Hvala svima na utiscima, savetima i misljenjima.
Ja se jesam izvinila, i uvek bih ako sam kriva, a bila sam. Iskreno vise me je postideo ovaj sto je podigao palac nego ovaj sto je urlao na mene. Ja sam polozila pre oko mesec dana i stvarno se trudim i da se oslobadjam i da vozim sto vise i dosta vozim sama. Nekad kad mi se sklopi sve tipa novi put, gde ici, novi grad, razmisljanje o uzbrdici, kako krenuti a ne otici unazad itd padne paznja malo i onda se ovako nesto desi. Apsolutno sam svesna sta je moglo biti i nema sanse da mi se to isto desi, ali nesto drugo cu sigurno omanuti u procesu ucenja
Evo detaljnije kako je bilo:
Covek koji me je pojurio je uleteo u kontra smer isekao 2 auta na uzbrdici da bi stao ispred mene i nabo kocnicu. Morala sam rucnom da zakocim da ga ne bih udarila. Ja sam spustila prozor da se izvinim i uprla mu prstom u slovo P i rekla izvini stvarno mnogo mi je zao ako sam te bacila u stres, a on je krenuo da me vredja i govori kako sam mogla da mu ubijem decu itd. Covek iz auta iza je izasao rekao mi "Druze kako si sve nas i ove iz kontra smera isekao da bi nju stigao mogao si ti svoju decu sad pobiti" on je onda i na njega poceo da se dere, pa njegov otac izasao i pokusavao da ga smiri. Verujte mi da nisam mogla da mislim o svom propustu koliko je on urlao, vredjao itd. Izvredja me covek kako sam pocetnik kad ga isecem a nisam pocetnik da tako umem da zakocim u mestu da ga ne bih lupila odpozadi.
Ja razumem da neko pomraci od besa ali kad neko tako urla ja zaboravim i sta sam uradila, pa mi je zalije bilo sto sam isekla onog finog coveka
(Šalim se to, važno je samo ne biti bezobrazan. I bilo je onih slučajeva što smo diskutovali kad su neki vozili u Novom Sadu u traci za suprotan smer, što je baš jezivo!)
