Kućni ljubimci i njihovi vlasnici

[Gaginh0]

I nama su ostavili stene u dvoristu , bilo je malo i plakalo je i sad imamo Neru

Topla ljudska priča

[Milos]

Zivot pise romane gospodine Dragane.

[123456]

Naša Doli

Poslano z mojega RMX3241 z uporabo Tapatalk

[A170T]

Vodim danas psa u šetnju i tu nas sreće jedan Z. Retriver. Znam tog psa od ranije, jer sam ja jedan od onih što se igraju sa svakim psom koji naleti usput. Prelazimo mostić preko reke i idemo pored reke nekih 2-3 km, retriver nas je pratio u stopu sve vreme i usput se okupao u reci. Vraćamo se nazad na taj isti mostić, Retriver je išao nešto ispred nas i čekao nas u mestu. Prvo sam se iznenadio, i onda kapiram da on nas čeka u slučaju da ja ne idem preko mosta da se tu pozdravi sa nama. Pošto sam i ja išao preko mosta, Retriver opet prelazi most i čeka nas na kraju. Pozdravimo se mi i tu, ja odlazim u svom pravcu, Retriver odlazi u svom pravcu. Nisam mogao da poverujem, pas je bio u fazonu "Hvala na šetnji, odoh kući vidimo se drugi put".

Послато са MI 9 помоћу Тапатока

[A170T]

Da vam prepričam kako sam umalo ostao bez psa iz potpune gluposti i nemara, čisto kao upozorenje da se nekom ne bi desilo isto.
Veče:
Primećujemo da pas nije pojeo svoju hranu, tada smo mu uzeli onu žutu salamu za pse iz Lidla. Prvo što sam posumnjao jeste da pas nema neki zastoj u crevima ili stomaku, pa sam ga ovdeo u šetnju da bi se izpraznio jer mu šetnja podstiče pražnjenje creva. Ali tu sam video da su neki ozbiljniji problemi u pitanju jer je pas bukvalno tetura u hodu i da ide paralelno samnom a obično vuče napred ko blesav. Pošto je to bilo kasno uveče, pretpostavio sam da je možda i problem da pas lošije vidi noću jer ga nikada nisam nigde vodio po mraku, ali ipak to nije bio slučaj jer sam ipak morao da ga uzmem u ruke jer je zadnjih 50 metara potpuno izgubio snagu.
Dan 1:
Nije bilo poboljšanja. Pretpostavljao sam da su godine odradile svoje, da je neki od unutrašnjih organa otkazao i da je to to. Pas ima negde prema 15 god, što i jeste neki uobičajeni životni vek psa. Sestra mi je napomenula da nabavim ampule za buve, ali to tada nisam shvatio za ozbiljno.
Dan 2:
Situacija ista, ali rekoh da proverim to u vezi buva... Majko Božja... Milion njih, nema im broja. Odem po ampulu, nanesem na vrat ali bez efekta. Ujedno vidim da je dlaka ulepljena krvlju i da su cela leđa psa prekrivena izmetom od tih buva.
Dan 3:
Situacija i dalje ista, ampula nije ništa učinila kao ni praškasti otrov za insekte. Pas je izmrcvaren, jedva može da se drži na nogama i odbija da jede. Kao zadnju nadu odlučujemo se na kupanje. Uzeli smo staro korito, i krenuli da ga kupamo i da ručno uklanjamo buve. Pošto prstima nije išlo uzeli smo neki stari češalj i četkanjem smo skinuli sve buve koliko je bilo moguće, nakon toga je opran šamponom protiv buva. Uzeo sam neku tečnu hranu za pse, ali je pas odbijao bilo kakvu hranu.
Dan 4: Situacija je ista. Pošto nema poboljšanja, odlučili smo se na odlazak kod veterinara. Zašto ne ranije kod veterinara? Pa ovdašnji veterinari se pretežno bave stokom, a ne kućnim ljubimcima. Njihove sumnje su bile da se pas nečim otrovao ili da su prosto godine u pitanju. Rekli su mi da mu špricem sipam pirinčanu vodu u usta i da je to dobro za stomak. Kada sam se vratio nakon veterinara se polako desio prvi dobar znak. Pas je krenuo da jede To mi je bilo veliko olakšanje, jer je hrana bukvalno najbitnija u celoj priči. Na svakih par sati je dobijao parče viršle, kuvane piletine i sve bi pojeo.
Da ne idem više u detalje, svaki dan smo vraćali snagu i išlo je na bolje korak po korak. Evo danas je maltene u istom stanju kao i ranije, skoro da se ništa ne primećuje.
Kako je došlo do ovoga:
Za psa koji nije kućni i boravi napolju nije neka abnormalnost pojava buva. Proteklih nekoliko godina ih i nije bilo u nekoj nenormalnoj meri, bilo ih je nekad davno ali smo ih rešavali običnom ampulom. Psa sam kupao pre nekih mesec dana i tada nije bilo buva. Pas u zadnje vreme nije pokazivao ikakvu prisutnost buva, nije se pojačano češao i izbacivao ih iz sebe. Druga mogućnost je i trovanje nekom hranom, ali po meni je to manje verovatno. Ne bežim od krivice, jesam zapostavio psa više nego što je trebalo ali i te buve su se sumanutom brzinom namnožile. Hvala Bogu pa je sve prošlo dobro...

[zdushan]

Kratka horor priča. Pseći život...

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

[A170T]

Jbg, više problema se istovremeno poklopilo i situacija je prošla neopaženo.

[A170T]

Početkom Avgusta sam bio sa sestrom u selo gde su živeli baba i deda, pri povratku sam čuo neko mnjaukanje i iz grmlja je izašlo ovo malo stvorenje. Pošto su tada bile one ogromne vrućine, vratio sam se narednog dana i ostavio sam mu malo hrane i vode sa namerom da se više ne vraćam. Naravno, vratio sam se još samo jednom i još jednom i tako zadnjih mesec dana. AKO je neko voljan da mi finansijski pomogne značilo bi mi, jer da bih stigao do njega ima nekih 10km vožnje. Bilo za hranu ili gorivo, svaki din znači Zašto nisam udomio mače? Jer živim pored jake magistrale gde mačke nikako ne opstaju, koliko god se trudio završe na ulici. Pokušavao sam da ga udomim kod rodbine, ali niko nema namere da mi pomogne.
Ako neko smatra da imam namere da bilo koga prevarim i novac stavim sebi u džep neka ignoriše post. Slika je starija, sada je mačor dvostruko krupniji.



Послато са MI 9 помоћу Тапатока