Mazda CX-60 PHEV Takumi

[trojanac]

Ja ne znam za vas, ali ja sednem napred levo i vozim auto sa te pozicije. Probao sam sa zadnje klupe ne mogu da dohvatim volan i pedale, a i muziku onda ne mogu da odaberem kako hocu.

Ja seo jednom na suvozačko. Rekoh sebi nećeš više.

Sent from my 2201116SG using Tapatalk

[pedalaš]

Šta ćete, nisu sve porodice iste. Niti svi biramo kola samo iz perspektive sebe kao vozača. Meni deca više nisu predškolci, ni osnovci, a još kao mladji srednjoškolci su već došli do njihove današnje visine (sin oko 190, kćerka oko 182 cm). Sada su studenti i odavno i voze. A kada porodično negde idemo, ja sa suprugom nekada sednem i pozadi. Jer mi je i to nekada lepo. Da se „izvalim“ pozadi. A i da deca povremeno uživaju kao vozači. To isto su davno činili i moji roditelji dok sam ja bio veoma mlad vozač. Prepuštali su vlast nad vozilom nama deci. I ja sam im uvek bio veoma na tome zahvalan.

A džaba mi sva „svila i kadifa“ Mazde CX-60 ako su ta kola pozadi meni tesna. Nisko mi je. Mali je „Head Room“. Pri čemu mi sada konfigurator kaže da košta 63.140,00 € kao dizel u Takumi opremi sa nekim opcijama (a njoj čak i za radarski tempomat mora da se doplati i u najvišoj opremi). Za te novce to sa malom ponudom prostora je nedopustiv faul za SUV vozilo tog segmenta.

Ja pozadi mogu da sednem u maleni Jeep Avenger (kraći je oko 65 cm od CX-60). Nije mi nisko. Ali, u CX-60 ne mogu. Dok u CX-5 mogu lepo sesti nazad. Drugim rečima, zna Mazda veoma dobro da to i napravi kako treba.

Ko misli da je Mazda CX-60 komforna (pa i nazad), nema ništa protiv. Svako ima pravo na svoje mišljenje i svoj doživljaj. Za mene taj doživljaj je ono što sam ja svojim telom osetio kada sam glavom u plafon udario i pognut nazad seo. Vrlo jednostavna emocija za osetiti. Kada udarite glavom, to je nemoguće ne osetiti.

[zdushan]

Koliko često se vozis pozadi?

Sent from my SM-S918B using Tapatalk

[pedalaš]

U odnosu na neke automobile koje sam "u kući" predložio da ih kupimo, kćerka bi mi (nakon što je njen brat već počeo da vozi) postavila isto pitanje:

"A, možeš li ti u ta kola da sedneš pozadi? Može li barem Aleksa? Ne želim da mama i ja stalno sedimo pozadi samo zato što ste vas dvojica visoki! "

Koliko god to delovalo detinjasto, meni je to sasvim legitimno pitanje za jednog člana porodice, a čiji glas valjda takodje nešto vredi. Bar kada govorimo o izboru automobila koji bi bio namenjen i za duža porodična putovanja, a u koju kategoriju bi spadala i SUV vozila ove klase. Od automobila za pretežno urbane namene svakako ne tražim taj nivo ponude prostora.

Moj otac je bio visinom ispod proseka (oko 170 cm), ali je pri izboru kola vodio računa i o visini ostalih članova porodice i o njihovim potrebama i željama

[zdushan]

Legitimno.. kao I bilo koji drugi razlog.
Pitam, zato što se obično "odrasla deca" voze sa mamom i tatom na nivou statisticke greške. Posebno ako su i sami vozači, a u kući ima više od 1 vozila. Ja sam sa 15 prestao da idem sa mamatata na more i zimovanja.
Ako je to tipa 1 mesečno, a ćerka bas insistira da i brat nekad sedi pozadi (znaci 1 put u 2 meseca), i to definiše odabir vozila, to je za mene kapric. Moje razmišljanje, bez uvrede

Sent from my SM-S918B using Tapatalk