Mozes da ga prodas bilo kome ovde direktno na njegovo ime, ne trebaju ugovori i sl. Auto dovezes na svojim tablicama, odjavi se saobracajna u nemackoj, mada ima nekih sema i da se to ovde uradi na carini ali ne znam detalje, onda prijavis auto carini, gde se radi uvoz i homologacija i oni naprave papire direktno na ime kupca, tvom tastu ostaje samo da uradi tehnicki i registruje auto.
Druga opcija je da auto posaljes kamionom ili na prikolici preko ljudi koji se bave transportom i uvozom vozila, lakse je iz razloga sto odmah saljes auto sa odjavljenom saobracajnom i bez tablica a usput ovi koji dovoze kola ti sve zavrsavaju sa spedicijom bez da se ista cimas, auto stize tvom tastu na kucnu adresu sa svim papirima, oni ti takodje rese i CoC i eur1 i sta god treba, svakako to je povoljnija varijanta zbog papirologije i cimanja ako nista drugo a nije sigurno neka bitna razlika u ceni.
Novi propisi o uvozu polovnjaka
-
AchtungDichtung
- Postovi: 147
- Pridružio se: 02 Jun 2020, 13:11
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Hvala na odgovorima.
Ne znam samo kako bih izveo da odjavim saobraćajnu a da zadržim tablice?
A što se tiče prikolice, od Berlina do BG je 800-1000 eur, pa na gore, što mi se prosto ne isplati, bolje da onda tastu dam na ruke pa nek kupi šta hoće
Ne znam samo kako bih izveo da odjavim saobraćajnu a da zadržim tablice?
A što se tiče prikolice, od Berlina do BG je 800-1000 eur, pa na gore, što mi se prosto ne isplati, bolje da onda tastu dam na ruke pa nek kupi šta hoće
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
ne znam detalje oko odjava tamo a za prikolicu jeste skupo nisam znao odakle ides znam da je Minhen i taj kraj bio 500-600e malo jeftinije nego iz CH
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Bez problema mozes tablice da zadrzis, odjavi se auto, skinuo se ona dva pecata tako da kazem i to je to, jer se svakako tablice krive i bacaju.AchtungDichtung je napisao:Hvala na odgovorima.
Ne znam samo kako bih izveo da odjavim saobraćajnu a da zadržim tablice?
A što se tiče prikolice, od Berlina do BG je 800-1000 eur, pa na gore, što mi se prosto ne isplati, bolje da onda tastu dam na ruke pa nek kupi šta hoće
Moj treci auto i iste table, jer sam ih uvek zadrzao a uz to sam i izabrao slova i brojeve po zelji.
Ford S-Max 2,5t
-
AchtungDichtung
- Postovi: 147
- Pridružio se: 02 Jun 2020, 13:11
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Mozda nisam lepo objasnio, nije stvar samo u tablicama.
Ako odjavim auto sa svojg imena, kako cu preci granicu i uci u Srbiju?
Ako odjavim auto sa svojg imena, kako cu preci granicu i uci u Srbiju?
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
U NL npr uzmes privremene tablice koje traju 15 dana koje dobijes sa privremenim osiguranjem i sve ukupno je nekada kostalo oko 150 eur. A ja sam jedan moj auto uvezao sa mojim normalnim tablicama i sl, tek kada sam ga uvezao vratio sam tablice i odjavio auto... To je (bar za NL) legalna opcija ....
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Udjes regularno sa svojim tablicama i onda ih kasnije vratis u D ili odjavis ako ti ne trebaju vise, tako svi rade koji imaju svoje tablice a nece da uzimaju colke
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Uvoz polovnog automobila: Korak po korak
https://www.b92.net/automobili/polovnja ... id=2283022
Za početak, preporučujemo da pre odlaska u inostranstvo ili poručivanja automobila kontaktirate nekog špeditera, koji će vam pomoći da stavite na papir sve prateće troškove. U suprotnom, automobil vas na kraju može koštati znatno više zbog neke sitnice koju niste znali.
Špediter će vam dati procenu carine, poreza i ostalih troškova na osnovu podataka o vozilu ili će vas bar uputiti na okvirne troškove ukoliko krenete u inostranstvo „na slepo”, a objasniće vam i detalje vezane za razna prateća dokumenta specifična za pojedine zemlje. Dobar špediter može da napravi veliku razliku.
Da odmah razjasnimo - špediter se bavi “papirologijom”. On ne dovozi kola na kamionu, mada mnoge špedicije imaju u ponudi i uslugu dovoza vozila iz inostranstva u saradnji sa prevozničkim kućama.
Pritom, postoje dve vrste špeditera. Carinjenje vozila se vrši u nekoj od unutrašnjih carinarnica, i za taj postupak vam treba špediter koji to radi, ali kod samog ulaska u zemlju graničnu prijavu vam pravi neka od graničnih špedicija, i tek sa graničnom prijavom se javljate vašem špediteru u unutrašnjoj špediciji.
Dokumenta neophodna za uvoz razlikuju se od zemlje do zemlje. Generalno, obavezno je da imate:
1) kupoprodajni ugovor - overen kod notara, ukoliko ste kupili vozilo od fizičkog lica.
2) račun - ukoliko ste ga kupili od pravnog lica (autoplac, lizing kuća, itd.). Račun dobijen od pravnog lica ne mora da se overava kod notara.
3) izvoznu deklaraciju - kupovinom od pravnog lica možete da dobijete povraćaj poreza, a tada je neophodno da vam na stranoj carini izdaju izvoznu deklaraciju, odnosno EX-papir (njega takođe morate da overite kod stranih carinika prilikom napuštanja EU).
Pojedini auto placevi mogu da vam izađu u susret i pomognu u proceduri, ali ex-papir može da izda isključivo carina. Kada prodavcu dostavite dokaz da je automobil izvezen iz EU, novac od poreza vam se vraća, na način dogovoren sa prodavcem.
Pojedini prodavci zahtevaju i potvrdu istupa. Ona se vadi na istoj carinarnici gde je izdat i EX papir. Može da se zatraži i dobije e-mailom. Ukoliko je EX papir napravljen u mestu prodavca, onda on sam izvadi potvrdu istupa.
4) EUR1 obrazac – ovaj dokument je praktično dokaz da je automobil proizveden u Evropskoj uniji, a na osnovu kojeg se koristi SSP koji je Srbija sklopila sa EU (SSP je međunarodni ugovor, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji), da se ne bi plaćala carina prilikom uvoza u Srbiju.
Od pre par godina sve evropske carine, da bi izdale, odnosno overile EU preferencijalno poreklo vozila, zahtevaju da im se dostavi potvrda proizvođača o preferencijalnom poreklu, tzv. ”liferant”.
Problem je u tome što su proizvođači i njihovi ovlašćeni predstavnici zbog velikog broja zahteva za izdavanjem liferanata prestali u potpunosti da ih izdaju, osim za nova vozila.
Pojedine carine prihvataju i druge dokaze o poreklu. U tome vam opet mogu pomoći špediteri, koji su informisani na kojim EU carinama i sa kojom dokumentacijom je moguće dobiti EUR1. Zbog toga se većina uvoznika radije opredeljuje da uvoz rade preko posredničkih firmi u zemljama EU koje im obezbeđuju potrebnu dokumentaciju. Opet su špediteri ti koji su veza između uvoznika i posredničke firme.
Za vozila kupljena od pravnog lica, a kojima je vrednost na fakturi izražena ispod 6.000 €, prodavac može izdati izjavu na fakturi koja zamenjuje EUR1 obrazac. Da bi izjava bila prihvaćena od strane srpske carine, uslov je da bude sačinjena u tačno propisanoj formi, da cena na fakturi ne prelazi 6.000 €, kao i da procenjena vrednost vozila po katalogu AMSS ne prelazi 10.000 €.
Postoji i treći osnov oslobađanja od plaćanja carine, a to je tzv. “autorizacija”. Ona je praktično istovetna izjava na fakturi, sa tom razlikom što je izdaje ovlašćeni prodavac koji ima svoj broj autorizacije koji upisuje u fusnotu izjave, te se takva izjava prihvata i za vrednosti veće od 6.000 €.
VAŽNO!
Ne može svako vozilo proizvedeno u EU da dobije neki od gore navedenih dokaza o preferencijalnom poreklu i bude oslobođeno od plaćanja carine. Za vozila koja se uvoze (imaju saobraćajnu) iz zemalja koje nisu članice EU, bez obzira na zemlju proizvodnje, plaća se puna stopa carine i poreza.
U poslednje vreme zbog aktuelne situacije čest je slučaj da se carine vozila ruskih i ukrajinskih građana, i na sva ta vozila se plaća carina.
Međutim, od ovog pravila su izuzeta vozila koja dolaze iz zemalja koje imaju sklopljen ugovor o bescarinskoj trgovini sa EU, identičan onom koji ima Srbija kroz SSP. Tu spadaju sve balkanske zemlje koje nisu članice EU, zatim Švajcarska, Norveška i Island. Ta vrsta povlastice na posredan način se naziva kumulativnim preferencijalnim poreklom.
Napominjemo da pravilo kumulacije ne važi za vozila iz Velike Britanije. Od dana istupanja iz EU Velika Britanija gubi pravo na preferencijalne povlastice u Srbiji. Iako Britanija ima sklopljen ugovor sa EU o bescarinskoj trgovini, on je isključivo bilateralan, i ne odnosi se ni na jednu drugu zemlju, te se ne može primeniti pravilo kumulacije.
5) COC dokument – (engleski COC - Certificate of Conformity, nemački - Ubereinstimmungsbescheinigung) - u ovom dokumentu su navedene sve bitne tehničke karakteristike automobila, na osnovu kojih može da se potvrdi da ispunjava određeni standard.
Ukoliko ga prodavac nema, što je najčešće slučaj (mada sve zavisi od starosti vozila i zemlje), možete ga uzeti od predstavnika proizvođača, dilera ili agencija specijalizovanih za izdavanje ovog dokumenta.
Nije neophodan za sam uvoz, ali može da pomogne kada budete vozili automobil na ispitivanje (o tome više u narednim tekstovima). Takođe, pojedine EU carine ga prihvataju umesto liferanta kao dokaz EU preferencijalnog porekla vozila kod izdavanja EU1 obrasca.
Kalkulator troškova carinjenja vozila
https://don-sped.rs/kalkulator-troskova ... ja-vozila/
https://www.b92.net/automobili/polovnja ... id=2283022
Za početak, preporučujemo da pre odlaska u inostranstvo ili poručivanja automobila kontaktirate nekog špeditera, koji će vam pomoći da stavite na papir sve prateće troškove. U suprotnom, automobil vas na kraju može koštati znatno više zbog neke sitnice koju niste znali.
Špediter će vam dati procenu carine, poreza i ostalih troškova na osnovu podataka o vozilu ili će vas bar uputiti na okvirne troškove ukoliko krenete u inostranstvo „na slepo”, a objasniće vam i detalje vezane za razna prateća dokumenta specifična za pojedine zemlje. Dobar špediter može da napravi veliku razliku.
Da odmah razjasnimo - špediter se bavi “papirologijom”. On ne dovozi kola na kamionu, mada mnoge špedicije imaju u ponudi i uslugu dovoza vozila iz inostranstva u saradnji sa prevozničkim kućama.
Pritom, postoje dve vrste špeditera. Carinjenje vozila se vrši u nekoj od unutrašnjih carinarnica, i za taj postupak vam treba špediter koji to radi, ali kod samog ulaska u zemlju graničnu prijavu vam pravi neka od graničnih špedicija, i tek sa graničnom prijavom se javljate vašem špediteru u unutrašnjoj špediciji.
Dokumenta neophodna za uvoz razlikuju se od zemlje do zemlje. Generalno, obavezno je da imate:
1) kupoprodajni ugovor - overen kod notara, ukoliko ste kupili vozilo od fizičkog lica.
2) račun - ukoliko ste ga kupili od pravnog lica (autoplac, lizing kuća, itd.). Račun dobijen od pravnog lica ne mora da se overava kod notara.
3) izvoznu deklaraciju - kupovinom od pravnog lica možete da dobijete povraćaj poreza, a tada je neophodno da vam na stranoj carini izdaju izvoznu deklaraciju, odnosno EX-papir (njega takođe morate da overite kod stranih carinika prilikom napuštanja EU).
Pojedini auto placevi mogu da vam izađu u susret i pomognu u proceduri, ali ex-papir može da izda isključivo carina. Kada prodavcu dostavite dokaz da je automobil izvezen iz EU, novac od poreza vam se vraća, na način dogovoren sa prodavcem.
Pojedini prodavci zahtevaju i potvrdu istupa. Ona se vadi na istoj carinarnici gde je izdat i EX papir. Može da se zatraži i dobije e-mailom. Ukoliko je EX papir napravljen u mestu prodavca, onda on sam izvadi potvrdu istupa.
4) EUR1 obrazac – ovaj dokument je praktično dokaz da je automobil proizveden u Evropskoj uniji, a na osnovu kojeg se koristi SSP koji je Srbija sklopila sa EU (SSP je međunarodni ugovor, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji), da se ne bi plaćala carina prilikom uvoza u Srbiju.
Od pre par godina sve evropske carine, da bi izdale, odnosno overile EU preferencijalno poreklo vozila, zahtevaju da im se dostavi potvrda proizvođača o preferencijalnom poreklu, tzv. ”liferant”.
Problem je u tome što su proizvođači i njihovi ovlašćeni predstavnici zbog velikog broja zahteva za izdavanjem liferanata prestali u potpunosti da ih izdaju, osim za nova vozila.
Pojedine carine prihvataju i druge dokaze o poreklu. U tome vam opet mogu pomoći špediteri, koji su informisani na kojim EU carinama i sa kojom dokumentacijom je moguće dobiti EUR1. Zbog toga se većina uvoznika radije opredeljuje da uvoz rade preko posredničkih firmi u zemljama EU koje im obezbeđuju potrebnu dokumentaciju. Opet su špediteri ti koji su veza između uvoznika i posredničke firme.
Za vozila kupljena od pravnog lica, a kojima je vrednost na fakturi izražena ispod 6.000 €, prodavac može izdati izjavu na fakturi koja zamenjuje EUR1 obrazac. Da bi izjava bila prihvaćena od strane srpske carine, uslov je da bude sačinjena u tačno propisanoj formi, da cena na fakturi ne prelazi 6.000 €, kao i da procenjena vrednost vozila po katalogu AMSS ne prelazi 10.000 €.
Postoji i treći osnov oslobađanja od plaćanja carine, a to je tzv. “autorizacija”. Ona je praktično istovetna izjava na fakturi, sa tom razlikom što je izdaje ovlašćeni prodavac koji ima svoj broj autorizacije koji upisuje u fusnotu izjave, te se takva izjava prihvata i za vrednosti veće od 6.000 €.
VAŽNO!
Ne može svako vozilo proizvedeno u EU da dobije neki od gore navedenih dokaza o preferencijalnom poreklu i bude oslobođeno od plaćanja carine. Za vozila koja se uvoze (imaju saobraćajnu) iz zemalja koje nisu članice EU, bez obzira na zemlju proizvodnje, plaća se puna stopa carine i poreza.
U poslednje vreme zbog aktuelne situacije čest je slučaj da se carine vozila ruskih i ukrajinskih građana, i na sva ta vozila se plaća carina.
Međutim, od ovog pravila su izuzeta vozila koja dolaze iz zemalja koje imaju sklopljen ugovor o bescarinskoj trgovini sa EU, identičan onom koji ima Srbija kroz SSP. Tu spadaju sve balkanske zemlje koje nisu članice EU, zatim Švajcarska, Norveška i Island. Ta vrsta povlastice na posredan način se naziva kumulativnim preferencijalnim poreklom.
Napominjemo da pravilo kumulacije ne važi za vozila iz Velike Britanije. Od dana istupanja iz EU Velika Britanija gubi pravo na preferencijalne povlastice u Srbiji. Iako Britanija ima sklopljen ugovor sa EU o bescarinskoj trgovini, on je isključivo bilateralan, i ne odnosi se ni na jednu drugu zemlju, te se ne može primeniti pravilo kumulacije.
5) COC dokument – (engleski COC - Certificate of Conformity, nemački - Ubereinstimmungsbescheinigung) - u ovom dokumentu su navedene sve bitne tehničke karakteristike automobila, na osnovu kojih može da se potvrdi da ispunjava određeni standard.
Ukoliko ga prodavac nema, što je najčešće slučaj (mada sve zavisi od starosti vozila i zemlje), možete ga uzeti od predstavnika proizvođača, dilera ili agencija specijalizovanih za izdavanje ovog dokumenta.
Nije neophodan za sam uvoz, ali može da pomogne kada budete vozili automobil na ispitivanje (o tome više u narednim tekstovima). Takođe, pojedine EU carine ga prihvataju umesto liferanta kao dokaz EU preferencijalnog porekla vozila kod izdavanja EU1 obrasca.
Kalkulator troškova carinjenja vozila
https://don-sped.rs/kalkulator-troskova ... ja-vozila/
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Uvoz polovnog automobila: Korak po korak (2. deo)
S obzirom na to da se uvozom i prodajom mahom bave pravna lica, odnosno privatne firme, "običnom čoveku" je potpuno nepoznato kako zapravo izgleda procedura uvoza polovnjaka, pišu Polovni automobili.
U prvom tekstu u okviru specijala "kako da sami uvezete polovni automobil iz inostranstva" bavili smo se neophodnom papirologijom.
Podsećamo vas da vam angažovanje nekog špeditera može uštedeti dosta muka, ali i novca naročito kad je u pitanju prikupljanje neophodne dokumentacije.
U ovom delu detaljno ćemo se baviti porezima i carinom.
Osnovni uslov da bi auto mogao da se uveze u Srbiju jeste da ispunjava Euro 3 standard ili viši, pri čemu mora da bude proizveden u skladu sa tim standardom – nikakve prepravke ne dolaze u obzir.
Ovde moramo da napomenemo da kako sada stvari stoje ovo pravilo će važiti do kraja ove godine, jer će prema najavama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 1. junara 2024. godine biće dozvoljen uvoz polovnih vozila koja ispunjavaju najmanje normu Euro 5.
Postoje vozila koja su se istovremeno prodavala sa dva standarda (Euro 2 i Euro 3) u zavisnosti od tržišta kojem su namenjena. Na internetu se može naći obilje informacija o tome kako prepoznati Euro 3 standard, ali ih uzimajte sa velikom dozom rezerve pošto često nisu tačne.
Sva vozila prvi put registrovana u zemljama osnivačima EU od 01.01. 2002. ispunjavaju Euro 3 ili viši standard. Naglašavamo, ovo pravilo važi isključivo za zemlje osnivače Evropske unije, odnosno one zemlje koje su bile članice od samog osnivanja, dok za sve druge zemlje koje su se naknadno priključile EU važi datum priključenja.
Na primer, za Sloveniju, Mađarsku, Češku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i Letoniju to je 01.05. 2004; za Bugarsku i Rumuniju 01.01. 2007, a za Hrvatsku 01.06. 2013. godine, te se za vozila koja su prvi put u tim zemljama registrovana pre navedenih datuma treba prvo obezbediti Uverenje iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u kome se vidi koju Euro normu vozilo ispunjava, a kao uslov za carinjenje.
Granica od 01.01. 2002. godine važi i za zemlje osnivače Šengen zone, a koje nisu u EU, kao što su Švajcarska, Norveška, Island…
Važno je napomenuti da vozila EU proizvodnje novijih godišta, a rađena namenski za neevropska tržišta, uglavnom ne ispunjavaju potrebne EU norme za uvoz u Srbiju.
Često se naši građani koji rade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i dr. arapskim zemljama, i koji su tamo povoljno kupili par godina stara atraktivna vozila (Porsche, Ferrari, Maserati i sl.) budu neprijatno iznenađeni kada saznaju da ih ne mogu uvesti u Srbiju.
Razlog tome je što arapsko tržište nema određene nikakve ekološke norme, i EU proizvođači uopšte u njih ne ugrađuju delove koji smanjuju emisiju gasova.
Sličan problem je sa vozilima rađenim za američko tržište, a zbog svetlosne grupe koja je različita od evropske. Dalje, ne prolaze ni neevropske marke vozila rađene za rusko tržište, dok u većini slučajeva evropske marke rađene za rusko tržište ispunjavaju euro norme.
Da biste bili sigurni da vozilo sa neevropskog tržišta može da se uveze, osnovna vodilja treba da vam bude proizvođačka pločica sa vozila. Ona pored broja šasije i masenih podataka mora i da sadrži evropsku homologacionu oznaku (€c).
Carina na polovna vozila iz Evropske unije se ne plaća, ali uslov je da je auto proizveden u EU i da se uvozi iz EU. Izuzetak su zemlje navedene u pasošu o EUR.
Morate da imate dokaz da je auto proizveden u EU, tj. EUR1 obrazac ili izjavu na fakturi prodavca – o tome smo govorili u prethodnom tekstu. U suprotnom, plaća se puna stopa carine od 12,5%.
Za ostala vozila je 12,5% (npr. vozila proizvedena u Japanu, Turskoj, Južnoj Koreji, Meksiku...). Ovde je važno napomenuti da se za evropske marke vozila proizvedene izvan EU primenjuje plaćanje pune stope carine i poreza.
Npr. iz VW programa meksička proizvodnja kao što su Golf karavan, Jetta, Beetle, Polo sedan; BMW sve X serije osim X1, kao i X2 i X3 do 2010. su SAD, Audi Q5 od 2017. Meksiko, Turska, Kina; Volvo S90 Kina; Mercedes C klasa Južnoafrička Republika; Peugeot 4008 Japan, itd. .
Zato, kako ne biste prošli skuplje nego što ste planirali, uvereni da kupujete vozilo EU preferencijalnog porekla, nije na odmet da se posavetujete sa špediterom pre kupovine.
Sa druge strane, postoje i drugačiji primeri, vozila vanevropskih marki proizvedena u EU, i ta vozila se tretiraju kao evropska, odnosno na njih se ne plaća carina. Tu spadaju npr. Toyota vozila napravljena u Belgiji, Hyundai u Slovačkoj, Suzuki u Mađarskoj, Nissan u Španiji.
Opet, nije loše posavetovati se sa špediterom, da se ne bi upalo u zamku, naročito kod Toyota vozila. Naime, neretko se u inostranim saobraćajnim dozvolama i u CoC dokumentima može pročitati da je određeni Toyota automobil proizveden u "Toyota Europe" kompaniji, što i nije neistina, jer je on iz njihovog pogona u Briselu u Belgiji izašao kao gotov proizvod, ali ipak ne ispunjava uslov za neplaćanje carine na osnovu porekla.
Zato i insistiramo u ovom tekstu na izrazu "preferencijalno EU poreklo", što znači pretežno sklopljeno od delova proizvedenih u EU i pretežno uložena EU radna snaga.
Ako su karoserija i motor proizvedeni u Japanu, i tako transportovani u Belgiju, gde je dovršeno sklapanje, tretira se kao belgijski proizvod, ali nema preferencijalno poreklo, i mora se platiti carina.
Kod "japanaca" nije teško prepoznati razliku, jer sva vozila koja se tretiraju kao vozila japanskog porekla imaju slovo J kao početno slovo u broju šasije. Za ostala vozila konsultujte špeditere!
Porez, tj. PDV iznosi 20%. Vrednost automobila se određuje na osnovu AMSS kataloga. Teoretski, trebalo bi da se prizna iznos sa računa/fakture, ali se to u praksi retko dešava.
Najbolje je u čitavu proceduru ući preko špedicije koja ima saradnju sa posredničkim i uvozničkim firmama registrovanim za promet vozila, a kojima srpska carina odobrava izvesnu toleranciju, tj. manju cenu u odnosu na katalošku vrednost.
S obzirom na to da se uvozom i prodajom mahom bave pravna lica, odnosno privatne firme, "običnom čoveku" je potpuno nepoznato kako zapravo izgleda procedura uvoza polovnjaka, pišu Polovni automobili.
U prvom tekstu u okviru specijala "kako da sami uvezete polovni automobil iz inostranstva" bavili smo se neophodnom papirologijom.
Podsećamo vas da vam angažovanje nekog špeditera može uštedeti dosta muka, ali i novca naročito kad je u pitanju prikupljanje neophodne dokumentacije.
U ovom delu detaljno ćemo se baviti porezima i carinom.
Osnovni uslov da bi auto mogao da se uveze u Srbiju jeste da ispunjava Euro 3 standard ili viši, pri čemu mora da bude proizveden u skladu sa tim standardom – nikakve prepravke ne dolaze u obzir.
Ovde moramo da napomenemo da kako sada stvari stoje ovo pravilo će važiti do kraja ove godine, jer će prema najavama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 1. junara 2024. godine biće dozvoljen uvoz polovnih vozila koja ispunjavaju najmanje normu Euro 5.
Postoje vozila koja su se istovremeno prodavala sa dva standarda (Euro 2 i Euro 3) u zavisnosti od tržišta kojem su namenjena. Na internetu se može naći obilje informacija o tome kako prepoznati Euro 3 standard, ali ih uzimajte sa velikom dozom rezerve pošto često nisu tačne.
Sva vozila prvi put registrovana u zemljama osnivačima EU od 01.01. 2002. ispunjavaju Euro 3 ili viši standard. Naglašavamo, ovo pravilo važi isključivo za zemlje osnivače Evropske unije, odnosno one zemlje koje su bile članice od samog osnivanja, dok za sve druge zemlje koje su se naknadno priključile EU važi datum priključenja.
Na primer, za Sloveniju, Mađarsku, Češku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i Letoniju to je 01.05. 2004; za Bugarsku i Rumuniju 01.01. 2007, a za Hrvatsku 01.06. 2013. godine, te se za vozila koja su prvi put u tim zemljama registrovana pre navedenih datuma treba prvo obezbediti Uverenje iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u kome se vidi koju Euro normu vozilo ispunjava, a kao uslov za carinjenje.
Granica od 01.01. 2002. godine važi i za zemlje osnivače Šengen zone, a koje nisu u EU, kao što su Švajcarska, Norveška, Island…
Važno je napomenuti da vozila EU proizvodnje novijih godišta, a rađena namenski za neevropska tržišta, uglavnom ne ispunjavaju potrebne EU norme za uvoz u Srbiju.
Često se naši građani koji rade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i dr. arapskim zemljama, i koji su tamo povoljno kupili par godina stara atraktivna vozila (Porsche, Ferrari, Maserati i sl.) budu neprijatno iznenađeni kada saznaju da ih ne mogu uvesti u Srbiju.
Razlog tome je što arapsko tržište nema određene nikakve ekološke norme, i EU proizvođači uopšte u njih ne ugrađuju delove koji smanjuju emisiju gasova.
Sličan problem je sa vozilima rađenim za američko tržište, a zbog svetlosne grupe koja je različita od evropske. Dalje, ne prolaze ni neevropske marke vozila rađene za rusko tržište, dok u većini slučajeva evropske marke rađene za rusko tržište ispunjavaju euro norme.
Da biste bili sigurni da vozilo sa neevropskog tržišta može da se uveze, osnovna vodilja treba da vam bude proizvođačka pločica sa vozila. Ona pored broja šasije i masenih podataka mora i da sadrži evropsku homologacionu oznaku (€c).
Carina na polovna vozila iz Evropske unije se ne plaća, ali uslov je da je auto proizveden u EU i da se uvozi iz EU. Izuzetak su zemlje navedene u pasošu o EUR.
Morate da imate dokaz da je auto proizveden u EU, tj. EUR1 obrazac ili izjavu na fakturi prodavca – o tome smo govorili u prethodnom tekstu. U suprotnom, plaća se puna stopa carine od 12,5%.
Za ostala vozila je 12,5% (npr. vozila proizvedena u Japanu, Turskoj, Južnoj Koreji, Meksiku...). Ovde je važno napomenuti da se za evropske marke vozila proizvedene izvan EU primenjuje plaćanje pune stope carine i poreza.
Npr. iz VW programa meksička proizvodnja kao što su Golf karavan, Jetta, Beetle, Polo sedan; BMW sve X serije osim X1, kao i X2 i X3 do 2010. su SAD, Audi Q5 od 2017. Meksiko, Turska, Kina; Volvo S90 Kina; Mercedes C klasa Južnoafrička Republika; Peugeot 4008 Japan, itd. .
Zato, kako ne biste prošli skuplje nego što ste planirali, uvereni da kupujete vozilo EU preferencijalnog porekla, nije na odmet da se posavetujete sa špediterom pre kupovine.
Sa druge strane, postoje i drugačiji primeri, vozila vanevropskih marki proizvedena u EU, i ta vozila se tretiraju kao evropska, odnosno na njih se ne plaća carina. Tu spadaju npr. Toyota vozila napravljena u Belgiji, Hyundai u Slovačkoj, Suzuki u Mađarskoj, Nissan u Španiji.
Opet, nije loše posavetovati se sa špediterom, da se ne bi upalo u zamku, naročito kod Toyota vozila. Naime, neretko se u inostranim saobraćajnim dozvolama i u CoC dokumentima može pročitati da je određeni Toyota automobil proizveden u "Toyota Europe" kompaniji, što i nije neistina, jer je on iz njihovog pogona u Briselu u Belgiji izašao kao gotov proizvod, ali ipak ne ispunjava uslov za neplaćanje carine na osnovu porekla.
Zato i insistiramo u ovom tekstu na izrazu "preferencijalno EU poreklo", što znači pretežno sklopljeno od delova proizvedenih u EU i pretežno uložena EU radna snaga.
Ako su karoserija i motor proizvedeni u Japanu, i tako transportovani u Belgiju, gde je dovršeno sklapanje, tretira se kao belgijski proizvod, ali nema preferencijalno poreklo, i mora se platiti carina.
Kod "japanaca" nije teško prepoznati razliku, jer sva vozila koja se tretiraju kao vozila japanskog porekla imaju slovo J kao početno slovo u broju šasije. Za ostala vozila konsultujte špeditere!
Porez, tj. PDV iznosi 20%. Vrednost automobila se određuje na osnovu AMSS kataloga. Teoretski, trebalo bi da se prizna iznos sa računa/fakture, ali se to u praksi retko dešava.
Najbolje je u čitavu proceduru ući preko špedicije koja ima saradnju sa posredničkim i uvozničkim firmama registrovanim za promet vozila, a kojima srpska carina odobrava izvesnu toleranciju, tj. manju cenu u odnosu na katalošku vrednost.
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Uvoz polovnog automobila: Korak po korak (3. deo)
https://www.b92.net/automobili/polovnja ... id=2294472
Nemačka
Neophodno je da uzmete takozvane brifove, odnosno saobraćajnu dozvolu i vlasnički list koji se popularno nazivaju mali i veliki brif. Ukoliko auto dovozite "na točkovima", tada je potrebno da uzmete zoll (col) tablice; prethodni vlasnik odjavljuje vlasnički list, ali vam ga daje.
U njemu ima mesta za upis dva vlasnika – ukoliko je upisan samo postojeći vlasnik (sa leve strane) vaše ime će biti upisano sa desne strane, a ako su popunjene obe strane biće vam izdat novi vlasnički list u koji ćete vi biti upisani kao novi vlasnik (na levoj strani).
U oba brifa biće upisan i registarski broj zoll tablica koje ćete koristiti dok ne dođete do Srbije. Bukvalno prevedeno, zoll tablice su carinske tablice (zoll na nemačkom znači carina).
Možete izvaditi crvene zoll tablice (15 do mesec dana) ili žute na pet dana. Žute vadite u slučaju da vozilo nema u Nemačkoj važeći TUV (tehnički pregled).
Ranije je bilo problema sa žutim tablicama, jer se na njih nije izdavalo međunarodno osiguranje, ali je taj problem rešen, i sada slobodno možete da dovezete automobil i na te žute colke.
Cene zoll tablica razlikuju se od grada do grada, a kreću se do 250 €. Dovoženje na prikolici – ne trebaju vam zoll tablice; dobijate stari i novi brif bez upisivanja vaših podataka.
Italija
U Italiji se ne izdaju izvozne tablice kao u Nemačkoj i drugim zemljama, pa imate dve opcije:
a) da transportujete auto prikolicom. Tada uzimate i odjavu koja se u Italiji izdaje kao poseban dokument (vozila su često već odjavljena)
b) da vozite auto "na točkovima" (ukoliko već nije odjavljen), ali se prvo dogovorite sa prodavcem da vam dozvoli da koristite njegove tablice, pa da mu ih kasnije vratite zajedno sa saobraćajnom dozvolom (libreto).
Međutim, obavezno napravite kopiju dozvole i overite je kod notara, da ne biste morali da čekate da vam je Italijan pošalje nakon što odjavi automobil – bez dozvole ne možete da registrujete auto u Srbiji, a overena kopija važi jednako kao i original.
U Italiji je uveden zakon po kojem njihov građanin ili pravno lice ne može da odjavi, odnosno proda svoj automobil ukoliko nisu izmireni porez ili neka druga davanja prema državi.
Zato obavezno treba proveriti sa prodavcem da li ima takvih prepreka – u suprotnom, može biti problema prilikom pravljenja kupoprodajnog ugovora ili odjave.
Austrija
Neophodno je da od prodavca uzmete dve saobraćajne dozvole (dva žuta dugačka kartona koji se preklapaju) i tipenšajn koji istovremeno predstavlja tehnički i vlasnički list.
Tipenšajn može da bude knjižica A5 formata (stariji), veliki papir koji se razmotava (noviji), ili jedan list A4 formata (najnoviji).
Austrijske izvozne tablice koštaju oko 300 evra.
Slovenija
Slovenačke izvozne tablice koštaju oko 70 evra, a ukoliko auto nema važeći tehnički pregled moraćete da doplatite još oko 35 evra.
To što auto nije registrovan ne znači da nema važeći tehnički pregled, pošto on vremenski nije povezan sa istekom registracije.
Od prodavca uzimate saobraćajnu dozvolu.
Holandija
Umesto zoll saobraćajne dobijate odjavljenu saobraćajnu dozvolu i neku vrstu formulara/potvrde A4 formata, koja ide uz (bele) zoll tablice identične registarske oznake kakve su bile na tom vozilu redovne (žute) tablice.
Francuska
Dobijate saobraćajnu dozvolu koja je poništena, odnosno odjavljena, a automobil slobodno možete da vozite na točkovima bez izvoznih tablica pošto ste u francuskom elektronskom sistemu upisani kao novi vlasnik.
Švajcarska
Dobijate zoll tablice na svoje ime. Uvek važe do kraja meseca, bez obzira na datum kada ih vadite.
Puna cena se plaća do 15-og u mesecu, a pola cene ako ih vadite u drugoj polovini meseca. Cene su različite od kantona do kantona.
Procedura u Srbiji
1) Dolazite na granicu, na carinu gde izlazite iz EU. Ukoliko imate izvoznu deklaraciju (EX1 papir), posle pasoške kontrole obavezno se javite cariniku da vam overi izvoznu deklaraciju, čime se dokazuje istup automobila iz EU. To je važno zbog povraćaja poreza u zemlji prodavca (ukoliko imate pravo na povraćaj).
Savet: Ukoliko ste u mogućnosti, tamo gde ste izvadili izvoznu deklaraciju i EUR1, iskopirajte oba papira, kao i inofakturu, jer se te kopije traže na mestu istupa iz EU - carinici će vas poslati u tamošnje špediterske agencije koje često skupo naplaćuju fotokopiranje. Pritom, na nekim prelazima, kao što je slučaj sa Mađarskom carinici ne žele da prime evre, pa vas primoravaju da u menjačnici menjate evre u forinte po nepovoljnom kursu.
2) Dolazak do naših carinika: Prijavljujete cariniku na traci automobil za carinjenje. Cariniku tada ne pokazujete nikakve papire, niti će vam ih tražiti. Samo će vam uzeti pasoš koji vam se vraća po okončanju granične prijave.
3) Carinik vas upućuje da parkirate automobil i da idete u graničnu špediciju.
4) Zapišite ili zapamtite tačno stanje na km satu kada parkirate automobil, pošto ćete to stanje prijaviti špediteru.
5) Javite se u špediciju (špeditersku agenciju) da vam naprave graničnu prijavu. Ukoliko ima više špedicija na tom prelazu, slobodno se raspitajte kod više špeditera po kojoj ceni će vam napraviti graničnu prijavu, jer kod njih ne postoje jedinstvene cene.
Kreću se od prihvatljivih (1.500 - 2.500 RSD) do nerealno skupih (preko 5.000 RSD). Nemojte ni da se ustručavate od cenkanja.
Kada ste odabrali špeditera, dajte mu sve papire koje imate – saobraćajna dozvola, račun/ugovor, izvozna, EUR1, TUV ili servisna knjiga i stanje kilometar sata.
6) Kada vam špediter uruči gotov i overen set u graničnoj prijavi, javljate se cariniku za pregled automobila. Na pojedinim prelazima pregled odmah obavlja špediter sa carinikom, pa kada vam uruči papire možete istog trenutka nastaviti put.
7) U roku od 72 sata dužni ste da se javite špediteru u mestu carinjenja, kako bi se auto smestio i papirološki uskladištio, odnosno kako bi se razdužila granična prijava.
Napomena: Nemojte se oslanjati na to da imate zakonskih 72 sata, pošto se granična prijava ne može razdužiti van radnog vremena carinarnice, a svako prekoračenje roka se kažnjava. Zato se trudite da auto dovezete u skladište i papire dostavite svom špediteru bar jedan dan pre isteka roka.
8) Ispitivanje vozila: (više informacija o ovom na linku http://www.abs.gov.rs/kontrolisanje-voz ... rebljavana)
a) Ispitivanje vozila se u većini slučajeva vrši u carinskim skladištima, uporedo sa carinejnjem. O tome se staraju špediteri, predaju zahtev, plaćaju takse, itd.
b) možete da ga obavite i posle carinjenja, ali bez njega ne možete da registrujete automobil. Izuzetak su vozila za koja ne može sa sigurnošću da se utvrdi da ispunjavaju Euro 3 standard (npr. prvi put registrovana u zemljama Evropske unije pre 1. januara 2002. godine).
Osnovno ispitivanje košta 115 € ako ga radite sami ili nešto skuplje ako to za vas odrade špediteri. Pored osnovnog ispitivanja moguće je da je potrebno i dodatno, kao što su ispitivanja nadgradnji kod teretnih vozila ili ispitivanje gas uređaja, folija, itd.
Dodatna ispitivanja se plaćaju po cenovniku AMSS.
Troškovi puta
U inostranstvo možete da odete autobusom ili avionom i da se vratite kupljenim vozilom. Međutim, ne zaboravite troškove taksija ili drugog prevoza koji će vam biti neophodan za dolazak do prodavca i sređivanje dokumentacije.
Možda ćete morati i da prespavate negde.
Krenete li automobilom u inostranstvo, moraćete da uračunate troškove goriva, putarine/vinjeta i eventualnih drugih troškova.
Imajte u vidu i da kvar koji se u Srbiji sređuje za 50 evra, na autoputu u Nemačkoj može skupo da košta.
Transport vozila
Auto možete da dovezete "na točkovima" ili na kamionu. Troškovi se razlikuju od slučaja do slučaja.
Možete ga ubacite na neki kamion koji već prevozi veću količinu automobila. Cene su, na primer, 280-450 evra iz Italije, 550-750 iz Nemačke, oko 500 iz Holandije i Belgije, pa čak 1.000 iz Danske...
Imajte u vidu da cene mogu drastično da variraju, te ove primere ne uzimajte zdravo za gotovo. Nije isto ako su na prikolici tri ili deset automobila.
Takođe, ako kamion ide od grada do grada u npr. Nemačkoj i skuplja vozila različitih uvoznika, cena će biti veća. Stavite sve na papir i proverite koja opcija vam se više isplati.
Pitajte vašeg špeditera da li može da obezbedi prevoz iz zemlje iz koje kupujete vozilo.
Kalkulator troškova
Ukoliko želite bez telefonskog pozivanja, besplatno da saznate tačne troškove uvoza određenog automobila, možete da iskoristite ovaj kalkulator: www.don-sped.rs/kalkulator-troskova-carinjenja-vozila/
https://www.b92.net/automobili/polovnja ... id=2294472
Nemačka
Neophodno je da uzmete takozvane brifove, odnosno saobraćajnu dozvolu i vlasnički list koji se popularno nazivaju mali i veliki brif. Ukoliko auto dovozite "na točkovima", tada je potrebno da uzmete zoll (col) tablice; prethodni vlasnik odjavljuje vlasnički list, ali vam ga daje.
U njemu ima mesta za upis dva vlasnika – ukoliko je upisan samo postojeći vlasnik (sa leve strane) vaše ime će biti upisano sa desne strane, a ako su popunjene obe strane biće vam izdat novi vlasnički list u koji ćete vi biti upisani kao novi vlasnik (na levoj strani).
U oba brifa biće upisan i registarski broj zoll tablica koje ćete koristiti dok ne dođete do Srbije. Bukvalno prevedeno, zoll tablice su carinske tablice (zoll na nemačkom znači carina).
Možete izvaditi crvene zoll tablice (15 do mesec dana) ili žute na pet dana. Žute vadite u slučaju da vozilo nema u Nemačkoj važeći TUV (tehnički pregled).
Ranije je bilo problema sa žutim tablicama, jer se na njih nije izdavalo međunarodno osiguranje, ali je taj problem rešen, i sada slobodno možete da dovezete automobil i na te žute colke.
Cene zoll tablica razlikuju se od grada do grada, a kreću se do 250 €. Dovoženje na prikolici – ne trebaju vam zoll tablice; dobijate stari i novi brif bez upisivanja vaših podataka.
Italija
U Italiji se ne izdaju izvozne tablice kao u Nemačkoj i drugim zemljama, pa imate dve opcije:
a) da transportujete auto prikolicom. Tada uzimate i odjavu koja se u Italiji izdaje kao poseban dokument (vozila su često već odjavljena)
b) da vozite auto "na točkovima" (ukoliko već nije odjavljen), ali se prvo dogovorite sa prodavcem da vam dozvoli da koristite njegove tablice, pa da mu ih kasnije vratite zajedno sa saobraćajnom dozvolom (libreto).
Međutim, obavezno napravite kopiju dozvole i overite je kod notara, da ne biste morali da čekate da vam je Italijan pošalje nakon što odjavi automobil – bez dozvole ne možete da registrujete auto u Srbiji, a overena kopija važi jednako kao i original.
U Italiji je uveden zakon po kojem njihov građanin ili pravno lice ne može da odjavi, odnosno proda svoj automobil ukoliko nisu izmireni porez ili neka druga davanja prema državi.
Zato obavezno treba proveriti sa prodavcem da li ima takvih prepreka – u suprotnom, može biti problema prilikom pravljenja kupoprodajnog ugovora ili odjave.
Austrija
Neophodno je da od prodavca uzmete dve saobraćajne dozvole (dva žuta dugačka kartona koji se preklapaju) i tipenšajn koji istovremeno predstavlja tehnički i vlasnički list.
Tipenšajn može da bude knjižica A5 formata (stariji), veliki papir koji se razmotava (noviji), ili jedan list A4 formata (najnoviji).
Austrijske izvozne tablice koštaju oko 300 evra.
Slovenija
Slovenačke izvozne tablice koštaju oko 70 evra, a ukoliko auto nema važeći tehnički pregled moraćete da doplatite još oko 35 evra.
To što auto nije registrovan ne znači da nema važeći tehnički pregled, pošto on vremenski nije povezan sa istekom registracije.
Od prodavca uzimate saobraćajnu dozvolu.
Holandija
Umesto zoll saobraćajne dobijate odjavljenu saobraćajnu dozvolu i neku vrstu formulara/potvrde A4 formata, koja ide uz (bele) zoll tablice identične registarske oznake kakve su bile na tom vozilu redovne (žute) tablice.
Francuska
Dobijate saobraćajnu dozvolu koja je poništena, odnosno odjavljena, a automobil slobodno možete da vozite na točkovima bez izvoznih tablica pošto ste u francuskom elektronskom sistemu upisani kao novi vlasnik.
Švajcarska
Dobijate zoll tablice na svoje ime. Uvek važe do kraja meseca, bez obzira na datum kada ih vadite.
Puna cena se plaća do 15-og u mesecu, a pola cene ako ih vadite u drugoj polovini meseca. Cene su različite od kantona do kantona.
Procedura u Srbiji
1) Dolazite na granicu, na carinu gde izlazite iz EU. Ukoliko imate izvoznu deklaraciju (EX1 papir), posle pasoške kontrole obavezno se javite cariniku da vam overi izvoznu deklaraciju, čime se dokazuje istup automobila iz EU. To je važno zbog povraćaja poreza u zemlji prodavca (ukoliko imate pravo na povraćaj).
Savet: Ukoliko ste u mogućnosti, tamo gde ste izvadili izvoznu deklaraciju i EUR1, iskopirajte oba papira, kao i inofakturu, jer se te kopije traže na mestu istupa iz EU - carinici će vas poslati u tamošnje špediterske agencije koje često skupo naplaćuju fotokopiranje. Pritom, na nekim prelazima, kao što je slučaj sa Mađarskom carinici ne žele da prime evre, pa vas primoravaju da u menjačnici menjate evre u forinte po nepovoljnom kursu.
2) Dolazak do naših carinika: Prijavljujete cariniku na traci automobil za carinjenje. Cariniku tada ne pokazujete nikakve papire, niti će vam ih tražiti. Samo će vam uzeti pasoš koji vam se vraća po okončanju granične prijave.
3) Carinik vas upućuje da parkirate automobil i da idete u graničnu špediciju.
4) Zapišite ili zapamtite tačno stanje na km satu kada parkirate automobil, pošto ćete to stanje prijaviti špediteru.
5) Javite se u špediciju (špeditersku agenciju) da vam naprave graničnu prijavu. Ukoliko ima više špedicija na tom prelazu, slobodno se raspitajte kod više špeditera po kojoj ceni će vam napraviti graničnu prijavu, jer kod njih ne postoje jedinstvene cene.
Kreću se od prihvatljivih (1.500 - 2.500 RSD) do nerealno skupih (preko 5.000 RSD). Nemojte ni da se ustručavate od cenkanja.
Kada ste odabrali špeditera, dajte mu sve papire koje imate – saobraćajna dozvola, račun/ugovor, izvozna, EUR1, TUV ili servisna knjiga i stanje kilometar sata.
6) Kada vam špediter uruči gotov i overen set u graničnoj prijavi, javljate se cariniku za pregled automobila. Na pojedinim prelazima pregled odmah obavlja špediter sa carinikom, pa kada vam uruči papire možete istog trenutka nastaviti put.
7) U roku od 72 sata dužni ste da se javite špediteru u mestu carinjenja, kako bi se auto smestio i papirološki uskladištio, odnosno kako bi se razdužila granična prijava.
Napomena: Nemojte se oslanjati na to da imate zakonskih 72 sata, pošto se granična prijava ne može razdužiti van radnog vremena carinarnice, a svako prekoračenje roka se kažnjava. Zato se trudite da auto dovezete u skladište i papire dostavite svom špediteru bar jedan dan pre isteka roka.
8) Ispitivanje vozila: (više informacija o ovom na linku http://www.abs.gov.rs/kontrolisanje-voz ... rebljavana)
a) Ispitivanje vozila se u većini slučajeva vrši u carinskim skladištima, uporedo sa carinejnjem. O tome se staraju špediteri, predaju zahtev, plaćaju takse, itd.
b) možete da ga obavite i posle carinjenja, ali bez njega ne možete da registrujete automobil. Izuzetak su vozila za koja ne može sa sigurnošću da se utvrdi da ispunjavaju Euro 3 standard (npr. prvi put registrovana u zemljama Evropske unije pre 1. januara 2002. godine).
Osnovno ispitivanje košta 115 € ako ga radite sami ili nešto skuplje ako to za vas odrade špediteri. Pored osnovnog ispitivanja moguće je da je potrebno i dodatno, kao što su ispitivanja nadgradnji kod teretnih vozila ili ispitivanje gas uređaja, folija, itd.
Dodatna ispitivanja se plaćaju po cenovniku AMSS.
Troškovi puta
U inostranstvo možete da odete autobusom ili avionom i da se vratite kupljenim vozilom. Međutim, ne zaboravite troškove taksija ili drugog prevoza koji će vam biti neophodan za dolazak do prodavca i sređivanje dokumentacije.
Možda ćete morati i da prespavate negde.
Krenete li automobilom u inostranstvo, moraćete da uračunate troškove goriva, putarine/vinjeta i eventualnih drugih troškova.
Imajte u vidu i da kvar koji se u Srbiji sređuje za 50 evra, na autoputu u Nemačkoj može skupo da košta.
Transport vozila
Auto možete da dovezete "na točkovima" ili na kamionu. Troškovi se razlikuju od slučaja do slučaja.
Možete ga ubacite na neki kamion koji već prevozi veću količinu automobila. Cene su, na primer, 280-450 evra iz Italije, 550-750 iz Nemačke, oko 500 iz Holandije i Belgije, pa čak 1.000 iz Danske...
Imajte u vidu da cene mogu drastično da variraju, te ove primere ne uzimajte zdravo za gotovo. Nije isto ako su na prikolici tri ili deset automobila.
Takođe, ako kamion ide od grada do grada u npr. Nemačkoj i skuplja vozila različitih uvoznika, cena će biti veća. Stavite sve na papir i proverite koja opcija vam se više isplati.
Pitajte vašeg špeditera da li može da obezbedi prevoz iz zemlje iz koje kupujete vozilo.
Kalkulator troškova
Ukoliko želite bez telefonskog pozivanja, besplatno da saznate tačne troškove uvoza određenog automobila, možete da iskoristite ovaj kalkulator: www.don-sped.rs/kalkulator-troskova-carinjenja-vozila/
Najgore je svađati se sa budalom. Prvo te spusti na svoj nivo, a onda te dotuče iskustvom...
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Listam malo oglase i sve više viđam auta u top stanju, al kilometraža nije 184 000 km nego 290 000, 320 000, 350 000... na primer 2011,12,13... Dal
je moguće da je car vertical malo smirio švercere pa se sad koliko toliko manje vraća? Mislim jasno je svima da audi a6 2011. ne može ovde da se prodaje za 12000 evra, a da ima 180 000 km nego duplo...
je moguće da je car vertical malo smirio švercere pa se sad koliko toliko manje vraća? Mislim jasno je svima da audi a6 2011. ne može ovde da se prodaje za 12000 evra, a da ima 180 000 km nego duplo...
-
dag81
- Postovi: 7255
- Pridružio se: 13 Jan 2012, 09:09
- Garaža: BMW1 118d i Doblo JTD radna makina :)
- Lokacija: Novi Sad
- Kontakt:
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Ne kupuju ljudi sa 160k km zbog sebe, nego zbog komsije. I onda pricaju kako je prava km, da ubede i sebe.
Послато са SM-G991B помоћу Тапатока
Послато са SM-G991B помоћу Тапатока
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Ma retko ko kupuje te automobile sa preko 300k a nece sigurno car vertical da uplasi trgovce jer cv nije 100% sigurna provera km, ne mora da znaci ni da ce izbaciti neki podatak a mnogi ga i ne koriste. A sigurno su uvek vece sanse da prodas auto sa vracenom nego sa pravom km, npr. ima 350k km, vratis je na 200 recimo, od 10 kupaca mozda ce troje da provere km, okrenu se i odu, od onih sedmoro ce neko kupiti auto bez provere a mozda i sa proverom mu nece biti bitna km ako mu se svidi auto i cena. Generalno do 250k km se prodaju kola bez mnogo palamudjenja a preko toga jako tesko, to bas ako je dobar auto, redji model, oprema, sta god a cena povoljna ali opet jako tesko.
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
Ako švercer kupuje auto u nemačkoj i vidi da je na car verticalu upisano 330 000 km, pitanje je dal će da vrati. Jer taj zapis stoji pa ako kupac dođe i vidi da je vratio počeće da ga bije loš glas.
Ja bih pre kupio auto sa 300 000 al da znam kako je održavan i da je u dobrom stanju nego da kupim sa 180 000 i da nema pojma ništa o autu. Tih 180 000 je verovatno 380 000
Ja bih pre kupio auto sa 300 000 al da znam kako je održavan i da je u dobrom stanju nego da kupim sa 180 000 i da nema pojma ništa o autu. Tih 180 000 je verovatno 380 000
-
dragvorl
- Site Admin
- Postovi: 23795
- Pridružio se: 06 Jan 2012, 13:03
- Garaža: Fiat Stilo 1.9 MJ
- Lokacija: NS
- Kontakt:
Re: Novi propisi o uvozu polovnjaka
U da, plase se za los glas. Imamo temu o vracanju km, vecina, znaci 80% ljudi nece pogledati CV.
Mauro Forghieri:"Power comes from speed, torque without speed is nothing"
Life is funny, skies are sunny, Bees make honey, who needs money
