Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[nidza]

I ja mislim da bi. Problem je kao i u svakom društvu, pa i današnjem, regulacija države. Kakvo god uređenje da napraviš ne smeš ništa da prepustiš slučaju, stalno mora neko da vozi taj brod. Kod nas država podbacuje i kojeg god da smo ekonomskog uređenja, to neće da valja.

[Rakhil]

Problem je upravo u drzavnoj regulaciji, koje ima previse. Zemlje kojima najbolje ide u svetu i gde privreda najbolje stoji su one sa malim drzavnim aparatom.

[nidza]

Nije bitna veličina aparata, nego da se privreda reguliše ispravno. Kod nas se loše reguliše, na to sam mislio. Odnosno, dobro se reguliše za interese pojednica, ne u interesima cele nacije.

U uspešnim privredama državni aparat (koliki god, neke EU države takođe imaju ogroman pa su uspešne) radi posao u interesu čitave nacije i to pravi adekvatan balans na tržištu. Naša vlast to ne radi uspešno i izvor našeg naočigled relativno normalnog života, u odnosu kako se nekad živelo, je zapravo iz razloga što živimo na tuđ račun. Sve će to doći na naplatu, a generacije koje dolaze će plaćati to što se par džepova puni.

[Dzoni_m]

...........a ja potpuno podrzavam samoupravljanje kao oblik vodjenja kompanije na slobodnom trzistu - bilo bi bas super da se negde radnici udruze i budu vlasnici kapitala.

Kljucno ovo boldovano. Neka se udruzuju i neka upravljaju kompanijom u tom obliku, ali neka uloze SVOJ novac a moj neka ne diraju. Hvala lepo.

Da ne pisem polu-prazan post: meni, licno, takav oblik upravljanja ne moze biti uspesan. Pre svega sto onog momenta kada radnici postanu vlasnici kapitala (ne ulazim u nacin sticanja) oni ocekuju i da upravljaju istim. Upravljanje znaci i donosenje strateskih odluka koje zahtevaju jednoglasne odluke i dugorocnu viziju. Licno mislim da to masa tesko moze da ima, osim ako ne postoje izaslanici koji momentalno eliminisu celu poentu samoupravljanja i radnici postaju klasicni deonicari bez prava glasa, osim ako ne poseduju vecinski paket. S druge strane, sistem gde se glasa o svakom potezu na "radnickom savetu" je neefikasan a i cinjenica da glas svakog zaposlenog (koji ima udeo u firmi) vredi jednako je potpuno van svake logike. Mislim, to sve lepo na papiru zvuci ali sanse nema da opstane u realnom svetu.
Opet, cisto radi znatizelje, slazem se da bih i ja to voleo da vidim, ali ne sa mojim parama i bez mojih subvencija. Najprostoji primer toga mogu biti zemljoradnicke zadruge. Nesto ne vidim preterani uspeh istih.
Licno ovo je moj stav, ostavljam mesta da nisam u pravu ali ja to tako vidim.

[branja]

Osnovna stvar je sto drzava nema strategiju. Sve smo od danas do sutra. Mislim da nemaju stratefiju ni na 5 godina, a kamoli neato duze. Izvinjavam se, imaju, al za ove njihove da se nakradu sto vise do kraja mandata.
I onda dodje neki govno i izgradi oni Savanovu i pokaze kako moze da ti se us..re u zivot samo jer ima vezu.

Da ne govorim o tome koliko drzava postice proizvodnju, mislim toliko poreza i tolike stope. Izgleda da u tom drzavnom aparatu sedi gamad koja nikad nije imala ili radila u proizvidnji. Umesto da se olaksa privredi oni kao da davljeniku stavljaju kamen oko vrata.


Poslato sa Lumia 925

[Rakhil]

Ja mislim da I zadruge I samoupravljacke firme mogu da opstanu kad je udruzivanje na potpuno dobrovoljnoj osnovi bez ikakvog pomaganja ili odmaganja drzave. Onda se profilise sastav preduzeca kojibodgovara takvom uredjenju.

A drzavna strategija mi je stran pojam, ne vidim ko je taj mudrac koji ima kapacitet da definise interese sedam miliona ljudi.

[nikaragva]

...........a ja potpuno podrzavam samoupravljanje kao oblik vodjenja kompanije na slobodnom trzistu - bilo bi bas super da se negde radnici udruze i budu vlasnici kapitala.

Kljucno ovo boldovano. Neka se udruzuju i neka upravljaju kompanijom u tom obliku, ali neka uloze SVOJ novac a moj neka ne diraju. Hvala lepo.

Mislim da je to sasvim održivo. Nas par programera smo prilično OK, da se udružimo i samoupravljamo sa svojom kompanijom, a pri tom kodiramo, bez da nam trebaju neki menadžeri koji lade jaja i jedu naš lebac.
Pri tom sasvim sigurno tučemo veće plate nego da radim za neke menadžere.
Naravno sa svojim kapitalom, odnosno svojim računarima Ne znam čijim drugim

[branja]

Svaka drzava ima strategiju, za skolstvo, zdravstvo, privredu itd....

Poslato sa Lumia 925

[Rakhil]

Kapiram ja sta ti mislis, nego ja zazirem od strategija tog tipa, obicno donose probleme pre nego boljitak.

[starac vujadin]

Nisi u pravu i IMT je primer da je tako. Druga je stvar što ti po defaultu gledaš na državni menadžment kao na nešto loše i neefikasno. Kod IMT imaš dobar primer i kako može kada se hoće i kako ne može kada se neće.

IMT i drzavni menadzment = dobar primer? Propustam li ja nesto? Ja bih iskreno voleo 5 primera gde drzava uspesno vodi biznis koji se ravnopravno takmici na trzistu.

IMT je relikt jednog proslog vremena i u ovakvom obilku je sasvim opravdano da nestane.

Propuštaš mnogo toga ...ima dosta primera gde država dobro vodi neki biznis koji se ravnopravno takmiči na tržištu, mada su to većinom biznisi koje država skoro jedina i može da vodi. No, to je sa stanovišta države pogrešno pitanje. Pitanje je samo da li taj menadžment donosi dobro državnom interesu, a ne samo profitu. I profit je bitan, ali niej jedini aspekt koji se gleda. I budimo iskreni, to se gleda i u privatnom biznisu, ali na drugi način. Čim otpustite nekog dobrog i vrednog radnika da bi ostavili svoju švalerku na poslu napravili ste kompromis u procesu rada i smanjili sebi profit radi vašeg drugog interesa. Čim ste zaposlili priglupog rođaka vaše žene i dajete mu platu kao džeparac, a ne radi skoro ništa napravili ste kompromis da biste imali mir u kući...

Imate velike iluzije oko državne regulacije i deregulacije. Sada je došlo doba države regulacije jer su se mnogi u deregulaciji preigrali. Kako se izvaditi iz krize bez državne intervencije? Nemoguće. Nije pitanje da li je bolja regulacija države ili deregulacija, nego šta je svrsishodno primenjivati u određenom trenutku. Ovde par vas na forumu uporno priča priču iz 1985. u 2015...ne pije vodu u ovom trenutku, jednog dana će možda opet piti vodu, ako se ikada svet mirno izvuče iz ove krize koju je upravo donela preterano puštanje kočnica. Stvari su se otele kontroli, mora država da reaguje. Gde je država najviše reagovala? Pa, u SAD, nejderegulisanijoj velikoj državi sveta. I normalno je da je reagovala. Kako se podstiče veliki deo privredne aktivnosti Amerike, šta ih gura napred? Pa, između ostalog i ratovi, kao najočigledniji i najbrutlaniji primer državne intervencije. Neko podstiče ratove da bi pokrenuo zamajac privrede, a mi bismo mogli da pridajemo traktore kada smo mali da vodimo ratove i osvajamo kolonije. Umesto što kenjaju po tv i masiraju nas sa nebulazoma, mogli bi da krenu putem "Titovih prijatelja" po Africi i Aziji koje smo totalno zapostavili, ruskim republikama i drugim vukojebinama i da naprave posao za dve godine unapred...Ti ne plaćaju, pitate? Who gives a damn kada država radi, bitno je da smo prodali, naplatićemo kasnije ili u kompenzaciji...

Takođe, imate iluzije i oko birokratije. Sve bitnije države imaju veliku birokratiju, čak i one koje važe sa najmanjeg upliva u svim sferama života. Pitanje je samo efikasnosti te birokratije i za koji cilj ona reguliše u društvu. Birokratija nikada ne može biti prijatelj pojedinca, jer je deo državnog aparata, ali treba da ga ne opstruira i da mu ne smeta jer je to i u državnom interesu. Znam dosta primera ljudi koji imaju paralelni kontakt sa birokratijom na zapadu i ovdašnjom ili nekom zemljom van zapada (Rusija, Kina, arapi...)...od knjigovođa, pisaca projekata, državnih službenika, diplomata.,, Nema tu nikakve bitne razlike u obimu i stepenu kontrole.

[Rakhil]

Ostacu pri svojim "iluzijama" ipak.

[TDI]

U nerazvijenoj drzavi kao sto je nasa ne valja ni jedan sistem upravljanja nekom firmom. Svaki iz svog razloga.

[Dzoni_m]

....ima dosta primera gde država dobro vodi neki biznis koji se ravnopravno takmiči na tržištu, mada su to većinom biznisi koje država skoro jedina i može da vodi. No, to je sa stanovišta države pogrešno pitanje. Pitanje je samo da li taj menadžment donosi dobro državnom interesu, a ne samo profitu. I profit je bitan, ali niej jedini aspekt koji se gleda. I budimo iskreni, to se gleda i u privatnom biznisu, ali na drugi način. Čim otpustite nekog dobrog i vrednog radnika da bi ostavili svoju švalerku na poslu napravili ste kompromis u procesu rada i smanjili sebi profit radi vašeg drugog interesa. Čim ste zaposlili priglupog rođaka vaše žene i dajete mu platu kao džeparac, a ne radi skoro ništa napravili ste kompromis da biste imali mir u kući...

Ja upravo to i rekoh. Taj posao koji samo drzava moze da obavlja i gde posluje u plusu (oruzije, energenti i sl) su izuzeci. Ja pricam o proizvodnji putnickih automobila npr. Eto posto smo forum sa tom tematikom neka to bude. Kompleksan proizvod koji ukljucuje inzinjering, razvoj, logisticke lance, efikasnu proizvodnju, liferante, marketing, prodaju i post-prodajne usluge. Skoro pa sve. Imamo crno na belo sliku iz proslosti gde su pokusali planski da proizvode u ex Yugi, preko ex Cehoslovacke, Poljske i Rusije. Ukupno gledano losi proizvodi koji su imali prodju jer su bili povlasceni. Auto-industrija jedan primer. Ima ih jos mnogo. Licno, iskusio sam to poslednje 4 godine zivota u drzavi gde daj sistem jos uvek zivi. Na silu ali zivi. Zaboravili ste koliko je to lose jer postoji vremenska distanca od 20 i kusur godina kako je taj sistem mrtav kod nas, pa se malo stariji sa setom secaju mladosti, a tada je sve bilo lepse (po default-u) a mladji ne znaju pa slusaju te price i imaju iluzije.

Sto se tice privatnika, sta se koga tice kadrovska politika ako firma radi po zakonu i placa porez? Zaposlio losijeg umesto boljeg? Zaposlio svalerku? Pa neka. Njegovo je i ima pravo da radi sta god zeli. Ako sa takvom politikom moze da opstane na trzistu ja uopste ne vidim problem.

Imate velike iluzije oko državne regulacije i deregulacije. Sada je došlo doba države regulacije jer su se mnogi u deregulaciji preigrali. Kako se izvaditi iz krize bez državne intervencije? Nemoguće. Nije pitanje da li je bolja regulacija države ili deregulacija, nego šta je svrsishodno primenjivati u određenom trenutku. Ovde par vas na forumu uporno priča priču iz 1985. u 2015...ne pije vodu u ovom trenutku, jednog dana će možda opet piti vodu, ako se ikada svet mirno izvuče iz ove krize koju je upravo donela preterano puštanje kočnica. Stvari su se otele kontroli, mora država da reaguje. Gde je država najviše reagovala? Pa, u SAD, nejderegulisanijoj velikoj državi sveta. I normalno je da je reagovala. Kako se podstiče veliki deo privredne aktivnosti Amerike, šta ih gura napred? Pa, između ostalog i ratovi, kao najočigledniji i najbrutlaniji primer državne intervencije. Neko podstiče ratove da bi pokrenuo zamajac privrede, a mi bismo mogli da pridajemo traktore kada smo mali da vodimo ratove i osvajamo kolonije. Umesto što kenjaju po tv i masiraju nas sa nebulazoma, mogli bi da krenu putem "Titovih prijatelja" po Africi i Aziji koje smo totalno zapostavili, ruskim republikama i drugim vukojebinama i da naprave posao za dve godine unapred...Ti ne plaćaju, pitate? Who gives a damn kada država radi, bitno je da smo prodali, naplatićemo kasnije ili u kompenzaciji...

Naprotiv, drzava (pricamo u USA) nije regulisala zakon na vreme. To je jedini posao koji treba da radi i tu je pala na ispitu. Kasnije odluke su ocaj, ali to je do onih koji sede u fotelji trenutno. Da su bili oni drugi djaviola bi bilo toliko pomoci. Ako bi i bilo. Bas zbog toga sto su "zaboravili" da rade jedini posao koji treba da rade, nije ni cudo sto im ne verujem da rade bilo sta sto zahteva brzu u promisljenu reakciju. Slozices se da to svaka kompanija zahteva.

Takođe, imate iluzije i oko birokratije. Sve bitnije države imaju veliku birokratiju, čak i one koje važe sa najmanjeg upliva u svim sferama života. Pitanje je samo efikasnosti te birokratije i za koji cilj ona reguliše u društvu. Birokratija nikada ne može biti prijatelj pojedinca, jer je deo državnog aparata, ali treba da ga ne opstruira i da mu ne smeta jer je to i u državnom interesu. Znam dosta primera ljudi koji imaju paralelni kontakt sa birokratijom na zapadu i ovdašnjom ili nekom zemljom van zapada (Rusija, Kina, arapi...)...od knjigovođa, pisaca projekata, državnih službenika, diplomata.,, Nema tu nikakve bitne razlike u obimu i stepenu kontrole.

Sta podrzumevas pod velicinom briokratije? Broj sluzbenika ili kompleksnost pravila i propisa? Nije jedno sa drugim strogo povezano. Nas problem je veliki broj neefikasnih sluzbenika. To sto ima 1001. glupo pravilo je najmanji problem, kada se resavaju efikasno.

[ljubitelj]

Efikasne drzave imaju za nase pojmove vrlo skromnu birokratiju prema broju, 1 drzavani cinovnik na 1.000 grradjana.
Austrija na primer se drzi priblizno tog pravila.

Kod nas je to 9 cinovnika, sto ce reci da je 8/9 njih visak koji treba da se otpusti.
U svetu ne postoji kriza, u najvecem delu sveta je prosperitet a u zemljama gde je nabujala drzavna regulacija svega i svacega a pogotovu umesana u svakodnevnom upravljanju biznisa imaju probleme.
Gde god drzava izvodi biznis operacije pokaze se da ne moze da izdrzi trzisnu konkurenciju.

Naravno, tamo gde ne postoji konkurencija jer je zabranjena zakonom drzavni biznis je uspesan, vojska je tipican biznis tog tipa.

[starac vujadin]

Ja pricam o proizvodnji putnickih automobila npr. Eto posto smo forum sa tom tematikom neka to bude. Kompleksan proizvod koji ukljucuje inzinjering, razvoj, logisticke lance, efikasnu proizvodnju, liferante, marketing, prodaju i post-prodajne usluge. Skoro pa sve. Imamo crno na belo sliku iz proslosti gde su pokusali planski da proizvode u ex Yugi, preko ex Cehoslovacke, Poljske i Rusije. Ukupno gledano losi proizvodi koji su imali prodju jer su bili povlasceni. Auto-industrija jedan primer. Ima ih jos mnogo.

Na državi je da odluči da li joj se isplati da pravi automobile, traktore ili nešto treće. Ima mnogo aspekata koji se sagledavaju, kako poslovnih, tako i van tog okvira. Što se tiče samih autmobila mislim d anema države gde se ispalti da država drži proizvodnju kola...možda u nekoj jako nerazvijenoj zemlji, enka licencna proizovdnja ili sklapanje...Oko tog primera nema dileme i što se tiče nas hvala Bogu da smo se rešili Zastave.
Meni je u ovom delu priče akcenat na tome da li država hoće dobro ili loše svojoj firmi. Država sigurno ne treba da pravi keks i čokoladu, ali treba da razmisli kada prodaje Soko Štark, koja je bila profitabilna firma, da li 1) hoće da je proda i 2) ako hoće da se potrudi da je proda po najboljoj mogućoj ceni, a ne ispod cene. Primera loše privatizacije ima mnogo.

Zaboravili ste koliko je to lose jer postoji vremenska distanca od 20 i kusur godina kako je taj sistem mrtav kod nas, pa se malo stariji sa setom secaju mladosti, a tada je sve bilo lepse (po default-u) a mladji ne znaju pa slusaju te price i imaju iluzije.

Što se mene lično tiče nisam zaboravio i nema nikakve sete, daleko bilo. Video sam i doživeo taj sistem. Što se tiče jugonostalgije priznajem samo umetnost, sport i poneki težak izuzetak u drugim sferama, inače drago mi je da nismo više zajedno. No, ovde se radi da je u nekim delovima tada postojao neki sistem, a sada ne postoji nikakav...ovo pričam iz vizure države i njenih interesa, ne iz lične perspektive.

Sto se tice privatnika, sta se koga tice kadrovska politika ako firma radi po zakonu i placa porez? Zaposlio losijeg umesto boljeg? Zaposlio svalerku? Pa neka. Njegovo je i ima pravo da radi sta god zeli. Ako sa takvom politikom moze da opstane na trzistu ja uopste ne vidim problem.

Isto važi i za državu...ako može da izdrži s viškom zaposlenih i da vrši socijanu funkciju država će proceniti da li će to da toleriše ili neće. Štaviše, oni su više na tapetu nego privatne firme upravo iz razloga koje si naveo. No, ovde sam mislio na efikasnost koju se uobičajeno kritikuje i dao sam ti primer kako se ona isto smanjuje u privatnoj firmi, a ne da li neko nešto može ili ne može da radi.

Sta podrzumevas pod velicinom birokratije? Broj sluzbenika ili kompleksnost pravila i propisa?

Komplesksnost pravila i propisa.