Hladan start motora

[nikaragva]

Vetar u vojvodini je najzajebaniji vetar koji sam imao prilike da vidim, a jedino nisam bio na okeanu
I nigde se nisam nikad smrzao kao ovde. U bosni na minus 30 mi nije bilo hladno kao ovde na -1, kada duva vetar. Imam utisak da mi do kostiju dolazi.
Makar ovde u backoj. Ti si u sremu, a? Mozda tamo ne duva ovako

[dragan]

da, ja sam sremac, fruska gora ima neki uticaj tu, mada ne znam bas koliko, a koliko znam u vojvodini najgore duva u istocnom banatu...
svejedno, mislim da ispravan motor sa vazdusnim hladjenjem ne moze ugasiti vetar kao vetar...odrastao sam na selu i nikad nisam cuo za to...

[nikaragva]

Nisam mislio na sam vetar, nego na hladnocu.
Moj ujak je to video, a prica je stara barem 20-30 godina

[dragvorl]

Evo jedan dobar tekst. Autor je asistent na Masinskom, vestak i tako to, dosta je agazovan na toj tematici, pa mislim da je tekst prilicno realan.

Zagrevanje motora

Automobil je sazdan da pruža slobodu kretanja, a da bi se pokrenuo najpre je neophodno startovati motor. Upravo je to radnja koju činimo pre svake vožnje, često više puta dnevno, što na godišnjem nivou čini preko hiljadu startovanja motora.

Piše: Dragan Ružić

Ono preko čega, pak, olako prelazimo jeste činjenica da je ovo veoma kritična radnja sa stanovišta eksploatacije. Ovo je šok za motor koji može da pohaba njegove pokretne delove kao nekoliko stotina kilometara pređenog puta umerene vožnje. Na samo pokretanje motora i nismo u prilici mnogo da utičemo, ali smo potpuno odgovorni na proces zagrevanja motora koji počinje neposredno nakon njegovog starta.

Bitno je znati da konstruktori motora proračunavaju dimenzije komponenti za temperature koje će one imati u toku ustaljenog rada motora. Zazori između delova, karakteristike uljnog filma, odvijanje procesa sagorevanja, strujanje gasova - sve je to projektovano za rad na nekoj nominalnoj temperaturi za koju se pretpostavlja da će biti blizu proseka radnih temperatura.

Nakon proračuna dimenzija komponenti na takvoj temperaturi, vrši se njihovo svođenje na dimenzije koje će ovi elementi imati na 20 OC uzimajući u obzir temperaturno skupljanje raznorodnih materijala od kojih su oni izrađeni. Iz tog razloga, stanje međusobno pokretnih delova nije ni blizu projektovanog u trenutku pokretanja motora, te je ovde proces habanja posebno izražen.

Hladan start

Loš tretman motora od strane vozača u periodu zagrevanja negativno se odražava na stanje i radni vek motora. Stoga je veoma bitno slediti proceduru koja će elemente motora brzo dovesti do radne temperature i pri tom ostaviti minimalne posledice na stanje njihovih površina. Tema ovog teksta je upravo to - recept koji treba pratiti prilikom zagrevanja motora kako bi on što duže pružao zadovoljstvo svojim korisnicima, uz minimalno održavanje i troškove upotrebe.

Nasuprot ustaljenom shvatanju hladni start nije pokretanje motora na niskim zimskim temperaturama. Pod pojmom hladnog starta podrazumeva se pokretanje i rad motora u uslovima kada mu delovi i radni fluidi nisu na projektovanoj radnoj temperaturi, odnosno, kada imaju temperaturu okoline. Stoga, hladan start postoji i leti, a ne samo zimi. Zapravo, hladan start je sličan razrađivanju motora, samo što se potreban period meri minutima, a ne stotinama pređenih kilometara. Recimo da ono što nije dobro za razradu motora, nije dobro ni u zagrevanju.

Sam proces zagrevanja traje dok sve komponente ne postignu radnu temperaturu. Činjenica je da se ove temperature razlikuju. Izduvni ventili i čela klipova postižu temperature od nekoliko stotina OC, rashladno sredstvo oko 100 OC, ulje može i više, kao i cilindri.

Takođe, zagrevanje navedenih elemenata odvija se različitom brzinom. Najbrže se zagrevaju klipovi, dok se ono kod cilindara odvija daleko sporije. Zagrevanje rashladne tečnosti ubrzava se pomoću termostata koji sprečava prolazak tečnosti kroz hladnjak, ali i pored toga zagrevanje traje više od deset minuta.

Slično tome, i ulje se zagreva prilično sporo. Dok je ono hladno tečljivost mu je mala, te se ne raspršuje adekvatno i ne dospeva do svih mesta gde je ono poželjno. Visok pritisak ulja koji se u motoru postiže kad je ulje hladno uopšte ne znači da je podmazivanje dobro – naprotiv!

Visok pritisak je posledica toga što ulje ne može da protiče kroz vodove sa istom lakoćom kao kada je zagrejano. Kada je zagrejano na svoju radnu temperaturu ulje teče kao voda, a uljna magla dospeva u svaki kutak motora.

Loše procedure

Na osnovu rečenog izgleda logično da bi posle startovanja motora najbolje bilo sačekati da se on zagreje, pa tek onda krenuti u vožnju. Međutim, to definitivno nije ono što savetujemo. Zagrevanje motora na parkingu je dugotrajnije nego zagrevanje u vožnji, ulje se intezivnije degradira, delovi više habaju, a na kraju ovo je i skuplje.

Naime, kako se pri radu motora na praznom hodu za isto vreme sagori manje goriva nego u vožnji, oslobađa se i manja količina toplote, te se motor sporije zagreva. Dalje, rad na praznom hodu (leru) zbog lošijeg procesa sagorevanja dovodi da nesagorelo gorivo rastvara uljni film i dospeva u karter. Štaviše, i produvavanje izduvnih gasova pored klipnih prstenova je povećano jer nema dovoljnog pritiska gasova u cilindru pa klipni prstevnovi slabije zaptivaju komoru.

Sa druge strane, još lošije rešenje je prekomerno opterećivanje motora neposredno nakon starta – npr. dinamično ubrzavanje vozila. Time se naglo zagrevaju klipovi, dok se istovremeno ostale površine daleko sporije greju. Ovo je loš ambijent za odvijanje kvalitetnog procesa sagorevanja, pa je ono nepotpuno i lako prekida uljni film na zidu cilindra.

To je razvoj stvari koji dovodi do pojave mikro zavara između klipnih prstenova i zida cilindra što rezultuje pojačanim habanjem. Posebno su ugroženi motori koji i nezagrejani imaju dovoljno snage da daju povoda vozaču za «težu nogu» (ili ruku) na gasu. Skraćen vek motora tada nikako neće biti posledica lošeg kvaliteta izrade ili nečeg drugog - u pitanju je isključivo nestrpljenje korisnika.

Preporučena procedura

Nakon analize loših rešenja, vreme je da se pozabavimo dobrim postupkom zagrevanja motora.

- pre startovanja, kod dizel motora obavezno treba sačekati da grejači odrade svoj posao. Nakon gašenja signalne lampice treba ostati strpljiv još sekundu-dve jer su grejači obično još toliko aktivirani. U hladnijim danima pre samog starta rad grejača ponoviti par puta kako bi pokretanje motora bilo olakšano.

- pokretanje motora treba obaviti bez pratećeg turiranja! Podizanje nepodmazanog motora u visoke obrtaje nikako nije pametna ideja.

- nakon starta je potrebno sačekati 15 do 20 s u mirovanju kako bi se povišeni prazan hod, koji može biti uslovljen i upotrebom automatskog ili ručnog startnog uređaja, stabilizovao. U ovom periodu menjač izbaciti iz brzine i pustiti kvačilo kako bi se pokrenulo ulje u menjaču.

Posle nekoliko sekundi motor bi već trebao da može da reaguje bez gušenja na dodavanje gasa (ali ne prevelikog!). Vezivanje pojasa, podešavanje muzike i ventilacije, te izlazak sa parkinga ili iz garaže, obično je sasvim dovoljno da vozilo zbog trzanja i nedovoljnog ubrzanja ne predstavlja smetnju u saobraćaju.

- po isteku ovog perioda polako krenuti i menjati stepene prenosa ranije nego obično, bez ulaska u više obrtaje motora. Ovo je posebno važno kod turboprehranjivanih motora jer je za odgovarajuće podmazivanje turbine potrebno izvesno vreme.

- Ručni startni uređaj ("saug") treba isključiti čim vozilo bude u stanju da se kreće bez njegove pomoći. Ako ručni startni uređaj ostane predugo uključen, sagorevanje je nepotpuno, a prebogata smeša spira uljni film sa zidova cilindra i razređuje ulje, što loše utiče na vek motora. Zato i postoji signalna lampica koja upozorava vozača na to da je ručni startni uređaj uključen.

Za kraj

Broj hladnih startova umnogome određuje vek motora. Motor koji se često pokreće i vozi se na kratkim relacijama, može se smatrati kao motor koji radi u lošim uslovima. U tom slučaju biće potrebno intenzivnije održavanje, ako se želi normalan eksploatacioni vek - na prvom mestu češće zamene ulja i prečistača (filtera).

I još jedan savet: posle dužeg perioda gradskih vožnji, preporučljivo je jedan dan izaći van grada na jednu dužu vožnju i voziti auto malo oštrije, kako bi se svi delovi i ulje normalno zagrejali, a nagomilani produkti nepotpunog sagorevanja iščezli iz motora.

http://www.b92.net/automobili/istrazuje ... _id=195296

[nidza]

Odličan tekst.

Tapatalk

[maniaxxx]

Meni kod mazde u upustvima piše, da kad je hladno sačekam desetak sekundi u leru pre nego krenem, kod nijednog avta mi nije to pisalo. Ostalo vozim po gore napisanom textu odavno, i treba je znati, da kazaljka pokazuje zagrevenost "vode" a ulje se greje dosta duže, oko 15 km u proseku. Bolje i važnije bi bilo, da imaju avtomobili ugrađen merač temperature ulja a ne "vode"

[dragvorl]

Pise u nekim uputstvima da je pri jako niskim temp potrebno da radi desetak sekundi u mestu.

[Ivan]

Imam digitalni merac temperature ulja i primetio sam da temperatura ulja "kasni" 15-20 stepeni za rashladnom tecnoscu nebitno od spoljne temperature, bilo -30 ili +40, tako da se vec od 70-75 stepeni ulja ponasam kao da je auto ugrejan i vozim ga normalno.
Mada je temperatura ulja pogotovo na duzim putevima konstantno veca od 90 stepeni, pa cak ide i preko 100 stepeni ako se bas brzo vozi, tada obicno laganije vozim ako znam da skoro stizem na odrediste ili ga ostavim par minuta u leru da radi dok ne padne u neki normalan opseg opet ispod 100 stepeni.

[NexT]

Znaci ja se lepo odnosim prema mom autu i ima izrazito povoljan nacin koriscenja (jako, jako retko imam relacije krace od 10ak km).

[snork]

Neki automobili imaju pokazivač temperature, kao i pritiska ulja, npr. stara Lancia Thema:

[trojanac]

Konkretno pitanje, konkretan primer. Cekam nekog u kolima, recimo pola sata. Da li je za auto bolje ugasiti ga ili da radi na leru? Za pola sata se nece ohladiti skroz i brzo ce opet dostici radnu temp. Kontam da mu ne smeta to gasenje na kratko, koliko i ono kad stoji po nekoliko sati. Ili gresim?

WS & TT2

[McGruja]

Mene u tim slucajevima bas briga za to sta je bolje za auto, tu gledam sta je za mene bolje i udobnije

TT Post

[snork]

Konkretno pitanje, konkretan primer. Cekam nekog u kolima, recimo pola sata. Da li je za auto bolje ugasiti ga ili da radi na leru? Za pola sata se nece ohladiti skroz i brzo ce opet dostici radnu temp. Kontam da mu ne smeta to gasenje na kratko, koliko i ono kad stoji po nekoliko sati. Ili gresim?

Posle pola sata (pa čak i sat, dva, tri, zavisno od spoljne temperature) budu još topli rashladna tečnost i ulje, pa sigurno takav start manje smeta motoru nego da je skroz hladan.

[TheWickerMan]

Imam digitalni merac temperature ulja i primetio sam da temperatura ulja "kasni" 15-20 stepeni za rashladnom tecnoscu nebitno od spoljne temperature, bilo -30 ili +40, tako da se vec od 70-75 stepeni ulja ponasam kao da je auto ugrejan i vozim ga normalno.
Mada je temperatura ulja pogotovo na duzim putevima konstantno veca od 90 stepeni, pa cak ide i preko 100 stepeni ako se bas brzo vozi, tada obicno laganije vozim ako znam da skoro stizem na odrediste ili ga ostavim par minuta u leru da radi dok ne padne u neki normalan opseg opet ispod 100 stepeni.

Koji auto?

Meni na 206 1.6 kasni debelo i dosta mu više vremena treba da podigne temp ulja... zato ga gazim tek kad se digne temp ulja,a tad je i temp rashladne tečnosti odavno na pola...

[Ivan]

Skoda Superb 2.0 TDI.