Naručivanje (delova) sa interneta, Aliexpress, Ebay, Amazon....

[ljuba]

Plasim se da je to neki zakon na nivou Evrope. Jos nisam cuo za njega. Vidim ja da cemo svi poceti da narucujemo na Srbiju

[pedja]

A nekada se naručivalo na adrese u inostranstvu... Kolo sreće se okreće

T-T

[ikac2000]

Plasim se da je to neki zakon na nivou Evrope. Jos nisam cuo za njega. Vidim ja da cemo svi poceti da narucujemo na Srbiju

From 1 January 2021 the existing VAT exemption for goods up to 22 € will disappear.


https://ec.europa.eu/taxation_customs/n ... gnments_en


Sent from my iPhone using Tapatalk

[ljuba]

Joooj, bas su me iznervirali. Placacemo duplu cenu za sitnice... Mada cu poceti malo vise da razmisljam kada narucujem pa ce onda da se svede na isto Proverio sam i kod nas ce to da vazi. Jedino mi nije jasan onaj deo oko digitalnog prijavljivanja, ako to smanji dodatnu cenu na pravih 21% nece biti toliko strasno, ali ako se nastavi praksa da se placa ekstra fiksna naknada to nece biti dobro...

[snork]

Porez ko porez, nije šija nego vrat

Pa u Jugoslaviji je bilo jednostavno, porez na promet savezni, porez na promet republički i porez na promet opštinski.

Da, ali suština je ko je plaćao porez na promet. Ja mislim su to bili krajnji prodavci (maloprodaja). Ili je ipak bio rapodeljen na još nekoga? Znam da je, prilikom uvođenja PDV-a, bilo reči kako je stari porez na promet bio loš i nepravedan. Kod PDV-a svako plati porez samo na svoju zaradu, tj. razliku između ulaznih troškova ili cene i onoga što fakturiše sledećem u lancu. Proizvođač plati PDV na svoju zaradu, veleprodaja na svoju, maloprodaja na svoju.

Onda na carini imaš taksu za uvoz, i imaš carinu.

Sve ti lepo obračunaju, izmnože jedno na drugo a u osnovicu za porez uračunaju i vozarinu/poštarinu i još ljubazno prilože uplatnicu...samo da ubereš pare sa nekog drveta i uplatiš 40-200 posto poreza na (neto cenu) na ono što bi uvezao od robe široke potrošnje.

Pa to je super, ja bih danas bio srećan da mogu sam da platim carinu i ostale pridružene troškove jednom uplatnicom. Fizičko lice teoretski i može (što eksplicitno piše i na sajtu Uprave carina), ali ne jednom uplatnicom i ne verujem da je neko uopšte "provalio" kako se to radi. A pravno lice _mora_ da angažuje špeditera, osim ako nema sopstveni "carinski broj", tj. efektivno je i samo registrovano za poslove špedicije, za šta treba milion uslova. A špediteri za "uslugu carinjenja" naplaćuju min. skoro 100 evra fiksno, pa makar roba koju uvoziš koštala 1 evro, ili čak bila besplatan uzorak. Pri tome neke kurirske firme vrše i same usluge carinjenja (lakša varijanta) - npr. DHL, ali i kod njih je cena slična, a naplaćuju i milion dodatnih stavki tipa "davanje bankarskih garancija" (a niko ih nije terao da mi isporuče robu pre nego što platim carinu). I naravno - većina špeditera su strane firme (Gebrüder Weiss, Kühne & Nagel, itd) i na toj usluzi popunjavanja papira i nošenja u okviru carinskog terminala do i sa carine, izvače enormne iznose i praktično reketiraju domaću privredu. Najpoštenija je državna Pošta, koja vrši uslugu carinjenja besplatno, ali preko nje uglavnom koriste dostavu paketa samo fizička lica za sitne kupovine.

I naravno služba (SDK) preko koje idu sva plaćanja.

PDV ne postoji, banke ne postoje, pošte ne postoje (u današnjem smislu).

Kamo sreće da i sada postoji SDK kod koga sve firme imaju račune, uplate i isplate ležu trenutno, a finansijska inspekcija (koja je bila deo SDK) ima uvid u ono što ih zanima. Od svega toga ostala je samo inspekcija, a bankarski deo je potpuno liberalizovan i naravno takođe završio u rukama stranaca.

Razumem za PDV i banke, ali u čemu se pošta razlikovala od zapadnih? Jeste, bila je jedna, državna, ali tako je i u većini zapadnih zemalja. I funkcionisala je izuzetno dobro, mnogo bolje nego danas.

SFRJ je jedan ekonomski izum koji ni pre ni posle toga nije poznat civilizaciji...

S ovim se slažem, mada je dobar deo sistema zapravo bio isti kao u klasičnim komunističkim zemljama. Npr. Rusija ni danas nije u IBAN sistemu, a sve uplate iz inostranstva idu preko centralne-državne banke u Moskvi kao posredničke banke. Mada, tako gledano, ni USA nije u IBAN-u, ali se s njima (u oba smera) lako posluje preko kreditnih kartica.

[ljubitelj]

Ako ne grešim PDV se refundira ad sledećeg kupca u lancu plaćanja i na kraju finalni kupac plati sve prethodno sadržano(praktično poreze na svačije dodatke u lancu), recimo maloprodaja.
Suštinski porez na promet se plaća na kraju prometa dok u medjuvremenu se pišu izjave bez ikakvog plaćanja državi dok se PDV plaća tokom svake kupoprodaje i to unapred (PDV si dužan da platiš i ako nisi naplatio još robu ili uslugu već samo izdao papir-fakturu) a takodje razlika je što porez na promet treba neko da kontroliše te izjave dok PDV sistem sam sebe kontroliše ako je prvi u lancu platio PDV. (tj on će se potruditi da naplati PDV od sledećeg, pa ovaj onda od sledećeg itd jer mu je to interes).
Da ne valja ne bi PDV sistem bio široko primenjen u svetu.
----

To sa špediterima je igranka iz SFRJ takodje samo što je tada država kako kažeš reketirala pošto su špediteri bili državne/društvene nazovi firme.
Špediteri su bili (duže vreme koliko se sećam) obavezni i za gradjane tako da uvoz i jeste išao preko špeditera, on ti da uplatnicu, ti platiš i onda sam još organizuješ prevoz jer su špediteri isporučivali robu fco svoj magacin (npr na aerodromu ako si došao avionom i imao nešto/radio kasetofon za kola/ da cariniš postupak je da ostaviš robu na carini, čekaš 5-10-15 dana da se smiluju špediter i carinik da pregledaju, platiš 80 ili 150% koliko ti sami razrežu i pošalju ti obaveštenje da dodješ u magacin da preuzmeš svoju robu. Tamo u magacin ti ideš o svom trošku da preuzmeš robu. A onda ti za 3-4 meseca stigne prvi pa drugi pa sledeći račun od Radio Televizije Beograd da svakog meseca plaćaš pretplatu na radio u kolima).
Da, u SFRJ se plaćalo da slušaš radio u autu, svoj sopstveni radio koji je bio dodatna oprema kod domaćih auta tipa Zastava 101 ili Golf.
Mislim da ipak ne bi voleo taj sistem iz SFRJ kada bi probao, jer mi i imamo problema danas sa brzinom ranjenog puža carine koja nije prošla pravu tranziciju i ostala još u SFRJ dobu po mnogo čemu.
---------------
SDK je sistem nadzora i kontrole toka novca pre svega, a nije to baš bilo da isplate ležu trenutno, znalo je to da traje danima dok ne dobiješ svoje (ne baš lako) zaradjene pare. Uplata je bila brza, isti dan, za dan, najviše 2 dana legne. I SDK je radila samo nekoliko sati tokom radnog dana, ništa popodne, ništa vikend...i uvek su bili kilometarski redovi i time čekanje po nekoliko sati da uopšte udješ u zgradu i podigneš pare. X puta se dešavalo da prosto ne budu isplaćene plate jer se nije stiglo na red ili je SDK ostala bez para, a kada će biti ne zna se.

No tako je oduvek, kada plaćaš državi onda ide primanje novca ekspres a kada država treba tebi da plati bilo šta onda uvek može da se pronadje neki faktor da to ne bude ekspres.
---------------
Pa pošta se drastično razlikovala od ove sada, pre svega nije se bavila uvozom, nije bilo prenosa novca sa inostranstvom, nije bilo kurira, nije bilo menjačkih poslova, nije moglo da se plati bilo šta karticom u pošti, i jedino je postojala poštanska uputnica za slanje dinara. Pošta se bavila prenosom pisama,paketa i časopisa uz isplatu penzija.
Zapadne pošte ne znam niti sam ih pomenuo.
-----------------
Meni ne deluje da je SFRJ sistem društvene svojine i samoupravljanja bio isto organizovan kao u zemljama tzv. real socijalizma. Koliko znam tamo je sve bilo državno vlasništvo i zatvoren sistem bez uvoza od strane privatnih lica tj gradjana. SFRJ je tu billa liberalnija.
Iz mogu ugla gledanja da je SFRJ sistem bio dobar sigurno bi se raširio po svetu i drugi ga kopirali, kao i za SDK u odnosu na banke.

No može se do sutra o SFRJ specifičnostima sistema ovako udobno iz fotelje, ko hoće da proba neku varijantu sličnoga mislim da može Severnu Koreju ili Kubu da odredi za prebivalište i sam se uveri koliko je poželjno i bolje funkcionalno za gradjane.

[ljubitelj]

I da ne zaboravim, bilo je da kada ti stigne paket iz inostranstva onda ti ne donosi na adresu poštar kao sada nego ti ostavi pozivnicu pa ti sam ideš u Savsku 2 da juriš svoj paket.
Ovako komforno da ti donesu na vrata nije bilo moguće ni zamisliti, a ni dozvoljeno u tom sistemu.

[snork]

Ako ne grešim PDV se refundira ad sledećeg kupca u lancu plaćanja i na kraju finalni kupac plati sve prethodno sadržano(praktično poreze na svačije dodatke u lancu), recimo maloprodaja.
Suštinski porez na promet se plaća na kraju prometa dok u medjuvremenu se pišu izjave bez ikakvog plaćanja državi dok se PDV plaća tokom svake kupoprodaje i to unapred (PDV si dužan da platiš i ako nisi naplatio još robu ili uslugu već samo izdao papir-fakturu) a takodje razlika je što porez na promet treba neko da kontroliše te izjave dok PDV sistem sam sebe kontroliše ako je prvi u lancu platio PDV. (tj on će se potruditi da naplati PDV od sledećeg, pa ovaj onda od sledećeg itd jer mu je to interes).
Da ne valja ne bi PDV sistem bio široko primenjen u svetu.

Poslednja konstatacija - da je PDV "samo-kontrolišući", jer je sledećem u lancu u interesu da PDV bude plaćen - je tačna. Upravo kao što si i napisao, "zapadnjaci" su smislili dobar sistem, koji je usvojen u većini zemalja u svetu.

Ali moram te ispraviti za ono pre toga: Definitivno ne plati sve onaj na kraju, jer je sistem baš napravljen da bude "pravedan" u smislu da svako plati samo porez na svoju razliku između izlazne i ulazne cene (zato se i zove "na dodatu vrednost"). Npr. ja sam proizvođač i ukupni ulazni troškovi (bez PDV-a) su mi 1000 dinara po jedinici prozvoda (to dokazujem fakturama od dobavljača repromaterijala, ali njih sam platio sa uključenim PDV-om, te sam morao platiti 1200 din). Proizvod ću prodati veletrgovcu npr. za 1400 din. Veletrgovcu fakturišem 1400 + PDV = 1680 din. Kad on plati fakturu koju sam mu izdao, i meni se vraća onih 200 din koje sam ja platio dobavljačima. Tako da sam efektivno platio samo 80 din PDV-a na svoju razliku (namerno ne kažem zaradu) od 400 din.

Ovo vraćanje obično nije bukvalno da ti poreska služba vrati novac na račun, već ga koristiš kao "kredit" za sledeća plaćanja prema poreskoj službi. Teoretski, ako nakon godinu, dve ustanoviš da imaš više "kredita" nego što trošiš, možeš tražiti da ti vrate, tj. bukvalno uplate na račun, ali onda (kao i u zapadnim zemljama) sledi obavezna revizija i kontrola knjiga od strane inspekcije. To se ne preporučuje, jer je velika šansa da će naći neku manju ili veću nepravilnost (skoro uvek i svakome mogu da nađu) i naplatiti kaznu koja prevazilazi vraćeni iznos.

Špediteri su bili (duže vreme koliko se sećam) obavezni i za gradjane tako da uvoz i jeste išao preko špeditera, on ti da uplatnicu, ti platiš i onda sam još organizuješ prevoz jer su špediteri isporučivali robu fco svoj magacin (npr na aerodromu ako si došao avionom i imao nešto/radio kasetofon za kola/ da cariniš postupak je da ostaviš robu na carini, čekaš 5-10-15 dana da se smiluju špediter i carinik da pregledaju, platiš 80 ili 150% koliko ti sami razrežu i pošalju ti obaveštenje da dodješ u magacin da preuzmeš svoju robu. Tamo u magacin ti ideš o svom trošku da preuzmeš robu.

Haha, sećam se posete tom carinskom magacinu na aerodromu pre ravno 35 godina. Otac mi je kupio ZX Spectrum računar u UK, najnormalnije ga spakovao u kofer i nije prijavio prilikom ulaska u zemlju. Iskreno, kako je on veličine malo većeg kalkulatora, a već tada bio jeftin i na "izmaku karijere", nije ni očekivao da je to potrebno. Usledilo je pitanje "kakve su ovo žice" (videli na skeneru), otvaranje kofera i zaplena uređaja. Posle desetak dana smo otišli u navedeni magacin, a prethodno je, na 100 funti cene, morao da plati i otprilike 100 funti carine i pridruženih troškova, kao i kaznu. Tadašnji kurs je bio oko 4 DEM za GBP.

A onda ti za 3-4 meseca stigne prvi pa drugi pa sledeći račun od Radio Televizije Beograd da svakog meseca plaćaš pretplatu na radio u kolima).
Da, u SFRJ se plaćalo da slušaš radio u autu, svoj sopstveni radio koji je bio dodatna oprema kod domaćih auta tipa Zastava 101 ili Golf.

Sećam se i toga, tj. sećam se crveno-belih računa za TV pretplatu, a ljudi koji nisu imali TV, već samo radio su morali da plaćaju "Radio pretplatu" (mada nisam poznavao nikog takvog, jer do 1980-te već svako imao TV). I da, sećam se da se za dodatni uređaj, pa makar to bio i radio u kolima, plaćalo dodatno (ako ga prijaviš, što niko normalan nije radio ).

Radio/TV pretplata je inače zapadni izum još od pre 2. sv. rata i u ovom skoro istom obliku je postojala npr. u UK i direktno išla državnom BBC-u. Sa sve dodatnom pretplatom za radio u kolima. 1990-ih je BBC prešao na naplatu "po anteni na krovu", dok je od 2000-ih (kada većina više nije imala antene) uvedena jednokratna taksa za BBC koja je uračunata u cenu svakog novog TV-a.

U isto vreme koncept TV pretplate u SSSR-u nije postojao.

Mislim da ipak ne bi voleo taj sistem iz SFRJ kada bi probao, jer mi i imamo problema danas sa brzinom ranjenog puža carine koja nije prošla pravu tranziciju i ostala još u SFRJ dobu po mnogo čemu.

Pa evo pre 9 godina je ukinut Devizni inspektorat i "valutni prekršaji".

Pa pošta se drastično razlikovala od ove sada, pre svega nije se bavila uvozom, nije bilo prenosa novca sa inostranstvom, nije bilo kurira, nije bilo menjačkih poslova, nije moglo da se plati bilo šta karticom u pošti, i jedino je postojala poštanska uputnica za slanje dinara. Pošta se bavila prenosom pisama,paketa i časopisa uz isplatu penzija.
Zapadne pošte ne znam niti sam ih pomenuo.

Ja sam se osvrnuo na poštanske usluge, što i jeste osnovna delatnost pošte. Finansijske usluge su došle mnogo kasnije, kada je osnovana banka Poštanska štedionica, pa su onda njihove usluge postale dostupne u svakoj pošti. Kurirske usluge su najnoviji "dodatak", kako bi Pošta bila konkurentna na tržištu na kome postoje privatne kurirske službe.

No može se do sutra o SFRJ specifičnostima sistema ovako udobno iz fotelje, ko hoće da proba neku varijantu sličnoga mislim da može Severnu Koreju ili Kubu da odredi za prebivalište i sam se uveri koliko je poželjno i bolje funkcionalno za gradjane.

Možda Kuba u nekoj meri. Severna Koreja je više kao SSSR iz vremena Staljina.

[ljubitelj]

Proizvodjač ima robu koja košta 1000,sa PDV 1200.
Prodaje za 1400, sa PDV 1680

Trgovca košta 1400, sa PDV 1680
Prodaje dalje za 2000, sa PDV 2400

Sledeći trgovac, maloprodaja recimo, košta 2000, sa PDV 2400
Prodaje krajnjem kupcu za 3000, sa PDV 3600

Kupac na kraju lanca dakle plati robu sa PDV 3600.
Plaća porez 600 za robu čija je izvorna cena 1000 i porez 200.

Porez od 200 je narastao na 600, koliko plaća poslednji u lancu tj krajnji kupac.

Tačno je kao što si napisao da PDV se plaća na razliku izlaz-ulaz, npr 80 od 400.
Za one koji imaju od koga dalje da se naplate PDV u lancu je pravedno ali šta je sa primerom krajnjeg kupca koji nema od koga dalje da naplati PDV već plaća pun PDV?

Da li je tačno ono gore da proizvod od 1000 sa početnim porezom od 200 za krajnjeg kupca sadrži porez od 600, i kako onda nije kao poslednji u lancu zapravo sve prethodne promete platio jer on nema refundaciju?

Pri tome sama vrednost robe je ostala istih 1000, tokom prometa papirima nije se roba ni na koji način promenila, poboljšala ili bilo šta, zar ne.

Gde grešim?

[snork]

Ne grešiš nigde, može i tako da se posmatra.

[dragvorl]

Evo 19. i 23. maj naruceno i jos nije stiglo. Carina...

[dragvorl]

Nema zurbe.

[ikac2000]

Meni danas stigao neki paket tacno 8 dana nakon porudzbine sa ebaya iz Kine.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[sebekkg]

Jel sada manja cena slanja preko ebay-a iz kine nego preko aliexpress-a?

Sent from my SM-G965F using Tapatalk

[ikac2000]

Iskreno ne znam, uvek pogledam ukupnu cenu sa transportom, plus mislim da u DE nema problema sa transportnim troskovima Alija kao u Srb trenutno.


Sent from my iPhone using Tapatalk