A) Primer kredita na slajdu 5 nije baš jasan. Sa tom kamatom, iznosom i brojem rata, mesečni anuitet bi trebao da bude niži. Ako "namestimo" njihov anuitet, kamatna stopa je negde oko 10,07855.. procenata, ali se i to ne slaže u nekim drugim delovima baš savršeno... (ne bih u previše detaljam dugačko je i bez toga)
B) Slika u prethodnom postu sadrži očitu grešku - u prvom redu, pod oznakom "0. Model bez zastoja" pojavljuju se rate za 85, 86, 87 mesec što nema logike - ako nema zastoja, kredit se otplaćuje za 84 rate i tačka. Moje dete bi reklo "lapsus calami", ja bih rekao da se neko preigrao sa copy/paste
C) Osnovni model po Odluci (tačka 1 gornje slike) ili sadrži nenamernu grešku ili neko pokušava da ukrade pare. Objasniću to dodatno na kraju.
D) Alternativni model, varijanta 1 mi se čini najpametniji (2a. na slici gore). Dakle, moguće je da se iskoristi moratorijum, a da to zaista ne košta ništa dodatno. Kada dođe rata na naplatu, ne mora da se plati, ali ko ima mogućnost, može da ostavi novac sa strane. Ako to uspe da uradi sva tri meseca, četvrtog meseca će morati plati redovno ratu za taj mesec i imaće ušteđeno da odmah plati i tri zaostale rate. Prema primeru, moratorijum ga tada zaista ne košta ništa. Lično ću verovatno da pokušam ovaj scenario.
E) Alternativni model, varijanta 2 (na slici označen sa 2b) pokazuje kako su razmišljali. Kredit je samo pomeren za tri meseca, a naplaćena je redovna kamata 9403 dinara za ta tri meseca. Ko plati odmah tu kamatu, nema uvećanje iznosa rata i plaća onoliko koliko mu je preostalo (NBS je te rate nazvao 85, 86, 87). Može da se posmatra da ste refinansirali ostatak duga pod istim uslovima, ali sa tri meseca počeka, za koje ste platili interkalarnu kamatu.
E sada, zašto mislim da su se prevarili u osnovnom modelu (ili pokušavaju nas da prevare)? Prvo, jasno je da banke zaračunavaju redovnu kamatu i u primeru je 9403 dinara za tri meseca. Moje očekivanje je bilo da će tih 9.403 dinara kamate dodati na ostatak duga i preračunati kredit sa novim dugom. Međutim, to bi moglo da se shvati kao "kamata na kamatu" što možda ne bi smeli da rade. Ali i u toj "bezbraznoj" varijanti, to bi koštalo oko 200-210 dinara mesečno (teško je biti precizniji zbog onog što sam napisao pod A gore). Moglo bi se reći da ste u paraleli sa postojećim kreditom dobili još jedan za tih 9403 dinara, i njegova rata je 200-210 dinara.
Nikako mi nije bilo jasno kako NBS izvlači još goru varijantu od toga? Mogu samo da nagađam da su odlučili da dodatni trošak ravnomerno podele po ratama. Prosto deljenje sa brojem preostalih rata, bez dodatnih kamata - zvuči super, samo što su pogrešili. Pošto je kredit iz primera odobren u februaru 2018, prva rata je trebala da bude 31.3.2018 (u februaru interkalarna, a otplata kreće od marta), a 24. rata je plaćena 28.2.2020. Od moratorijuma je preostalo 60 rata da se plati, uzmete 9403 dinara, podelite na 60 i dobijete koliko treba dodati na svaku ratu (156,72 dinara).
Kako su oni dobili 310,95? Nagađam, pošto nikako ne vidim logično, a tačno objašnjenje: računali su da od juna 2020 kada završi moratorijum, do kraja prvobitnog perioda ima 57 rata. Onda su iz primera 2b uzeli ukupno plaćanje za juni mesec od 17 723,90 i to su podelili sa 57 rata - dobije se 310,95. Iako su delili sa 57, taj dodatak su dodali na sledećih 60 rata. Dakle, greška do greške. Trebalo je 9403 da se podeli na 60. Zašto su uzeli celu ratu za juni koja se redovno plaća na vreme i nju uračunali u deo koji su razdelili? Bukvalno tako tu ratu treba da platimo dva puta, jednom u junu i onda ponovo podeljenu na sve ostale mesece...
Ako nestanem sa foruma, možda sam uhapšen za širenje lažnih vesti, panike ili ko zna čega. Ali niko ne može da me ubedi da je 310 dinara mesečno pošten dodatak na kreditu iz primera.
