In Memoriam

[member]

Jutros vidim da je umro profesor dr. Zoran Krivokapić. Ne volim da pišem lične stvari ali ovaj put moram.
Upoznao sam ga pre 8 godina kada sam došao na KCS da ga molim da primi mog oca. To upoznavanje nije baš lepo prošlo jer sam ga tražio u njegovoj kancelariji ujutro nakon vizite oko 7:30h a pred početak nekoliko operacija koje je imao zakazane za taj dan. Vidim ga dok ide kroz hodnik da je nešto nervozan. Pre toga sam ga video samo na TV i delovao je krajnje smiren i hladnokrvan čovek, ali sad u realnosti je izgledao potpuno drugačije.
Čekao sam ga da udje u kancelariju. Ušao je on ali za njim udje i cela ekipa ti. nekoliko doktora i specijalizanata i počne brifing. Svi ćute, samo on se čuje. Ja čekam ispred i ciljam kad će biti pogodan trenutak da udjem. Sestre mi kažu da ako ga sad ne uhvatim, on će otići u operacionu salu i odatle neće izaći do popodne.
Udjem ja u kanc., a on me odmah napiči da nije to kafana da se tako dolazi kod njega bez uputa, bez prethodnih nalaza itd. Još kad sam mu rekao da ja uopšte nisam pacijent, on tu popizdi još više. On me šuri, doktori ćute i gledaju, ja gutam knedle ali neću da izlazim iz kancelarije jer znam da nam je on zadnja i jedina šansa.
To je bio prvi ključni momenat.
Nastaviću kasnije, ako ne istekne edit.

[zeljkokg76]

Корнелије Ковач

[123456]

Jutros vidim da je umro profesor dr. Zoran Krivokapić. Ne volim da pišem lične stvari ali ovaj put moram.
Upoznao sam ga pre 8 godina kada sam došao na KCS da ga molim da primi mog oca. To upoznavanje nije baš lepo prošlo jer sam ga tražio u njegovoj kancelariji ujutro nakon vizite oko 7:30h a pred početak nekoliko operacija koje je imao zakazane za taj dan. Vidim ga dok ide kroz hodnik da je nešto nervozan. Pre toga sam ga video samo na TV i delovao je krajnje smiren i hladnokrvan čovek, ali sad u realnosti je izgledao potpuno drugačije.
Čekao sam ga da udje u kancelariju. Ušao je on ali za njim udje i cela ekipa ti. nekoliko doktora i specijalizanata i počne brifing. Svi ćute, samo on se čuje. Ja čekam ispred i ciljam kad će biti pogodan trenutak da udjem. Sestre mi kažu da ako ga sad ne uhvatim, on će otići u operacionu salu i odatle neće izaći do popodne.
Udjem ja u kanc., a on me odmah napiči da nije to kafana da se tako dolazi kod njega bez uputa, bez prethodnih nalaza itd. Još kad sam mu rekao da ja uopšte nisam pacijent, on tu popizdi još više. On me šuri, doktori ćute i gledaju, ja gutam knedle ali neću da izlazim iz kancelarije jer znam da nam je on zadnja i jedina šansa.
To je bio prvi ključni momenat.
Nastaviću kasnije, ako ne istekne edit.

Prava veličina od čoveka. Njegova ozbiljnost je bila samo na prvu loptu kao posledica ispostavljenosti svakodnevnom stresu. Inače je bio jako pozrtvovan, osećajan i ginuo za svoje pacijente a i kolege. Nazalost, verovatno kao posledica lose genetike, oboleo od Ca pankreasa pre 6,7 godina i posle operacije u Nemačkoj, sve je ohrabrivalo na to, da ce uci u retku statistiku ozdravelih.

Ali, na zalost, ispalo je drugačije.

[member]

Da. Sve je tako bilo.
Napisaću kasnije nastavak. Sinoć sam ono napisao za par minuta, i poslije sam se pokajao što sam uopšte i započeo.
Ali nema veze, nek stoji. Ja ne pišem nigde ništa , osim ovde. Uglavnom se zezam, ali njegova smrt me baš potresla.
Kod nas važi mjerilo da više vredi jedna kafanska pevaljka nego 10 profesora.

[dragvorl]

Ajde napisi, bas me interesuje, mislio sam da ces odmah napisati, ocekivao sam nastavak.

[member]

Da nastavim priču od sinoć o profesoru...
Uspem ja nekako da dodjem do reči i povežem 4-5 rečenica, da mu objasnim zašto sam došao. I tu on malo malo omekša,snizi ton, ali i dalje čeka da završim s pričom i da izadjem napolje iz kancelarije.
I posle par minuta natezanja i mnogo njegovih pitanja,on mi kaže da dovedem oca i ponesem sve nalaze koje imam. E to sam hteo da čujem. Ali i dalje mi je glavna misao da je težak ko beton, i baš neprijatan. Ali šta ću. Situacija je bila takva da moram da namolim profu da popravi štetu koju je njegov djak hirurg napravio. To popravljanje štete niko ne voli da radi.
Drugi momenat. Došli smo na preglede 1 i 2 i konstatujemo moramo malo da sačekamo da se očevo stanje popravi da bi uopšte krenuli u priču o novoj operaciji. Profi se valjda svidelo što ja toliko zapinjem da pomognem ocu, i onda počnemo priču i o nekim životnim temama i situacijama(kad pacijent nema sreće). I tu vidim sasvim novo lice profesora, tih, blag, kao što sam ga video na TV emisijama. Milina da ga slušaš.
Zakaže operaciju na KCS, ali tu nastaje problem jer u Bosni ne žele da daju uput pod izgovorom da se takve operacije mogu izvoditi i u BL. To i jeste tačno,tamo su ga "operisali" i nisu ništa uradili. Ja opet dodjem u BG da se požalim profi da imam problem, i on uzme telefon i nazove nekog doktora iz BL i preda mnom se izdere na njega. Seva munja iz profe ko kad se na mene drao. Epilog: mi za 2 dana dobijemo uput za BG.
Došli mi u KCS, ali jedan nalaz koji su radili na licu mesta nije ok i anesteziolog oca bukvalno skida sa stola.
Profa nas tješi, ohrabruje, kaže da će sve biti u redu. Zakazuje novi termin za 3 meseca.

[Sloba]

Radko Polič.

[grujicd]

Ko je godinama slušao Goricu i Dragana na putu do posla ili gde god već... Emisija od jutros ima da se posluša online:

[Jumbo]

Sigurno 15 godina svako jutro kad idem na posao sam slušao Goricu i Dragana kao i kad sam negde išao kolima u vreme njihove emisije. Još kad su bili na B92 pa na Radio Beogradu pa sve do sad. Radio se uvek palio na radio stanicu na kojoj su bili njih dvoje.
Kad sam juče pročitao vest imao sam osećaj kao da mi je otišao neko najbliži.

Jutros sam slušao skoro celu emisiju i ..............

Svaka čast Draganu da ni u jednom trenutku nije bio patetičan već je govorio samo o lepim i srećnim stvarima vezanim za Goricu. Takve osobe i treba tako ispratiti.

[McGruja]

Strašno, jbg

[member]

Zaboravio sam da napišem ostatak priče. Skratiću.
Na dan očeve operacije, otac prvi na programu tog dana, a profi pozli. Samo je javio da neće doći. Tad sam bio siguran da je kraj, da od ćaleta nema ništa. Kad ne ide, pa ne ide. On je već bio u Sali na stolu. Tad situaciju preuzima dr.Barisic koji dotad uopšte nije imao kontakt s nama. U toku operacije se ispostavlja da je prethodno otpusno pismo iz Bosne lažirano, i da je situacija mnogo teža nego što na tom papiru piše. Krivokapić je bio na telefonskoj liniji s njima u sali, i pokušavaju da nešto urade...
Uglavnom, da skratim- na KCS kod profesora Krivokapića sam dolazio zbog 3 očeve operacije, tj. otac je ležao 3 puta na profinom odeljenju i svaki put je to bilo po 30-35dana! Ponekad se dešava da neki pacijent nema sreće i da sve krene naopako, ali profa i njegov tim je svaki put rešavao problem. Za tih 100dana sam se nagledao baš svega.
Dodju pacijenti iz nekih sela, ko zna odakle, sirotinja, nema ni pidžamu ni čiste gaće, u posetu im niko ne dolazi, a profa šalje da mu se kupi majica. Jedne godine smo se zadesili da je bio Uskrs, a profa došao na 5 minuta da obidje pacijente. Posebno je bio osetljv na pacijente s Kosova.
Sjajan doktor, i veliki čovek! Mnogo mi je žao.

Da li neko ima pretplatu na Nedeljnik, pa da okači ceo intervju?
https://www.nedeljnik.rs/ko-su-najveci- ... u-da-kazu/

[dragvorl]

Lepo cuti za ovo.

[Heinz]

Napustio nas je naš kolega sa ovog, a i sa nekih drugih foruma @Joker, posle teške bolesti.
Počivaj u miru druže.

[trojanac]

Baš tužna vest danas.

[McGruja]

Strašno