Ja bih nase statisticke podatke uzeo sa ogromnom rezervom:
Kada je u pitanju saobraćajna statistika, sagovornici ukazuju da se ona "šteluje" otkako je za načelnika USP došao Nebojša Arsov, za koga tvrde da nikad nije rukovodio ozbiljnom jedinicom niti učestvovao ne samo u kontrolno-instruktivnoj delatnosti, nego ni u jednom uviđaju. "Napustio službu, vratio se kad mu odgovaralo, odmah postao načelnik odeljenja, a posle 11 meseci načelnik Uprave, kao major. Da je izmislio semafor, a nije, ne bi toliko napredovao. Pa, šta onda čudi ovo što se dešava?"
...
"Celo jedno odeljenje USP-a bavi se saobraćajnim nesrećama, a od svih njih samo jedan je radio uviđaje, ostali nikad nisu bili ni prisutni. Paradoks je da su doveli čoveka iz interventne jedinice da analizira uviđaje. Po ceo dan analiziraju saobraćajne nesreće kako bi dokazali da uzrok nije nepropisna radnja već kao zdravstveni razlozi, ili proglase da je neko umro od srca da bi smanjili broj poginulih. Ili preformulišu da nije u pitanju nezgoda već oštećenje tuđe stvari da bi smanjili broj nesreća, naročito onih sa povređenima i poginulima", objašnjava jedan od izvora.
Potvrdu te teze lako je naći ako se anketira neko ko je imao saobraćajku, pa ako se onda vozači ne dogovore, dođe policija i sastavi zapisnik, podnese prijavu, vinovnik prizna krivicu po načelu oportuniteta, plati kaznu, a nezgoda se onda ne tretira kao udes nego "oštećenje tuđe stvari". Zbog toga je i statistika o saobraćajnim nesrećama relativna stvar.
Među saobraćajcima kolaju priče koje izazivaju njihovo nezadovoljstvo, kako se neki od nadređenih izvlače kad izazovu udes. Pa nabrajaju primere kad se ide na Roštiljadu u Leskovac, a službeno vozilo se prevrne i onda se ponovi "slučaj Jočić" – izmisli se da im je pas izleteo na auto-put i od udarca su se prevrnuli. Ili kad jedan od šefova skrivi sudar na uglu Trga Nikole Pašića i Vlajkovićeve, pa se onda vrati u rikverc i lupi to drugo auto, da bi ispalo da je on njega udario otpozadi.
Izvor: Vreme, broj 1491, 01.08.2019.
