Vazduhoplovi
Re: Vazduhoplovi
Ae predjite na Erbas malo, pocinjem da se plasim da udjem u vazduplohov.
-
pedja
- član 001
- Postovi: 14217
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 08:52
- Garaža: SX4 1,6/120 TNG
- Lokacija: Beograd
Re: Vazduhoplovi
Juče je YU-APN A319 kasnio oko 3h, za Tivat.zuzazu je napisao:Ae predjite na Erbas malo, pocinjem da se plasim da udjem u vazduplohov.
Krenuo je u taksiranje da bi se pilot, nakon nekih čudnih zvukova "turiranja", oglasio da će zbog manjih tehničkih problema morati da se vrati.
Posle su odlagali poletanje po pola sata, dok ne ode posle neka tri sata.
Nije nešto, ali je Airbus
TapaT
-
Harvey Specter
- Postovi: 143
- Pridružio se: 21 Jul 2021, 19:25
- Garaža: Škoda Fabia
Re: Vazduhoplovi
Nezavisno novinarstvo- kolorizovano
Re: Vazduhoplovi
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Vazduhoplovi
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Vazduhoplovi
Четвртак, 02.05.2024. у 18:22
Још једна изненадна смрт: умро бивши ревизор квалитета „Боинга"
Још један извор који је открио информације о прекршајима у производњи авиона компаније „Боинг” изненада се разболео и умро у Сједињеним Државама, јавља „Сијетл тајмс”.
https://www.politika.rs/scc/clanak/6123 ... eta-Boinga
-
cozmo
- Postovi: 5043
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 08:50
- Garaža: Peugeot 307 1.6 HDI, Citroen Xsara Picasso 2.0 HDI
- Lokacija: Novi Sad
Re: Vazduhoplovi
Ovo je događaj iz sećanja jednog Jatovog vazduhoplovca.
U bogatoj letačkoj istoriji nalazile su se mnoge neispričane priče ovog vrhunskog kapetana i instruktora (postao cap. 1963. godine), Mirka Dimitrijevića.
Ovu nam je ispričao par meseci pre njegove smrti, a molba da je napišemo i objavimo trajala je isto toliko. Jer kako nam je govorio to je bio njegov posao i dužnost i nema u toj priči ničeg specijalnog. Napokon smo dobili dozvolu i prenosimo je onako kako smo je mi doživeli.
Bio je to 9. Juli 1959. godine. JAT-ov let iz Tivta za Beograd. Za komandama ruskog aviona Iljušin 14 nalazio se kapetan Milisav Đurić, i kopilot Vladimir Vodopivec- stariji. U kabini bili su mehaničar Vlada Grujic, i tada radiotelegrafista Mirko Dimitrijević. Kao peti u kokpitu bio je i policajac (udbaš) kao obezbeđenje na tom letu (nažalost ime zaboravljeno iz sećanja). I jedan stjuard kao kabinsko osoblje.
Putnika je bilo oko tridesetak. Poletanje je teklo po planu. Mirko Dimitrijević sedeo je sa desne strane iza kopilota i imao je slušalice na ušima , održavao je vezu sa operativnim centrom. U jednom trenutku mu se učinilo da čuje zvuk sličan otvaranju flaše šampanjca. Začudio se kakav je to zvuk i odakle je mogao stići. Iznenada u kokpit upada naoružani čovek sa pištoljem koji je uperio u Dimitrijevića jer mu je bio najbliži. Viče da se podignu ruke u vis i naređuje KURS 270 za Marsej.
Bio je to Obrad Čučković iz Boke Kotorske. Kasnije se uspostavilo da je otmičar jedno vreme pohađao pilotsku školu koju nije završio, ali su mu bili poznati neki osnovni podaci iz pilotaže.
Mirko Dimitrijević pokušava u tom trenutku da ga odvrati od namere pričom da nemaju dovoljno goriva do Marseja i ako to nije bilo tačno. Minuti su prolazili u neizvesnosti i razmišljanjima da li ima još otmičara u avionu, u kakvom su stanju putnici, da li je onaj zvuk bio od pucnja… i razmišljanju kako savladati otmičara, a da ne dođe do katastrofe. Čučković nije dao da se održava veza sa kontrolom letenja na šta je Dimitrijević reagovao rečima da je to ravno katastrofi. Dok su se piloti bavili upravljanjem aviona , ostala trojica su komunicirali sa otmičarem u pokušaju da ga smire i urazume. Situacija je bila sve napetija. Staloženošću i razumnim objašnjenjem da se mora održavati komunikacija jer ulaskom u vazdušni prostor druge zemlje i skretanjem sa kursa leta ceo avion je pokretna meta, ubeđuju otmičara da promeni mišljenje.
Destinacija je sada aerodrom u Bariju. Iz aviona se javljaju kontroli leta i govore da su oteti i da im se odobri sletanje u tom italijanskom gradu. Pri sletanju u Bari, Obrad Čučković pustio je prvo sve putnike da izađu iz aviona, potom članove posade, a onada se i sam predao. Sve to je uradio kako bi dobio politički azil u nekoj od zapadnih zemalja. Zvuk koji se čuo pri poletanju bio je od pucnja iz pištolja koji je napravio rupu na plafonu u putničkoj kabini. Na Iljušinu 14 sva sreća je bila ta što kabina nije bila pod pritiskom.
Junaci tog otetog aviona, umesto da budu nagrađeni jer su svojom prisebnošću i hrabrosti spasili živote putnika i avion, nažalost bili su degradirani.
Đurić je suspendovan. Vodopivec je poslat da leti jedno vreme u privrednoj avijaciji. Mehaničar Grujić prebačen da radi u hangaru. Mirko Dimitrijevic poslat je da radi cetiri meseca kao zemaljski telegrafista i plata mu je bila prepolovljena. Policajac sa leta završio je na vojnom sudu. Država ih je osudila zato što nisu savladali otmičara i nastavili let ka Beogradu.
Ova otmica nikada nigde nije zabeležena, veoma se krila.
Ovo je jedna od mnogih pričica o Jatovim junacima, zaljubljenicima u avijaciju koji su svoj radni vek proveli krstareći po nebeskim prostranstvima.
Na sećanje na mog oca
Mirka Dimitrijevića
1928. - 2019.
U bogatoj letačkoj istoriji nalazile su se mnoge neispričane priče ovog vrhunskog kapetana i instruktora (postao cap. 1963. godine), Mirka Dimitrijevića.
Ovu nam je ispričao par meseci pre njegove smrti, a molba da je napišemo i objavimo trajala je isto toliko. Jer kako nam je govorio to je bio njegov posao i dužnost i nema u toj priči ničeg specijalnog. Napokon smo dobili dozvolu i prenosimo je onako kako smo je mi doživeli.
Bio je to 9. Juli 1959. godine. JAT-ov let iz Tivta za Beograd. Za komandama ruskog aviona Iljušin 14 nalazio se kapetan Milisav Đurić, i kopilot Vladimir Vodopivec- stariji. U kabini bili su mehaničar Vlada Grujic, i tada radiotelegrafista Mirko Dimitrijević. Kao peti u kokpitu bio je i policajac (udbaš) kao obezbeđenje na tom letu (nažalost ime zaboravljeno iz sećanja). I jedan stjuard kao kabinsko osoblje.
Putnika je bilo oko tridesetak. Poletanje je teklo po planu. Mirko Dimitrijević sedeo je sa desne strane iza kopilota i imao je slušalice na ušima , održavao je vezu sa operativnim centrom. U jednom trenutku mu se učinilo da čuje zvuk sličan otvaranju flaše šampanjca. Začudio se kakav je to zvuk i odakle je mogao stići. Iznenada u kokpit upada naoružani čovek sa pištoljem koji je uperio u Dimitrijevića jer mu je bio najbliži. Viče da se podignu ruke u vis i naređuje KURS 270 za Marsej.
Bio je to Obrad Čučković iz Boke Kotorske. Kasnije se uspostavilo da je otmičar jedno vreme pohađao pilotsku školu koju nije završio, ali su mu bili poznati neki osnovni podaci iz pilotaže.
Mirko Dimitrijević pokušava u tom trenutku da ga odvrati od namere pričom da nemaju dovoljno goriva do Marseja i ako to nije bilo tačno. Minuti su prolazili u neizvesnosti i razmišljanjima da li ima još otmičara u avionu, u kakvom su stanju putnici, da li je onaj zvuk bio od pucnja… i razmišljanju kako savladati otmičara, a da ne dođe do katastrofe. Čučković nije dao da se održava veza sa kontrolom letenja na šta je Dimitrijević reagovao rečima da je to ravno katastrofi. Dok su se piloti bavili upravljanjem aviona , ostala trojica su komunicirali sa otmičarem u pokušaju da ga smire i urazume. Situacija je bila sve napetija. Staloženošću i razumnim objašnjenjem da se mora održavati komunikacija jer ulaskom u vazdušni prostor druge zemlje i skretanjem sa kursa leta ceo avion je pokretna meta, ubeđuju otmičara da promeni mišljenje.
Destinacija je sada aerodrom u Bariju. Iz aviona se javljaju kontroli leta i govore da su oteti i da im se odobri sletanje u tom italijanskom gradu. Pri sletanju u Bari, Obrad Čučković pustio je prvo sve putnike da izađu iz aviona, potom članove posade, a onada se i sam predao. Sve to je uradio kako bi dobio politički azil u nekoj od zapadnih zemalja. Zvuk koji se čuo pri poletanju bio je od pucnja iz pištolja koji je napravio rupu na plafonu u putničkoj kabini. Na Iljušinu 14 sva sreća je bila ta što kabina nije bila pod pritiskom.
Junaci tog otetog aviona, umesto da budu nagrađeni jer su svojom prisebnošću i hrabrosti spasili živote putnika i avion, nažalost bili su degradirani.
Đurić je suspendovan. Vodopivec je poslat da leti jedno vreme u privrednoj avijaciji. Mehaničar Grujić prebačen da radi u hangaru. Mirko Dimitrijevic poslat je da radi cetiri meseca kao zemaljski telegrafista i plata mu je bila prepolovljena. Policajac sa leta završio je na vojnom sudu. Država ih je osudila zato što nisu savladali otmičara i nastavili let ka Beogradu.
Ova otmica nikada nigde nije zabeležena, veoma se krila.
Ovo je jedna od mnogih pričica o Jatovim junacima, zaljubljenicima u avijaciju koji su svoj radni vek proveli krstareći po nebeskim prostranstvima.
Na sećanje na mog oca
Mirka Dimitrijevića
1928. - 2019.
"This is Chief Inspector Clouseau’s residence. This is Chief Inspector Clouseau speaking on the pheun.”
Re: Vazduhoplovi
Bilo bi lepo da se ova prica vidi jos negde, a ne samo na forumu (ne vidim da je prenet izvor).
