Takodje, dnevno menjaju rute u zavisnosti od slotova ili vremenskih uslova (vetra).
Besmisleno je davati novac za kompanijsku rutu kada ne znas kuda ces taj dan da letis.
JAT je u data base tadasnje flote imao kompanijsku rutu. Samo jedna je bila opcija do LHR, samo jedna do CDG, samo jedna do ARN, AMS, i td. Nije nam trebao plan, tacke kuda idemo smo znali na pamet.
Re: Vazduhoplovi
Poslato: 12 Feb 2019, 15:47
od H4wkeye
Pa da, to ima smisla. Znaci rucno se unose tacke. Mada to za destinacije po Evropi i ne traje predugo.
Mlazni motori koriste kerozin.
Motori sa unutrasnjim sagorevanjem koriste benzin.
Ovo je 12-o cilindras radjen u Nemackoj.
Zu, u pravu si, ali ovde baš i jeste fora da su za avion napravili klipni DIZEL motor. Upravo da bi koristio gorivo koje je već dostupno na aerodromima, a i bila manja potrošnja.
Inače, avionski klipni dizel motori nikada nisu ušli u široku upotrebu, ali su upravo Sovjeti prvi koji su eksperimentisali sa njima, još 1930-ih godina. Imali su više zvezdastih i V prototipova, a jedan izuzetno poznat dizel motor je originalno konstruisan za avion.
Reč je o modelu Harkov V-2, koji je 1938. postao motor za tenk T-34. To je V12 dizel motor zapremine 38.8 litara i snage 500 ks u osnovnoj atmo varijanti koja je najviše ugrađivana. Zadata snaga za avion je bila 1000 ks i ona tada nije postignuta ni sa mehaničkim kompresorom, pa se odustalo od avionske primene.
Da je projektovan za avion, vidi se po sledećem: aluminijumski blok, dve bregaste u (svakoj) glavi (DOHC), 4 ventila po cilindru, suvi karter (dry sump) - ovo za tenk nije toliko potrebno, ali je ključno kod aviona koji ne stoje uvek horizontalno, pa se može desiti da se motor ne podmazuje kada se karter nagne. "Suvi karter" je mali i plitak i prva pumpa iz njega odmah uklanja ulje u poseban rezervoar za ulje, a podmazivanje odatle vrši druga pumpa.
Osim 50000 komada napravljenih do kraja II svetskog rata, ovaj motor je, sa malim izmenama ugrađivan i u T-55 i kasnije tenkove. Koliko znam, isti blok je i u našem M-84. S tim što ima turbo-kompresor i 1000 ks.
Tokom II svetskog rata, ponekad je zbog nestašice aluminijuma, blok izrađivan od legure "silumin". Tokom Staljingradske bitke, Staljingradski traktorni zavod imeni Đeržinskog nije prekidao proizvodnju T-34 tenkova. Pravo sa farbričke trake su išli na front. Jedini dan kada je proizvodnja stala je bio 13. septembar 1942, zbog toga što su se borbe vodile u samom krugu fabrike.
