Reportaže sa naših putovanja/letovanja/obilazaka

[Texonja]

Sto se tice hrane u Spaniji, samo jos da dodam da ribu ne volim i ne jedem je jer me nerviraju kosti, a ne zelim da se davim za stolom, tako da je jednostavno ne jedem. Da jedem ribu, samo to bih verovatno i jeo u Spaniji.

Spanci, tj Katalonci su ok za razliku od Francuza. Uglavnom ne pricaju engleski i nece ti odgovoriti ali ne zato jer su arogantni, vec jer ga zaista ne znaju
Deluju mi pomalo lenji, nalik nama, daj da se zajebava, a radimo samo onoliko koliko moramo. Mislim da je njima EU dosla k'o budali shamar, da ih dovede u red, posto sticem utisak da bi inace bili divljina.

Za voznju nije zajebano, iako bi na prvi pogled delovalo. Gotovo sve su bulevari od 4-5 traka, jednosmerni , tj jedan bulevar ide ka gore, naredni ide ka dole, pa sledeci opet ka gore itd... Raskrsnice su izbegnute gdegod je to moguce, pa ima dosta mesta gde je ukrstanje puteva izbegnuto tako sto jedan ide ispod drugog, tj deluje kao da ima puno malih tunela u samom gradu.
Takodje ima puno kruznih tokova, od malih, pa do zaista ogromnih gde se uliva po 4 ili vise puteva i isto toliko se "izliva" iz kruznog toka, pa nepazljiv vozac moze lako da napravi gresku i izadje iz kruznog toka na mestu gde to nije dozvoljeno i tako udje u jednosmeran bulevar krecuci se u suprotnom pravcu. Pominjao sam vec u drugoj temi i cuvene semafore na sred kruznog toka, koje sam video prvi put u zivotu. Deluje bas cudno kada stanes na sred kruznog toka i svi ostali stanu, dok cekate da vam se upali zeleno. Malo je ovo i konfuzno za moj ukus...
Ono sto me je nerviralo su prdavci sa skuterima koji se guraju izmedju automobila ne bi li stali prvi na semaforu. Samo gledam kada ce neki da mi zagrebe auto ili jos gore da mi padne pod tockove.

Inace, navigacija je odradila pos'o i po kao i svuda... Bolje me je vodila kroz Barcelonu nego sto to radi kroz Beograd. Nakon 6 dana u Barseloni, nase putovanje ka zapadu je zavrseno i vreme je bilo da se krene nazad u pravcu kuce. Gledao sam hotele u Nici i na kraju se odlucio da uzmem ovaj u naselju "Cagnes sur Mer", koje je prilepljeno uz Nicu (kao Zemun i BG recimo). Hotel je sa 3 zvezdice, zove se "Tierce" i nalazi se prakticno na samoj plazi... samo se predje ulica i na plazi si.
Bukirao sam sobu sa pogledom na more i terasom, posto je inace bilo preskupo za hotel sa 3 zvezdice (120 eur za nas dvoje sa doruckom), onda sam uzeo i taj "sea view" za 155 eur sa doruckom. Jos je bio i parking 10e dnevno (pod vedrim nebom je pa je zato jeftiniji nego inace, ali je privatan i ima rampu).

Napustamo Barselonu, opet sa komplikacijama, jer nas je navigacija vodila na autoput rutom koja nije bila izvodljiva posto su bili neki radovi na tom ukljucenju na autoput. Otisli smo na drugo ukljucenje i posle malo voznje shvatili da smo krenuli obilaznicom oko Barselone sto je dobro, ali u pogresnom smeru sto nije dobro tako da smo se vozali bar 20-tak km vise, ali nebitno posto je u Barseloni avgusta bas bas toplo tako da smo vozili celom obilaznicom sa otvorenim krovom, pa smo gresku pretvorili u uzivanje.

Od Barselone do Nice ima manje od 700 km tako da sam to lagano odradio u cugu sa par pish-pauza i protegljivanjem nogu...

[Texonja]

Etapa cetvrta - Nica

Put za Nicu vodi prvo pored Girone, preko Monpeljea, pa onda na istok ka Nici, gde sa desne strane ostaju Marsej (zao mi je sto ga nisam makar video) i Tulon... Prolazi se onda pored Kana i odmah iza je Nica. Put sasvim dobar, uglavnom sa tri trake, zanimljiv jer nije prava linija, vec ima krivina... Poneko zagusenje je bilo kod iskljucenja sa autoputa za popularne turisticke gradice, ali inace bez guzve i bez bilo kakvog problema stizemo u Nicu.
Hotel nalazimo iz prve, docekuje nas ljubazni vlasnik hotela koji mi daje sifru za parking i potom nas prati do sobe. Ne mogu da kazem da sam zadovoljan hotelom, jer mi se nije dopalo prvo to sto je tip od standardne stambene zgrade napravio hotel pa se vidi da je prekrajano i prepravljano, hodnici su klaustrofobicno uski, sobe nisu bas velike, a sistem klime nije bio centralni vec split, pa je pametnjakovic stavio spoljnu jedinicu na terasu i onda kada izadjes na terasu ako ti u sobi radi klima hoces da provristis od toplog vazduha koji spoljna jedinica duva. Ali dobro, taj hotel ima tu cenu zbog lokacije i pogleda na more, a ne zbog nekog ekstra komfora.

Pogled sa terase:
http://www.youtube.com/watch?v=TGrH-aEvsrc







To prvo vece kad smo stigli smo malo prosetali i opet dolazimo do price sa Francuzima. Hocemo da gricnemo nesto... Vidim neki restoran na cosku koji ima pizze, paste i slicno, sto ja volim... i kao ajd' tu cemo da sednemo. Vidim sve puno, konobari samo shpartaju levo-desno sa tacnama i reko' ajd' da pitam dal' ima slobodan sto. Konobarica prolazi, ja joj kazem "excuse me", a ona odmahne rukom besno i nesto korindja na francuskom... Jaaaao, kako sam popizdeo... Znam da razume Engleski, ali ja ne znam tecno da psujem na engleskom, a i glupo mi bilo da krenem nesto da se derem na nju, em sto je zensko, em sto ja setam sa svojom zenom. Iskuliramo... idemo dalje... vidim jedan zaista dobar restoran odmah uz setaliste ("Promenade des Anglais" se zove cuveno setaliste u Nici), ajde tu cemo da sednemo... Smestimo se i nakon minut nam dolazi konobarica. Obraca se na francuskom, ja odgovaram na engleskom, a ona nesto kao odmahuje u fazonu da ne zna i natuca nesto da ce pozvati nekog ko zna... OK, pozvace...
Sedimo 2-3 min, nista... sedimo 5 min, nista... ova je prosla 10 puta pored nas. Ja je zaustavim i opet krenem na engleskom, ona kao klima glavom puna razumevanja i kao sad ce... Sedimo jos 5 min, nista... sedimo 10 min, nista.... Ustanemo i odemo, nista... Boli ih kurac. Mamu im jebem da im jebem onu nenormalnu arogantnu nadrkanu, pocrkali svi dabogda!!! (ovo je bilo neminovno da napisem, jer to osecam prema njima)

Odlazimo dalje i vidim Talijanski restoran... EEEEE, reko' tu cemo... Sednemo, dolazi konobar Italijan, seta se okolo i gazda koji se gle cuda zove Antonio. Uzmemo meni, gledam sta ima... i reko' sta da gledam, kod Talijana cu da uzmem pizzu. Oboje narucimo po pizzu. Da skratim pricu, mozda sam ja navikao na ove pizze koje se kod nas jedu i za koje mi poznavaoci kazu da nije ni nalik na "pravu" talijansku pizzu, ali meni su ove "nase" mnogostruko bolje. Ona pizza koju sam pojeo tamo ne moze ni da primirise ni najgoroj pizzi u recimo Lanterni ili Gondoli u Novom Sadu. Jedine dve gore koje sam pojeo su u Beloj Crkvi u nekoj pizzeriji (ta je ubedljivo najgora) i druga na listi najgorih je u Temisvaru, neka koja je imala vise luka nego bilo cega drugog.
Ova talijanska je nekako prazna i siromasna, bez ukusa... samo testo je bilo ok, a ovo odozgo "idi begaj"..

Odlazimo nazad do hotela, zena zadovoljna pizzom jer je "to prava talijanska", a ja razocaran jer sam shvatio da nigde necu jesti kao kod nas. Ujutru doruckujemo na terasi (priceless) , dorucak sasvim fin, lagan, sa francuskim hlebom, puterom, dve vrste marmelade, kafa ili kapucino (po izboru), cedjena narandza, korpa sa vocem, lepo...
Malo kasnije odlazimo na plazu, preko puta hotela. Sljunkovita plaza, ali nista strasno, navikao sam se (iako vise volim pesak). Voda hladnija nego u Barseloni, guzva mnooogo manja, a babe u toplessu su i ovde bile u trendu. Posto mene smara da se suncam na plazi kao tuljan, ja mogu da ili budem u vodi ili ako sam na plazi da radim nesto. Ovde je bio aerodrom u blizini i avioni su bukvalno poletali i sletali na 2 min (dok jedan slece, drugi vec rula po pisti i uskoro polece), tako da sam gledao avione, zumirao... i navijao da padne neki.

[Texonja]

Rucak smo preskocili najverovatnije ili ga se ne secam :? , a uvece opet setnja istom promenadom, pa onda odlazak na veceru. Odlazimo u restoran Marokanske kuhinje. Vec vidim ja da nece nista dobro tu da izadje jer kad rekoh u sebi "Marokanska kuhinja", meni na pamet padnu oni iznureni afrikanci, kost i koza... Vec sam se pomirio da ce debeli opet da ostane gladan, sto se pokazalo i kao tacno na kraju.
Dolazi konobar, Marokanac definitivno... ne zna rec Engleskog, tj lazem, zna par reci... bukvalno... Daje nam menije, sagne se ka meni i pita onako sa podignutim obrvama "Amerika?", reko "no", onda on opet "Aha, Russia?", reko "No, no, we're from Serbia"... On prvo zbunjen, slegne ramenima i kaze "Sorry". I dan danas nisam siguran dal' je mislio sorry zato sto ne zna za Srbiju ili zato sto zali sto smo odatle.

Elem, moja zena uzima neki njihov Marokanski kus-kus... ja necu da eksperimentisem i vidim da ima "kebab", ali nekoliko vrsta. Onomatopejom sa konobarom skontam koji je govedji i taj narucim.
Stize klopa nakon poduzeg cekanja... Njoj stavlja prvo jedan tanjir, pa drugi mali tanjiric, pa treci opet mali tanjiric, pa jos jedan mali tanjiric, sve neki prilozi... u jednom nesto nalik na suvo grozdje, u drugom nesto nalik na ajvar, a u trecem nesto kao paprika. Zatim donosi veliku serpu sa nekim prelivom.
Cekam da stigne moje... donosi mi jedan jedini tanjir u kojem se nalaze tri CUFTE velicine manjeg kokosijeg jajeta i neka salata unaokolo po tanjiru. To je inace slika i prilika svake moje porudzbine kada narucim bilo sta osim pljeskavice ili cevapa (ali sta da radim kad tamo toga nema). Tu smo kao jeli... probao sam i taj kus-kus, sranje... To se kao mesa ono iz malih tanjirica sa ovim iz serpe i mesom iz tanjira, pa jedno je ljuto, drugo kiselo, trece slatko, obrni-okreni sranje... Ove moje CUFTE em male, em ukus kao kada moja keva napravi cufte pa recimo zaboravi da stavi i so i biber u njih. Odlazimo iz restorana, vec je bilo oko 22h i kontamo da se provozamo...

OK, probao sam i Marokansku kuhinju, nema veze... idemo nazad do parkinga, pored samog parkinga je neki kafic i jos iz daleka vidim neke silne rotacije tamo. Prilazimo parkingu, a okolo jedno 5-6 pandurskih kola i dzipova, kafic obelezen trakom da se ne bi prilazilo, gomila murije sto u uniformi sto nekih u civilu koji se muvaju tamo iza trake. Kontam da je neko nekog roknuo cim je bilo toliko frke...
Ulazimo na parking i jedva isterujem Boxstera preko neke ogromne bankine jer je majmuncina pandurska blokirala gotovo ceo izlaz sa parkinga svojim autom. Izlazimo na "promenadu" , tu ja otvaram krov i pustam na sav glas GLAVOBOLJA OD VINA, A NIGDE ASPIRINA... salim se... Otvaram krov i krecemo da se provozamo. Nista posebno... Selo ko selo. Meni je Barcelona u svakom pogledu lepsi i bolji grad, koji ima mnogo toga sta da pruzi za razliku od Nice. OK, ima ovde nekoliko napucanih hotela sa 5 zvezdica, ali sve je to nekako zatvoreno i na ulicama se uopste ne vidi taj sjaj. Ja sam kontao kad odes u Nicu, videces barem neku poznatu njusku. Ne mora Robert De Niro, ali barem NEKO, bilo ko... Medjutim ispostavilo se da samo mozes da vidis iste slepce kao i ja koji su takodje dosli da vide De Nira. Sasvim jedno obicno mesto i nema ni G od onog glamura koji se prica da je u Nici.





Nakon malo vozikanja i nakon sto smo popasli malo prskalica koje zalivaju (bi trebalo da zalivaju) travnjak izmedju dve kolovozne trake, vracamo se nazad do hotelskog parkinga. Ona silna murija se razisla, ostao samo jedan auto, nekoliko pandura i ona traka jos uvek. Ostavljam auto, idemo gore do sobe i nakon malo blejanja na terasi vreme je za spavanje...

Treceg dana sam otkrio da bukvalno na 10 metara od hotela imam mali express restoran gde neka tetka usluzuje, a chicha na rostilju okrece pljeske. Jaaao, al' sam se obradov'o. Nazalost, to je bio poslednji dan boravka, pa sam samo jednom tu hasao, ali je pljeska bila odlicna, sa gomilom pomfrita i raznim prelivima including crni lukac.

Inace, promenada je stvarno duga i ima raznih likova. Mnogo biciklista, rolerasa, setaca... Bila je opcija i da se iznajmljuju biciklovi. Neka suluda cena je bila, tipa 20 eur na dan, a kao davali su popust pa ako uzmes na 10 dana, dobijes za 100 eur. Tada mi je postalo jasno zasto sam na autoputu sretao gomilu njih koji vuku sa sobom biciklove, skutere itd... Uglavnom su Holandjani najgori od sve dece. Njih sam sretao svuda i gotovo po pravilu su sa sobom vukljali kamp-kucice ili makar biciklove, a poneki i jedno i drugo. Dosta se i Nemaca shunja tamo-vamo po Francuskoj i Spaniji, ali oni uglavnom idu bez takvih cirkusa u vidu kamp-prikolica i slicnog.
Vec sam negde pominjao sindrom crne S klase sa nemackim tablama, koje sam redovno sretao na autoputu i to uglavnom u levoj traci gde su vozili 180-200km/h bez pola problema, iako je limit uglavnom 120-140 i svi se toga pridrzavaju. Ako vidis crnu S klasu kako ide levom trakom skoro duplo brze od svih, znaj da je Svaba. On tako na autobahnu , pa tako i svuda po Evropi, jebe se njemu za limit.

Nakon tri dana u Nici, vreme je bilo da se put zavrsi i da se krene kuci... posto je do Zrenjanina bilo oko 1600km (jer nisam hteo da idem preko Hrvatske), onda je Klagenfurt bio tacno na pola puta pa smo tamo prespavali i pravili pauzu. Ima jos par interesantnih dogadjaja, jer je ovo najuzbudljiviji deo puta i najinteresantniji. Taj deo od Monaka do Milana kao da je pravljen za Porsche.

Eh, da ne zaboravim dogadjaj od poslednjeg dana boravka u Nici i uopste u Francuskoj. Ulazimo u neki gift-shop, unutra sedi neki dekica, ima oko 70 god sigurno, vidi se da je to njegova radnja i da on tu sedi po ceo dan i radi sam.
Elem, razgledamo sta bismo kupili, a prethodno na ulazu sam mu se obratio na Engleskom... Uzeli par suvenira, dolazim do pulta da platim i on me pita "Are you from England?". Ja odgovaram "No, from Serbia"... On odmah menja izraz lica i odusevljeno kaze "OOOOH, Serbia is good... That's good country, but the politics aren't good and are against Serbia for last 20 years". Tu smo jos malo pricali o spoljno-politickoj situaciji i na kraju platim ja, pokupim tih nekoliko suvenira i chicha kaze "Wait, here's gift for Serbian friends." I daje mi dva otvaraca na kojima pise Cagnes-sur-mer uz reci "It's not too expensive, but it's a gift!". Eno ih koristimo i dan danas te otvarace. Ovaj deka mi je znacajno popravio ceo utisak o boravku u Francuskoj.

[Texonja]

Etapa peta - od Nice do Klagenfurta

Ujutru nakon dorucka i posete pomenutom gift-shopu krecemo za Klagenfurt gde sam bukirao nocenje. Put vodi duz Azurne obale i prosto je izmisljen za voznju. Puno tunela, viaduktova, krivina... Prolazimo pored Monaka i idemo ka Djenovi. To je sjajna deonica, mada je i cela Italija meni fantasticna za voznju. Takodje, predeli pored autoputa su mi ubedljivo najlepsi u Italiji. Puno krivina, neke ostrije, neke blage i dugacke, a to je i deonica puta na kojoj stvarno treba ici Porscheom. Vozi se mnogo vise od ogranicenja (koje je na 120 ako se dobro secam), jer u Italiji ne zarezuju mnogo ta ogranicenja. Vozi se oko 150-160, pa sam se i ja ponasao tako (kad si u Rimu, zivi kao Rimljani). Na ovoj deonici sam video i najbolje automobile za ceo put. Najgori auto koji sam tu video je Golf 5, a inace se standardno voze ganc nove Alfe, Audi, BMW, Porsche, poneki Ferrari... Pretekao nas je jedan GT3 , izgledao je kao bolid F1 kada je proleteo pored nas. Video sam da nam je u susret proslo i par automobila za koje nisam ni utvrdio sta je u pitanju.
Neko vreme smo se ganjali sa jednim Lotusom, dva momka su bila unutra i uglavnom se motao oko nas kao da je hteo da se bas ozbiljno potrkamo. Usporavao je ispred svakog tunela, pa onda u tunelu dodavao gas da bi sto bolje cuo brundanje motora i gmljavinu izduva, videlo se da zaista voli svoj auto , a razdvojili smo se kod Djenove, jer su oni otisli desno u sam grad, a mi produzili pravo autoputem. Svirnuo je, mahnuo rukom, mahnuo ja i nastavili smo dalje ka Bresi i Veroni, pa dalje uz slovenacku granicu ka Klagenfurtu. Put kroz Italiju je kostao 49 eur za celu rutu. Kartica se uzme cim se udje u Italiju i plati se na izlasku iz Italije i ulasku u Austriju, tj nema cimanja sa rampama na svaka dva koraka.

Jedan od najsnaznijih utisaka na mene ostavili su Alpi iako sam ih video prakticno iz daljine. Kakva je to gromada, kakva je to moc... Kad ono vidis, osetis se kao zrno bibera. Na vrhovima se video sneg, a dok smo prolazili autoputem koji ide uz Alpe i temperatura je znacajno pala napolju, sa nekih 34 C na oko 22 C.

E da, najbrzi auto u Italiji je ipak Fiat Ducato... Na svakih 10min brze voznje u levoj traci (160-170km/h) imas jednog u retrovizoru koji ti se priblizava i treba da mu se sklonis. Ovi nasi komercijalisti sa van-ovima su mala deca za Italijane.

Uz redovne pauze koje su uvek sve cesce i cesce sto duze vozim, stizemo do Klagenfurta. E sad jos samo da nadjemo hotel. Navigacija nas dovodi u ulicu koja nam treba, ali posto je hotel prakticno na obodu Klagenfurta pored neke sumice i blizu autoputa, shvatam da ta ulica nije klasicna ulica, nego je to nesto kao da imas adresu "Ibarska Magistrala 174"... Bezuspesno trazim brojeve kojih nema, pored vidim sumarak, neku krcmu... Nebo se vec naoblacilo i spremalo se neko nevreme. Stajem na parking te krcme i pitam znaju li Engleski... jok. OK, koristim srednjeskolsko znanje Nemackog, iznenadim i samog sebe koliko sam se dobro sporazumeo sa Svabom koji je koliko sam skontao konobar u toj krcmi. U basti sede gosti, uglavnom pijani, atmosfera raspad, kao da je Oktoberfest, galama, neka naporna muzika u pozadini... Objasnio meni Svaba gde je to (ides pravo, pravo, pravo, pa na trece skretanje ides desno).
Vracam se u auto, kisa vec pocinje da kaplje i vide se munje u daljini... Vozim pravo, pravo, pravo i brojim skretanja, medjutim pitanje je sta on smatra skretanjem jer ima zilion malih iskljucenja sa desne strane. Skrenem na jedno koje mi je delovalo kao trece "validno" skretanje i nakon skretanja udesno se nalazim u cudu jer vidim da ulazim na zemljani prasnjavi put gde udaram tacno u kukuruz, levo vodi prasnjav put odakle dolazi KOLONA vozila, a desno isto prasnjav put gde nema nikog. Kisa vec pocinje da pada. Okrecem se na tom putu desno od kukuruza gde nema nikog, ali zalud... dok sam ja okrenuo ova kolona vozila vec stigla i pocinju da se ukljucuju na glavni put. Ima ih 20-30-50, ne znam ni ja koliko automobila... Gledam i ne verujem sta se desava. Kao da su neki sektasi koji su otisli negde u kukuruze da spale kojeg crnca i odrade ritual, pa se sada vracaju kuci. Uspeo sam da se uguram izmedju dva auta i da se i ja ukljucim nazad na asfalt, gde nastavljam nadesno... Kasnije mi je gazda hotela objasnio da su ovi iz kukuruza ustvari isli na neku zurku pod vedrim nebom, tj kod njih je kao popularno da se negde na otvorenom donese ozvucenje, kupi se brdo picja i onda odu tamo da se ozderavaju za male pare... i kao bas puno ljudi tamo ide. (sto sam i ja primetio)

Nastavljamo "ka hotelu", tj nastavljamo negde u pravcu gde bi trebalo da je hotel. Navigacija nema pojma gde je koji broj u ovoj "ulici", ali onda se setim da sam zapisao i geografsku sirinu i duzinu hotela. Vozim se jos 2-3 kilometra napred, vidim prvo normalno asfaltirano skretanje, tu je nekoliko radnji, neka apoteka itd... Stajem ispred apoteke i ukucavam u navigaciju geog. sirinu i duzinu... Cim sam kliknuo "postavi kao cilj" , tetka s navigacije kaze "za 50 metara stici cete na cilj". Pogledam levo od apoteke, a stoji velika svetleca reklama "Docs hotel" koji sam ranije rezervisao i svo ovo vreme trazio.
Stajemo ispred hotela, ostavljam auto na parking i po pljusku vadim torbe i ulazimo na recepciju. Tu nas docekuje gazda hotela, placamo i pokazuje nam sobu. Posto mi se smucilo sve od onog lutanja, odlazimo pravo u sobu, pod tus, pa u krevet.
Ujutru silazimo na buffet dorucak, prilicno siromasan, ali bas bas... OK, svakako je mali hotelcic gde je bilo svega 3-4 sobe popunjeno, pa mi je jasno da zato i ne prave neki gala-dorucak. Zena od gazde hotela se setka okolo, sakuplja prljave tanjire, refilluje sokove itd. Prozborili smo sa njom par reci na engleskom i onako usput nas nakon nekog vremena pita "Where are you from?" ... Ja kazem "From Serbia", a ona odgovara "Pa sto ne kaze odmah da se ne lomimo sa Engleskim"
Ispostavilo se da je ona Hrvatica... Zagorka... a gazda hotela je Italijan. Odlazimo nakon dorucka do sanka gde je za sankom gazda Italijan, gazdarica Hrvatica sedi pored na barskoj stolici, za sankom su jos njen prijatelj Hrvat, njegova zena Slovenka i moja supruga i ja Srbi. Nas sest u hotelu u Klagenfurtu, a niko Austrijanac.
Pricamo na srpskom (hrvatskom, kakogod...), Slovenka se ukljucuje u pricu jer i ona zna, a bogme i Antonio nabada koju rec (po mom iskustvu, ispada da se svaki Talijan zove Antonio )... Tu on pita mene sta mislim o Italijanima, ja reko' pa galamdzije su, temperamentni, brzo voze, vole puno da pricaju... I onda on kaze pa bolje tako nego kao ovi ovde Austrijanci, ja im se javim "dobro jutro", a oni se namrgode u fazonu "Sta me uznemiravas!!"
Nakon jutarnje kafe za sankom sa pomenutom ekipom krecemo nazad za Srbiju...

[Texonja]

U Srbiju stizemo vrlo brzo, tj nisam ni osetio ovih poslednjih 800 km puta do Zrenjanina... Granicu prelazimo bez duzeg cekanja, za 5 min prosli... i onda krece otreznjenje i tek tada sam shvatio kako se covek brzo navikne na lepo. Nas put, tj nazovi autoput od Horgosa do NS je takva katastrofa kakvu ja nisam video sa 5.500km po Evropi. Ovo ovde ne da treba naplacivati, nego treba pustati sve strance da voze dzabe ovim putem i na naplatnim rampama im se umesto naplate izvinjavati sto moraju da trpe ove rupe i izbocine i tako sjebavaju svoje automobile.
Bas sam se skenjao kada smo se vratili u nasu realnost... Put od NS do Zrenjanina jos gori, rupa do rupe, a izbocine na putu kao vozom da se vozis, na svakih 50 metara poskocis... Na kraju sam popizdeo i vozio 4. brzinom 70km/h uz desni ivicnjak jer mi je nakon onih 5.500km lepog puta ovo delovalo kao da vozim po kaldrmi i mislio sam da ce mi se raspasti auto od truckanja.
Stizemo kuci predvece, auto cist kao suza... Presao je 5565km bez ijednog pranja, doziveo je autoput, gradsku voznju, nekoliko manjih pljuskova, jednu ozbiljnu kisu, sunce koje nemilosrdno przi... i ostao cist. Kod nas po putu kada vozis samo 10 min ako pada kisa auto ti cim se prosusi bude prljav kao da ga je neko ispovracao. Definitivno smo zemlja prasine. Jedino su felne bile maltene crne. Kocilo se...

Predjeni put 5565 km, prosecna potrosnja 9.8 lit, sa sve kretanjem jedan metar u minuti 2 sata ispred Pariza, sa gradskom voznjom po Parizu i 6 dana po Barseloni, kao i sa dosta peglanja po autoputu. Ja sam bio zadovoljan, s obzirom na to o kom se autu radi i kakve su predrasude vezane za njega po pitanju potrosnje.

The End

[Aleksandar194]

Texonja, svaka čast na opisu!
Zanimljivo iskustvo si imao, ali mi se čini da ga ne bi ponovio opet, ili bar ne u skorije vreme

[Texonja]

Isao bih ponovo na ovakav put sutra, ali ne bi bilo isto, jer sada znam sta treba gde raditi... gde odsesti, sta posetiti, gde jesti, kako voziti itd... Sada bi bilo bolje!!
Inace ne kucam ovako brzo, jer deo teksta sam copy/paste od ranije (pisao sam ovo pre godinu dana), a deo sam dopisivao sada i ubacivao jos ponesto.

[trojanac]

Slobodno roman da napišeš, bio bi vrlo čitan! Sjajan tekst, mada nisam uspeo još sve da pročitam. Opisi o hrani su vrhunski, tačno znam da bi i ja tako prošao po tom pitanju.

[gibanitza]

Texonja, brate sada bih te onako prijateljski opsovao, znaš kako se to samo u Srbiji radi kada vidiš da je neko ostvario tvoj san, ali moram poštujem pravila foruma :smesko: . Brate, svaka ti čast!!!

Prvo, auto je Porsche mi je tiha patnja od '98 kada sam se provozao u 911ici. Čekam da mi baba ili deda ostave neku polovinu stana (Bože oprosti) da to prodam ili da me isplate pa da kupim nekog Porschea, makar ga dao odmah u oglas po kupovini pa koliko pređem u međuvremenu do prodaje prešao sam. (čudnu neku logiku imam, da ne idem u off sa objašnjavanjem iste)

Drugo, ruta Genijalna! Eventualno da si dodao Am-dam ali i ovo je odlično. Planirao sam pre par godina da kupim jedan stari VW kombi (buba kombe, kao ujka Žitko što ga ima) da ga sredim mehanički skroz i krenem skoro pa identičnom rutom koju si opisao, imao bih gde da prespavam usput (plan je bio da se pretvori u kvazi kamper), rođak je hteo da krene da se utali za čorbu a imao je i neke kombinacije za smeštaj usput, no zatrudnela gospođa u međuvremenu pa se izjalovili planovi...

Treće, opis Lepo, pismeno, interesantno... A sada moram da radim jer će mi šef mhm sve po spisku, celo prepodne čitam tvoj putopis... :?

[bane valjevo]

Opis je odlican, ruta je fenomenalna, auto je bruka... Tex svaka cast...


Inace, da je otisao u Amsterdam pa malo na hush-brownies, pa malo holandskog piva, pa u neki kanal sa sve Porseom... A u oglasima u opisu stoji nikad zapaljena cigara u njemu...

[Floyd]

Texonja, barvo za reportazu...stvarno si opisao detaljno i profesionalno.
E kad bi bar nasi novinari znali ovako da pisu a ne tuc-muc, gotovo
Tura je odradjena na najblji moguci nacin, Porsche-om Cabrio

Malo cu da prokomentarisem neke delove tvog posta (vezano za Pariz) cisto da ubacim dodatne informacije tebi i drugima...

stizemo u Francusku gde me nakon prelaska granice ceka znak na kojem stoji limit 120 i ispod pise RAPPEL. Kasnije sam to RAPPEL vidjao maltene ispod svakog znaka, ali jos uvek ne znam sta znaci ta rec.

Ogranicnje brzine u FR je 130 a 110 kad pada kisa (glupo ali je tako). Rappel pise ispod skoro svakog znaka i znaci "obrati paznju ili podesetnik".

Pariz je inace prilicno zaheban za voznju dok se covek ne navikne ali ne zato sto su vozaci nekulturni (kao u BG na primer) vec su problem skuteristi na, kako ti kazes, malim prdavcima koji su toliko agresivni sa guranjem da je to nesto neverovatno. Cesto znaju da udare u auto ili namerno slome retrovizor onom ko nece (ili nezna da treba) da im napravi mesto a onda kao najvece pic**ce daju gas i beze (gledao sam takve scene par puta na Periferiku, autoputu koji ide oko Pariza). OK, u avgustu toga nema toliko ali vec od septembra krece ludnica.
Drugo na sta treba da se obrati paznja je parkiranje. Bolje je izbegavati parking na ulici u centru kad god je to moguce jer je velika verovatnoca da vam neki kreten izlupa auto dok se uparkirava (bas sam letos gledao scenu gde je jedna kokoska sa 206 polomila branik nekom Jaguaru a kad je to videla lepo dala gas i otisla ).
Treca stvar vezna za voznju u Parizu su ganci iz Rumunije (ko li njih pusti u EU ) koji prose i "kao" peru stakla (vise zamaste) na semaforima a onda traze pare. Ko im neda cesto popije ekser po haubi ili pljuvacku u soferku. Policija ih naravno kulira kao i prosijake.

Pariz ko Pariz je lep grad, ali zalud sve kad su ljudi nadobudni i cak umeju da budu neprijatni kad im se obratis na engleskom... Kao da sam im ja kriv sto je engleski jezik broj 1 u svetu i sto ja zaista ne znam francuski, ali sam ipak dosao da im ostavim eure i ocekujem makar ljubaznost za svoje pare.

Problem francuza i engleskog se sastoji iz dva razloga.
Prvi je ta neka njihova medjusobna duboko usadjena istorijska mrznja koja je trenutno samo prikrivena ali ako se udje malo dublje u konverzaciju sa starijim francuzima shvatis da je mrznja na Balkanu smesna.
Drugi je njihov kompleks ne poznavanja stranih jezika. Zapravo francuzi su veoma losi u tome pa i da si nasao nekog ko hoce da prica eng, siguran sam da ga ne bi mnogo razumeo (bar ja nisam).

U obliznjem restorancicu smo i rucali, gde sam ja narucio biftek i umesto da kazem "well done", trazio "medium"... Kad sam video da je maltene jos uvek krvav, slogirao sam se tako da sam pojeo vise krompira i salate nego mesa, ali dobro sad...

:lol: :lol:
Francuzi definitivno ne znaju da ispeku meso. O zacinima necu ni da pricam a onda mi pricaju o svestski priznatoj FR kuhinji.
Samo rokaju onaj smrdljivi puter u hranu i udri...
Biftek kako god ga trazio bice krvav zapravo ne ispecen jer ga bukvalno puste malo dobije boju na plotni i to je to. Za piletinu i svinjetinu (koju za razliku od svaba i srba jako slabo jedu) je isti q.
Vidim da volis da eksperimentises kad narucujes i mogu da ti kazem da je odlicno sto nisi narucio stek tartar jer mislim da bi momentalno povratio kad ti donesu zivo samleveno meso preko koga je razbijeno zivo jaje i salatu
Za marokansku kuhinju koju si pominjao u delu o Nici se apsolutno slazem sa tobom...

[dragan]

texonja covece svaka ti cast na ovom pisaniju...
ja uskoro planiram neku nesto kracu relaciju, ali sad kad sam ovo procitao ozbiljno sam u dilemi da promenim rutu :smesko:
svaka cast jos jednom...
ps1 - poslednji duzi put sam napravio do beca, i kad sam se vratio tacno sam osetio ulazak u nasu zemlju po promeni kvaliteta autoputa ( kako samo smeju da ga nazovu tako ), kroz madjarsku je savrseno ravan i onda udjes kod nas i krene raspad...
slicno, samo nesto manje izrazeno je kad se udje iz hrvatske...
ps2 - francuzi nemaju pojma engleski, a i kad ga silom prilika pricaju ( kao kod mene na poslu, zvanicni jezik je engleski ) to zvuci uzas, losije zvuce samo kinezi :lol:

[Misha]

Texonja,svaka ti cast za reportazu.

[Texonja]

a i kad ga silom prilika pricaju to zvuci uzas, losije zvuce samo kinezi :lol:

... i Indira Radic

Treba puno vremena da se ovo napise, ali bogami i procita, pa se i ja zahvaljujem svima koji su imali zivaca za to! (ne volim duge tekstove, pa sam malo "sekao" pricu slikama)

Sto se tice rute, imao sam zelju da nakon Barselone bude i Portugal kao najzapadnija tacka, ali prostom racunicom sam dosao da se ne isplati zrtvovati jos nekoliko dana i preko 1000km voznje na zapad. (lupio sam 1000 , mozda ima i mnogo vise)
Ista je prica i za Amsterdam, tj Holandiju i Belgiju koje bih takodje voleo da posetim. Predaleko mi je bilo, jer sam bio u Heidelbergu koji je prakticno na jugu Nemacke, pa bih morao da pregazim jos pola Nemacke (sto mi ne bi tesko palo, jer Nemacku i Austriju smatram jedinim zemljama koje su vaistinu ono kako treba da izgleda EU), ali to bi mi oduzelo previse vremena, opet nekoliko dana i naravno jos 500km ka gore i onda 500 nazad dole. Da sam umesto 15 dana imao na raspolaganju 20, onda bi to bila verovatna opcija.

Imam neke planove za prolece, da se provozam sa zenom i klinkom do Heidelberga, pa mozda odemo onda na par dana u Amsterdam ili negde u okolinu, nebitno... Uostalom, sada imam auto od kojeg me nece boleti ni ledja ni mozak.

Uzgred, vise volim da posecujem neka "neizvikana" mesta koja nisu klasicne turisticke destinacije, npr pre bih u Salzburg nego Bec, jer u "ne-turistickim" mestima se bolje vidi kakav je zaista zivot u toj zemlji. Takodje, ne volim da odem u neki grad i onda da obilazim znamenita mesta kao hipnotisan i slikam se pored njih. Znate ono sto je "must see" kada negde odes, pa tako svi koji odu u Pariz imaju slike ispred Luvra, pored Ajfelovog tornja (dobro, to sam morao ), ispred Trijumfalne kapije itd...
Volim da odem u neki grad, prvo da se parkiram i sednem negde u centru da popijem kafu, ako je lepo vreme po mogucstvu u nekoj basti. E, nakon sat i po ispijanja kafe i blejanja, moze da se proseta da se onjusi okolina, bez ikakvog predznanja. Onda malo besciljnog vozanja po gradu i razgledanja... pa tek drugog ili treceg dana sam spreman da vidim koje su znamenitosti, da se eventualno slikam negde, pogledam nesto itd.
Inace, u svakom gradu mi je prva znamenitost sesti u centru i popiti espresso.

[Saša]

Odlično napisano, zaista, sa puno duha... Šteta samo što nisi stavio malo više fotografija... :mig: