Po onome što čitam na srpskim portalima, Nemačka je očigledno već propala. Deindustrijalizacija, skupi energenti, crnci i arapi koji po ulicama jure ljude sa noževima medju zubima i sve drugo što ide uz to. NIje to baš tako.
Svaka vest o nekom štrajku se dočeka u stilu "ahaaa, evo, još više su propali". A da je štrajk legitiman način borbe za svoja prava, što je zapisano i u ustavu Nemačke, o tome se baš i ne priča. Ovde kad štrajkuju, na kraju i izvuku ono što im odgovara. Pa i mi smo kao bolnica imali "štrajk opomene" pre oko dve godine, i ostvarili smo povećanje plate onako kako je sindikat mislio, a ne onako kako je hteo savez poslodavaca.
Sad, da se razumemo, situacija se i u Nemačkoj, kao i u ostalim zemljama Evrope definitivno promenila u odnosu na vreme od pre 5-6-7 godina, ali ovo što ja ovde svakodnevno doživljavam je još uvek jaaako daleko od propadanja. Deca mi studiraju, sin na TUM, završna godina mastera za automotive engineering, a ćera na HM, finansijsku informatiku. Troškovi studiranja na državnom fakultetu su 85€ po semestru (osamdeset i pet evra). Iako je ,izgleda, Nemačka auto industrija pred propadanjem, headhunteri / scouti svih bitnih nemačkih firmi su non stop na TUM i "vrbuju" mlade inženjere za svoje firme (koje propadaju
). Nešto tu baš i ne štima 100%, neko očigledno laže.
Posla definitivno ima na svakom koraku, od svog rada još uvek može pristojno da se živi, cene u prodavnicama možete da uporedjujete i sami na webu.
Sa normalnim tarifnim ugovorom se u zdravstvu(gde radim) ima najmanje 30 radnih dana plaćenog odmora (ja recimo imam 33, supruga 36). Bolovanje je plaćeno od strane poslodavca 100% prvih 42 dana, ovo je zagarantovano ustavom i tu poslodavac nema prostor za manipulisanje. Od 43 dana ovu obavezu preuzima zdravstveno osiguranje, s tim što je tada isplata 70% poslednje neto plate. Dečji dodatak dobija svako dete koje ima adresu u Nemačkoj, 250€ za prvo i drugo dete, od trećeg na dalje nešto više. Taj dodatak se plaća sve dok dete pohadja bilo koji vid obrazovanja, max. do navršene 25. godine (moji "klinci" sad u maju pune 23 i 20 godina, još uvek ga dobijaju).
Moja školska drugarica, koju sam 1990. godine nagovarao da podje u Nemačku tada nije otišla (udaja, deca, ovo-ono). Posle nekih 25-26 godina je ostavila jako kulturnu poziciju u apoteci kragujevačkog KBCa i otišla u jednu bolnicu ovde na Bodenskom jezeru. Kad sam je pitao , u fazonu
, kaže mi: nisam mogla više da gledam to oko mene. Šta god "TO" bilo, nisam dalje pitao, da joj još stajem na muku.
O kvalitetu vazduha i sredjenosti okoline u drugim zemljama Evrope ne treba trošiti reči, mada su drugi već "načeli" tu temu.
Prošli put kad se povela diskusija "ostatak sveta vs. Srbije" sam napisao da su u Srbiji tri stvari bolje nego u ostatku vasione, to još uvek mislim:
1. bolje se jede
2. bolje se zabavlja (kome je "noćni život" način života ili potreba) i veseli
3.mnogo smo lep narod
Po ove tri stvari Nemačka nikada neće stići Srbiju, to stoji.
