GARAŽA forum

Samo se upetljavaju još više, ovim "pojašnjenjem".



T-T

ja ovaj primer tumačim kao uvećanje glavnice za 3x mesečna kamata. i onda na to redovno ide kamata (kamata na kamatu definitivno)...

Sent from my MI 8 Lite using Tapatalk

Sistem kamata na kamatu je nekoliko godina bio model naplate poreza i doprinosa -Poreska uprava za kašnjenje uplata. Svaki dug se ekspresno uvećavao i vrlo brzo kamata prevazidje osnovni dug.
Posle je negde beše 2018. to ukinuto i prešlo se na normalno obračunavanje samo kamate nq dug, doduše i dalje zelenaški sa 14% stopom.

Od ove države se sve može očekivati, otimanje i kradja su u krvi sistema i svaka pomoć se obično pokaže kao zlo za onoga ko prima, kao i sada sa ovim moratorijum predlogom po automatizmu.

klisko je napisao: ↑

28 Mar 2020, 00:11

D) Alternativni model, varijanta 1 mi se čini najpametniji (2a. na slici gore). Dakle, moguće je da se iskoristi moratorijum, a da to zaista ne košta ništa dodatno. Kada dođe rata na naplatu, ne mora da se plati, ali ko ima mogućnost, može da ostavi novac sa strane. Ako to uspe da uradi sva tri meseca, četvrtog meseca će morati plati redovno ratu za taj mesec i imaće ušteđeno da odmah plati i tri zaostale rate. Prema primeru, moratorijum ga tada zaista ne košta ništa. Lično ću verovatno da pokušam ovaj scenario.

Takođe.

Шта није застој у отплати кредитних обавеза

- Уколико би клијент по истеку периода застоја имао могућност да измири своје тромосечне
кредитне обавезе из периода застоја, његов ануитет након периода застоја остао би непромењен
али би месечне обавезе које доспевају у првом месецу по истеку периода застоја (четврти месец
од сада) биле енормно увећане (четири пута – четири месечна ануитета);

Ali ovde piše i kada to treba prijaviti banci, pre 31og ili?

Могући алтернативни модели (ануитет остаје исти али целокупне тромесечне обавезе из
периода застоја падају на терет клијента одмах по истеку застоја):
a) варијанта 1 – да по истеку застоја (четврти месец) клијент плати одједном сва
три ануитета из периода застоја (главницу и камату),
б) варијанта 2 – да по истеку застоја (четврти месец) клијент плати само камату која се
односи на период застоја.
*Основни модел су обавезне банке да понуде клијенту, алтернативни модели су могући само на
изричит захтев клијента.

Шта није застој у отплати кредитних обавеза

- Уколико би клијент по истеку периода застоја имао могућност да измири своје тромосечне
кредитне обавезе из периода застоја, његов ануитет након периода застоја остао би непромењен
али би месечне обавезе које доспевају у првом месецу по истеку периода застоја (четврти месец
од сада) биле енормно увећане (четири пута – четири месечна ануитета);

NBS piše i ovo na slajdu 4

Одлуком НБС клијентима је остављена могућност да са банком договоре и неку други начин отплате својих обавеза након истека периода застоја, уколико процене да је то прихватљивије за њих

Zahvaljujući bogatstvu našeg jezika, vremenska odrednica "nakon isteka perioda zastoja" se možda odnosi samo na "otplatu obaveza", a možda se odnosi i na "dogovor oko načina otplate obaveza".
U prvom tumačenju od 19. marta piše ovako:

Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca. Ako bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret.

Prirodno mi zvuči da se druga rečenica takođe odnosi na ovo podvučeno i da taj zahtev klijenta može doći nakon prestanka moratorijuma. Ali, termini "prirodano" i "logično" u odnosu sa bankama nisu nikakva garancija... Ako ne piše eksplicitno, sve je moguće.

danijel00 je napisao: ↑

28 Mar 2020, 07:25

ja ovaj primer tumačim kao uvećanje glavnice za 3x mesečna kamata. i onda na to redovno ide kamata (kamata na kamatu definitivno)...

Ovde su napisali nešto slično (nije jasno da li se računa i kamata na taj uvećani dug):

U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća.

Ali ako se tih 9403 dinara iz primera doda na ostatak duga, rata bi trebalo da poraste za ~210 dinara, ne 310.

Najprostija moguća računica (ako je primer NBS sa poslednje stranice ispravan):
1. platite tri+jednu redovnu ratu nakon moratorijuma - košta 0 dinara
2. platite kamatu + jednu redovno ratu nakon moratorijuma - košta 9403 dinara kamate
3. platite samo redovnu (malo uvećanu) ratu nakon moratorijuma, a kamatu podelite na rate - košta 60x310,95=18657 dinara (skoro duplo u odnosu na 2.)

Ajd ovako, zvao sam sada banku i odbio moratorijum za stambeni.

Ove varijante sa sajta NBS što razglabamo u suštini ne postoje kod banaka jer svaka ima svoju politiku kako rekoše u call centru.

Konkretno u C&A ako sve bude ok i moratorijum 3 meseca, redovan anuitet za naplatu ide od 1.7. Kaže ako se prihvati moratorijum redovna kamata od ova tri meseca se pripisuje dugu i sledi novi plan otplate kredita a na pitanje da li se tokom ta tri meseca (što se dodaju po isteku perioda otplate) plaća i dalje full rata odgovorila je ne. Plaća se samo glavnica od ove 3 propuštene rate a redovna kamata je već plaćena kroz uvećane anuitete! Aj to i nije loše mada sada ne mogu da računam.

Prvo dobijem juce sms od unicredit banke da je obustavljena naplata kredita zbog moratorijuma, a danas vec dobijam sms da mi za par dana ide rata za kredit...

E jesu indijanci

Sasvim dovoljno da se neko manje obavesten zbuni..
.

Ne zna se ko je veci debil od njih. Nikad banke nisu sljivile Guvernera, to mi je oduvek bilo smesno.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Citam kako se nadaju ukidanju vanrednog stanja od pocetka maja pa razmisljam, moratorijum je uveden na minimum 3 mes.

Sad da li to znaci da ce prestankom vanrednog stanja da ukinu i moratorijum?

Ne, u dopisu koji sam dobio od banke pise dok traje vanredno stanje ili minimum 90dana. Tako da tri meseca sigurno...

Послато са POCO F1 помоћу Тапатока

Da, 3m sigurno.

Sad sam prvi put koristio ovu novu mogućnost da skeniraš IPS QR kod i tako platiš. Samo što nisam to radio na prodajnom mestu, već sam skenirao kod iz telekomovog računa. Pogledam posle u ebankingu (Raifeisen), naplatili 30din za to. Mislim da ću nastaviti da ručno popunjavam uplatnice

Trenutno sam u razmatranju kredita za auto i nisam pametan dal' je bolje uzeti kredit indeksiran u EUR ili dinarski. Npr rata od oko 20k din dinarski je skuplji za 400 din po rati.
Ono sto razmisljam je da verovatno dinar nece jos dugo ostati na ovom nivou, putanje samo koliko ce evro da slabi/jaca...
Kakva su vasa misljenja koji uzeti i zasto?

Ako primaš platu u evrima, kredit u evrima, ako je plata u dinarima i kredit u dinarima.
Evro će da slabi jer se besomučno štampa bez pokrića, koliko i kada će se pokazati disbalans pitanje je za milion dolara.

A dinar se drzi prodavanjem deviznih rezervi. Skoro sve istocnoevropske valute sem npr. bugarske (koja je vezana za euro) su izgubile na vrednosti u zadnja 2 meseca.