LANCIA DELTA HF INTEGRALE

[Paja]

100 e, čisto da se nađe u rezervi

[Piros]

http:
200000e za Deltu

Nemogu da verujem moj ljubimac Miki, danima sam vrteo VHS kasetu sa tog relija i divio se njegovim prolascima kroz krivinu. Inace kad bih imao puno para to je jedini auto koji stvarno zelim. U mladosti sam imao prilike da je probam i civilnu i reli verziju i jos uvek osecam taj zvuk i tu brutalnu snagu. Najlepsa kod nas je parkirana obicno kod Brazilske ambasade u Hilandarskoj ullici i kad god prodjem pored crne azdaje bude mi lepo.

[superboss]

U Veterniku vec dugo postoji zuta, u odlicnom je stanju, ali ne znam da li je 16v....

Ima jednau Sremskoj Kamenici koja stoji vec godinama, mislim da je se prodavala za 7000

[Geza]

viewtopic.php?f=7&t=402&start=105#p22553

[dragan]

Provozao me je po kraju i neka moja procena je da mu ne treba vise od 5-5.5 sekundi do 100 km/h...

mare u nekoj raspravi smo je poredili sa meg 3 rs, kako po tebi izgleda poredjenje ta dva automobila?

[superboss]

viewtopic.php?f=7&t=402&start=105#p22553

Ne znam da li je njegova crvena posle prefarbana u belo, ali gledao sam na Miseluku potezanje nje i calibre turbo...

vozili je neki klinci, koji su, naravno zavrsili neslavno...dugo je stojala na Satelitu, razbijenog prednjeg desnog krila...

Zaista, ne moze srce da ne zaigra coveku kad se otvori hauba

[methane.master]

Vidim često teget Deltu Integrale parkiranu u Tadeuša Košćuška ili Cara Dušana.

[podvarak]

Ima i jedna crvena integralka u bataji i to original sa zabarskim tablama i toto kutunjo kasetom u plejeru

[Geza]

http://www.youtube.com/watch?v=PI--8IH5 ... r_embedded

[methane.master]

Ti bokca, kakav auto! Ne verujem da će iko ikada ponovo napraviti ovako nešto.

Off topic
Off1: Mnogo ljuta makina se pojavljuje na 02:54
Off2: Uvek me je zanimalo od čega stvarno žive ovakvi likovi poput Metcalfea.

[dragan]

na 02.54 se pojavljuje prava makina

[profesorPROST]

Jedna od dve

[elMaestro]

To je Lancia pravila ili neka od specijalizovanih kuca?

[Geza]

Lancia Delta

Istorija u nastajanju
Lancia je automobilska marka sa dugom tradicijom proizvodnje automobila sa diskretnom notom luksuza. Sve do preuzimanja od strane Fiata Lancia je uživala dobru reputaciju, a njeni modeli su bili poznati širom sveta. Period od 1969. do 1979. godine predstavlja verovatno jedan od najtežih u istoriji Lancie. Stratos, Gamma i Beta, poslednji predstavnici jednog perioda, su imali pristojan izgled i perfomanse, ali su bili daleko od savršenih. Loš kvalitet izrade, niska pouzdanost, slaba do nikakva antikorozivna zaštita (čuveni ruski čelik) i loša servisna podrška su doveli do dramatičnog pada prodaje. Neko vreme se čak govorilo da će Lancia zbog svih problema prestati da postoji. Srećom, to se nije desilo.
Rad na potpuno novom modelu, kodne oznake (Progetto-projekat) 831, je započeo davne 1975. godine. Lepršave linije prethodnih modela Lancie su ustupile mesto daleko konzevativnijim, a Giorgetto Giugiaro je na osnovi modela Fiat Ritmo stvorio model sa dizajnerskim karatkeristima sličnim onim viđenim na Volkswagenovim modelima Golf i Scirocco. Prve skice su pokazale široku i strogo uglastu karoseriju (3.895 x 1.621 x 1.364 mm), sa više unutrašnjeg prostora od Golfa. Zanimljiv detalj, danas veoma rasprostranjen, je prvi put primenjen na jednoj Lancii. Delta je od samog početka bila zamišljena sa branicima integrisanim u karoseriju, u boji vozila. Prvobitno rešenje zadnje svetlosne grupe je podrazumevalo horizontalan položaj (kao kod Scirocca), ali se zbog praktičnosti i povećanja otvora prtljažnika ipak primenilo originalnije rešenje sa vertikalnim svetlima.




Testiranje prototipova na raznim stazama je rađeno u turama od po 10.000 kilometara, a same ture su bile podeljene na zasebne etape i to: 3.800 km na zemljanim putevima, 2.800 km na kaldrmi, dok je ostatak bio bio predviđen za asfaltne puteve. Intenzivnim testovima su bili obuhvaćeni sistemi za grejanje i ventilaciju, kako bi se Delta ponudila kupcima u što više klimatskih područja. Karoserija je zbog veličine i izgleda zahtevala čvrstu kontrukciju, što je značilo da će se prilikom sklapanja delovi spojiti u 4.247 tačaka zavarivanja i fiksiranja, čak 1.000 više od Ritma. Mekši i bezbedniji materijali u unutrašnjosti su omogućili izradu kompleksnijih oblika, a naglasak je posebno stavljen na prvorazrednu udobnost u vožnji.



Debitant
1979. godina. Šah Reza Pahlavi je svrgnut sa vlasti, Sovjetski Savez vrši invaziju na Avganistan, Lancia Delta je premijerno prikazana na salonu automobila u Frankfurtu. Reakcije specijalizovanih novinara su bile povoljne, a rezultat rada celog tima na projektu Delta je nagrađen u vidu titule Automobil godine 1980., ispred Opel Kadetta i Peugeota 505.
Na početku prodaje Lancia je kupcima ponudila benzince u dve verzije. Slabiji motor je imao 1.300 cm³ i 75 KS, snaga se na prednje točkove prenosila preko četvorostepenog manuelnog menjača, a kupcima je uz doplatu na raspolaganju bio i menjač sa pet stepeni prenosa. Snažniji benzinac od 1.500 cm³ i 85 KS je pokretao luksuzije opremljenu Deltu.
Nastavak proizvodnje donosi zanimljive novitete po pitanju pogona. Javnosti su predstavljene LX (luksuzna) i GT (sportska) verzije opremljene benzincem od 1.585 cm³ sa 105 KS, poreklom iz modela Fiat Ritmo 105TC. Evolucija ovog motora je u GT ie verziji donela blago povećanje snage, na 108 KS, a kasnija Kat verzija je snagu skinula na 90 KS. Sledeći veliki korak je bio Salon automobila u Torinu 1982. godine, gde je Lancia prvi put pokazala pravac u kome će se kretati Delta narednih 10 godina. Posetiocima je prikazana Turbo 4x4 verzija, sa motorom od 130 KS. Bilo je potrebno još godinu dana da se sajamska verzija uvrsti u zvaničnu ponudu pod imenom Delta HF Turbo, doduše bez integralnog pogona. Garrett T3 turbo punjač je omogućio ovoj verziji maksimalnu brzinu od 190 km/h, a vlasniku ovog modela startnu prednost na svakom semaforu.



Od kraja 1982. pa sve do 1989. godine Lancia, na osnovi modela Delta, proizvodi klasičan trozapreminski sedan pod imenom Prisma. Sedan možda nije imao značajnu istorijsku ulogu, ali je sa 317.378 proizvedenih primeraka u dobroj meri pomogao poslovanje Lancie. Jedinstvena Prisma je svojevremeno izrađena za vlasnika Fiata, Giovannija Agnellija, a radi se o modelu 2.0 turbo 8v integrale, sa kompletno kožnim enterijerom, elektropodizačima svih stakala i klima uređajem. Avvocato Agnelli je ovaj automobil koristio sve do 1988. godine, kada je stigla zamena u vidu modela Thema.



Sve do sredine 80-ih nije bilo većih promena na karoseriji Delte. U ponudu je uvršten automatski menjač, a 1985. godine u ograničenoj seriji od samo 200 primeraka se pojavila S4 verzija. U želji da ispuni standarde za učestvovanje u Grupi B, Svetskog reli šampionata, Lancia je proizvela manju seriju drumskih legalnih sportista. Delta S4 Stradale je sa dotadašnjim modelom delila samo izgled, sve ostalo uključujući i motor, je bilo specijalno izrađeno. Motor smešten pozadi je iz 1.759 cm³ razvijao 250 KS, znatno manje nego reli verzija sa početnih 400 KS. Samo mesec dana nakon što je dobila odobrenje za takmičenje, 01.11.1985. godine, Lancia Delta S4 osvaja prva dva mesta na RAC reliju.
Prvo veće ulepšavanje Delta doživljava 1986. godine. Primetne su bile određene izmene na karoseriji, naročito u predelu branika, dok je unutrašnjost sa redizajniranom instrument tablom postala prijatnija. Benzinci od 1.3 i 1.5 l su opremljeni novim karburatorima, verzija 1600 GT ie dobija sistem za ubrizgavanje goriva i elektronsko paljenje, a u ponudu se ubacuje turbodizel motor – 1.929 cm³ i 80 KS. Verzija HF Turbo takođe dobija sistem za ubrizgavanje goriva, a snaga motora se povećava na 140 KS. Samo za tržište Grčke je u ponudu uvršten benzinac od 1.100 cm³ i 64 KS.




Integrisan
Najznačajniji novitet za 1987. godinu je predstavljanje HF 4WD verzije Delte, pokretane dvolitarskim motorom sa 165 KS. Verzija sa integralnim pogonom je dobila duple okrugle farove, koji će kasnije postati zaštitni znak svih verzija sa ovim sistemom raspodele snage na točkove. Srce Deltinog integralnog pogona čine tri diferencijala, a snaga se između osovina raspodeljuje u odnosu 56:44 %, preko centralnog Ferguson viskoznog kvačila. Prava snaga se krije na zadnjoj osovini, u Torsen diferencijalu, koji raspodeljuje obrtni moment između zadnjih točkova, prema stanju puta i mogućnosti prijanjanja točkova.



Naredne godine se umesto 4WD verzije u prodaju pušta Delta Integrale 8v, sa 185 KS i 304 Nm obrtnog momenta. Automobil je opremljen novim turbo punjačem sa interkulerom, kvačilom sa modela Thema 8.32, montirane su jače opruge i amortizeri, a pneumatici su porasli za jedan broj - 195/55 VR 15.
Razvoj Delte Integrale se polako ubrzava. 1989. godine, na Salonu automobila u Ženevi, se pojavljuje 200 KS jaka 16V verzija, koja u ponudi zamenjuje slabiju. Perfomanse su postale nešto impresivnije – maksimalna brzina od 220 km/h i ubrzanje od 0–100 km/h za 5.5 sekundi. Vizuelno se ističu blago uzvišenje na poklopcu motora i širi lukovi oko točkova, dok je sa mehaničke strane prvi put ugrađen ABS. Raspodela pogona je promenjenja, tako da je odnos između osovina 47:53. Ovakvo rešenje je učinilo Deltu življom i nešto komplikovanijom za vožnju i pored mase od 1.240 kg.



Tek je 1991. godine ponuda verzija Delte ponovo osvežena. U prodaji su ostali benzinac od 1.3 i 1.5 l, u standardnoj u luksuznijoj verziji, u ''sportistu'' od 1.6 l u GT ie se ugrađuje katalizator i snaga mu se smanjuje sa 108 na 90 KS, kao i u HF Turbo verziju, tako da umesto 140 KS, sada ima 132. Poslednji primerci Delte sa pogonom na dva točka su sišli sa proizvodnih traka 1993. godine, dok je samo godinu dana kasnije definitivno stavljena tačka na proizvodnju Delte sa pogonom na svim točkovima.



Evolucija
Oktobar 1991. godine, premijera prve Delte HF Integrale Evolution. Fantastičnog izgleda sa ujednačenim duplim okruglim farovima, još većom grbom i prorezima na haubi, širim lukovima oko točkova, većim branicima i nižim pragovima. Ovo su bili poslednji automobili iz Evo I serije potrebni za homologaciju za takmičenje u Svetskom reli šampionatu. Kasnija verzija sa katalizatorom nikada nije učestvovala na trkama. Alcantara na anatomski oblikovanim Recaro sedištima je predstavljala standardnu opremu, dok su koža u enterijeru i klima uređaj, kao kod rasnog sportskog automobila, bili dostupni samo uz doplatu.



Lancia Delta HF Integrale 16v Evoluzione II iz 1993. godine je poslednje izdanje legendarnog automobila, ako ne računamo specijalne verzije. Dvolitarski motor je u skladu sa ekološkim zahtevima opremljen katalizatorom, multipoint ubrizgavanjem i novom Garrett turbinom. 215 KS i 314 Nm obrtnog momenta su za početak 90-ih godina prošlog veka već predstavljali redovnu pojavu, ali je atraktivan spoljašnji izgled, naglašen zanimljivim felnama i pneumaticima dimenzija 205/45 ZR 16, ipak uspeo da privuče kupce. Druga evolucija Delte Integrale se nije proizvodila u pogonima Lancie, već je taj zadatak preuzela Maggiora. Karoserije su nakon sklapanja poslate u pogone Bertonea, gde se vršilo farbanje i konačno montiranje komponenti.



Delta je mnogim ljubiteljima automobilizma poznata po specijalnim izdanjima, koje danas dostižu veoma interesantne cene – čak i do 200.000 €.
Martini 5: U čast pet uzastopnih titula u Svetskom reli šampionatu – 400 primeraka.
Martini 6: Za šestu titulu – 310 primeraka.
Verde York: 500 primeraka.
Club Hi-Fi: Samo za članove kluba Hi-Fi – 20 primeraka.
Italy Club: Na zahtev entuzijasta i bivših vozača – 15 primeraka.
Lancia Club: 7 primeraka.
Gialla Ginestra: 365 primeraka.
Pearl White: 365 primeraka.
Blu Lagos: 215 primeraka.
Dealer's Collection: 173 primerka
Final Edition: Za japansko tržište – 250 primeraka.
Od izuzetno retkih treba spomenuti i Delta Evoluzione - Rosso Monza, Rosso Winner, Bianca, Nera, Blu Madras, Blu Lord, Verde Derby, Gialla Ferrari, Blu Zeland i Viola primerke.
Jedinstvena Delta Integrale Cabrio, koja je svojevremeno izrađena za Giovannija Agnellija, se trenutno nalazi u Nacionalnom muzeju automobila u Torinu.
U periodu od 1979-1993 je proizvedeno ukupno 483.162 Delti, od čega je oko 45.000 u verzijama 4WD – Integrale – Evoluzione.




Hijena
Pre samog kraja proizvodnje, holandski zaljubljenik u klasične automobile, Paul Koot, u saradnji sa dizajnerskom kućom Zagato i Lanciom je planirao da na osnovi Delte Integrale izradi 500 primeraka kupea, pod imenom Hyena. Prvobitna ideja je bila da se celokupna proizvodnja obavi u pogonima Lancie, ali je italijanski proizvođač u poslednjem trenutku odustao, dok je Fiat kao vlasnik Lancie odbio svaku dalju asistenciju na projektu. Samo 24 primerka su došla do kupaca spremnih da plate visokih 75.000 $. Delta Integrale je u ogoljenom stanju transportovana u Holandiju, gde se vršilo spajanje sa karoserijom od kompozita. Konačni rezultat rada je bio automobil 200 kg lakši od modela na kome se bazirao, ali i snažniji. Uz manje modifikacije motor je postizao 250 KS, dok je ubrzanje do 100 km/h iznosilo oko 5 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 230 km/h. Najveći broj proizvedenih Hyena je, pomalo neverovatno, završio u rukama japanskih kolekcionara automobila.



Skandinavac
Saradnja Saab-a i Lancie je početkom 80-ih godina prošlog veka na tržište Norveške, Švedske, Danske, Finske i Islanda izbacila model Saab-Lancia 600. Švedski proizvođač je bio u dobrim odnosima sa Fiatom i kroz njegovu prodajnu mrežu su prodavani neki italijanski modeli, kao što je Lancia A112, tj. Autobianchi. Saradnja na modelu 600 je započela već u maju 1980. godine, a Saab 600 je kupcima nuđen kao zamena za stari Saab 96. U ponudi se nalazio samo motor od 1.5 l sa 85 KS, a kupcima su nuđena dva paketa opreme. Dovoljno je reći da se cela odiseja sa italijanom u Skandinaviji završila fijaskom. Automobil je bio u prodaji samo do 1982. godine, kada se na veliko zadovoljsto tvrdokornih ljubitelja Saab-a povlači iz prodaje. Razlozi za neuspeh su mnogobrojni, počevši od cene koja je bila samo za nijansu manja od Saab-a 99. Kvalitet izrade nije bio na očekivanom nivou, zbog čega su mnogi primerci sa metalik farbom počeli da se ljušte već nakon godinu dana. Najveći problem sa motorom je zapravo bio sasvim banalan. Da bi prilagodili vozilo hladnijim uslovima vožnje na severu, Saab-ovi inženjeri su podigli temperaturu termostata sa 82 na 92 ºC. Ironijom sudbine leto 1980. godine je bilo najtoplije do tada, što je prouzrokovalo da se motori pregrevaju. Sledeće godine je problem rešen, podešavanjem na 82 ºC za leto i 87 ºC za zimu, ali je tada već bilo kasno za bilo kakve promene. Kasnija saradnja Saab-a i Lancie, na projektima 9000/Thema je dala mnogo bolje rezultate. Ukupno je prodato 6.419 primeraka.



Reli čudovište
Stvaranje mita o nepobedivosti Delte na reli takmičenjima je započelo krajem 1984. godine sa razvojem S4 verzije. Naslednik modela 037 je za takmičenje u Grupi B dobio motor od 1.759 cm³ i prvi put primenjeni sistem dvostukog punjenja – preko kompresora i turbine – što je davalo izlaznu snagu od 400 KS. Svi radovi na motoru su delo Abarth tima, koji se godinama unazad pripremao sa Lanciom za takmičenja. Godinu dana kasnije je snaga povećana na 450 KS, pri 8.000 obrtaja. Delta S4 u kompaktnom i laganom pakovanju je pobedila već na prvom takmičenju, čuvenom RAC reliju, a u narednoj sezoni Delta S4 beleži pobede na tri relija – Monte Karlo, Argentina i Grčka. Niz nesreća na takmičenjima, uključujući i smrt Henrija Toivonena u fabričkom timu Lancie, je prourokovao brzi kraj Grupe B i prebacivanje fokusa sa neukrotivih automobila na nešto civilizovanije, u Grupi A. S4 nakon 5 pobeda, od kojih jedna nije zvanično priznata, svoje mesto u takmičenju ustupa Delti HF 4WD. Nagla promena pravila je mnoge proizvođače ostavila bez adekvatnog vozila, što je Lancia odlično iskoristila. 1987. godine Lancia beleži 9 pobeda na takmičenjima, a sledeće 10 pobeda na 11 takmičenja. 1989. godine Lancia Delta Integrale 8V pobeđuje na prvih 6 takmičenja i osvaja titulu mnogo pre kraja godine. Sledeće sezone je predstavljena Delta Integrale 16V, Lancia ponovo beleži 6 pobeda i borba između Carlosa Sainza i Juhe Kankkunena besni sve do poslednjeg relija u sezoni. Kankkunen u udesu ispada iz dalje borbe, Sainz u Toyoti uzima prvo mesto, a Lancia osvaja još titulu za konstruktore. 1991. godine Lancia i Kankkunen pobeđuju na relijima u Keniji, Argentini, Finskoj i Australiji, dok Didier Auriol pobeđuje na Sanremu. Peta uzastopna titula u konkurenciji konstruktora je obezbeđena uz titulu u konkurenciji vozača. To je bila i poslednja sezona učestvovanja fabričkog tima. Sledeće sezone polu-privatni Jolly Club tim, uz pomoć Martinija, preuzima Deltu u Integrale Evolucione verziji od fabričke ekipe. Sa 8 pobeda u zadnjoj sezoni, i 6 uzastopnih titula u konkurenciji konstruktora, Delta blistavo odlazi u istoriju. Do danas se nije pojavio automobil koji je osvojio više od 46 reli pobeda, a male su šanse da se u budućnosti to i desi.

[kapor]

S4 na delu.