Pri tom je stvarno 100-200 metara od tog centralnog dela. Ali taj deo grada je nešto posebno. Inače tu može da se vidi nekoliko Benksijevih grafita, a i ovi ostali su dosta živopisni, kažem - zanimljiv kvart. Pravi undeground, a to u ovom slučaju vuče i neke prednosti, ne samo mane. Dolazimo, ulaz deluje kao napuštena zgrada, trava se oseća na svakom koraku.
Nađemo nekako key box i uđemo, a unutra apartman nov novcat, kakav kontrast sa eksterijerom. I još smo tamo bili za vikend, a odmah pored našeg smeštaja je 24/7 radnja gde ljudi cirkaju uveče. Dolazimo prvo veče, dobacuju nam nešto u prolazu, daj samo da živi stignemo. Sutra ujutro gledam u 7 ujutro ljude kako se vraćaju iz izlaska, preko puta čovek crta grafit na malo prazne fasade. Ali opet, krenem ujutro da se prošetam, stvarno ima šta zanimljivo da se vidi. A već ulica dve bočno izgleda normalno a ne kao geto. Vidim da ima i dosta ljudi koji izgledaju normalno i da nije baš tolika frka. Mada treba imati osnovne mere opreza.
Ostatak Bristola je sasvim drugačiji, to je dosta miran grad, dosta šarenih kućica, starih zgrada. Doduše onda smo u šetnji nabasali na pank svirku, dovukli instrumente ispod nekog mostića, skejteri, takva ekipa. Mi jedini bez pirsinga, tetovaža ili šarene kose. Nekako imam utisak, koji mi se kasnije učvrstio u Londonu da ovde ako slušaš alternativniju muziku onda i imidž mora to da prati, dok to kod nas nije toliko izraženo. Kod nas odeš na metal koncert i pola ljudi izgleda isto kao da je otišlo na Bajagu. Tamo su nas čudno gledali, i ispod tog mosta a i kad bi nas uveče videli u St Pauls.
Skoknuli smo i do obližnjeg gradića Bath koji je veoma simpatičan, tu su bile termalne kupke još u doba rimljana te odatle i ima mesta. To smo skoknuli vozom jer je blizu i prihvatljive cene. Inače kad smo prelazili za London išli smo busem, bilo je 3-4 puta jeftinije nego vozom. Vozovi su im dosta skupi. Na pitanje “koliko to košta” je jako teško dati odgovor. Sve cene prevoza se dinamički menjaju, jeftinije je ako ranije kupiš, skuplje je kad je špic, za vikend može da bude i skuplje i jeftinie, metro u Londonu zavisi i da li kačiš drugu zonu koja uopšte nije tako daleko od centra. I za London Eye se cena razlikuje od sata do sata. Dosta stvari je u tom “avionska karta” fazonu. Npr. polećemo iz Beograda i vidim da nam bus od Hitroua do Bristola košta nekih 10 funti po osobi. Ali ne uzimam karte jer nisam siguran koliko će nam trebati da prođemo provere i da nađemo odakle ide autobus. Međutim, kad smo sleteli i kad smo stigli do busa, isti taj bus u istom tom terminu koji sam gledao sad košta 20 funti. E pa ti sad čekaj neki kasniji ako hoćeš po nižoj ceni. Celo putovanje od kuće u Beogradu do kuće u Bristolu je trajalo nekih 10 sati. Pomisliš avionom se stiže brzo ali izgubi se dosta vremena na aerodromima, sam let traje skoro 3 sata, a i bus do Bristola vozi preko 2h.
U Bristolu smo i probali čaj u pet, i skapirali da nije poenta u čaju, može i kafa umesto čaja, poenta je u kolačićima ili nekoj pogačici da se namažu džem i neki krem.
Prva prepreka kad se nađeš u engleskom gradu je - kako preći ulicu? I to nije problem levo desno, mada je i to problem i to veliki, ali ne pričam sad o tome. Uglavnom nemaju zebre. U većini slučajeva bude samo neka isprekidana linija. Tu pešak nema prednost! Tako da je vrlo često bilo pretrčavanja. Ako ima zebra ili semafor onda će da ti stanu i to je ok, ali većinom nisu takvi prelazi.
Inače ova slika je iz Londona, u Bristolu se mnogo ređe vidi ovo look left look right, nemaš gde ni da kupiš majcu da piše Bristol, vidi se da nije turistički grad. O Londonu malo kasnije.
Prevoz je relativno skup, naročito ako metroom prelaziš kroz više zona ili ako recimo ideš brodom koji je isto deo gradskog prevoza ali od centra do Griniča košta 10 funti. Apsolutno smo sve plaćali karticama, nismo jedan peni imali u kešu. Prevoz plaćaš isto karticom bezkontaktno, nema potrebe da kupuješ karte za prevoz. Samo što svako mora da ima odvojenu karticu, ne možeš tvojom da platiš npr za dete. Srećom ista ta kartica na telefonu ili satu se računaju odvojeno, pa smo ćerki dali sat sa karticom a sinu instalirali ebanking aplikaciju sa mojom karticom i to je funkcionisalo.
