Auto-industrija Srbije
- kragujevac
- Postovi: 3452
- Pridružio se: 16 Jul 2016, 08:46
- Garaža: Jaguar XF 4.2 V8 (NA)
- Lokacija: Minhen/BRD
Re: Auto industrija Srbije
Ne verujem ni da će u Nemačkoj baš da objave sve, posebno što se radi o firmi koja planira da tu i tamo u D redukuje broj radnih mesta.
A opet, "gde god šuška ima nešto živo", Mogu samo da se nadam da je sve to tačno, jer nemci sigurno nisu u fazonu da negde dodju par godina i da begaju.
A opet, "gde god šuška ima nešto živo", Mogu samo da se nadam da je sve to tačno, jer nemci sigurno nisu u fazonu da negde dodju par godina i da begaju.
Za bolesnike postoji bolnica, za ludake ludnica. Samo za budale nema ništa, zato ih se toliko i nakotilo.
Ljuba Moljac
Ljuba Moljac
- dragvorl
- Site Admin
- Postovi: 24141
- Pridružio se: 06 Jan 2012, 13:03
- Garaža: Fiat Stilo 1.9 MJ
- Lokacija: NS
- Kontakt:
Re: Auto industrija Srbije
Ove vesti sam i ja vec procitao, a pre 3-4 nedelje kada se pocelo pisati o ovome u srpskim medijima na nemackom googlu nije nista izbacivalo o fabrici uopste.
Mauro Forghieri:"Power comes from speed, torque without speed is nothing"
Life is funny, skies are sunny, Bees make honey, who needs money
Re: Auto industrija Srbije
U slo javljaju da je Srbija veliki favorit xa izgradnju Skoda fabrike. Subvencije nisu losa stvar ako se zna zasto se daju. A da VAG ucenjuje za ocekivati je nazalost. Oni bi sve djabe, a ko ne bi?
Re: Auto-industrija Srbije
5.000 RADNIH MESTA Da li najveća investicija u istoriji Srbije stiže u Inđiju? Vredi čak 1.4 milijardi evra
http://ritamindjije.rs/5-000-radnih-mes ... 0YlOkaJOiQ
DRŽAVA Srbija je “Folksvagenu” ponudila lokaciju za izgradnju fabrike u Inđiji. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, uredna dokumentacija s podacima o parceli već se nalazi na stolu fabrike u Volfsburgu, kao i predlog dodatnih investicija koje smo spremni da uradimo ako se automobilski gigant odluči za Srbiju. Ponuđeno je čak da jedna od linija budućeg beogradskog metroa saobraća do Inđije, kako bi i Beograđani mogli da rade u tim pogonima.
Najveća kočnica za “Folksvagen” je bila kako doći do kvalifikovane radne snage. Zato je naša država odlučila da ponudi Nemcima da izgrade svoja postrojenja u centru u kojem u relativno malom obimu živi skoro tri miliona ljudi. Na pola puta između Novog Sada i Beograda, kako bi tamo mogli da se zaposle stanovnici oba grada.
Inđija je izabrana i zbog veoma dobre infrastrukture, blizine putnih i železničkih koridora, ali i kao opština koja ima ubedljivo najbolju reputaciju u Srbiji kada su u pitanju administracija i lako otvaranje fabrika. Na teritoriji Inđije već radi na desetine što stranih što domaćih fabrika, i skoro da nema investitora koji se požalio što je došao u ovaj grad.
Iako su pojedini mediji preneli spekulacije o tome da su Nemci odustali od naše zemlje i da su u užem izboru ostali Bugarska i Turska, nedavno je iz “Folksvagena” to demantovano. Upravo je ponuda naše države, koja se teško odbija, promenila situaciju, koju je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno ocenio kao tešku. On je rekao da se za “Folksvagen” borimo, iako su šanse male.
Ipak, davanjem placa najvećem svetskom proizvođaču automobila, ali i paketa infrastrukturnih projekata koji bi pratili njegov eventualni dolaza, cela Srbija bi imala ogromnu korist. Nemačko “da” značilo bi i ubrzanje višegodišnjeg projekta izgradnje podzemne železnice, o kojoj Beograđani još maštaju. A Inđija bi postala industrijski superioran centar.
Ipak, konačna odluka biće poznata najkasnije u novembru. On što je do sada izvesno, gigant iz Volfsburga će do 2021. godine u ovom delu Evrope izgraditi fabriku vrednu 1,4 milijarde evra u kojoj će zaposliti 5.000 ljudi. Godišnji kapacitet će biti 300.000 vozila.
Konkurencija našoj zemlji za ovu investiciju su Bugarska, Rumunija, Turska i Severna Makedonija. Naš najveći problem je to što nismo punopravni član EU, što može da stvori probleme oko izvoza, jer će više od 90 odsto produkcije biti namenjeno kupcima u inostranstvu.
PROBLEM FINANSIRANjE?
PROBLEM za “Folksvagen” moglo bi biti finansiranje. Naime, zbog problema koje imaju zbog izveštaja o štetnosti njihovih dizel motora, veliki kreditori, poput Evropske investicione banke, imaju moratorijum da im plasiraju kredite. Ipak, očekuje se da će uskoro i taj problem biti rešen.
ALTERNATIVA U ŠUMADIJI
NAŠA država ima još jednog džokera u rukavu – ako se Nemcima ne svidi prostor u Inđiji, spremna je alternativna lokacija u Šumadiji. Prema nezvaničnim informacijama, reč je o širem regionu Jagodine.
http://ritamindjije.rs/5-000-radnih-mes ... 0YlOkaJOiQ
DRŽAVA Srbija je “Folksvagenu” ponudila lokaciju za izgradnju fabrike u Inđiji. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, uredna dokumentacija s podacima o parceli već se nalazi na stolu fabrike u Volfsburgu, kao i predlog dodatnih investicija koje smo spremni da uradimo ako se automobilski gigant odluči za Srbiju. Ponuđeno je čak da jedna od linija budućeg beogradskog metroa saobraća do Inđije, kako bi i Beograđani mogli da rade u tim pogonima.
Najveća kočnica za “Folksvagen” je bila kako doći do kvalifikovane radne snage. Zato je naša država odlučila da ponudi Nemcima da izgrade svoja postrojenja u centru u kojem u relativno malom obimu živi skoro tri miliona ljudi. Na pola puta između Novog Sada i Beograda, kako bi tamo mogli da se zaposle stanovnici oba grada.
Inđija je izabrana i zbog veoma dobre infrastrukture, blizine putnih i železničkih koridora, ali i kao opština koja ima ubedljivo najbolju reputaciju u Srbiji kada su u pitanju administracija i lako otvaranje fabrika. Na teritoriji Inđije već radi na desetine što stranih što domaćih fabrika, i skoro da nema investitora koji se požalio što je došao u ovaj grad.
Iako su pojedini mediji preneli spekulacije o tome da su Nemci odustali od naše zemlje i da su u užem izboru ostali Bugarska i Turska, nedavno je iz “Folksvagena” to demantovano. Upravo je ponuda naše države, koja se teško odbija, promenila situaciju, koju je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno ocenio kao tešku. On je rekao da se za “Folksvagen” borimo, iako su šanse male.
Ipak, davanjem placa najvećem svetskom proizvođaču automobila, ali i paketa infrastrukturnih projekata koji bi pratili njegov eventualni dolaza, cela Srbija bi imala ogromnu korist. Nemačko “da” značilo bi i ubrzanje višegodišnjeg projekta izgradnje podzemne železnice, o kojoj Beograđani još maštaju. A Inđija bi postala industrijski superioran centar.
Ipak, konačna odluka biće poznata najkasnije u novembru. On što je do sada izvesno, gigant iz Volfsburga će do 2021. godine u ovom delu Evrope izgraditi fabriku vrednu 1,4 milijarde evra u kojoj će zaposliti 5.000 ljudi. Godišnji kapacitet će biti 300.000 vozila.
Konkurencija našoj zemlji za ovu investiciju su Bugarska, Rumunija, Turska i Severna Makedonija. Naš najveći problem je to što nismo punopravni član EU, što može da stvori probleme oko izvoza, jer će više od 90 odsto produkcije biti namenjeno kupcima u inostranstvu.
PROBLEM FINANSIRANjE?
PROBLEM za “Folksvagen” moglo bi biti finansiranje. Naime, zbog problema koje imaju zbog izveštaja o štetnosti njihovih dizel motora, veliki kreditori, poput Evropske investicione banke, imaju moratorijum da im plasiraju kredite. Ipak, očekuje se da će uskoro i taj problem biti rešen.
ALTERNATIVA U ŠUMADIJI
NAŠA država ima još jednog džokera u rukavu – ako se Nemcima ne svidi prostor u Inđiji, spremna je alternativna lokacija u Šumadiji. Prema nezvaničnim informacijama, reč je o širem regionu Jagodine.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Auto-industrija Srbije
Metro do Inđije
Re: Auto-industrija Srbije
Nek se javi neko strucniji, ali kakve veze ima metro sa Indjijom, ako i bude produzeno do Indjije, pretpostavljam da ce to biti neka vrsta obicne zeleznice, ne metro, ciji su troskovi enormni.
Da bi ovo bilo korisno za radnike u Srbiji, ne sumnjam, samo da vidimo da li ce biti nesto.
Послато са SM-N960F уз помоћ Тапатока
Da bi ovo bilo korisno za radnike u Srbiji, ne sumnjam, samo da vidimo da li ce biti nesto.
Послато са SM-N960F уз помоћ Тапатока
Re: Auto-industrija Srbije
Pitanje je uopste da li ce Beograd ikada dobiti pravi metrojer je preskupa investicija. To ce vise biti LRT cija ce trasa vecim delo ici iznad zemlje i koji ce koristiti neka stajalista postojeceg BG voza (Vukov spomenik npr). Istu tu rutu koju koristi BG voz, koristio bi taj "metro" do Indjije.
Sent from my SM-G955F using Tapatalk
Sent from my SM-G955F using Tapatalk
- Pulp Fiction
- Postovi: 1636
- Pridružio se: 19 Jul 2015, 21:52
- Garaža: Astra G 1.7 dti
Re: Auto-industrija Srbije
Istina verovatno će tako i biti. Eno radi se tamo ta ''brza pruga''.
Ne sviđa mi se ta lokacija jer prvo maksimalno demografski centralizovana nam je država već sada.. U tom krugu BG-NS živi 3m ljudi, a u državi sad ima možda 6.5m stalnih stanovnika...
ZNači biće još gore. A svakodnevno se ljudi sele u NS ili BG.
Takođe, ne verujem da tu i ima radnika za to opet bi dolazili sa strane. Inđija je puna tih stranih fabrika, VW bi im samo oteo radnike, pa bi opet falilo. Inđijska opština je takođe puna izbeglica iz HRV koji su otišli sa njihovim pasošima.
A opet u celom tom kraju ljudi rade za veće plate i bolje poslove nego ostatak države pa bi retko ko napuštao svoj posao da bi radio na proizvodnoj traci...
Bolje da ovo bude negde na zapadu/istoku Srbije, ili ako Vojvodina, onda Banat ili sever Bačke da doprinese tim krajevima jer su pustare postale...
Edit. Realno da nema od tog ništa, ali ajde
Ne sviđa mi se ta lokacija jer prvo maksimalno demografski centralizovana nam je država već sada.. U tom krugu BG-NS živi 3m ljudi, a u državi sad ima možda 6.5m stalnih stanovnika...
ZNači biće još gore. A svakodnevno se ljudi sele u NS ili BG.
Takođe, ne verujem da tu i ima radnika za to opet bi dolazili sa strane. Inđija je puna tih stranih fabrika, VW bi im samo oteo radnike, pa bi opet falilo. Inđijska opština je takođe puna izbeglica iz HRV koji su otišli sa njihovim pasošima.
A opet u celom tom kraju ljudi rade za veće plate i bolje poslove nego ostatak države pa bi retko ko napuštao svoj posao da bi radio na proizvodnoj traci...
Bolje da ovo bude negde na zapadu/istoku Srbije, ili ako Vojvodina, onda Banat ili sever Bačke da doprinese tim krajevima jer su pustare postale...
Edit. Realno da nema od tog ništa, ali ajde
Re: Auto-industrija Srbije
Država prošle godine dala Fijatu 2,75 milijardi dinara
https://www.danas.rs/ekonomija/drzava-p ... di-dinara/
Kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) u 2018. godini je ostvarila neto dobit od 1,5 milijardu dinara, a to je uspela uz subvencije države od 2,75 milijardi dinara.
Za razliku od prethodne godine kada je država uplatila 1,9 milijardi dinara u prošloj godini se među subvencijama pojavila nova stavka -„dodatna davanja“, teška 970,2 miliona dinara.
U napomenama uz finansijske izveštaje navodi se da je pomoć uplaćena u skladu sa ugovorom iz 2009. godine ali ostaje nejasno po kojim kriterijumima se subvencije uplaćuju. Kako god, s obzirom da se subvencije knjiže kao poslovni prihodi, čak ni one nisu bile dovoljne da se zabeleži pozitivan rezultat poslovanja pošto je zabeležen gubitak od 64,3 miliona dinara. Svi izveštaji o smanjenju proizvodnje u Kragujevcu vide se i u bilansu uspeha.
Od poslovnih prihoda od 111,7 milijardi dinara u 2017. prihodi su pali na 88,3 milijarde dinara u 2018. godini. S obzirom da će ove godine obustava proizvodnje u Fijatovoj fabrici po svemu sudeći trajati mnogo duže nego prošle godine (oko 140 dana) oštar par poslovnih prihoda može se očekivati i u bilansima za ovu godinu.
Teško je sabrati koliko je država uložila, direktno u gotovini, u nekretninama i raznim poreskim oslobođenjima mada oni koji su upoznati sa materijom kažu da je to i više od milijardu evra. Ipak, subvencijama dolazi kraj krajem 2019. godine kada ističe desetogodišnji ugovor zaključen 23. decembra 2009. godine.
Po njemu, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, Fijat je od države dobijao gotovinske subvencije, oslobođenja po osnovu poreza i doprinosa za zaposlene, oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata i opreme za dobavljače, poreski kredit za investicije u osnovna sredstva koji je na kraju 2018. iznosio 34,8 milijardi dinara za koliko je poreza na dobit oslobođena kompanija, nadoknade za obuku zaposlenih, tzv. FAS trening akademiju, kao i garanciju za kredit od EIB-a vredan 500 miliona evra podignut 2012. godine, gde se niža od tržišne kamate vrednuje kao državna pomoć od oko 50 miliona evra.
Većina ovih podsticaja biće isplaćena još ove godine, a onda se postavlja pitanje šta dalje. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu očekuje da će Fijat pritisnuti Vladu da ako ih i dalje želi u Srbiji „odreši kesu“.
„Fijat je od posla veka postao fijasko veka. To nije posao koji donosi veliku korist za državu. Jedino tu korist ima 2.300 radnika, ali kako vidimo i oni malo-malo pa idu na prinudni godišnji. Italijanima je dobro, inače ne bi bili ovde, a za državu… Veće su subvencije države nego što je dobit, mada je pitanje i koliko dobiti oni izvlače odavde“, ocenjuje Savić.
Savić ističe da ljudi u Fijatu primaju veće plate nego zaposleni u fabrikama „za motanje kablova“, ali opet i država je mnogo više novca dala Fijatu.
„Naši ljudi su tamo isključeni iz bilo koje važne delatnosti u proizvodnji automobila. Svodi se sve na sklapanje delova, tako da nema ni mnogo koristi od toga što je fabrika tehnološki napredna. Ako je cilj zapošljavanje ljudi, možda se moglo naći neko jeftinije rešenje“, ukazuje Savić dodajući da ima i drugih investitora, ali da „nikome država nije dala kao Fijatu, niti će dati“.
Ekonomista i stručnjak za investicije Milan Kovačević primećuje da mi ni ne znamo kako i koliko država daje Fijatu, „da li koliko treba da se prikaže dobit ili po nekom ugovoru“ dodajući i da je i sam ugovor sa Fijatom „neuobičajen“.
„Ugovor ističe, ovaj model je na izdisaju i potreban je novi. Bojim se da će Fijat tražiti novi ugovor sa državom sa novim subvencijama i da ćemo mi to prihvatiti, nama na štetu, a njima na korist. Prvo bi trebalo uraditi analizu efekata ulaganja i subvencija da se vidi da li smo za ovih deset godina u plusu ili na gubitku u ovom poslu. Kočnica privrednom rastu je što država olako daje novac, a onda se građanima dižu porezi i dažbine“, upozorava Kovačević.
Fijat i Republika Srbija su u septembru 2008. godine zaključili ugovor o osnivanju zajedničke kompanije u kojoj je Fijat sa ulogom od 200 miliona evra vlasnik dve trećina, a država sa 100 miliona evra vlasnik jedne trećine kompanije. Od 2013. kada je proizvodnja Fijata 500L dostigla vrhunac od 117.000 vozila FCA je bio najveći izvoznik u Srbiji sve do prošle godine kada ga je pretekla Železara Smederevo.
https://www.danas.rs/ekonomija/drzava-p ... di-dinara/
Kompanija Fijat Krajsler automobili (FCA) u 2018. godini je ostvarila neto dobit od 1,5 milijardu dinara, a to je uspela uz subvencije države od 2,75 milijardi dinara.
Za razliku od prethodne godine kada je država uplatila 1,9 milijardi dinara u prošloj godini se među subvencijama pojavila nova stavka -„dodatna davanja“, teška 970,2 miliona dinara.
U napomenama uz finansijske izveštaje navodi se da je pomoć uplaćena u skladu sa ugovorom iz 2009. godine ali ostaje nejasno po kojim kriterijumima se subvencije uplaćuju. Kako god, s obzirom da se subvencije knjiže kao poslovni prihodi, čak ni one nisu bile dovoljne da se zabeleži pozitivan rezultat poslovanja pošto je zabeležen gubitak od 64,3 miliona dinara. Svi izveštaji o smanjenju proizvodnje u Kragujevcu vide se i u bilansu uspeha.
Od poslovnih prihoda od 111,7 milijardi dinara u 2017. prihodi su pali na 88,3 milijarde dinara u 2018. godini. S obzirom da će ove godine obustava proizvodnje u Fijatovoj fabrici po svemu sudeći trajati mnogo duže nego prošle godine (oko 140 dana) oštar par poslovnih prihoda može se očekivati i u bilansima za ovu godinu.
Teško je sabrati koliko je država uložila, direktno u gotovini, u nekretninama i raznim poreskim oslobođenjima mada oni koji su upoznati sa materijom kažu da je to i više od milijardu evra. Ipak, subvencijama dolazi kraj krajem 2019. godine kada ističe desetogodišnji ugovor zaključen 23. decembra 2009. godine.
Po njemu, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, Fijat je od države dobijao gotovinske subvencije, oslobođenja po osnovu poreza i doprinosa za zaposlene, oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata i opreme za dobavljače, poreski kredit za investicije u osnovna sredstva koji je na kraju 2018. iznosio 34,8 milijardi dinara za koliko je poreza na dobit oslobođena kompanija, nadoknade za obuku zaposlenih, tzv. FAS trening akademiju, kao i garanciju za kredit od EIB-a vredan 500 miliona evra podignut 2012. godine, gde se niža od tržišne kamate vrednuje kao državna pomoć od oko 50 miliona evra.
Većina ovih podsticaja biće isplaćena još ove godine, a onda se postavlja pitanje šta dalje. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu očekuje da će Fijat pritisnuti Vladu da ako ih i dalje želi u Srbiji „odreši kesu“.
„Fijat je od posla veka postao fijasko veka. To nije posao koji donosi veliku korist za državu. Jedino tu korist ima 2.300 radnika, ali kako vidimo i oni malo-malo pa idu na prinudni godišnji. Italijanima je dobro, inače ne bi bili ovde, a za državu… Veće su subvencije države nego što je dobit, mada je pitanje i koliko dobiti oni izvlače odavde“, ocenjuje Savić.
Savić ističe da ljudi u Fijatu primaju veće plate nego zaposleni u fabrikama „za motanje kablova“, ali opet i država je mnogo više novca dala Fijatu.
„Naši ljudi su tamo isključeni iz bilo koje važne delatnosti u proizvodnji automobila. Svodi se sve na sklapanje delova, tako da nema ni mnogo koristi od toga što je fabrika tehnološki napredna. Ako je cilj zapošljavanje ljudi, možda se moglo naći neko jeftinije rešenje“, ukazuje Savić dodajući da ima i drugih investitora, ali da „nikome država nije dala kao Fijatu, niti će dati“.
Ekonomista i stručnjak za investicije Milan Kovačević primećuje da mi ni ne znamo kako i koliko država daje Fijatu, „da li koliko treba da se prikaže dobit ili po nekom ugovoru“ dodajući i da je i sam ugovor sa Fijatom „neuobičajen“.
„Ugovor ističe, ovaj model je na izdisaju i potreban je novi. Bojim se da će Fijat tražiti novi ugovor sa državom sa novim subvencijama i da ćemo mi to prihvatiti, nama na štetu, a njima na korist. Prvo bi trebalo uraditi analizu efekata ulaganja i subvencija da se vidi da li smo za ovih deset godina u plusu ili na gubitku u ovom poslu. Kočnica privrednom rastu je što država olako daje novac, a onda se građanima dižu porezi i dažbine“, upozorava Kovačević.
Fijat i Republika Srbija su u septembru 2008. godine zaključili ugovor o osnivanju zajedničke kompanije u kojoj je Fijat sa ulogom od 200 miliona evra vlasnik dve trećina, a država sa 100 miliona evra vlasnik jedne trećine kompanije. Od 2013. kada je proizvodnja Fijata 500L dostigla vrhunac od 117.000 vozila FCA je bio najveći izvoznik u Srbiji sve do prošle godine kada ga je pretekla Železara Smederevo.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
-
- Postovi: 60
- Pridružio se: 28 Nov 2019, 20:46
Re: Auto-industrija Srbije
Da li neko zna gde se tačno u Bečeju nalazi pogon kompanije LEAR?
- dragvorl
- Site Admin
- Postovi: 24141
- Pridružio se: 06 Jan 2012, 13:03
- Garaža: Fiat Stilo 1.9 MJ
- Lokacija: NS
- Kontakt:
Re: Auto-industrija Srbije
TISZA Automotive Bečej
Novobečejski put 20, Bečej
066 8200452
https://maps.app.goo.gl/hAw8h2XzG482zy2b6
Novobečejski put 20, Bečej
066 8200452
https://maps.app.goo.gl/hAw8h2XzG482zy2b6
Mauro Forghieri:"Power comes from speed, torque without speed is nothing"
Life is funny, skies are sunny, Bees make honey, who needs money
-
- Postovi: 60
- Pridružio se: 28 Nov 2019, 20:46
Re: Auto-industrija Srbije
Aha, za Tisu znam. Zašto posluju pod tim imenom?
- dragvorl
- Site Admin
- Postovi: 24141
- Pridružio se: 06 Jan 2012, 13:03
- Garaža: Fiat Stilo 1.9 MJ
- Lokacija: NS
- Kontakt:
Re: Auto-industrija Srbije
Podizvodjac Leara, ako se dobro secam. Mislim da su prvo preko njih poceli pa su tek posle otvorili Lear.
Mauro Forghieri:"Power comes from speed, torque without speed is nothing"
Life is funny, skies are sunny, Bees make honey, who needs money
-
- Postovi: 60
- Pridružio se: 28 Nov 2019, 20:46
Re: Auto-industrija Srbije
Da li znaš nešto o uslovima rada? Za inženjere.
Re: Auto-industrija Srbije
U Kragujevcu će se proizvoditi električni automobili"; "Počinje nova era"
B92
Beograd -- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se nakon sastanka i potpisivanja ugovora sa predstavnicima kompanije Stelantis.
"Ovaj dan je veoma važan za Srbiju, danas počinjemo potpuno novu eru u investicijama u našu zemlju. Mi smo danas potpisali ugovor o finansiranju električnog automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu. Sada ide tranzicioni period do 2023, već od 2024. idemo sa proizvodnjom jednog modela", rekao je Vučić.
Srbija će, kako je rekao, sada ići u potpunosti u korak sa najrazvijenim svetom i imati finalnog proizvođača električnog automobila. Kako je istakao, automobil će biti namenjen za srednju klasu.
"Za nas počinje nova era i u našem ponašnju, moramo da počnemo da pripremamo Srbiju za električne i blago hibridne automobile. Moramo da razmišljamo ne samo o gustini stanica za punjenje, jer kako ubediti nekog u Babušnici, Ljuboviji da kupi električni automobil, a važno je zbog životne okoline, ako ne može da vidi stanice za punjenje nedaleko od svoj kuće", dodao je on.
Vučić je kazao da moramo da izmenimo sve naše strateške planove vezano za energiju.
S tim u vezi je podstio je da je cena električnog automobila značajno veća od onih sa klasičnim motorom iste klase.
"Moramo da razmišljamo o ceni električne energije, da imamo jeftinu, odnosno od drugih jeftiniju struju, a da bismo to postigli moramo da imamo više obnovljive energije, da krenemo u izgradnju reverzibilnih elektrana. Mnogo posla i stvari je pred nama. Moramo da se promenimo da bismo u potpunosti bili spremni, jer 2035.neće postojati nikakva druga vozila od elekrtičnih. Do 2030. zadržaćemo klasične motore, posle toga imaćemo samo električne motore", dodao je on.
Vučić je objasnio da ta vozila imaju specijalne baterije koje nose 40 odsto cene automobila.
"Ovo je nova investicija u visini od ukupno 190 miliona evra, Srbija će dati 48 miliona evra. Za nas je to značajno i zbog Kragujevca, Šumadije, ali i cele Srbije. Više nije samo pitanje koliko ćemo ljudi zaposliti, već i kakvu ćemo novu vrednost da proizvedemo i kako će to uticati na naš BDP. Stelantis će imati nešto manje od 80 do 100 novih modela do 2030. godine, potpuno vam je jasno kakva se revolucija priprema na automobilskom tržištu", rekao je predsednik.
Naglasio je da se u Srbiji proizvode delovi za mnoge automobilske kuće, ali je posebno značajno kada imate finalni proizvod.
Vučić se zahvalio čelniku Stelantisa Karlosu Tavarešu, rekavši da je on jedan od najpoznatijih direktora u sveukupnoj automobilskoj industriji u svetu.
"Srećan sam što smo u nemirnim i ne lakim vremenima za svet mogli da imamo važan sastanak i važan dogovor, kao i da imamo velike vesti za Srbiju. Fijat se sa 350 miliona evra nalazi među prvih 10 izvoznika Srbije", istakao je on.
Vučić je kazao da sada fabrici u Kragujevcu predstoji tranzicioni period, da moraju da se pripreme mašine, nove linije...
"A onda idemo u nešto drugo, drugačiju budućnost i stvaranje veće vrednosti, što će značiti ubrzani rast za Srbiju. Postavićemo Srbiju na mapi značajnih zemalja električne automobilske industrije što će dati priliku da svojom pouzdanošću, odgovornim i ozbiljnim pristupom pozovemo mnoge druge da dolaze i ulažu u našu zemlju", naglasio je on i dodao da su Vlada i on uspeli da se izbore za Kragujevac i našu zemlju.
Rekao je da je Tavareš kazao da su takmičenje jedan od tri stubova Stelantisa i dodao da i Srbija počiva na više stubova, a da je konkurencija nešto čega se ne plašimo, već uživamo u tome.
"Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu, je mnogo lep i električni. Dobrodošli u Srbiju i želim da mnogo decenija ostanete u Šumadiji i Srbiji", poručio je on.
Sastanak, kojem je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, počeo je oko 8.30 u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu.
Nakon što je ministarka privrede Anđelka Atanasković potpisala ugovor sa Tavarešom, on se obratio i poručio da je ugovor sa Srbijom, o proizvodnji električnog automobila u Kragujevcu, jasan pokazatelj poverenja između dve strane, dodajući da je budućnost u novim, električnim vozilima, jer se autoindustrija neminovno menja.
"Bićemo ponosni kada budemo videli da vozila izlaze sa trake u narednih nekoliko godina", poručio je Tavareš nakon sastanka sa Vučićem i potpisivanja ugovora.
On je rekao da je ugovor sa Srbijom srž za sprovođenje plana Stelantisa da napreduje do 2030. godine.
Dodao je da je Stelantis imao izazovnu 2021. godinu, i da je kompanija postigla izuzetne rezultate, uključujući i fabriku u Srbiji.
Tavareš je ukazao da se autoindustrija suočava sa veoma dubokom i brzom transformacijom, jer se mora menjati sve, ne samo tehnologija vozila.
"Ovo partnerstvo je jasan znak poverenja. Mnogo je nepoverenja u društvu, a cena nepoverenja je visoka. Mi ne idemo tim putem, naprotiv. Ugovor je jasan i konkretan znak naše namere da tu transformaciju učinimo uspešnom, prelaskom sa konvencionalne na moderene tehnologije", rekao je Tavareš.
Dodao je da je ovo velika promena, za koju je Stelantis spreman, jer to sprovodi u nekoliko delova sveta.
Ukazao je da vožnja električnog vozila znači da je ubraznje pri kretanju veće, jer je dostupna veća snaga iz električnog motora, da je vozilo tiše, pa je i komfor vožnje bolji, dok se vozilom bolje upravlja.
"Ovo je veoma važan trenutak. Ovaj ugovor je prekretnica i možete da verujete Stelantisu. Mi ćemo uraditi svoj deo posla i uvereni smo da će i Srbija uraditi svoj deo", poručio je Tavareš i pozvao sve da dođu kada novo vozilo bude "izašlo" sa trake.
B92
Beograd -- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se nakon sastanka i potpisivanja ugovora sa predstavnicima kompanije Stelantis.
"Ovaj dan je veoma važan za Srbiju, danas počinjemo potpuno novu eru u investicijama u našu zemlju. Mi smo danas potpisali ugovor o finansiranju električnog automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu. Sada ide tranzicioni period do 2023, već od 2024. idemo sa proizvodnjom jednog modela", rekao je Vučić.
Srbija će, kako je rekao, sada ići u potpunosti u korak sa najrazvijenim svetom i imati finalnog proizvođača električnog automobila. Kako je istakao, automobil će biti namenjen za srednju klasu.
"Za nas počinje nova era i u našem ponašnju, moramo da počnemo da pripremamo Srbiju za električne i blago hibridne automobile. Moramo da razmišljamo ne samo o gustini stanica za punjenje, jer kako ubediti nekog u Babušnici, Ljuboviji da kupi električni automobil, a važno je zbog životne okoline, ako ne može da vidi stanice za punjenje nedaleko od svoj kuće", dodao je on.
Vučić je kazao da moramo da izmenimo sve naše strateške planove vezano za energiju.
S tim u vezi je podstio je da je cena električnog automobila značajno veća od onih sa klasičnim motorom iste klase.
"Moramo da razmišljamo o ceni električne energije, da imamo jeftinu, odnosno od drugih jeftiniju struju, a da bismo to postigli moramo da imamo više obnovljive energije, da krenemo u izgradnju reverzibilnih elektrana. Mnogo posla i stvari je pred nama. Moramo da se promenimo da bismo u potpunosti bili spremni, jer 2035.neće postojati nikakva druga vozila od elekrtičnih. Do 2030. zadržaćemo klasične motore, posle toga imaćemo samo električne motore", dodao je on.
Vučić je objasnio da ta vozila imaju specijalne baterije koje nose 40 odsto cene automobila.
"Ovo je nova investicija u visini od ukupno 190 miliona evra, Srbija će dati 48 miliona evra. Za nas je to značajno i zbog Kragujevca, Šumadije, ali i cele Srbije. Više nije samo pitanje koliko ćemo ljudi zaposliti, već i kakvu ćemo novu vrednost da proizvedemo i kako će to uticati na naš BDP. Stelantis će imati nešto manje od 80 do 100 novih modela do 2030. godine, potpuno vam je jasno kakva se revolucija priprema na automobilskom tržištu", rekao je predsednik.
Naglasio je da se u Srbiji proizvode delovi za mnoge automobilske kuće, ali je posebno značajno kada imate finalni proizvod.
Vučić se zahvalio čelniku Stelantisa Karlosu Tavarešu, rekavši da je on jedan od najpoznatijih direktora u sveukupnoj automobilskoj industriji u svetu.
"Srećan sam što smo u nemirnim i ne lakim vremenima za svet mogli da imamo važan sastanak i važan dogovor, kao i da imamo velike vesti za Srbiju. Fijat se sa 350 miliona evra nalazi među prvih 10 izvoznika Srbije", istakao je on.
Vučić je kazao da sada fabrici u Kragujevcu predstoji tranzicioni period, da moraju da se pripreme mašine, nove linije...
"A onda idemo u nešto drugo, drugačiju budućnost i stvaranje veće vrednosti, što će značiti ubrzani rast za Srbiju. Postavićemo Srbiju na mapi značajnih zemalja električne automobilske industrije što će dati priliku da svojom pouzdanošću, odgovornim i ozbiljnim pristupom pozovemo mnoge druge da dolaze i ulažu u našu zemlju", naglasio je on i dodao da su Vlada i on uspeli da se izbore za Kragujevac i našu zemlju.
Rekao je da je Tavareš kazao da su takmičenje jedan od tri stubova Stelantisa i dodao da i Srbija počiva na više stubova, a da je konkurencija nešto čega se ne plašimo, već uživamo u tome.
"Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu, je mnogo lep i električni. Dobrodošli u Srbiju i želim da mnogo decenija ostanete u Šumadiji i Srbiji", poručio je on.
Sastanak, kojem je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, počeo je oko 8.30 u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu.
Nakon što je ministarka privrede Anđelka Atanasković potpisala ugovor sa Tavarešom, on se obratio i poručio da je ugovor sa Srbijom, o proizvodnji električnog automobila u Kragujevcu, jasan pokazatelj poverenja između dve strane, dodajući da je budućnost u novim, električnim vozilima, jer se autoindustrija neminovno menja.
"Bićemo ponosni kada budemo videli da vozila izlaze sa trake u narednih nekoliko godina", poručio je Tavareš nakon sastanka sa Vučićem i potpisivanja ugovora.
On je rekao da je ugovor sa Srbijom srž za sprovođenje plana Stelantisa da napreduje do 2030. godine.
Dodao je da je Stelantis imao izazovnu 2021. godinu, i da je kompanija postigla izuzetne rezultate, uključujući i fabriku u Srbiji.
Tavareš je ukazao da se autoindustrija suočava sa veoma dubokom i brzom transformacijom, jer se mora menjati sve, ne samo tehnologija vozila.
"Ovo partnerstvo je jasan znak poverenja. Mnogo je nepoverenja u društvu, a cena nepoverenja je visoka. Mi ne idemo tim putem, naprotiv. Ugovor je jasan i konkretan znak naše namere da tu transformaciju učinimo uspešnom, prelaskom sa konvencionalne na moderene tehnologije", rekao je Tavareš.
Dodao je da je ovo velika promena, za koju je Stelantis spreman, jer to sprovodi u nekoliko delova sveta.
Ukazao je da vožnja električnog vozila znači da je ubraznje pri kretanju veće, jer je dostupna veća snaga iz električnog motora, da je vozilo tiše, pa je i komfor vožnje bolji, dok se vozilom bolje upravlja.
"Ovo je veoma važan trenutak. Ovaj ugovor je prekretnica i možete da verujete Stelantisu. Mi ćemo uraditi svoj deo posla i uvereni smo da će i Srbija uraditi svoj deo", poručio je Tavareš i pozvao sve da dođu kada novo vozilo bude "izašlo" sa trake.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...