Trošak posedovanja automobila

[nidza]

Ne razumete koncept varijabilnog servisnog intervala. Nije interval 30k km ili 2 godine, nego DO te cifre maksimalno, a ECU zbraja opterećenje, temperature, rad u mestu, pređenu km, uz senzor kvaliteta ulja. Zavisno od uslova eksploatacije, taj interval će biti adekvatno skraćen.

Uopšte ne stoji argument da treba nekom prodati nov auto, sve više motori prelaze svakom narednom generacijom, a ne sve manje.

Treba razmišljati i o ekološkom otpadu, zagađenju vazduha, tla, sav taj otpad nas košta. Ne treba rasipati ni resurse, bez obzira koliko su jeftini, a ta moderna najkvalitetnija ulja uopšte to nisu. Ako je projektovan interval zamene do 30k, to znači da to ulje apsolutno može da izdrži i mnogo više.

[dragvorl]

Bilo je o tome na temi o uljima. DS9 je mislim postavljao i rezultate testiranja.

[Heinz]

Nisam siguran da motori imaju taj senzor. Inače ne bi pratili druge navedene parametre.

[nikaragva]

Ljudi koji ispustaju ulje iz vozila su najmanje krivi za zagadjenje.
Ne znam da li iko od prodavaca, pre svega uvoznika ulja, ima OBAVEZU da besplatno preuzima preradjeno ulje i da ga vraca u fabriku?

Prilicno sam siguran da je i reciklaza ukalkulisana u cenu litre novog ulja.

Treba nekom prodati i nov auto. Prvog vlasnika čak i da uopšte ne menja ulje i da samo dosipa auto će poslužiti bez problema tih 5-6 godina. Drugog vlasnika će da boli glava zbog toga, a garancija istekla. Osim toga, u cenu automobila neki brendovi daju i redovne servise pa im je i tu u interesu da ih bude što manje. Istina, ulja su danas mnogo kvalitetnija nego ranije ali 30.000 je ipak 30.000. I po meni je to previše. Maksimum je 15-20.000 km.

Kako si dosao do te maksimalne kilometraze? Imas laboratiju kuci?
Imam utisak da ovde najmanje struke ima u prici, a najvise subjektivnog utiska: aka daj da polomimo parne masine uzece nam radna mesta.

A s druge strane, Sasa ako pogledas svoju temu videces da najmanje problema imas sa motorom i menjacem, sa onim delovima na koje utice ulje naravno.
Dok ti motor i menjac zaribaju ti ces ostatak auta vec dva puta promeniti.

[BRABUS]

Hrabro je menjati ulje na ovakvom automobilu na dve godine ili na 30k km, možda ne prvom vlasniku ili prvih 100k km, ali sve posle toga - nek je sa srećom.

Retko koj se i vozi blizu 30,000 za godinu dana, ja za 6 godina nisam presao toliko

Ovo je model pre pametne indikacije servisa, tako da nije bilo mogucnosti obavestavanja o servisu pre roka

[nikaragva]

Ne mogu da gledam taj video trenutno, koji je to tacno model porsea?

[BRABUS]

911 Carrera S, 997 prva generacija, 2004-2009 godina

[Morse]

Zašto, taj interval je sasvim ok uz sintetičko ulje i način upotrebe vozila vožnje na otvorenom putu.
Nije opšti interval OD 30,000km već je interval DO 30,000km predvidjen koji se naravno menja prema uslovima upotrebe auta a mnogi auti imaju računar koji prati i obradjuje parametre korišćenja pa shodno tome proračunava interval prema konkretnom primerku vozila.

Kod komercijalnih vozila/šlepera/ je odavno interval 50,000km a ide i do 100,000km izmedju 2 zamene ulja.

U reklamama lepo zvuči da je trošak održavanja smanjen sa tih 30,000km, naravno kao i obično reklame su retko tačne i poštene tj nisu lažne (ne mislim samo na aute i ovo već generalno).

Kao što kada se napiše da maskimalna snaga motora iznosi 130KS to ne znači da je motor OD 130KS već da je DO 130KS, tako i 30,000km je interval DO, maksimalni odnosno DO 24 meseca ako je manja kilometraža prevezena.

Moje iskustvo je interval 13,000-17,000km sa mojim načinom upotrebe kada je ulje jasno vidljivo zrelo za zamenu i počinje da se zgušnjava tj pravi taloge.

Ne vidim scenario, pogotovu ne za vozilo ovog tipa po kome bi bilo ok da se menja ulje na 20+k km čak i da se ne uzima vremenski interval u razmatranje. Razumeo bih u slučaju da računar prijavljuje zamenu na 6-12 meseci i na 10k do 15k km, a da su dve godine i 30k km pomenuti samo kao neka teorija radi boljeg marketinga.

Situacija sa komercijalnim vozilima je sasvim drugačija - agregati nisu pod tolikim opterećenjem, drugačije su kontrukcije (sami bokseri su prilično specifični), duže relacije su u pitanju, manje hladnih startova i pre svega dizel agregati koji em rade pod nižom temperaturom, em je samo dizel gorivo mnogo bolje "mazivo" nego benzin koji je više rastvarač i ima donekle korozivno dejstvo. Nikako ne bih poredio režim rada komercijalnog i sportskog vozila poput Poršea. Možda kad bi se Porše upalio, vozio na 1.5k do 2k obrtaja po nekih 5k km bez gašenja, možda bi duži interval bio teorijski moguć. Da je moje vozilo, svakako se ne bih uzdao u elektroniku i softver da određuje interval zamene.

Ni ekološki ne vidim neki preveliki benefit - svakako će biti manje ulja za reciklažu, ali sve te uštede padaju u vodu ako auto mora da se zameni ranije nego što bi bilo potrebno. Ako se ne varam, za proizvodnju prosečnog vozila se emituje između 10 i 15 tona CO2, što daleko prevazilazi preradu nekoliko litara ulja, grubo gledano. S druge strane, da svi menjaju ulje na 5k km i voze aute po 15-20 godina, auto i prateća industrija bi mnogo drugačije izgledali. U zemljama u kojima se vozi najveći broj ovakvih vozila, mnogo se više isplati bataliti vozilo nego plaćati popravke koje su približne ili prevazilaze samu vrednost vozila. Sigurno ima regiona gde je sat rada jeftiniji i gde se popravke isplate, ali ne verujem da je to ciljna grupa prodaje novih vozila. Kina možda odskače, ne bih znao.

Ovo vozilo iz klipa ima nesto preko 100k km čini mi se, što znači da verovatno ima još vremena pre nego što ozbiljnije igranke počnu sa zamenama i popravkama, planiranim i neplaniranim.

Video sam da na forumu ima članova koji odlično poznaju materiju i problematiku ulja i maziva, mislim da će se složiti da ni najnovija ulja ne mogu tek tako izdržati duge intervale zamene (u vozilima ovog tipa). Ponavljam, ako je u pitanju marketinški trik bez ugrožavanja pravilnog funkcionisanja motora, onda ok, razumem. Ipak, nije u redu dovoditi ljude u zabludu da čak i u nekoj teoriji očekuju ovakve intervale i naravno prateće troškove planirane na toj bazi. S druge strane, ovakva vozila pretpostavljam da voze ljudi kojima češća zamena ulja neće biti (finansijski) problem.

[ljubitelj]

Scenario je da npr. auto se vozi na posao i sa posla, recimo KG-BG ili NS-BG ili Lazarevac-BG ibarskom ili nešto slično gde je jedan hladan start na puno predjenih kilometara ravnomerne vožnje.

Ako u auto ima recimo 160-180 takvih vožnji a svaka 150-200km dnevno eto 30,000km u godinu dana.
Auto ima puno kilometara a malo radnih sati i za sintetičko ulje LL tipa nije to nikakav problem, pogotovu ako je benzinac u pitanju.
Ni benzin ni dizel nisu maziva, veoma su loši po tom pitanju, i ne učestvuju (ne bi trebalo) u funkciji podmazivanja motora. Pre su nužno zlo kao i sva tečna goriva jer ne sagorevaju bez ostatka.
Pri čemu dizel prljavije sagoreva sam po sebi, zbog svojih hemijskih osobina kao derivat teže frakcije u odnosu na benzin.

Ali, ako se vozi auto tako da se svaki dan ide na posao 3-4-7km pa i 15km i ugasi auto ili se po 5 puta dnevno pali i gasi onda svakako nije realan interval 30,000km.

Lepo je @ nidža objasnio koncept, a uštede su enormne u smislu zagadjenja uljem i filterima. Ulje se još nekako reciklira, filteri teško (čitati skupo) pa se prešlo na zamenu samo uloška filtera tj papira (nešto jeftinija reciklaža).

Meni na primer je podešen interval na 20,000 (dizel) i lepo odbrojava naniže tipa 19,000, 14,500 13,900 itd dok ne dodje do oko 11,000km.
I onda naspreskokce, naglo, odbrojava pa za predjenih stvarnih 250km puta automat odbroji 450km.
Kako se ulje više "kvari" tako i sve brže odbrojava na preskokce, predjem 300km odbroji se 1,500km.

Ja tada znam da je vreme za zamenu, a i vidim golim okom kada se obriše na čistoj salveti ulje sa šipke, kada stigne do još nekih 5-6-7,000km kako koji model ulja.
Ne čekam da odbroji do nule ili predje još u minus jer je to krajnja granica.

I naravno filter ulja obavezno. Filter vazduha svaka 3-ća zamena ulja, (predvidjeno je na 60,000km. čist je vizuelno do 25-35,000) kao i filter goriva (za dizel) dok ako je benzinac filter goriva na svakih 100-120,000km kako već naidje redovni.

I nemam problema sa motoriima odavno, već mnogo kilometara nikakvi kvarovi.

Ključno je intervale održavanja prilagoditi uslovima eksplioatacije vozila i stanju motora.

Kada motor počne da pokazuje prve znake habanja a to je obično 350-450,000km i počne da troši ulje onda se interval skraćuje a može i za gradaciju više da se promeni.
A uvek je važno da vrsta ulja bude po specifikaciji za taj neki konkretan motor. u VW PD motor ne sme ulje za običan dizel motor (može ali ubrzano se haba), u PSA HDI V6 motore ne sme obično ulje već treba lako tekuće. itd...
Uglavnom, odavno su motori bilo benzin bilo dizel napravljeni da otrpe 400-500,000km bez posebnih problema uz razumen intervale održavanja i pre nastanu kvarovi nekih drugih stvari, od hladnih lemova računara preko filtera čestica, EGR ventila, usisnih klapni, auspuha, pa i korozije karoserije.

Skraćeno, ko vozi auto dugačke medjugradske ture interval uz dobro ulje ja glatko 20-25,000km a ko vozi kratke gradske vožnje interval je 8-10-12,000km , ja bih tako radio i preporučio.

Za mineralna ili na bazi mineralnih skraćen itnerval za 1/3 od navedenog.

A da je puno toga u marketingu jeste jer se na zapadu gde neka firma ima flotu 20 ili 50 vozila žestoko računa o svakom centu na projektovani vek vozila a u to spada i trošak ulje, filter i vreme kada je auto van operativnog stanja.

E sad ima specifičnih motora gde je problematično i inače podmazivanje kao sistem rešeno i onda ništa od uobičajenih pravila ne važi. Mogu takvi motor i da izdrže dosta a mogu i pre kraja garancije od 2 godine da idu na otpad tj da se menjaju unutar garancije.

Priča o uljima je kao priča o gumama, ima ih hiljade modela a velika većina je savim prikladna za svakodnevnu celogodišnju upotrebu većine vozača bez obzira na marku. Razlike medju uljima iste specifikacije su isto kao i razlike medju gumama iste specifikacije vrlo male, takoreći neprimetne od strane vozača tokom upotrebe.

E sad to ja moje mišljenje na osnovu iskustva i nešto teorije a svako neka sam proceni koliko veruje ili ne veruje preporukama fabrike za intervale održavanja.

Nekada je recimo kod VW bio standard, interval za benzince je 15,000km a interval za dizel je 7,500km. I to je bilo godinama tako a ti motori su prelazili i sa mineralnim uljima stotine hiljada km bez popravki. Motori 80tih atmo benzin 1,595 ili 1,781 ccm na primer. Ali nije bilo nikakvih filtera izduvnih gasova i sličnog, prosti motori gde šta sipaš to se zapali, sagori i izbaci napolje.

[Morse]

Da, taj scenario bi bio maltene idealan, ali bi realno pokrio upotrebu možda 1% vozila na putevima, i to svakako ne tip vozila na koji sam konkretno mislio (Porše), mada da budem iskren, ni "obično" vozilo u takvoj eksploataciji ne bih izlagao nepotrebnom riziku dugog perioda zamene ulja, jer ulje je jeftino, a motor je skup. Verujem da većina ovde, ako ne i svi, ne bi ni pogledala polovan auto za kupovinu ako bi imao 150k km i recimo ukupno šest zamena ulja, ma kako bio vožen.

Slažem se da ni benzin ni dizel nisu maziva, ali itekako imaju svojstva lubrikanata i itekako učestvuju u podmazivanju sistema isporuke goriva, kao i samog motora. SAE ima nekoliko ozbiljnih studija i radova na tu temu - čitao sam samo abstrakte jer me tema ne zanima preterano, ali gorivo svakako ima ogroman uticaj na podmazivanje, hlađenje i čišćenje motora i pratećih sistema u vozilu. Da benzin nema određena svojstva podmazivanja, kako bi onda na primer pumpa za gorivo imala životni vek upotrebe kao i samo vozilo (kod novijih modela makar)?

Slažem se potpuno da goriva ne sagorevaju potpuno i da sagorevaju prljavo, utoliko pre bi bilo potrebno menjati ulje, pogotovu kad se uzme u obzir sam kvalitet goriva.

Moj savet bi bio da se redovno menja ulje ukoliko je cilj da motor potraje duže vreme, ovo ostalo je marketing za ljude koji kupuju nova kola i menjaju ih na manje od 100k km.

[ljubitelj]

Pa polovni automobili koji kod nas dolaze i jesu održavani po principu 6 zamena ulja za 150k, na zapadu se drže preporuke proizvodjača vozila i ne razmišljaju mnogo po tom pitanju,
Ne znamo mi kada dodje auto do nas kada i koliko često je menjano ulje, barem ne dovoljno pouzdano da se uzme kao nepobitno saznanje.

Benzin nema svojstva podmazivanja, probaj da sipaš benzin u bilo koju dizel pumpu visokog pritiska i videćeđ i sam koliko ekspresno se pumpa mehanički pohaba. Benzin se inače koristi kao odmaščivač u domaćinstvima i medicini (nije isti baš kao onaj na pumpi ali je suština ista).

Pumpa u rezervoaru ako na nju misliš se ne podmazuje, nema potrebe i svejedno je da li prepumpava benzin, dizel ili vodu a može i manje viskozno ulje. Isti tip pumpe se koristi u sistemima grejanja, prepumpava vodu isto kao i autu mnogo kilometar/ tj sati rada. Bitno je da je potopljena u tečnost i danema dodira sa vazduhom.
.
Slažem se da gorivo ima uticaja na sisteme hladjenja i podmazivanja, i to štetno a posebno na prljanje motora.
Ulje dizelaša je gotovo uvek crno, ulje benzinca tamno braon a ulje plinaša ostaje svetlo žuto- po stepenu zaprljanja ostacima goriva poredjano od prljavog do čistog.

Ja jesam i teorijski čitao dosta ranije o uljima i efektima u motoru a i praktično video dosta toga, benzin ili dizel kada se sliju u karter gde je ulje pravilo je da se ulje menja što pre i to upravo zbog toga što pomenuta goriva nemaju svojstva podmazivanja i već u malim količinama znatno pogoršavaju podmazivanje.

Ovo je posebno poznato kod motora koji često ima aktivnu regeneraciju DPF koja se ne završi do kraja pa se time (nalivanjem dizelom) ulje znatno pokvari po osobinama podmazivanja i preporuka je da se menja.
Ono što je nekada imalo ulogu podmazivanja boš pumpe u sistemima ubrizgavanja goriva je bio sumpor i za to je dosta dobro služio decenijama ali ekološki stvara 2 problema- oksidi sumporne kiše a kiselina rastura ulje.
Otuda i bitnost TBN broja ulja kod odabira u dizel motorima i pažnja na kiselost ulja.

I uz ekološke euro norme sumpor je praktično izbačen (euro 3 pa 4 ) i prva posledica su čuveni problemi sa opiljicima nastalim u prvim verzijama dizel CR motora kod nekih rešenja i nekih godišta.

No da se ne udaljavamo od tebe, dobar kriterijum ta procenu intervala ulja je broj radnih sati jer sami kilometri kao jedini podatak ne govore puno o opterećenjima ulja koje je imalo.
Dao sam 2 granična primera dobrog i lošeg po ulje načina korišćenja vozila.

Nekih 350-400 sati rada motora je obično ok za današnja ulja kao interval zamene.

ps. ja ne pišem o nekom konkretnom ulju ni autu, pa mi Porše nije bitan za opštu sliku oko troška posedovanja.

[Morse]

Ni u inostranstvu se ne pridržavaju svi propisanih intervala servisa, kao što neki razvlače intervale ne bi li uštedeli svaki evro, pogotovu flote svih vrsta, tako ima i onih koji itekako vode računa o svom vozilu i ne obaziru se na marketing proizvođača vozila/ulja. Nažalost, vozila iz druge kategorije retko završavaju na tržištima siromašnijih zemalja pa i nema mnogo izbora, i tu se slažem da to ne može biti glavni parametar izbora polovnog vozila jer ne postoje pouzdane informacije. Ipak, do sada nisam naišao ni na jednog servisera, mehaničara ili makar entuzijastu/amatera koji nije česte zamene ulja stavljao među prva tri mesta pravilnog održavanja vozila, pa čak i oni koji rade po ovlašćenim servisima i zvanično guraju taj marketing, ali realno preporučuju zamenu ulja daleko pre 20k km ili dve godine.

Benzin ima i mora da ima svojstva podmazivanja - ne kažem da benzin menja i da može zameniti ulje, već da radi komplementarno sa uljem na podmazivanju nekih delova motora. Daleko bilo da benzin ili bilo koje gorivo dospe u karter i razredi ulje - nijedno gorivo nema dovoljan kapacitet podmazivanja da bi zamenilo dejstvo ulja, ali svakako mora imati minimalna mazivna svojstva da bi ceo sistem funkcionisao. Neće podmazivati karike ili radilicu naravno, ali će uticati na dosta delova sistema pre samog sagorevanja. Evo jednog dela zanimljivog teksta i analize:

The history of fuel lubricity is associated with problems in engine performance as liquid-hydrocarbon based fuels must possess a minimum of lubricating ability to be able to protect high-pressure injection pumps and related fuel supply equipment from wear. The topic of gasoline lubricity has recently become more urgent with the introduction of direct-injection gasoline engines, which will necessitate high-pressure gasoline injection pumps, a development that is most likely to place considerably more emphasis on the lubricating ability of gasoline, accelerating wear especially in rotary distributor fuel pumps. According to pump manufacturers this loss of lubricity may be the difference between fuels from a controlled laboratory environment and a cost-conscious production environment.

Ceo tekst, tabele i rezultati se mogu naći ovde - https://www.intechopen.com/books/new-ad ... tive-fuels

Kad smo već kod pumpe, evo citata konkretno u vezi sa pumpom:

Because most electric fuel pumps spin at upwards of 5,000 RPM, submerging the pump in gasoline is very important. Submerging the pump quiets it and allows the fuel to cool and lubricate it, so most original equipment electric fuel pumps are mounted inside the fuel tank. Without a steady supply of fuel through the pump for cooling and lubrication, the pump can quickly self-destruct.

To je ujedno i razlog zašto je opasno ostati bez goriva. Naravno, govorim o elektronskoj/električnoj pumpi za gorivo, ne mehaničkoj ili solid state. Dakle, jeste bitno da bude potopljena u gorivo, da bi se hladila ali i podmazivala.

Ako se uzme u obzir da uloga ulja nije samo podmazivanje već i čišćenje motora, odvođenje toplote tj. hlađenje, kao i zaštita od korozije, apsolutno ne vidim razlog zašto bi se bilo ko igrao i rizikovao bezbrižnu upotrebu motora tj. vozila samo da bi uštedeo svotu novca koja raspoređena na kilometraže o kojima govorimo (30k godišnje ili >300k tokom eksploatacije vozila) ne znači maltene ništa. Ovo je ujedno i grupa vozila o kojoj ja pišem; za vozila koja prelaze 10k km godišnje je nebitno, auto će otići na otpad mnogo pre nego što propadne sam motor.

Sportska vozila poput Poršea su duga priča - smatram da je i tu potrebno pažljivo voditi računa o tečnostima poput ulja, ali više zbog performansi i kratkotrajnih napora kojima mogu biti izloženi nego zbog same dugovečnosti vozila.

[ljubitelj]

Svaka potopna pumpa, pa i ona za vodu, mora biti potopljena u radni fluid i to nema veze sa uljem i podmazivanjem njenog rada. Ako ostane na suvom svaka pregori dok si rekao keks.

Teksta sa linka se bavi objašnjenjem kako dizel i benzin ne podmazuju ni minimalno pa se ubacuju aditivi /dodaju ulja/ i onda navedeno koje su sve kombinacije isprabavane.
I nigde se nijednom rečju ne pominje da su lubricant, ili podmazivač, čak naprotiv navedeni problemi usled upotebe dizela i benzina u pumpama visokog pritiska u odredjenim vremenskim periodiima upravo usled nedostatka potrebnog podmazivanja.

Formiranje tečnog sloja izmedju 2 metala smanjuje trenje, taj efekat je dobro poznat i opisan. To je i napomenuto u tekstu, hidrodinamičko podmazivanje.

Tako i voda ima isti efekat u tankom sloju. Na primer klizanje na ledu i klizaljke koriste taj mehanizam, isto i problem klizanja guma na ledu je usled tankog sloja vode koji smanji trenje. Sam led / površina je u čvrstom stanju/ je inače sa velikim trenjem i uopšte se ne kliza.

No time voda nije postala sredstvo za podmazivanje i nije nešto što podmazuje.

lubricity i lubricant nisu isti pojmovi, ne sme se zaboraviti taj detalj kada se čita tekst.

Benzin i dizel su štetni u motornom ulju i drastično smanjuju podmazivanje motora, za podmazivanje motora koristi se motorno ulje i to tačno odredjene specifikacije prema konstrukciji odredjenog motora.
Ne bilo koje ulje, ne bilo koje viskoznosti a naravno ne benzin ili dizel ispati u karter.

Benzin se koristi za odmaščivanje, kada se želi ukloniti mast ili ulje, suprotno od svrhe podmazivanja.

[Morse]

Sami proizvođači pumpi za gorivo su napisali da pumpa mora biti potopljena radi hlađenja i lubrikacije, kao što sam citirao. Ako verujemo proizvođačima ulja da je ok zamena na 2 godine, zašto ne bismo verovali proizvođačima pumpi da im je potrebna lubrikacija? Naravno, ne govorim o lubrikaciji uljem/uljima, da ne bude zabune, i druge tečnosti mogu imati svojstva lubrikacije, ne samo ulja.

Upravo zbog toga sam i stavio link ka tom tekstu - gorivu se mora podići stepen lubrikacije, upravo zbog komponenti gde je ona neophodna.

Formiranje tečnog sloja izmedju 2 metala smanjuje trenje, taj efekat je dobro poznat i opisan. To je i napomenuto u tekstu, hidrodinamičko podmazivanje.

Pa zar nije to poenta lubrikacije, pre svega smanjenje trenja? Zašto konkretno mora biti ulje u pitanju da bi se nešto nazvalo lubrikacijom/podmazivanjem?

No time voda nije postala sredstvo za podmazivanje i nije nešto što podmazuje.

Samo kratak komentar, bez ikakve želje za ulaskom u dalju raspravu - voda itekako može biti lubrikant, tj. sredstvo za podmazivanje, i to sa boljim efektom od ulja u vrlo specifičnim slučajevima. Konkretno, nerđajući čelik obložen rGO slojem će imati manje habanje pri trenju uz vodeno "podmazivanje" nego neobložen nerđajući čelik podmazan uljem. Ponavljam, ovo je vrlo specifičan slučaj, bez aplikacije u auto-industriji, ali dovoljno da potvrdi da čak i voda može biti lubrikant. Ako se kao premisa uzme da samo ulja "podmazuju", onda da, voda i goriva i ostale tečnosti ne mogu "podmazivati". Ali mogu biti lubrikanti

lubricity i lubricant nisu isti pojmovi, ne sme se zaboraviti taj detalj kada se čita tekst.

Lubricity is the measure of the reduction in friction and or wear by a lubricant (Wikipedia). Nisu isti pojmovi utoliko što je lubricity mera efikasnosti lubrikanta...? Podrazumeva se da govorimo o pozitivnoj a ne nultoj ili negativnoj meri, tako da je samo pitanje veće ili manje lubrikacije, nikako odsustva iste.

Opet da ponovim da neko ne bi stekao pogrešan utisak - za podmazivanje motora služi ulje, i gorivo ga ne može zameniti. Ovo ne znači da gorivo ipak nema svojstva lubrikanta i da nema svoju ulogu u lubrikaciji određenih komponenti vozila, kao što sam napisao u prethodnim postovima. Benzin nije ni antifriz pa ipak hladi pojedine komponente motora, naravno ne može zameniti ulogu antifriza ni pod razno.

Da se vratimo na srž teme - izračunao sam odnos troškova između goriva i ulja u mom slučaju: prošle godine sam prešao 28.229km, i za to vreme potrošio 1819,64 litara benzina, što je koštalo 2.248,011 EUR. Iako su cifre precizne, reč je o aproksimaciji jer se radi o merenju od prve kupovine goriva u januaru 2019 do pve kupovine goriva u januaru 2020. Za to vreme sam promenio ulje između 3 i 4 puta, hajde da za potrebe računice kažemo 4 puta. Svaka zamena ulja je koštala 45 EUR ulje (Ravenol, mada je bilo i jeftinijeg Mobila) i 6 EUR filter (Mann), dakle total 51 EUR po zameni, da zaokružim na 55 EUR kad se doda podloška, povremeno nov čep kartera itd. Na godišnjem nivou to bi bilo 220 EUR što nije ni 10% utroška goriva, da ne spominjem registraciju, osiguranje, putarine, parking, pranje, ostale delove itd. Ako i pored ovakve računice neko misli da je trošak zamene ulja na relativno kraćim intervalima preveliki (a ovde je reč o skupljem ulju), jedino mogu da ponovim da je ulje jeftino, a da je motor skup. Čak i ako se dodaju majstorove ruke, trošak opet neće preći ni 15% troškova potrošenog goriva.

Ove godine su brojke drugačije zbog pandemije i manje kilometraže, ali je odnos ostao manje-više isti. Naravno, upotrebljeno ulje, kanisteri i filteri su odneti na reciklažu. Moj savet - menjajte ulje malo češće nego što piše, ne košta puno, a može da znači mnogo.

[zdushan]

U jbt kol'ki tekst

Sent from my SM-A715F using Tapatalk