Imali smo, nismo znali ...

[ljubitelj]

Ne mora biti greška, treba poznavati uslove tada da bi se povezalo jasnije.
Tih godina a pogotovu te su cene bilo stalno zamrzavane pa odmrzavane Uredbama Vlade koje su važile par nedelja....inflacija se više nije mogla obračunavati na godišnjem nivou već se interval skratio na nedeljnu ili mesečnu inflaciju. Bila je to vreme mega inflacije, treba pogledati podatke ali koliko se sećam bila je u hiljadama procenata na godišnjem nivou.
Dinar za koji se radilo i primale plate bio je time obezvredjivan pa je na Jadranu. ćitait Slovenija i Hrvatska, cene bile u dolarima i markama a stranci kojih je dosta bilo su mogli da plate tražene cene. Stoga su i cence za krevet na Jadranu bile formirane prema njima, i sve je praktično bila ispisano u devizama.
Od plate je trebalo kupiti devize da bi se išlo na Jadran, naravno zvanično je kupovina deviza bila zabranjena, banke su bile prazne bez para, menjačnice koje danas znamo nisu postojale...

Nisam siguran da je za domaću platu 4član porodica mogla da letuje samo 1 dan ali skoro sam siguran da je max 3-4 dana letovanja moglo da se izvuče za mesečnu platu.
Otprilike neka obična plata radnika je tada bila 150-200 DEM što je bilo 70-100 dolara. Plate su u dinarima bile u milionima ali je 1 milion dinara vredeo ne baš mnogo. Primiš platu 5.tog u mesecu a ona devalvira 100% do 31og., prepolovi se.

Dobro znam da je 1985. odnos bio 3DEM za 1USD.

Tada te 1988. plata u Sofiji profesora univerziteta je bila oko 7-8 USD tako da su naše plate bile "ekstra" u odnosu na istočne susede.

Suština je da ko god je radio za dinare tj primao domaću platu bio je siromašan po svim kriterijumima a ko je bio u posedu deviza mogao je višekratno bolje da prolazi u smislu kupovne moći.

druga polovina 1989. i 1990. su neka drugačija priča po pitanju plata.

Konkretne brojke koje pominjem nisu bitne već odnos tako da jeste, Jadran je bio luksuz za domaću dinarsku platu.

[pedja]

Čak i početkom dvehiljaditih, ponegde su se zadržale različite cene za domaće i strane goste. Stara škola

T-T

[Pulp Fiction]

A ako je bilo na crno, ko je imao devize, osim onih koji su radili napolju ili su imali nekoga tamo?

Da, zaboravih inflaciju, i tu priču stari novi dinar, sreće se to i u serijama Kamiondzije i Bolji život, pa se uvek nešto preračunava koliko je nešto starih, a koliko sad novih miliona dinara...

[zuzazu]

Imate prilike da konstantno citate neistine od jednog clana foruma.
Ne zelim da mu pominjem ime da se ne bi nastavljali, jer nemam snage sa takvima da se ubedjujem.
Da li je lik maliciozan, ili ima neki problem iz dela mladosti - ne znam.
Citajuci takve nebuloze, potkrepljene “dokazima i svedocenjima” iz izoblicene maste, dobijate i te paradoksalne utiske o bivsoj zemlji.

[Vladapetr]

Fantazmagorije, uvek i na svakoj temi. Ajd što njega i ne pokušavam da razumem jer je to ekstremno besmisleno, ne kapiram zašto mu administracija dozvoljava toliko dugo i toliko često trolovanje. Diskusije gube svaki smisao uz ovakve postove, šta je sledeće - u periodu izmedju dva svetska rata zemljom su vladali svarozi a iz neba je pretela opasnost od zmajeva

Dete sam prosvetnih radnika, plata u dinarima, dede i babe sirotinja pa od njih nikakvu pomoć nisu imali, predavali su marksizam - dakle bez privatnih časova, rada van škole itd... I opet smo tih 80-ih išli svake godine na Jadransko more, svojim autom. Sve do danas, kada sam saznao da za to nismo imali novca

[Pulp Fiction]

Kako onda objašnjavate onaj tekst? yugopapir su tekstovi iz tog perioda...

[grujicd]

Ja se sećam da smo 80-tih na more išli u radnička odmarališta. Mnoge veće firme su imale svoje objekte na moru za radnike, pa je tako moglo povoljno da se letuje.

[Vladapetr]

Tako je išao ko je radio u firmi koja ima odmarališta, no srednje škole ih nisu imale.
Od lokacija kojih se sećam, hotel Niš u Čanju, neki hotel na Hvaru, apartmani u Sutomoru i baš pred rat odmaralište jedne lokalne firme u Herceg Novom.

[zuzazu]

Roditelji radnici u jednoj od onih fabrika gde su radili proizvode po licenci kako procitah notornu lagariju.
Zemun. Socijala kraj. Radnici pomenutih Inse, Teleoptika, Zmaj...

Svake godine dva puta na more. Prvi put strogo Pula, Rijeka, Rovinj. Najskuplji deo Jadrana.
Svake zime skijanje. Strogo Slovenija. Kakve Jahorine, kakvi Kopaonici.

Kada se to svasta nesto “nemalo”, pa i benzin. Vozilo se na “par-nepar”, a problem je resen kupovinom jos jednog automobila.

I ako mi roditelji nisu generali, ministri, piloti - ja sam se odskolovao za pilota. Visu zrakoplovnu skolu u Zagrebu je mogao da upise ko je hteo, i da ne plati dinara. Na kraju natjecaja ostajalo je i slobodnih mesta.

Ajd’ probajte sve to sada...

I onda saznam da je plata bila u visini mog dvonedeljnog dzeparca, i da nismo imali banane, i da smo isli u Grcku da kupujemo maslac...

Svi u odeljenju smo bili manje - vise iz slicnih porodica. Nije mi poznato da se neko patio, gusio u kreditima i nemao da jede.

Bilo je lepo. Meni je bilo dobro. Nekima malo gore, a nekima malo bolje. Raslojavanja drustva kao danas - ni govora.

Proslo je 20 i vise godina od te Jugoslavije, a sad bi mnogi da prekrajaju istoriju i iz njima znanih razloga pljuju po onome sto je bilo.

[Gaginh0]

Evo ja cu da ga spomenem, Ljubitelj mi rusi sliku o YU Vi ostali vracate nadu

[Geza]

Bacio sam pre dosta vremena pogled na ćaletov izveštaj o primanjima tokom radnog staža. Krajem 80-ih je imao platu od nešto preko 1.000 DM, i to u poljoprivrednom kombinatu. Da mu nije toga bilo sad bi primao penziju ispod 20K.

[Ji 4Tze]

Roditelji radnici u jednoj od onih fabrika gde su radili proizvode po licenci kako procitah notornu lagariju.
Zemun. Socijala kraj. Radnici pomenutih Inse, Teleoptika, Zmaj...

Svake godine dva puta na more. Prvi put strogo Pula, Rijeka, Rovinj. Najskuplji deo Jadrana.
Svake zime skijanje. Strogo Slovenija. Kakve Jahorine, kakvi Kopaonici.

Kada se to svasta nesto “nemalo”, pa i benzin. Vozilo se na “par-nepar”, a problem je resen kupovinom jos jednog automobila.

I ako mi roditelji nisu generali, ministri, piloti - ja sam se odskolovao za pilota. Visu zrakoplovnu skolu u Zagrebu je mogao da upise ko je hteo, i da ne plati dinara. Na kraju natjecaja ostajalo je i slobodnih mesta.

Ajd’ probajte sve to sada...

I onda saznam da je plata bila u visini mog dvonedeljnog dzeparca, i da nismo imali banane, i da smo isli u Grcku da kupujemo maslac...

Svi u odeljenju smo bili manje - vise iz slicnih porodica. Nije mi poznato da se neko patio, gusio u kreditima i nemao da jede.

Bilo je lepo. Meni je bilo dobro. Nekima malo gore, a nekima malo bolje. Raslojavanja drustva kao danas - ni govora.

Proslo je 20 i vise godina od te Jugoslavije, a sad bi mnogi da prekrajaju istoriju i iz njima znanih razloga pljuju po onome sto je bilo.

Kako se uzme, nije svima bilo lepo, roditelj vojno lice, nikad dobio adekvatan stan prema činu, jedno dete školovano na fakultet drugi srećom nije ni hteo da studira.
Vazda neko snalaženje, srećom imadosmo selo za hranu i zdravu babu i dedu za proizvodnju hrane, inače bismo odrasli na salamama.
Koliko je ta školovana i civilizovana država bila i društvo na nivou, toliko se i raspalo krvavo i uz toliko propasti. Kako su svi ti slobodni građani sebi dozvolili da ubijaju jedni druge, meni nije jasno i toliko je stvarno nebitno sve ono što je generacija pre postigla kad se toliko urušila da ne možemo 30 godina da se sastavimo.
Uspon je trajao daleko kraće nego pad...

[starac vujadin]

Evo ja cu da ga spomenem, Ljubitelj mi rusi sliku o YU Vi ostali vracate nadu

Nema nade, zemlja je bila sranje, ali ljubitelj priča fantazmagorije iz neke paralelne stvarnosti....mada i zuzazu, valjda iz kontre iritiran ljubitlejem, suviše farba ružičasto nešto što nije tako bilo.

To što je danas sranje u nekim stvarima mnogo veće nego tada je uglavnom posledica upravo te Jugoslavije, a razumljivo je da se ljudi sećaju sa setom kada im je bilo bolje...samo da smo imali drugi sistem bilo bi još bolje. Nadam se da nas neće po treći put naterati u takvu veštačku tvorevinu koaj je pokazala da ne može da funkcioniše. Teoretski, nije bila loša ideja, ali se pokazalo da ne ide. Ne ponovilo se.

[nidza]

Svaki tranzicioni scenario je bolji od rata i posledica koje i danas trpimo.

Sent from my POCOPHONE F1 using Tapatalk

[OMP]

ja se takodje ne secam da samo lose ziveli 80ih godina, roditelji radili u tada prilicno jakim firmama ali nisu bili na nekim ne znam kakvih polozajima, radili su sa visom skolom.
81. godine cale kupio novog juga (narucio ga je cim su se pojavili u prodaji), 85. novu 128icu (secam se kao juce da je bilo tog predvecerja, cini mi se oktobar, kad je doterao iz KG) a 88. ili 89. otisao u nemacku da kupi auto i doterao reno 5 star 3 godine ako se ne varam nekih 8.000 maraka placen (takodje imam urezano u pamcenju kad je stizao iz nemacke a ja ga na terasi cekao do kasno u noc tacnije posle ponoci, da vidim auto i sto je jos bitnije poklone koje mi je doneo ) inace tada drugi reno 5 u Krusevcu, posle kad su krenuli campusi bilo ih je vise.
Na letovanje smo isli svake godine uglavnom u grcku ali i 3 godine u crnu goru. Ne secam se da smo u necemu oskudevali, sta znam mozda ja to pamtim drugacije jer sam rodjen 1980. pa prvih par godina naravno i ne mogu da pamtim sem po nekim flesevima i fotografijama ali recimo od 85. dosta toga pamtim sto kroz secanje sto kroz albume sto kroz pricu mojih.
Takodje i drustvo sa kojima su se moji druzili su letovali sa nama, kum kupio novog keca 86. ili 87., drugi jedan prijatelj od mojih je kupio juga u to neko vreme, mahom smo zajedno letovali, znaci i oni su mogli da priuste grcku. Moj dobar skolski drugar isto svake godine isao u Grcku a njegovi kupili novu ladu 80 i neke.
Otac dok je imao tog juga pocetkom 80ih nabavljao je dosta delova iz Italije tipa alu felne, sportski volan, obrtomer, sve sto je bilo aktuelno za neki tjuning i stajling u to vreme posto je to voleo, a to je prilicno kostalo, cak negde imam i neke blokčiće u kojima je to zapisivao i vodio evidenciju za svaki auto troskove.
Ne znam ocigledno da nije svakom bilo isto sto je i logicno kao i danas ali ja komentarisem iz svog porodicnog ugla i ljudi koje sam imao oko sebe u tom nekom periodu.