Krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina proslog veka, san svakog mladog coveka bio je da jednog dana vozi Opel GT.
Istorija ovog cuvenog automobila pocinje jos 1962. godine, kada se u Opelu odlucuju za razvoj sportskog automobila, nesto dinamicnijeg i agresivnijeg od tadasnjih modela. S obzirom da ovaj projekat nije bio primaran za kompaniju, razvoj je sporo tekao i sve do 1965. godine nema konkretnijih pomaka. Te godine, u Americi, Chevrolet predstavlja studiju sportskog kupea, Monza GT, koja predstavlja osnov kako za GT tako i, u neku ruku, za cuvenu Corvette. Radilo se o formuli koja je tih godina bila veoma popularna i moderna.
Naime, kupe karoserija, duga hauba i kratak rep, sakriveni farovi i okrugla stop svetla u paru. Opel, kao prilicno autonomna evropska ispostava GM (jos od 1929. godine), dobio je dozvolu da preuzme koncepciju i razvije je prema svojim potrebama. Za platformu je uzeta vec postojeca sasija Kadetta oblikovana i modifikovana da bi na nju mogla da se montira kratka i uska karoserija. Inzinjeri su specijalno za ovaj model dodatno pripremili donji postroj, blize sportskoj nameni i do samog pocetka proizvodnje izbor motora je bio nepoznat.
Suvise malo mesta pod kosom haubom je ogranicavalo izbor agregata, pa su tako samo cetvorocilindricni motori dolazili u obzir.
Krajem 1967. godine, francuska karoserijska kuca Brissonneau et Lotz dodatno oblikuje automobil, dok je svetska premijera bila godinu dana kasnije, u septembru 1968. Javnost je bila prijatno iznenadjena novim proizvodom Opela.
Dotadasnja linija modela ovog nemackog proizvodjaca, koji bi se mogli okarakterisati kao kvalitetni, ali i dosadni, je bila obogacena jednim izuzetnim automobilom. Sa druge strane, izuzetna slicnost ovog modela sa, iste godine predstavljenom, trecom generacijom Corvette Stingray, nije mogla da se ne primeti, ali automobilski svet nije imao vecih zamerki.
Dizajnerski, ova dva automobila su imala iste osnove ali sa razlikom u dimenzijama, u materijalu izrade, kao i u detaljima koji su u principu bili isti ali kada su se nasli na vozilu, sa drugacijim odrazom na cula. Takav interesantan detalj su i farovi slicnog oblika, koji su kod Corvette klasicni dupli, na uvlacenje, a kod GT-a, revolvirajuci, oko svoje uzduzne ose sa po jednim farom. Takav sistem, nije nikada do tad koriscen i Opel GT je prvi automobil koji je svoja svetla tako otvarao.
Slicna stvar je i sa enterijerom koji je dizajniran po istoj formuli ali kod GT sa jasno diferenciranim kontinentalnim naglaskom.
Pod haubom je razlika bila najdrasticnija jer je evropski sportista imao u startu dvostruko manje cilindara (cetiri) i tri do cetiri puta manju zapreminu motora.
Naime, za pogon su izabrani provereni agregati od 1100 i 1900 kubika, koji su imali 60 i 90 KS i preko manuelnog menjaca, prenosili snagu na zadnje tockove. Cena se kretala oko 12.000 tadasnjih maraka, sto zaista nije bilo puno, sa obzirom na dojam i tehniku koju je GT posedovao.
Prodaja je zadovoljavajuce krenula i tokom 1969. godine se predstavlja koncept vozilo Aero GT. U prevodu, GT sa targa krovom koji je tako vec neprijatno podsecao na snaznijeg ?US brata? koji je bas sa tom karoserijskom opcijom bio bestseler. Ipak, ova varijanta nikad nije zazivela. Sledece 1970. godine iz ponude se izbacuje model sa motorom od 1100 kubika posle 3.573 prodata primerka, dok se vec sledece godine, predstavlja varijanta nazvana GT/J (Junior) koja je imala siromasniju opremu i manju cenu.
Tih godina pocinje i sira trkacka afirmacija ovog modela. Zbog svojih kvaliteta, takmicio se u vise klasa, ali je najzapazeniji bio u klasi do 2,0 litre kao i na relijima.
Ipak, konstrukcijski propusti kao mala sirina vozila su uticali da sportska karijera ovog modela, bude pre standardna nego spektakularna.
Iako je prodaja solidno isla, rukovodstvo kompanije nije videlo interes u daljem razvijanju modela, jednostavno, mala zarada po primerku i prva velika recesija sa pocetka sedamdesetih su bili presudni faktori. Stoga je 1973. godine posle samo pet godine proizvodnje, najavljen kraj.
Do tog momenta je proizvedeno tacno 103.463 automobila, sto nije velik broj u odnosu na konkurenciju, a danas se poznavaoci slazu da je Opel komotno mogao da zadrzi GT u produkciji daljih par godina i pedesetak hiljada primeraka vise.
Tokom celog vremena produkcije ovaj model se prodavao i u SAD, gde je protivno ocekivanjima postigao zapazen uspeh. U to vreme Opel se ?preko okeana? prodavao putem dilerske mreze Buicka pa je to bio slucaj i sa ovim modelom. Tamo je GT i dobio vecni nadimak ?baby ?Vette? (Mala Corvetta). Interesantan podatak je da je vecina produkcije tamo i plasirana, konkretno, 70.222 vozila.
I kod nas je ovaj model bio poznat, priznat i vozen, doduse u skromnoj meri. Na srecu, oko 15 primeraka GT je ostalo sacuvano, a neki od njih u izvrsnom stanju. Na svetskom trzistu klasicnih automobila, Opel GT je veoma cenjen i predmet je okupljanja mnogih klubova. Zbog mnogih specificnih delova, restauracija je dosta skupa, a i nabavna cena odlicnog vozila koja nekada dostize i 20.000 evra. Misljenje je da je to nesumnjivo dosta novca, ali da su oni pametno ulozeni...
