Obrazovanje i školstvo

[steva_anya]

Po meni - poenta je da se deci, sto osobe sa 13-15 godina jesu, na maloj maturi apsolutno treba zabraniti konzumiranje alkohola. Takodje i profesorima-nastavnicima.
Deca imaju dosta slobode, ponekad i previse, kako na maloj maturi tako i ekskurzijama. Gotovo da je postalo normalno da se opijaju i napijaju, da nekoliko njih zavrsi u bolnici na treznjenju i ispiranju stomaka ...

Verovatno njima nije podjednako lepo i zanimljivo da piju narandzu u sali za fizicko kao da su u Interu i da piju pivo/vino dok im peva neko od poznatih, ali opet, sa toliko godina neke stvari se prosto moraju postovati.

[Grujic]

Nema ni na drugim mestima sluzenja alkohola za malu maturu, a ako cemo da razmisljamo klinacki lakse ce unapred da naprave stek u skoli nego negde drugo.

[Kuzmanovic]

Zabranjuju ponavljanje razreda?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=632514

[dragvorl]

Ne moraju da ukidaju, vec je tako. 90% profesora mrzi da se leti zamajavaju sa klincima, pa im je lakse da im daju prolaznu ocenu i svima satro dobro. Poznajem jednog koji je celu proslu godinu proveo igrajuci igrice sistemom valjda cu dobiti 2, na kraju ima samo jednog keca.

[dragvorl]

Oko 1,35 miliona Srba nema ni osnovnu školu


Više od 900 miliona ljudi u svetu je nepismeno, a u Srbiji ima oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole.

Međunarodni dan pismenosti sutra se obeležava širom sveta. Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana.

PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika) pokazalo je da naši učenici postižu rezultate ispod proseka, jer imaju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka, koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964, razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos izmedju pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao - prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, odredjivanje poreza, kamata...).

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Medjunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Prema podacima UNESKO-a i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.

Oko 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

U razvijenim zemljama, najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu - od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/341667 ... ovnu-skolu

[dragvorl]

Teži put do elite

Radnici u Srbiji sve manje školuju svoju decu. Jedan od razloga za to je mišljenje da diploma ne donosi radnu knjižicu, objašnjavaju sociolozi. Čak 40 odsto fakultetski obrazovanih potiču iz najviših slojeva društva.

Tek svaki četvrti tinejdžer u Nemačkoj iz porodice sa nižim obrazovanjem, smatra da se trud i rad na kraju isplate, rezultati su istraživanja instituta Alenzbah. Situacija u Srbiji još je pesimističnija - studija o socijalnoj pokretljivosti Instituta za sociološka istraživanja pokazuje da deca radnika najčešće ostaju radnici, dok u visoki sloj gotovo isključivo ulaze oni čiji su roditelji pripadnici elite.

Pripremila Milica Jevtić

Kako se uspeti uz društvenu lestvicu, postaje sve veća enigma.

Dok je pre 20 godina svaki treći pripadnik najvišeg sloja bio sin poljoprivrednika, danas je to tek svaki dvanaesti. Četrdeset odsto tog društvenog sloja ove godine čine potomci pripadnika iste klase - deca preduzetnika, direktora ili političara.

Istovremeno, broj fakultetski obrazovanih poreklom sa sela od 1989. godine se prepolovio -rezultati su analize Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.

Pojačana trka za indeksom je ustvari takmičenje unutar iste klase.

Sociolog Slobodan Cvejić kaže kad pogledate ko učestvuje u tom uvećanju vi vidite da nadproporcionalno više deca iz srednjih i viših klasa ulaze u visoko obrazovanje, formiraju to uvećanje, nego deca iz nižih klasa.

"S druge strane imate obrnut trend na tržištu rada gde se reprodukuju klase tu već možete jasnije da vidite da onaj kome je niže obrazovanje duže opstaju u statusu nezaposlenosti, teže ga pronalaze, brže ga gube kada dođe do krize", kaže Cvjić.

To što je među studentima sve manje onih koji potiču iz radničke klase sociolozi objašnjavaju i sve učestalijem mišljenjem da diploma ne donosi radnu knjižicu. U Ministarstvu prosvete, međutim, ističu da je obrazovanje jedini sistem koji omogućava prohodnost od dna do vrha.

"Ako mladi ljudi sa područja koja su dalje od cenatara obrazovanja ne shvate da im obrazovanje treba, onda neće imati ni ambiciju, a ukoliko postoji dobra volja, obrazovni sistem je tako koncipiran, on je i pravedan i još uvek itekako otvoren za sve i ima svoj kvalitet", navodi ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Dok je nekada postojalo obrazovanje uz rad, pa se uz društvenu lestvicu moglo preko školovanja koje omogućava preduzeće, danas je ta profesionalizacija mnogo jednostavnija.

Profesor Zoran Stojiljković s Fakulteta političkih nauka kaže da imamo sve nekvalifikovaniju snagu kroz takozvanu "mekdonaldizaciju".

"Znači, vama sad trebaju priučeni radnici koji po 10-12 sati rade taj posao koji je elementaran i tu niko nema interes da vas dodatno osposobljava, jedino što imate zanimanja da vas neko dodatno osposobljava jeste za top menadžment za one koji su na mestima za koje traže specijalna znanja", kaže Stojiljković.

Klasno zatvaranje pojačano je ekonomskom krizom, a dodatno raslojavanje karakteristično je za period tranzicije. Pojedini analitičari već upozovaju da sada stasavaju generacije koje su i siromašnije i manje obrazovane od svojih roditelja.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story ... elite.html

[Delija]

Plan i program ekonomskih fakulteta u Srbiji je prilicno zastareo. Proveri dobro koliko se i sta se uopste priznaje od nase diplome...

[Day Walker]

Diploma mog Ekonomskog fakulteta univerziteta Beograd je priznata u EU (konkretno, imamo cak i program razmena sa bratskim fakultetima), te se dobijaju i neki sertifikati, sto je dodatni pokazatelj da nasa diploma vredi.
Da li je tako i sa ostalim univerzitetima, zaista ne znam

Sto se tice programa zastarelosti, ne bih se slozio, jer na mom fakultetu predaju najstrucniji ljudi koje mozete naci u regionu pa mogu slobodno reci i u Evropi...

[Delija]

Nemoj odmah da se shvatas "prozvanim", ali dobro proveri da li diploma mora da ti se nostrifikuje

A plan i program vam znam dobro...

[zex]

Pazi, to bi ti bilo mozda i bolje, master, ali napolju, jos ako mozes neku stipendiju da nadjes, i onda fino tamo da ucis nemacki. Onda imas tamosnju diplomu, koju mislim da ipak vise gotive. Jer ovako ako radis neki bzvz posao (a vreme leti) i usput trazis drugi sa nasom diplomom vs master tamo, sta znam, ima dosta individualnih elemenata koji mogu biti tas na vagi.

najbolje sto je moguce je da odes preko da radis na nekom projektu, vratis se magistrira a onda odes na doktorske studije...nakon toga si u Nemackoj car...Jedan moj kolega je tako uradio...

[Day Walker]

Nemoj odmah da se shvatas "prozvanim", ali dobro proveri da li diploma mora da ti se nostrifikuje

A plan i program vam znam dobro...

Promenjen je pre par godina
Moja najveca zamerka je nedostatak neke strucne prakse.
Ali zato kao veliki + vidim izradu projekata, izradu biznis planova, sada dobijamo i sertifikate za strane jezike. Sve cesce imamo seminare koji nam drze poznati ekonomisti, sto ranije nije bilo.

Послато са Telenor_Smart_HD користећи Тапаток 2

[Uroš S.]

Sto se tice nostrifikacije diplome to sam prilicno siguran da tesko ide ma koji fakultet bio. A sto se tice razmene, i Megatrend ima program razmene sa nekim univerzitetom u FR i u USA, pa ga to ne cini dobrim univerzitetom, ali se pokusava ostaviti takav utisak. Generalno kod nas na fakultetima vlada opste rasulo u svakom smislu, od interne organizacije do svih eksternih elemenata, tu posebno vlada Pravni. S tim da je Pravo takva nauka da je u velikoj meri imuno na inovacije u bilo kom smislu pa i nastavni plan i program nije od tolike vaznosti da li je potpuno azuran ili deceniju zastareo, za cas ces se prilagoditi iako je poslednje sto si ucio staro 10 godina. Dok je kod Ekonomije bas naprotiv, moras biti u toku sa aktuelnostima i trendovima.
TT post.

[Dusan]

Diploma mog Ekonomskog fakulteta univerziteta Beograd je priznata u EU (konkretno, imamo cak i program razmena sa bratskim fakultetima), te se dobijaju i neki sertifikati, sto je dodatni pokazatelj da nasa diploma vredi.
Da li je tako i sa ostalim univerzitetima, zaista ne znam

Sto se tice programa zastarelosti, ne bih se slozio, jer na mom fakultetu predaju najstrucniji ljudi koje mozete naci u regionu pa mogu slobodno reci i u Evropi...

Nemoj da me shvatis pogresno, ali sam tu temu temeljno istrazivao u predhodnih par godina. Sa diplomom EKOFa mozes da upises master u EU ili bilo gde, ali naravno uz odlican prosek i sve ostale kvalifikacije koje bi te stavile ispred drugih kandidata. To nije slucaj samo sa ekofom vec i sa svim fakultetima BU-a. Npr znam slucaj momka koji je sa pravnog (BU) zavrsio master na Harvard LS-u. Sto se toga tice nema pravila. EKOF nije priznat sto se tice zaposlenja. Gotovo je nemoguce da ce te zaposliti neka firma u EU u struci bez nostrifikacije. To se svodi na to da ti fakuletet izda na tvoj zahtev nekakvu mapu ispita ili kako vec se to zove, pa na osnovu toga polazes razlike u ispitima.

A ovo za strucnjake i zastarelost necu ni da komentarisem.

[Uroš S.]

Radi u PR-u Ekonomskog

TT post.

[Day Walker]

@Dusane jesi lki cuo za neke od sledecih doktora nauke koje cu ti navesti, a predaju licno meni na Ekonomskom:
Stipe Lovreta, Dragan Djuricin, Danica Popovic, Blagoje Paunovic, Goran Petkovic i drugi..

Gore navedeni ljudi su sigurno poznatiji od verovatno 90% profesora koje ti imas na svom univerzitetu u Becu.

Reci mi koji si smer gledao kada si hteo da upises ovaj fakultet? (posto ima i bzvz smerova)

Zaposljenje u EU zavisi od mnogo faktora osim diplome, odnosno jednog papira kojim dokazujes da si stekao visoko obrazovanje.

Moj kum je zavrsio Ekonomski pre 5 godina, odradio master i zaposlio se u OMW-u. Za 3 godine dosao je do funkcije direktora (necega).. Sada je postavljen za direktora OMW-a (opet necega, ne znam cega) u Becu samo sa diplomom EKOF-a.. Da li je slucajnost ili ne, ne znam...


EDIT:
Evo izvukao sam neke brojke koje ipak govore o necemu:
44.000 diplomiranih studenata od osnivanja fakulteta
2150 magistara nauka
699 doktora nauka