Pokazalo se da se veoma dobri rezultati dobijaju sa veštačkim nadpunjenjem vazduha u motor,kao što su superčardžer i turbo, kao i kod motora sa velikim kompresionim odnosom. Normalno je da se praktična primena veoma brzo našla u automobilskoj industriji, naročito kod motora visokih performansi(kod kojih obično i srećemo idealne uslove za primenu vodenog ubrizgavanja)
Kako to radi? Prilikom usisavanja smeše u cilindar, zajedno sa njim se i prska određen procenat vode u vidu magle(danas se koristi smeša alkohola i vode u razmeri 50/50). Ovim se postiže nekoliko stvari: hladi se usisani vazduh i sprečava se prerana detonacija goriva,a pošto je pritisak direktno proporcionalan temperaturi, mogućnost ekspanzije gasova je mnogo veća. Kod trkačkih motora ovo je i najčešći problem: zbog povećane kompresije i smanjenog kompresionog prostora često može da se desi da se gorivo upali i pre nego što svećica odradi svoj deo posla. Primenom vode, ovo se eliminiše.
Korisnost primene ide i dalje: prilikom sagorevanja voda naravno prelazi u vodenu paru(naravno opet imamo efekat smanjenja temperature) koja je pod ogromnim pritiskom i teži da što pre izađe iz ograničavajućeg prostora cilindra. samim tim, podpomaže lakšem disanju motora. Kod primene rastvora 50/50 čak se i još povećava oktanski broj smeše zbog prisutnog alkohola.
Sistemom se može veoma drastično smanjiti i potrošnja goriva. Možda izgleda nelogično ali je potpuno tačno: mnogostruko se povećava iskorišćenost goriva,samim tim i snaga motora. Prosto govoreći, da bi se postigla željena brzina potrebano je mnogo manje pritiskati gas. Na internetu se mogu naci podaci o potrosnji od oko 2-3l benzina na 100km (uzeti sa rezervom).
Naravno nije ni sve tako ružičasto: korišćenjem vodenog ubrizgavanja DRASTIČNO se povećava potrošnja ulja u motoru. Loša strana ova ja nagomilavanje ugljenika u cilindru, i smanjenje njegove zapreminešto naravno nikako korisna pojava.
Međutim, ne zaboravimo da se ono koristi kod motora koji su i onako na granici tehničkih mogućnosti, tako da je rizik za dobijene preformanse više nego prihvatljiv.
E sad, zašto se to više ne primenjuje? Pa, prvo je nepraktično za normalnu primenu: obični motori sa normalnom kompresijom, i ciklusom paljenja neće imati nikakve koristi, voda tu nema šta da pripomogne.
Zatim, pošto je vodu potrebno ubrizgavati pri svakom ubrizgavanju smeše u cilindar, to praktično znači da bi automobil morao da ima poseban rezervoar samo za nju koji bi prilično često morao da se puni. Za običnog čoveka, to je ipak previše veliko "smaranje".
I naravno napredak tehnologije je učinio svoje: pojava intercooler sistema je potisnula skoro sasvim vodeno ubrizgavanje iz upotrebe. Medjutim, ono nije sasvim napušteno: fabrika SAAB ga recimo nudi uz svoj model SAAB 99 Turbo, kao i Chrysler uz neke svoje modele.
Naravno, ima i mnogo entuzijasta koji ga koriste u svojim visokoturažnim mašinama
