Pre konkretnih utisaka, da naglasim da se Civic 8. generacije, model sa 5 vrata, označava sa oznakom FK. Ovaj model je zlatna sredina i možemo reći "best buy" u odnosu na ostale motore koji se ugrađuju u ovaj model, a to su: 1.4 (osnovni) 2.0 (Type R) i 2.2 dizel. Civic 7. generacije nosi oznaku EU u karoseriji sa 5 vrata. Takođe važi i za ovaj model sa 1.6 motorom da je "best buy", a postoji i u drugim varijantama: 1.4 (osnovni) 2.0 Sport (5 vrata verzija, sa 160KS) 2.0 (Type R) i 1.7 dizel motor.
Evo prvo Živkovih utisaka..
UPRAVLJANJE
Vidi se velika razlika između FK i EU modela. FK ima dosta direktniji volan, zato je i prečnik motanja od jedne strane do druge bar za krug manji od EU modela. Ujedno, volan je ravniji, većih dimenzija, sa manjom mogućnošću pomeranja po amplitudama, i običnog je izgleda, naspram "svemirskog" kod FK modela.
Pozicija za volanom se mnogo lakše nađe kod FK modela nego kod EU, bar kad sam ja, sa svojih 201 cm i 115 kg u pitanju. Konstantno mi je udarala noga u centralnu konzolu, te sam kod motanja volana morao da držim ruke na spoljnoj strani volana, jer ne bi prošlo od mog kolena.
Znači, vidi se napredak definitivno, a pošto Honda ima sportski DNK, ovo može biti samo plus. I EU ima dosta precizno upravljanje, ali kod njega kao da postoji blagi hod, pa onda uhvati skretanje, dok kod FK je doslovno kao kod kartinga - gde vi malo volanom, on tu celim točkovima.
UDOBNOST
Iako je FK Sport model sa 17" felnama i gumama nižeg profila, a EU maltene na balon felnama 15", ipak je EU udobniji model. Sedišta su mekša, upija rupe i ležeće mnogo bolje, a čak i u tom "konfor" modu, zahvaljujući zadnjem nezavisnom vešanju, izuzetno lepo i predviljivo leži.
Ja sam mlad, volim tvrdu sportsku postavku, ali mi je baš prijalo da se provozam u EU Civicu, kao i mojim leđima. FK je sav napregnut kao sportista, međutim kao i sve Honde, vuče preko nosa, ali se elektronika stara o dupetu, koji je dosta nemirniji kod FK nego kod EU. Ujedno, iako nazad ima mnogo više mesta kod FK, mislim da bi svi radije sa EU isli na more.
PRTLJAŽNIK
Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. FK ima mnogo pravilniji i veći prtljažnik, ako je kruta osovina uticala na vozne osobine, dotle mu je prljažnik izuzetno praktičan, pa čak i sa duplim dnom. Oba Civica imaju plin, ali se nedostatak prostora oseti više kod EU modela.
PROSTOR U KABINI
FK Civic je porastao, i tu spora nema. Automatski, za vozača krupnijih dimenzija, znači ja, to znači da je FK mnogo podesniji model. Trojke je sitniji od mene, pa moze da se snađe u oba modela Civica. Sve u svemu, više mesta za dugajlije u FK. Pored toga, FK je odskočio dizajnom za dve stepenice. EU je logičan dizajnerski nastavak svih prethodnih Civica, dok je FK napad na čula, potpuno nove koncepcije.
PERFORMANSE
Iako je teži, FK Civic ima više snage, sto se vidi i oseti. Oba se vrte lako i lepo, čak EU ima malo življi razvoj snage u malim obrtajima, ali više konja, Nm i zapremine donosi prednost FK Civicu i tu spora nema.
SUMIRANO:
Honda svakih desetak godina stavi prazan papir pred inženjere i da im ozbiljnu slobodu da naprave nesto potpuno novo.
E, to je slučaj sa FK i EU Civicom. Sve je novo, koncepcija, izgled, unutrašnjost, motori, menjači, kompletna mehanika. FK Civic je rodonačelnik novog talasa, tako da verujem da kao sto je prvi D motor krenuo 1987. u Civica i zadržao se u usavršenom obliku do 2006. i poslednje verzije kao u EU Civicu, tako će i R motor, koji je krenuo u FK Civicu sigurno biti aktuelan narednih 10tak godina.
Evo malo i mojih utisaka...
Onima koji nisu detaljnije upoznati sa istorijatom Civic-a, vizuelno ova dva modela izgledaće kao otac i sin, a ne stariji i mlađi brat. Iako je u pitanju isti segment i koncept, a razlika između ova dva modela je samo 5 godina, razlika je ogromna kad je dizajn u pitanju. Oba automobila imaju svoje specifičnosti u odnosu na konkurenciju, ali dok bi Civic 7. generacije možda i pomešali sa nekim drugim modelom, to se sa 8. generacijom sigurno ne može desiti. Iako sada već star model, koji je dobio, ne tako atraktivnu zamenu, Civic 8. generacije i danas privlači pažnju na ulicama, što sam i sam uvideo vozajući se kroz Novi Sad i okolinu.
Obzirom da je sa novom generacijom stigao i novi, jači motor, osetna je razlika u vožnji, posebno jer je mlađi model teži tek 50-tak kilograma. Oba motora odlikuje elastičnost u vožnji, tako da se lako voze i na nižim obrtajima, a nema potrebe govoriti o tome koliko vole visoke obrtaje. Imajući u vidu da nisam bio na domaćem terenu pa slabo poznajem puteve, a i nije moj auto u pitanju, nisam ga vozio do krajnjih granica, ali sam svakako video da je noviji Civic osetno nadmoćniji po pitanju performansi između ova dva motora, što i tehnički podaci dokazuju. Razlika u ubrzanju do 100km/h je 1.3 sekunde, prema fabričkim podacima.
Menjač je na oba modela dobar, precizan i dobro postavljen. U odnosu na 7. generaciju, na mlađem modelu je menjač na standardnoj poziciji, ali je dobro odmerena visina. U kombinaciji sa naslonom za ruku, apsolutno nemam primedbu niti sam imao potrebu za privikavanjem, kao što obično imam kod drugih modela. Sa druge strane, smatram da je pozicija menjača na 7. generaciji odlična, za nijansu bolja u vožnji, pogotovo kad je u pitanju dinamičnija vožnja sa čestim promenama stepena prenosa i potrebom da su obe ruke na upravljaču. Jedino što može da zasmeta na 8. generaciji, a tiče se menjača, je metalni zvuk koji se čuje prilikom svake promene stepena prenosa, ali na to se brzo navikne. Ni menjač na 7. generaciji nije bešuman, samo što je zvuk drugačiji i nije toliko izražen.
Upravljanje na mlađem Civicu je direktnije, čemu doprinosi izmenjen prednji trap, ali i manji obruč upravljača, koji na novijoj generaciji daleko lepše leži u ruci. Razlika se oseti i prilikom laganije vožnje, a posebno u momentima kad se vozi malo brže i agresivnije. Na tom polju je Honda takođe dosta unapredila noviji model u odnosu na prethodni. Međutim, stariji model je u prednosti kad je u pitanju zadnji trap i ponašanje u vožnji, o čemu je Živko napisao dovoljno.
Udobnost u toku vožnje je teško oceniti na ovako kratkom testu, ali definitivno ne mogu reći da je 8. generacija neudobna. Oseti se odmah da je auto bolje izolovan pa je spoljna buka manje izražena, a prelasci preko manjih neravnina gotovo neprimetni. Iz vozačke pozicije je to malo drugačije jer se oseti na upravljaču ono što putnici ne osete, ali svakako je vožnja u mlađem modelu udobna. Neprijatnost donosi kruta osovina pozadi, koja zna biti prilično bučna i neudobna ako se loše proceni i brže pređe preko rupe ili neke veće neravnine.
Dizajn u enterijeru prati spoljni dizajn oba modela, pa tu ne treba posebno trošiti reči, pogotovo što su izlaskom 8. generacije nastale brojne diskusije, komentari, pohvale i kritike na račun dizajna ovog modela. Ipak moram reći da je za potpuno prilagođavanje potreban duži boravak u automobilu, iako mi nije prvi put da vozim Civic 8. generacije. Ono po čemu Civic 8. generacije svakako fascinira po pitanju enterijera, a možda se ne primećuje na prvi pogled, je komfor koji pruža. Pozicija vozača je prilagodljiva kako za one sitnije građe, tako i za visoke i krupnije vozače. Putnici na zadnjoj klupi takođe imaju sasvim dovoljno mesta, a iako je prostor za noge nešto manji nego na prethodnoj generaciji, sedišta su udobnija, a prostora je sasvim dovoljno. Prtljažnik je nešto drugačije konfiguracije, na prvi pogled i slične zapremine, ali je kod 8. generacije ipak osetno veći. Jedina već zamerka u enterijeru, koja se posebno odražava u vožnji jer preglednost, koja je kod mlađeg modela osetno lošija u odnosu na stari i traži duži period prilagođavanja.
Ukupan utisak iz ugla vozača 7. generacije je da je Honda napravila zaista veliki pomak sa naslednikom, po mnogo čemu. Iako se 5 godina čini kao dugačak period, za razvoj jednog potpuno novog modela, kao u ovom slučaju, zaista treba odati priznanje ljudima iz Honde na svemu što su uspeli da promene na bolje sa novim modelom. Kao i svakom drugom modelu, tako sa i ovom mogu naći mane, ali u odnosu na prethodnika gotovo i da ih nema.
