Pa kod nas (NL) troskovi globalnog zagrevanja, odnosno zabrana trenutnih “prljavih” tehnologija i subvencionisanje “zelenih” su recimo prosle godine bili visi nego svi troskovi oko korone. Cisto kao poredjenje. I kao tema je mnogo jaca i vaznija nego korona, ali sa mnogo manje odgovora a mnogo vise filozofiranja i lova po magli. Samo zbog kolicine para ukljucenu u celu pricu niko je ne bi smeo ignorisati… A veliki ce vec naci nacin kako da vrse represalije na manjim i slabijim (“prljavim” zemljama) koji nisu “shvatili” njihovu viziju i ne slede njihove akcije - inace im ceo sistem pada u vodu… (bukvalno ) A za razliku od korone ova prica ce svake godine biti sve napetija.
Sta da kazem kada su nama pre 2 godine zatvorili kompletnju gradjevinu (na nivou cele zemlje) dok se nisu “dogovorili” odnosno nasli rupe u zelenim zakonim da bi mogli da koriste gradjevinske masine opet (izmedju ostalih su smanjili max brzinu u zemlji sa 130km/h na 100km/h preko dana bas zbog te matematike)… A o mesu i mleku da ne govorim. Svaki dan se cuju na radiju optuzbe na racun onih koji jedu mesu, kako nam zele sve najgore
Vrlo dobro poznajem problematiku zelene iznude, pretpostavljam da je u Holandiji ekstremna situacija jer je i količina para u pitanju mnogo veća. Ipak, verujem u tržište, izbalansiraće se sve to u nekom trenutku, samo treba preživeti do tad i koristiti poziciju na obe strane. Lepo kaže JP, sve se svodi na ekonomiju, kao što se "patriotizam" ne sipa u traktor, tako se ni "dekarbonizacija" ne maže na hleb.
To da, ali trenutno moc (finansiska a i sva ostala preko nje) je koncentrisana kod jako malog broja ljudi, i zavisi sta oni zele da proguraju / odnosno sta oni misle da je najbolje na prvom mestu za njih pa posle za sve ostale. Plus je to i geopoliticki problem koji ukljucuje skoro sve malo vece zemlje i njihove "sefove"... Sve ima svoje limite. Plus sam problem nece otici tek tako... Zato je sve oko te problematike tako jako neizvesno.
PS: Prica o trzistu je vec davno napustena, sa razlogom i bez. Trziste ne funkcionise kada se maksimalno ukrupni ... ili kada pokusava masovno da se regulise / manipulise ...
Svidja mi se video, jer ima inzenjerski pristup, tj. oslikava upravo ono sto je i na poslu i u zivotu najveci problem: objasniti problematiku na nacin razumljiv i laicima
Koliko moras da budes slep kao drzava da tek sada primecujes ovakve “sitne” probleme. Vec barem 10 godina je ovo vise nego ocigledno. Pri cemu je kvalitet nikada nizi…..
'Brzina energetske tranzicije u opasnosti zbog nedostatka tehničkog osoblja'
Od mehaničara u industriji do mašinskih inženjera u elektroenergetici; Potražnja za kadrovima u tehničkom sektoru, kao iu mnogim drugim sektorima, višestruko je veća od ponude. I iako ovo može izgledati manje hitno kratkoročno od nedostatka osoblja u zdravstvu, dugoročno gledano, energetska tranzicija preti da bude ugrožena.
Prema Sporazumu o klimi, Holandija želi da emituje više od polovine emisije CO2 do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Ali da bi se postigao taj cilj, potrebno je mnogo dodatnih tehničkih ruku. Veliki problem, kaže Koen Bogers, izvršni direktor kompanije Stedin, najvećeg mrežnog operatera u Holandiji. „Treba nam mnogo tehničara u bliskoj budućnosti“, kaže Bogers. „Naš radni paket je udvostručen u odnosu na pre pet godina i biće dosta odliva u narednom periodu iskusnih kolega koji odlaze u penziju. Potrebno nam je šest do osam hiljada dodatnih tehničara.
Nestašica već ima posledice. „Već vidite da kompanije i potrošači moraju da sačekaju svoju vezu“, kaže Bogers. „Ponekad to ima veze sa finansiranjem, ali vrlo često sa ljudima. A ako ih nema, to će uticati na brzinu energetske tranzicije, a možda i na kvalitet mreža.“
Prema najnovijim podacima UVV-a, bilo je više od 80.000 slobodnih radnih mesta u 162 profesije koje su odmah potrebne za sprovođenje klimatske politike.
Ali ti tehničari ne dolaze iz vedra neba, već vide u MBO školi u Vlisingenu, gde imaju posebnu obuku za tehnologiju vetra. „Mislim da će biti veliki izazov pokrenuti tu energetsku tranziciju i održati je, zbog ljudi koji su vam potrebni za implementaciju“, kaže Gerben Huiszoon, vođa projekta u školi. „Uključeni smo u mnoge oblasti ideja i planiranja, ali da biste to u potpunosti primenili potrebno vam je mnogo tehničara.“
Prema Bogersu, uvažavanje zanatstva je jedan od najvećih problema. "Mislim da u Holandiji tehnologija nije cenjena na nivou na kojem bi trebalo i trebalo da bude dozvoljeno, moramo da uradimo nešto po tom pitanju. Možda ima imidž da je to prljav posao, ali sigurno nije. cool alati. I doprinosite energetskoj tranziciji, tako da pomažete u rešavanju klimatskog problema u Holandiji – a samim tim i u delu sveta.”
“
Zar ne možete da organizujete dodatnu obuku negde drugde u zemlji, na primer?
Gerben Huiszoon, vođa projekta u MBO školi Scalda
U međuvremenu, potražnja za studentima tehničkih MBO je ogromna. I to dok postoji numerus clausus na studijskim programima na tehničkim univerzitetima, jer previše ljudi želi da studira.
Imajući to na umu, vođa projekta Huiszoon je iznenađen što na univerzitetima postoji numerus fikus za neke tehničke kurseve. „Mogu da razumem da broj upisanih za takav kurs mora biti podnošljiv, ali postoji tako velika potražnja na tržištu. Zar ne možete da postavite dodatne kurseve negde drugde u zemlji, na primer? Ima dovoljno mesta u učionici u MBO Zaista bi voleo da ima nekoliko dodatnih studenata tehnike.
Vlada razmatra zatvaranje preduzeća ove godine zbog hitne odluke
Rene van Hest
Marijn Duintjer Tebbens
Prošlog leta, odlazeći kabinet razmatrao je privremeno, delimično ili čak potpuno zatvaranje kompanija koje emituju CO2 u Holandiji. Ovo je trebalo uraditi na dobrovoljnoj osnovi. Ovo bi omogućilo državi da u potpunosti ispoštuje odluku Urgenda u kratkom roku. Vlada se na kraju opredelila za druge mere, ali se ne može isključiti da je plan gašenja preduzeća i dalje opcija u budućnosti.
Ovo je očigledno iz dokumenata koje je Nieuvsuur zatražio putem Zakona o informacijama (javnom pristupu) Vlade (VOB) i nakon odgovora na pitanja Nieuvsuura Ministarstvu za ekonomska pitanja i klimu. To bi se odnosilo na kompanije sa industrijskim instalacijama i postrojenjima za spaljivanje otpada.
Klimatska organizacija Urgenda je 2015. zahtevala da holandska država smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 25 odsto od 2020. godine (u poređenju sa 1990.). Sudija se složio sa tim. Vrhovni sud je ovu presudu potvrdio 2019.
Sudije igraju ključnu ulogu u Holandiji u tužbama ekoloških grupa i klimatskih aktivista. Prethodno smo napravili ovaj video o tome:
Kako se sudovi sve više mešaju u klimu
Interni dokumenti pokazuju borbu ministarstva da ispoštuje presudu u narednim godinama. Prema zvaničnicima, „neizvesnost“ bi bila „potpuno“ otklonjena ako bi se za kratko vreme smanjilo 10 do 15 megatona CO2. To je otprilike jednako onome što bi industrija trebalo da smanji samo do 2030. godine, prema Sporazumu o klimi.
U odgovoru ministarstvo navodi da je ovaj iznos zasnovan na podacima Holandske agencije za procenu životne sredine (PBL). Smanjenje toliko tona CO2 bilo bi "tehnički moguće" - pišu zvaničnici - samo ako se ulože direktni napori da se zatvore fosilne industrijske instalacije. Nešto što se verovatno nikada nije dogodilo u Evropi, navodi se u belešci. Mere koje se ne odnose na ograničenje obima rezultiraće ograničenim smanjenjem, pišu zvaničnici.
Istovremeno, zvaničnici su takođe upozorili na posledice: „Uticaj na nivou kompanije je veliki, [to] može uticati na radna mesta ljudi, sa kojima postoje veliki rizici za podršku“.
“
Još nije jasno da li će to razmatrati buduća vlada.
Ministarstvo za ekonomiju i klimu
U organizaciji poslodavaca VNO-NCV smatraju da zatvaranje fabrika ne poboljšava klimu. „To samo dovodi do pomeranja proizvodnje, često u zemlje gde su emisije veće. Zato je dobro što je ova mera ostavljena po strani i što je, zajedno sa kompanijama, fokus na zelenoj industrijskoj politici.
Vlada se iz raznih razloga odlučila da ne preduzima drastične mere. To bi zahtevalo „dug proces“, a takođe je nedostajalo jasnoće o troškovima. U odgovoru na trenutni status mere, ministarstvo kaže: „Nije odlučeno da se ova mera dalje razvija. To trenutno nije pitanje. Ne zna se da li će je razmatrati neki budući kabinet. ne reći sa sigurnošću u ovom trenutku." Plan je bio da se o toj meri razgovara u formaciji. To se nije desilo.
Borba
Zabeleške pokazuju da zvaničnici ministarstva vide da Holandija "još nije na putu da primeni odluku Urgenda". U 2020. godini, delom zbog korone, cilj Urgenda je postignut. Ova godina će biti još uzbudljivija. To je ono što je ranije napisala Holandska agencija za procenu životne sredine (PBL): iako će se emisije gasova staklene bašte smanjiti u narednim godinama, postizanje cilja Urgenda bez donošenja dodatne politike ostaje neizvesno do 2025.
Da bi privoleli kompanije da učestvuju, ministarstvo je smislilo tzv. tendersku šemu. Kompanije bi mogle da se registruju za to. Ministarstvo bi potom odabralo kompanije koje mogu da smanje CO2 po najnižoj ceni.
Sprovođenje mere trajalo bi najmanje godinu i po dana. U najoptimističnijem scenariju, tender bi, prema dokumentima, mogao biti otvoren do sredine 2023. godine. Prvo smanjenje se tada zapravo može postići početkom 2024. godine. Neizvesno je koliko će CO2 biti smanjeno ovom merom. U memorandumima, ministarstvo pretpostavlja širok propusni opseg od 1 do 8 Mtona CO2.
Državna pomoć
Što se tiče troškova, ministarstvo procenjuje nadoknadu za preduzeća između 500 i 1.500 evra po toni CO2 koja je skinuta sa tržišta. To je jednako „0,5 do 1,5 milijardi evra“ za smanjenje CO2 od 1 Mtona. Međutim, pravna izvodljivost nije očigledna. Mera liči na državnu pomoć i stoga Evropska komisija mora prvo da da saglasnost, pišu zvaničnici. Ubrzana amortizacija zastarelih fosilnih industrijskih postrojenja trenutno nije pokrivena šemama državne pomoći koje dozvoljava Evropska unija.
U odgovoru, direktor Urgenda Marjan Minnesma opisuje ideju o gašenju kompanija kao hitnu meru: „Tragično je što vlada tek sada ozbiljno shvata presudu iz 2015. To pokazuje da početak prekasno na kraju košta mnogo više novca ."
Eto jednog motiva otkud virus. Ja sam na to pomislio aprila prošle godine, kad je sve bilo zatvoreno, nema kola, mir, tišina, nema aviona, nema zagađenja, čarobno. Trava je prošle godine bila najzelenija ikad, celo leto nije požutela, a ove je već bilo uobičajeno. Kada gledam slike na google photos ne verujem.
PS: Kolega dobio ponudu za gas/struju. Cena skace sa 2000 eur godisnje na 5500 godisnje od 1. Januara. Sada se drzi za glavu i ceka pad cena, i placa mesecno debelo variabilno…
) A za razliku od korone ova prica ce svake godine biti sve napetija.
