Beograd

[Risto]

Molio bih za jedan savet, u sredu u 18h imam zakazan predlog u klinici Sveti Vid, Dobračina 27. Treba mi preporuka za parking u blizini i kuda se najbolje "provući" kroz BG da bi izbegao bar malo gužvu?

Što se tiče parkinga, ako negde postoji "lako" rešenje a zahteva malo šetnje, to mi nije sporno. Moguće je da će auto tamo biti parkiran i par sati tako da i to moram uračunati u kalkulaciju.

[snork]

To je najuži centar grada i parking zona 1. Pošto ćeš možda ostati nekoliko sati, preporučujem neku od garaža. Najbliža bi bila Obilićev venac. Ako se dobro sećam, pre par dana napisa Gagi da je započeti sat 90 dinara. Možeš i u novom TC Rajićeva, ne znam da koliko se tu naplaćuje.

[ftj]

tc rajiceva je najelegantnije resenje, prvi sat dzabe, posle 100 din po satu.

Mada tu mozes i u zoni naci mesto doduse samo sat vremena, al ako se spustis malo nize do ulice cara dusana, tamo je treca zona sto znaci 3 sata mozes platiti smsom.

[Risto]

Pošto postoji mogućnost da ću biti parkiran 3+ sata, onda je bolje da idem do garaže. Da li u tom periodu, planiram da sam u BGu u periodu između 5 i 6, ima parkinga u tim garažama? Do koje garaže je lakše doći iz NS-a (sa Gazele)? Termin mi je fiksan pa moram da brinem u svemu mogućem kako ne bi zakasnio.

[noodles]

Dobračina ispod Cara Dušana ti je 3. zona, ima mesta kol'ko 'oćeš. A nije daleko od broja 27 koji ti treba, par minuta pešaka. U 3. zoni pustiš 3 poruke i miran si do 21h, do kada i traje naplata. Kada staneš, imaš 15min free parking, tako da nemoj da puštaš odmah. A ne verujem da posle 20.30h uopšte i proveravaju.
U 3. zoni poruka je 41din.

[snork]

Može i tako. Evo mape za dve garaže koje sam pominjao + lokaciju blonice Sveti Vid. Dole desno je razmera, pa možeš proceniti koliko stotina metara pešačenja ima:





Ako ne ideš često kolima u centar Beograda, proveri unapred (npr. na Google maps) koja je ulica jednosmerna u kom smeru i gde su zabranjena skretanja.

[pedja]

Računaj da Gazelu (i uopšteno sa NBGDa) nije lako preći u to vreme, tj nemoj da "knapiš". Jesu malo manje gužva sada, ali...


TT

[Risto]

To znam, cenim da krenem negde oko 4, trebalo bi da stignem za oko 2 sata kolika god da je gužva

Sent from my Nexus 5X using Tapatalk

[Heinz]

Nemoj na Gazelu, zaglavićeš se, idi preko Brankovog pa kroz tunel, onda levo ka Domu Vojske i posle njega desno u Francusku. Dalje zavisi gde ćeš parkirati.

[Ogi]

Obavezno dodji Nivom ako je imas. Ili iznajmi neki tenk ili nesto za BG ulice. Ja sam se jos vise smorio od kako sam progledao posle operacije.

[Risto]

Momci, hvala mnogo za pomoć, razmotriću sve opcije, videću koliko vremena ću imati kada budem stizao pa ću gledati da li ići u tu zonu III ili u neku garažu.

@Ogi:
ni u NS nije mnogo bolje što se tiče stanja ulica, zgrožavam se kuda vozim auto

[Geza]

„Прокоп” од 1. јула главна станица, зграда тек 2020.
http://www.politika.rs/scc/clanak/40610 ... a-tek-2020

У току су завршни преговори за кувајтски кредит из којег треба да се финансира изградња станичне зграде. – За недељу дана из „Београд центра” полазиће и сви међународни возови, осим барског

„Станична зграда на Прокопу биће права европска лепотица”, био је један од описа будућег изгледа станице „Београд центар”, пре две и по године када је свечано отворен уређени перонски део овог железничког чворишта. „Прокоп” од 1. јула, преузимањем последњих 13 полазака са досадашње Главне железничке станице, углавном међународних, и дефинитивно постаје централна у престоници, али лепотица која је најављена у јануару 2016. на станици „Београд центар” још није никла.

„Прокоп” тренутно има уређене пероне, чекаоницу, благајну, приступне везе из правца Булевара кнеза Александара Карађорђевића и две линије јавног превоза, али му и даље много тога недостаје. Станици на коју је већ пребачена већина полазака у унутрашњем железничком саобраћају, осим станичне зграде, фали и део перона и плоче изнад тог дела. Недостају јој и приступне везе из правца нишког ауто-пута, као и боља веза јавног превоза са остатком града. Редовни путници железницом зато се данас питају да ли је динамика пресељења морала да буде оваква, ако на новој централној станици путнике и даље прво дочека арматура на плочи.

За садашњи обим саобраћаја тренутни капацитети довољни

То што будућа централна станица нема станичну зграду за надлежне није проблематично. Како оцењује Милутин Фолић, главни градски урбаниста, „Прокоп” је данас потпуно функционалан. Он истиче да је садашњи обим железничког саобраћаја у Србији такав да је и ово што је досад урађено у Београдском чвору сасвим довољно.

– „Прокоп” је био пројектован за већи обим саобраћаја, односно какав је био у време бивше Југославије – наглашава Фолић и додаје да ће станица „Београд центар” свакако добити зграду, као и приступне путеве из правца нишког ауто-пута.

– У току су завршни преговори за кувајтски кредит којим треба да се обезбеде средства за изградњу станичне зграде. Она би требало да буде завршена до краја 2020. Била је идеја да се са приватним партнерима направи надземни део са комерцијалним садржајима, да држава не би морала да улаже у станичну зграду. Био је упућен позив, али нажалост нико се није јавио. Очигледно је да је процена да садашњи обим саобраћаја није довољан да би се инвеститорима исплатило. Зато је важно да се железнички саобраћај препороди – истиче Фолић додајући да је у току експропријација за приступне везе из правца нишког ауто-пута.

Како су у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре истакли за наш лист, градња недовршеног дела плоче на „Прокопу” и недовршеног перонског дела финансираће се од преосталих средстава из кувајтског кредита којим је сређиван перонски део. Радови на самој станичној згради, ако поново не буде одлагања, требало би да почну до краја године.

– Пројектна документација је урађена и добијена је грађевинска дозвола – прецизирају у министарству.

Део модерног чвора и Техничко-путничка станица „Земун”

Окосницу модерног Београдског железничког чвора осим „Прокопа” чине и станица са контејнерским терминалом у Макишу, један од првих изграђених објеката савременог чвора, и Техничко-путничка станица „Земун”. Али, почетак изградње ТПС „Земун” предвиђен је тек за крај 2018, а и она, као и зграда на „Прокопу”, градиће се две године.

Површина потребна за изградњу тог комплекса, неопходног за одржавање електромоторних гарнитура, локомотива и путничких кола, јесте 35 хектара и на њему ће бити подигнуто 18.800 квадрата, 17 километара нових колосека, док ће бити обновљено 14.500 квадрата и шест километара постојећих колосека.

Када је реч о робно-транспортном терминалу, он је како истиче Фолић, у неколико потеза пресељен из Савског амфитеатра у Макиш.

– На Макишу је деценијама било све спремно, огроман новац је уложен у тај терминал. Али постојао је отпор лобиста. Измештањем робно-транспортног терминала нисмо изместили само железницу, већ је и центар ослобођен од камиона натоварених робом – објашњава Фолић.

Опасне материје напуштају центар

Једна од последњих измена је пребацивање ауто-возова за Бар у станицу „Топчидер”, а до 1. јула следи још једна новина – обустављање саобраћаја на прузи „Београд Главна” – Панчевачки мост којом се превозе и опасне материје. Овај саобраћај биће преусмерен на обилазну пругу Панчево – Орловат – Нови Сад. Трајно решење је изградња обилазнице Бели Поток – Винча – Панчево, али како истиче градски урбаниста, за сада градња те железничке обилазнице није приоритет.

– Урађене су студије и утврђено је да возови који су ишли око Калемегдана убудуће могу да користе тунеле у Београду и то ноћу када не саобраћа „БГ воз”. Изградња обилазнице кошта више од пола милијарде евра, готово као и прва линија метроа. Па, ако поредимо потребе града и државе, сложићемо се да је бесмислено да та обилазница, на коју би било преусмерено 10 до 20 возова дневно, буде приоритет. Али, и она ће доћи на ред – каже Фолић.

Стари мост за бициклисте и пешаке

Стари железнички мост, који је у Београду био прва железничка веза преко реке, неће завршити у старом гвожђу. Неколико пута рушен и наново дизан, постаће пешачко-бициклистичка саобраћајница са видиковцима.

– Људи из Новог Београда, користећи бицикл, практично за десет минута ће преко њега стизати у центар. На њему ће бити пунктови са видиковцима и местима где ће моћи да се освежи кафом. Рестаурираће се и осветлити и постаће нова атракција града – каже Фолић.

И Главна накнадно отворена

То што ће „Прокоп” од 1. јула преузети улогу главне железничке станице, а да притом нема станичну зграду ни све приступне везе, неће бити први такав пример у историји наших железница. Слично је било и када је отворена станица у Савском амфитеатру. До ње нису биле уређене све приступне везе, а и када је први воз кренуо са Главне у лето 1884, станична зграда није била завршена, већ тек годину касније. Разлика ипак постоји. Када је Главна почела да прима путнике, станична зграда у Савском амфитеатру је увелико била у изградњи.

Узори Хамбург, Копенхаген, Барселона…

Како подсећа Фолић, план за измештање железничке инфраструктуре из Савског амфитеатра утврђен је седамдесетих прошлог века. Тада су и прецизиране кључне тачке у модерном престоничком чвору.

– Пруга деценијама одваја остатак града од река, од свог највећег природног потенцијала. Садашњи основни правци развоја града зацртани у стратешким документима јесу измештање индустријске зоне из центра, прављење компактних стамбено-пословних комплекса на том месту и спуштање града на реке. Најатрактивнији делови градова као што су Хамбург, Барселона, Копенхаген су управо на местима некадашњих индустријских зона – наводи Фолић.

Једна од првих новина у приобаљу Београда биће линијски парк од Бранковог до Панчевачког моста са пуно зеленила, шеталиштем, просторима за рекреацију и спорт... Први део парка од Бранковог моста до Бетон хале, који је пројектовао архитекта Борис Подрека, како каже Фолић, могао би да почне да се гради крајем лета.

Брже преко новог моста

Станица „Београд центар” за сада можда има гомилу мана, али у неким детаљима је, чини се, у предности у односу на стару. На „Прокоп” се, после поласка са Новог Београда, знатно брже стиже него на досадашњу Главну. Један од главних разлога је нови железнички мост преко кога возови развијају брзину већу од 80 километара на сат за разлику од старог моста преко кога нису смели да се крећу брже од 10 километара на сат. Друга предност је што је „Прокоп” проточна станица, у којој возови не морају да се окрећу како би је напустили, а трећа што кроз „Београд центар” пролазе обе линије „БГ воза” које су врло корисне и важне у крвотоку престоничког јавног саобраћаја.

ШТА ОДЛАЗИ У ИСТОРИЈУ:

Главна железничка станица

Стари железнички мост

Пруга „Београд Главна” – Панчевачки мост


Јавним превозом са станице „Београд центар” – до поноћи
http://www.politika.rs/scc/clanak/40621 ... -do-ponoci

Додатни поласци уведени су на линији 36 која нову главну, недовршену железничку станицу повезује са центром града

Путници који користе воз убудуће ће од железничке станице „Београд центар” до правог центра престонице све до поноћи моћи да рачунају на директан јавни превоз. Ово је коначно омогућено јуче – увођењем додатних полазака на линији 36, аутобусима који у два смера возе кружно од „Прокопа” преко Трга ослобођења, Славије, Немањине и досадашње Главне железничке станице па назад до „Прокопа”.

„Београд центар” од недеље званично преузима готово све поласке од станице у Савском амфитеатру, изузев барских возова (који су већ пребачени у Топчидер), што значи да „Прокоп” у потпуности преузима и улогу главне.

Али, иако постаје централна железничка у престоници, „Прокоп” нема баш све важне детаље које би требало има станица са епитетом главне.

Једна од мањкавости на коју су се жалили путници, а о чему је у више наврата писала и „Политика”, јесте управо лоша веза „Прокопа” и остатка главног града јавним превозом.

Увођењем нових полазака аутобуса 36, који су до сада путнике опслуживали до осам, пола девет увече, тај проблем је делимично решен. Додатни поласци су колико-толико усклађени са доласцима возова на „Прокоп” и њиховим поласцима са ове станице. Тако сада и путници који стигну возом из Новог Сада у 23.54 сати имају шансу да ухвате последњу „тридесет шестицу” – под условом да воз не касни и да су путници у одличној атлетској форми како би трчећи излетели на станични плато где се аутобус чека.

Али, мањкавост аутобуса 36 је што – и радним данима и викендом – од шест часова до поноћи и даље саобраћа на 20 минута.

Друга веза са центром у којој као и у аутобусима важе „бусплус” картице јесте линија „БГ воза” од Овче до Батајнице која пролази кроз „Прокоп”. Поласци ових возова у оба смера у дневном шпицу су на сваких 15 минута, а предвече и увече на тридесет, четрдесет минута. Путници који користе ову алтернативу требало би да имају на уму да ће ускоро број полазака бити редукован због захуктавања радова на прузи од Београда до Старе Пазове.

Трећа веза „Прокопа” и центра су и тролејбуси 40 и 41. Они иду на десетак, петнаест минута све до поноћи, али је проблем што се не спуштају до „Београд центра”. Ови тролејбуси заустављају се код Музеја историје Југославије па путници, који иду на воз или возом долазе у Београд, са коферима морају степеништем да се попну до тролејбуског стајалишта. За то им, у зависности од година и брзине, треба пет до десет минута.

Везе нове главне станице и остатка града су и минибус 34 (Пере Велимировића – Сењак) који до 22.30 иде на сваких двадесет, тридесет минута, али и „БГ воз” до Ресника, који саобраћа на сат времена.

Али то је и даље знатно мање линија него што је случај са досадашњом главном где су путници могли да хватају директну везу и са приградским општинама и удаљеним деловима града. Поред Главне зауставља се више од 20 аутобуса и трамваја, а у „Прокопу” – четири. Ипак, ако се обистине недавне најаве министарке Зоране Михајловић, веза „Београд центра” и остатка града требало би да се додатно побољша у сарадњи са надлежнима у граду. Било би добро да министарка, када је ово рекла, није на уму имала само повећање броја полазака „тридесет шестице”, већ и увођење нових линија до „Прокопа”.

За сада без киоска, продавница, кафића, такси станице...
Путници који су на Главној и у њеној околини могли да рачунају на бројне киоске и продавнице где су куповали новине, грицкалице, освежење, допуне за јавни превоз, као и на угоститељске објекте где су могли да чалабрцну или попију, тако нешто на „Прокопу” за сада неће имати. Најближа радња и киоск су тек код станице тролејбуса. У бољој позицији нису ни путници који са „Прокопа” узимају такси. На новој централној железничкој, за разлику од Главне, за сада не постоји станица на којој се одмах може ухватити такси, па путници који долазе возом једино могу да позову неко од такси удружења. Под условом да имају њихове бројеве.


ВЕЗЕ ЈАВНИМ ПРЕВОЗОМ

Главна железничка: 2, 3, 7, 9, 12, 13, 36, 46, 51, 78, 83, 91, 511, 551, 601, 860…

Прокоп: обе линије „БГ воза”, 34, 36, 40 и 41

[kragujevac]

Još jedna od vesti po sistemu "što je babi milo....:".
Čim neki "stručnjak" u nekoj izjavi upotrebi izraze "kredit" i "bi trebalo", odmah znam da od toga neće biti ništa, ili će u najboljem slučaju biti neki teški čabar.
I H20 je "trebalo" da bude gotov do 2016,2017,2018....šta li , autoput je "trebalo" da bude gotov do 20xx, itditd.

[starac vujadin]

Sveti Vid se nalazi u žutoj zoni gde može da se parkira 2 sata. 200m niže, ispod pruge, je zelena zona gde može da se parkira 3 sata. U to vreme nema nikakve frke za parking. Gledaj da se parkiraš oko Prve gimnazije (Skenderbegova, Dobračina ispod Dušanove...). Nema potrebe za garažom. Pošto nemaš Aventadora, Hyayru ili Leona ne moraš da dolaziš džipom.

[Xepoj87]

Vrh, mi dizemo novi kredit da bi premestili stanicu koja se premesta zbog BgH2O...pa genijalno!