nema veze na kojoj su traci ili koje svetlo gori ( nemam pojma zašto opšte imaju semafore). Kružni tok služi ne znam nis am čemu, probijaš se na silu preko i samo nadaš se da jim barem radu kočnice, ako pokušavaš da se držiš pravila ostačeš među Albancima zauvek .
Ajde preživeli smo i to a onda počinje safari .
Neki magistarlni put, kde svi pretiču svakog, voze i preko 150 i čak vie i to izmedju kolona, na svakoj raskrsnici promet stane iz nepoznatog razloga pa onda juriš dalje. Pošto i sam nisam baš neka cvetka brzo sam se prilagodio i sam vozio ko oni, ali da je došlo do nekog sranja bilo bi masovno ubistvo tamo. Nisam video policije nikde, niti jedne nesreče niti ništa šta je najčudnje kod svega.
A šta imaju od avta..mečke, pa još malo mečki, pa još više mečki, onda VW i Ford, ostalo je vrlo retko zastupljeno. Video sam samu jednu mazdu, a i ta je imala madjarske tablice.
Slika jedan, ulaz u Tiranu, slika 2 kraj puta , slika 3, malo je gužva, slika 4 ..kružni..šta je to?
Niko da baci pogled na levi ugao hartije, svi pilje tamo gde sam uperio prstom.
ili 
.
. Morali smo preči preko nekih rupa da siđemo u centar Tirane, kde vlada opšti kaos, 4 trake, od toga dve za levo dve za ravno, a svi idu ravno ili levo, nema veze na kojoj su traci ili koje svetlo gori ( nemam pojma zašto opšte imaju semafore). Kružni tok služi ne znam nis am čemu, probijaš se na silu preko i samo nadaš se da jim barem radu kočnice, ako pokušavaš da se držiš pravila ostačeš među Albancima zauvek 
.
.
