Protekle nedelje smo imali priliku da se bolje upoznamo sa modelom D-Max, vrlo zanimljivim vozilom u svakom pogledu. Naš partner, Trio motors d.o.o. iz Novog Sada, ustupio nam je vozilo na trodnevni test što je bilo sasvim dovoljno da testiramo ovaj automobil u gotovo svim uslovima.
Prvi susret sa Isuzu D-Maxom imali smo prošle godine na 13. sajmu motornih vozila u Novom Sadu. Više od godinu dana kasnije, nakon pređenih 56.000km u svim mogućim, pa i najtežim uslovima, test vozilo je stiglo do nas. Odmah ćemo se osvrnuti na stanje test vozila posle tolikog broja kilometara, tokom kojih je D-Max vožen često van puta, a više puta je učestvovao i u zahtevnim off road vožnjama. Između ostalog, koristi se za potrebe emisije „Život sa prirodom“ gde stiže do najviših planinskih vrhova.
Međutim, po stanju enterijera ne može se ni pretpostaviti da je u pitanju test vozilo sa takvim stažom iza sebe. Enterijer je u odličnom stanju, materijali su kvalitetni i prijatni za oko, ali i na dodir. U pitanju je Premium paket opreme koji sadrži zaista neverovatno puno opreme, a neke stvari i neočekivano za ovaj segment.
Ono što recimo nije navedeno na spisku opreme, a automobil poseduje, je isofix sistem na zadnjim sedištima uz top tether dodatak za dodatno obezbeđivanje auto sedišta za decu. Porodičnim ljudima kojima je bezbednost dece na prvom mestu ovaj podatak je veoma značajan, pogotovo sa najavljenim izmenama ZOBS-a koje predviđaju obavezu vožnje dece u auto sedištu do 12 godina starosti.
Uz kožna sedišta, automatsku klimu, odličan iPod/USB audio uređaj sa bluetooth konekcijom, električno podešavanje sedišta, tempomat i komande na volanu, kao i mnoštvo druge opreme, D-Max nudi zaista mnogo po pitanju komfora.
Što se tiče dizajna enterijera nema mnogo maštovitosti, ali je sve vidljivo, lako razumljivo i dostupno. Tako da i bez uputstva za upotrebu, svaki vozač će se lako snaći sa komandama na centralnoj konzoli ili na upravljaču. Iako nema sve popularniji multimedijalni ekran ne oseća se nedostatak istog, a sve potrebne informacije se mogu lako pronaći i videti na ekranu koji se nalazi u centru instrument table.
Kabina je vrlo prostrana, pa tako putnici na zadnjim sedištima neće imati problem sa mestom za noge, a navikavanje je jedino potrebno prilikom ulaska i izlaska iz vozila zbog visine kabine. Prag koji se nalazi ispod vrata olakšava ulazak i izlazak, posebno za niže osobe i decu.
Kada je reč o spoljašnosti ovog test vozila, nakon skoro 18 meseci i više od 50.000km eksploatacije u svim uslovima, D-Max i dalje izgleda odlično. Tu i tamo po koja ogrebotina našla bi se na bilo kom vozilu, pa ni D-Max nije imun na to, ali na tome i ostaje. Sasvim je jasno da su i spolja upotrebljeni kvalitetni materijali koji uspešno brane D-Max od većih oštećenja.
Da bi se bolje upoznali sa sposobnostima ovog vozila van asfalta otišli smo izvan grada i potražili zemljane puteve u blizini reke. Mestimično sa dosta blata zbog vode koja se još uvek nije sasvim povukla nakon prolećnih poplava, putevi kojima smo se kretali bili su ozbiljan problem u režimu pogona samo na zadnjim točkovima, verovatno i zbog laganog zadnjeg dela vozila. Prebacivanjem u režim pogona na svim točkovima, što se u D-Maxu vrlo lako rešava okretanjem točkića koji se nalazi između sedišta, situacija se drastično promenila na bolje.
U ovom režimu D-Max pokazuje samo deo svojih mogućnosti, ali se ponaša sasvim sigurno, lako se vozi i kontroliše. Bez problema savlađuje i uspone na ovakvom terenu, a o mogućnostima ovog modela u uslovima zahtevnog off road-a dovoljno govori učešće na svim organizovanim off road događajima u Srbiji, kao što je recimo Serbian Trophy.
Priliku da se upoznaju sa ovim modelom dali smo i članovima Garaža kluba i aktivnim učesnicima našeg foruma, poznatim pod nadimcima Paja i Vlajko. Sa njima smo se našli na Košutnjaku, gde smo dali naglasak na ponašanje u vožnji kroz brdovite i krivudave puteve poput puta kroz Košutnjak.
Uz umerenu brzinu, primerenu krivudavom putu, D-Max ne pokazuje nikakve znake nervoze i sasvim sigurno se vozi, gotovo kao putnički automobil. Jedina primetna razlika je jačina servo asistencije pa je upravljač nešto teži, pogotovo na manji brzinama i u mestu, prilikom parkiranja, ali u vožnji je razlika manje primetna.
Ono što takođe izdvaja D-Max od većine vozila na našim putevima je petobrzinski automatski menjač, koji ima i manuelni mod. Za one koji se prvi put susreću sa automatikom, nedostatak papučice kvačila zna biti problem, ali je to stvar na koju se vrlo brzo navikne. Menjač u automatskom režimu radi očekivano. Podešen je da bira optimalnu brzinu radi što niže potrošnje te je u umerenoj vožnji motor i prilično štedljiv. Međutim, tkz. kick down, odnosno pritisak papučice gasa do kraja, uz kratku zadršku izvlači maksimum iz 2.5 litarskog motora i upošljava svih 163KS ispod haube, mada u manuelnom modu to radi još ubedljivije i penje kazaljku obrtomera do crvene linije dok je u automatskom modu postavljeno ograničenje.
O udobnosti u ovom segmentu teško je govoriti. Ako se vrši poređenje sa putničkim automobilima, sigurno da D-Max, kao i njegovi konkurenti, ne spada u udobne automobile. Pogotovo je problem sa zadnjim delom vozila koji kada nije opterećen pomalo poskakuje na neravninama, ali ako se brzina prilagodi, to se može izbeći. Nismo imali prilike da upoznamo i ostale konkurente pa da uporedimo udobnost, ali tokom testiranja nismo primetili nikakvu nelagodnost čak ni kada je više sati provedeno u vozilu. Veliki doprinos tome zasigurno daju i odlična sedišta.
Jedina, uslovno rečeno, mana ovog vozila je mana i celog segmenta. Širina, a pogotovo dužina vozila, najveći su problem prilikom manevrisanja i parkiranja. Ogromni retrovizori doprinose preglednosti, kako u vožnji tako i prilikom parkiranja. Testirani D-Max je opremljen zadnjim senzorima što spada u dodatnu opremu i svakako preporučujemo da se doplati. Sigurno da se na gabarite navikne kada se poseduje ovakvo vozilo, pa manevrisanje postaje sve lakše.
Jedan od bitnijih faktora za sve one koji ciljaju na D-Max kao buduće vozilo je svakako potrošnja. Već spomenuti 2.5l dizel motor od 163KS i 400Nm po fabričkim podacima troši 8.9 l/100km u gradu (manuelni menjač). Na našem uzorku od 150km uz najviše gradske vožnje, potrošnja je bila nešto veća, 10.8 l/100km uz prosečnu brzinu od 35km/h. Ipak, treba uzeti u obzir da se radi o automatskom menjaču, kao i da smo deo testa koristili pogon na sva 4 točka, a i automobil je radio u mestu dosta vremena.
Napominjemo da se vozilo vodi kao teretno pa je i registracija niža nego za putničko vozilo sa motorom ove zapremine, a takođe pravna lica imaju odbitak pdv-a, što je još jedna pogodnost za buduće vlasnike ovog vozila ukoliko se vozilo registruje na firmu.
Sa početnom cenom od 30.350 € (bez pdv-a) u Premium paketu opreme, pored izvanrednih terenskih sposobnosti nudi i više nego dobre vozne karakteristike, a uz mnoštvo opreme i ugodan boravak u kabini. Iako je gotovo sve drugačije u odnosu na putnički automobil ipak je bliži putničkom nego radnom automobilu i to se dopada svima koji su imali priliku da provozaju D-Max tokom ovog testa.
Upravo to je možda i najveća prednost ovog multifunkcionalnog vozila koje se može voziti po svakom terenu, preneti ili vući teret, a istovremeno se može koristiti i kao vrlo komforan prevoz za poslovne ali i porodične potrebe.
Trenutno je u toku akcija Isuzu Vozila 2 u 1, o kojoj više informacija možete saznati na linku: http://www.isuzu.co.rs/2000-razloga-za- ... ign=garaza
Više slika: http://blog.garaza.rs/garaza-test-isuzu ... ukWtD.dpuf
Molim Paju, Vlajka i ostale koji su imali priliku da probaju D-Max da ovde napišu komentare. Hvala!
) i u mom autobusu vozio fotografa kojem je pretila opasnost da ispadne iz gepeka meni pod točkove.
