TV - Audio - Video - bela tehnika

[Ikac]

Ja sam imao Eon full i nisam bio natovan.

[dragvorl]

Razmisljam se da uzmem tv. Hteo bih 50, ali u nekom slucaju bih gledao 43 kao alternativu. Uglavnom bih gledao sa PC, znaci HDMI ulaz, televiziju nemam i ne gledam uopste. E sad, gledao sam polovne 50ke su oko 200njak eura ovde gde sam. Opet za 320 ima npr nova Samsung UE43TU8002KXXH, mada sam samo slucajno naveo taj model sad gledam u novinama. Dakle kao monitor bi sluzio. Iskreno ne znam koliko cu se zadrzavati u ovom stanu i da li cu uopste posle da ga izdajem prodajem, znaci ne treba mi neki hi end uredjaj.

[dragvorl]

Nasao sam HISENSE 50A7100F za 290e, ovako po testovima za te pare nije los.

[snork]

snork, video kamere u kući se lako gledaju spolja, recimo kod HikVision je to Hik Connect servis.
Skoro svaki brend ima svoj servis za tu svrhu i to radi kroz NATovanje, pa i dupli NAT.
Skoro sam pustio u rad HIKVision sistem od 12 IP na NVR koji se nadgledaju spolja preko Telenora, gde dobiješ konkretno IP 192.168.8.0/24 opsega kroz Huawei ruter.
To je ono što dobiješ kada se priključiš bilo kroz WiFi deo bio kroz Ethernet interfejs.
Sve radi ok, i live view, i playback i config.

Na istom mestu sam pustio u rad NAS od QNAP sa takodje remote pristupom kroz NAT. QNAP isto ima svoj servis.

Struktura je Huawei 4g ruter-Mikrotik ruter- LAN switch. S tim da IP kamere imaju svoj IP izdvojeni IP opseg u NVR.
Nema bridge moda, Hauwei Telenor ruter nije dostupan, zaključan na njihova default podešavanja.

Znam da proizvođači kamera i raznih drugih uređaja imaju svoje servise koji omogućavaju da se uređajima pristupi preko bilo kakve internet konekcije. Generalno, cilj je da i uređaj i onaj ko gleda podatke "iznutra" inciraju konekcije prema tom serveru, pa NAT nije problem. Moj komentar se odnosio na komunikaciju bez takvog posrednika. Recimo, imao sam ideju da kamerama i ostatkom kućnog IoT "sveta" upravljam preko Raspbery PI-ja, koji bi u ovoj ulozi bio server na kućnom internetu i radio bez potrebe za spoljnim-dodatnim serverima. Samo hipotetički razmatram kako bi to radilo kroz SBB NAT-ovanu konekciju (nikako), kao što imam kod roditelja u kući. Ja lično nemam navedene probleme, jer sam u poziciji da kontrolišem oba kraja svoje internet konekcije.

Kad imaš spoljni server, onda je lako. I mi u firmi ponekad dajemo klijentima 4G rutere koji moraju da rade kroz bilo kakav internet (često kao što kažeš NAT-ovan, ili čak dva puta NAT-ovan). Koristimo baš Mikrotik-ove, sa kojih se inicira PPTP / SSTP / OpenVPN konekcija prema nekom našem Mikrotiku. Zatim preko svega toga može ići i EoIP i korisniku se dodelili naša javna statička adresa ako je potrebno. Zapravo, u slučaju Telenora i MTS-a je manje komplikovano, jer kod njih imamo privatne APN-ove, čijim podešavanjem na modemu direktno dobijamo privatne adrese koje su rutabilne do naše mreže. Tako da komunikacija ne ide kroz njihov NAT i javni internet.

[ljubitelj]

Pa kućni internet i javni serveri obično ne idu zajedno u istu rečenicu, tj provajderi i ovde i u svetu jasno razdvajaju poslovne i kućne korisnike po servisima koje koriste.
Generalno NAT je dobra stvar jer štiti kućne korisnike, većina bi imala probleme da je direktno izložena spoljnom pristupu.
A ovo sa IoT ide izgleda polako u smeru da provajderi ponude kao neku svoju dodatnu uslugu pristup iza NAT po naradno dodatnoj ceni, mislim da je VIP tako nešto ponudio.

Ono što je kod nas bezobrazno je da se pri ovako visokim cenama dodatno ovoliko naplaćuje statička javna IP, a pogotovu komplikovanje oko dinamičke IP kada to provajdera gotovo ništa ne košta.

Podseća me na monopolsku priču o zelenom kartonu, papirče koje je uglavnom svuda besplatno ili simbolično par evra i koje košta kod nas oko 160 dinara preprodaje se po 2,000 dinara (a bilo je jedno vreme i 3,000 dinara) samo zato što se može i ne postoji konkurencija niti slobodno tržište.

Ja ne koristim par godina više PPTP uz Mikrotik, šuplje je sigurnosno.

Ne znam čime se bavi ta konkretna firma ali privatni APN je neka posebna priča, nedostupna gradjanima i opštim firmama.

Ja na SBBu imam dinamičku javnu IP ali imam i svako malo ispadanje mreže i na najmanji nestanak struje bilo gde u zoni. Imam internet priključak spolja dostupan ali često ne radi koji minut, sat ili dva dana. Čari domaćih provajdera

[ikac2000]

Apropo ove price, na Telekomovom ADSLu mi ne radi SmartLife sa WiFi Uticnicom, koji bez problema radi u DE.

Sada, ne znam da li je to do rutera, ili provajdera.

Inace @snork ja bas trenutno radim na Raspberry Pi 4 i Home Assistant, i gomilom ESP32 i 8266 kontrolera sa senzorima




Sent from my iPhone using Tapatalk

[ljubitelj]

Može biti i jedno i drugo ili oboje problem. Probaj dijagnostiku i viidi u logovima, ako ima, gde ne prolazi.

Meni Tuya Smart wifi utičnica radi, SBB modem u bridge-u, Mikrotik wifi rutira saobraćaj.

[Heinz]

Vlažnost 60%, luftirajte malo

[ikac2000]

Okeanska klima je u mom delu, pa je generalno vazno.

Vidi se i min i max koji sam postigao, treci red.

Gesendet von meinem SM-T510 mit Tapatalk

[snork]

Pa kućni internet i javni serveri obično ne idu zajedno u istu rečenicu, tj provajderi i ovde i u svetu jasno razdvajaju poslovne i kućne korisnike po servisima koje koriste.

Ja i neću da podižem javni server, u smislu da je namenjen bilo kome drugom. Samo želim da mogu pristupiti svom računaru/uređaju sa bilo koje lokacije. Dok je svako dobijao javnu adresu, to je bilo sasvim normalno i uobičajeno. Bilo je, a verovatno ima i sada ljudi koji na svojim kućnim računarima podižu http, ftp i razne druge servere. To je takođe savršeno legitimno, sve dok ne stavljaju sadržaje zabranjene zakonom, ili nije eksplicitno zabranjeno ugovorom o pružanju usluge.

Što se tiče kućnih i poslovnih korisnika, glavna razlika je u garancijama (ili kako bi se moderno reklo - service level agreement-u (SLA)). Kućni imaju ugovorenu maks. brzinu DO x/y (može ponekad biti manja od x/y - naravno bilo bi bezobrazno od provajdera da nikada ne dolazi ni blizu tih vrednosti) i najvažnije, vreme za rešavanje problema je duže i nije garantovano (opet - bilo bi bezobrazno da se mora čekati danima). Biznis korisnici moraju imati ugovorenu dostupnost (ponekad i neke druge parametre, npr. RTT), a ugovorena brzina mora biti dostupna uvek. Posebno velike zahteve u pogledu dostupnosti imaju biznis korisnici koji su i sami internet provajderi - što je i logično.

Generalno NAT je dobra stvar jer štiti kućne korisnike, većina bi imala probleme da je direktno izložena spoljnom pristupu.

U redu, ali danas svi provajderi daju korisnicima kućni ruter i dovoljno je da na WAN strani bude javna adresa, a na LAN strani privatna, na tom uređaju NAT-ovana mreža. Korisnik onda može da radi port forwarding po želji, ili čak stavi ruter u bridž mod i spoji neki svoj iza. Dakle, kao što ti imaš.

Kad je neko na CGNAT-u, onda je već NAT-ovan na strani provajdera i dobija (mada to nije bitno) "WAN" adresu iz opsega koji je namenjen za tu svrhu (100.100.64.0/10). Kod SBB-a pri tome skoro svi imaju Cisco/Technicolor ruter na kome se ne može uključiti bridge mod (SBB ga je sistemski isključio). Moraju koristiti predefinisani dodatni NAT na adrese 192.168.0.0/16 za svoju kućnu mrežu. Dakle, automatski su dva puta NAT-ovani, a ako žele da koriste svoj kućni ruter, imaće trostruki NAT! Umesto toga, ja želim ono što ti imaš i što sam imao do pre nekoliko godina sa Scientific Atlanta modemom. Da dobijem javnu adresu, na ruteru uključim bridge mode, a NAT - ako hoću - podesim na svom ruteru.

Davno bih se ja rešio tog SBB-a da roditeljima (kod kojih se konekcija nalazi) nije bitno da imaju N1 među TV kanalima. A to niko osim SBB-a nema. Telekom/Supernova zato što neće, ostali zato što ne smeju.

Ono što je kod nas bezobrazno je da se pri ovako visokim cenama dodatno ovoliko naplaćuje statička javna IP, a pogotovu komplikovanje oko dinamičke IP kada to provajdera gotovo ništa ne košta.

Jeste bezobrazno. Naplaćivalo se uvek, ali ne ovako mnogo. Cenu od 600-650 din je prvi postavio Telekom Srbije, ostali su ih samo iskopirali. S druge strane, da li su cene interneta visoke - mislim da nisu, ukoliko nema obaveznog "održavanja", ili televizije. Ili obavezne fiksne linije.

Ja ne koristim par godina više PPTP uz Mikrotik, šuplje je sigurnosno.

Ni ja, osim za neke "quick & dirty" varijante kada je cela putanja od servera do klijenta u okviru "moje" mreže. Samo sam dao primer protokola koji se mogu iskoristiti ako spolja - sa promenljivom adresom, treba uspostaviti komunikacioni kanal do tačke čija se adresa ne menja.

Ne znam čime se bavi ta konkretna firma ali privatni APN je neka posebna priča, nedostupna gradjanima i opštim firmama.

Internet provajder.

Ja na SBBu imam dinamičku javnu IP ali imam i svako malo ispadanje mreže i na najmanji nestanak struje bilo gde u zoni. Imam internet priključak spolja dostupan ali često ne radi koji minut, sat ili dva dana. Čari domaćih provajdera

To je ono što sam pomenuo u nekoj od prethodnih poruka. Svaki provajder može imati znatno različit kvalitet usluge u zavisnosti od lokacije. Meni se slično dešavalo na SBB-u dok je bio skroz koaksijalni kabl, sa dvosmernim analognim pojačavačima. Od kada su stavili optiku, a samo privod do kuće je koaks, radi mnogo pouzdanije.

[ljuba]

Da li je neko koristio robota za pranje stakla? Kolega kupio jednog i odusevljen je. Meni isto ozbiljno treba, da li postoji bolji ili treba da pazim na nesto?

https://www.amazon.nl/Gladwell-Gecko-Ro ... B07XCYHFBS



Verstuurd vanaf mijn SM-A515F met Tapatalk

[DukeNS]

Ja prvi put za ovako neštoi čujem.

[sasha015]

I ja.
Bilo mi glupo da prvi komentarisem koliko sam neupucen u perace prozora.

[ljuba]

Meni je bas potreban posto imamo bar 7 ili 8 prozora 3m x 2m i jedan pregradni zid plus harmonika vrata preko celog zida od stakla. Plus su nam sve ograde isto od stakla... Nebi ni meni palo na pamet da komsija (Srbin ) nije kupio jedan i pokazao mi danas.

[member]

Išao s drugarom do Tehnomanije da uzme TV. (To je ono što sam pre nekoliko dana pitao za preporuku koji TV od 65"). Drugar uzeo Hisense 65".
Meni je to preveliko, oči mi gore. Ja to nikad ne bih kupio.
Malo sam razgledao ostale modele. LG Oled TV su vrh! Po meni , bolje je ići na manju dijagonalu i uzeti oled, nego ogroman TV sa šklj specifikacijama. Znam, otkrio sam toplu vodu.