Vazduhoplovi

[Heineken]

Mrcina danas sletela na Batajnicu

[zuzazu]

@Heineken, to je @draganvec postovao, ali malo drugacije:

Sent from my Mi 9 Lite using Tapatalk

[H4wkeye]

Mrcina danas sletela na Batajnicu

Odlican snimak

[ljubitelj]

Hvala na podacima. Isprobaću.

[zuzazu]

Nekada su prijem i predaja mogli da se ostvare i ako je stanica imala frekvenciju na trecu decimalu a selektuju se dve, medjutim odavno, frekvencija treba da bude selektovana na trecu decimalu (ako je stanica ima). Barem kod avionske radio - stanice.

[snork]

Drugim rečima, selektivnost prijemnika se popravila - ne hvataju ništa van izabranog kanala.

Ali pošto je Ljubitelj kolekcionar radio/audio/video tehnike, velika je šansa da i ovaj uređaj koji će probati nije najnoviji, tako da verovatno neće biti toliko striktno.

Verovatno ima analogni ulazni deo (ili kako bi se danas reklo "front end"), a lokalni oscilator digitalno kontrolisan PLL-om (uz digitalni displej za frekvenciju). Mikser, pojačanje na međufrekvenciji naravno sve analogno. Eventualno za demodulaciju stavljen DAC i mikroprocesor, posebno ako je prijemnik namenjen za više modulacija (KAM, SBB, FM). Ako je samo "avionski", to je konvencionalna AM (KAM), demodulacija može i običnom diodom.

Ako je neki uređaj stariji od kraja 1970-ih / početka 1980-ih, onda je verovatno sa klasičnom skalom, tj. nema PLL.

Isti opseg i modulacija se koriste za komunikaciju avioni-kontrola letenja još od 1930-ih i namerno nisu menjani. Prvo da bi bili kompatibilni sa starijim avionima i njihovim radio stanicama, a drugo zato što je KAM baš dobra za ovu namenu. Kad se komunikacija gubi, to ide postepeno, uz pojačanje šuma. Kod FM npr. postoji "prag prijema". Sve se lepo čuje i onda u jednom trenutku samo nestane.

AM sa jednim bočnim opsegom (single-sideband, SSB) se koristila u žičanoj telefoniji za "trunk-ove" između centrala i gradova od 1920-ih do 1980-ih i koristi se i dalje za razne vrste radio komunikacija, od vojnih do amaterskih. Signal zauzima duplo manji opseg od KAM i nema nosioca (čistog sinusoidalnog signala - frekvencije koja se moduliše) koji ostaje u sredini, koji ne nosi nikakvu informaciju i na koji otpada veliki deo ukupne snage signala.

Ali modulisati i demodulisati SSB u analognoj tehnici nije trivijalna stvar (postoje dve klasične metode, da ne smaram sada). Na prijemniku je u sklopu demodulatora BFO (beat frequency oscillator), koji se se mora ručno podesiti tako da glas zvuči normalno (da nije suviše dubok ili visok). Suviše komplikovano za ovu svrhu, plus osetljivije na šum, plus zahteva mnogo kompeksniji demodulator - što je u početku značilo više el. cevi, a posle više tranzistora i automatski veću potrošnju i dimenzije i veću šansu za otkaz.

A onda je početkom 1990-ih počela cela međufrekvencija da ide na ADC, pa posle i signal odmah na ulazu prijemnika (ako je umerena frekvencija - a 120 MHz je danas sasvim ok) ceo da ide na ADC. A onda je sve samo niz brojeva koji ide u mikroprocesor (ili specijalizovani ASIC/FPGA). Pojačanje, filtri, demodulacija, sve je digitalno.

Što ne znači da inženjer može proći bez znanja klasičnih telekomunikacija, tj. mora znati sve isto što i ranije, plus digitalnu tehniku, plus programiranje. Isto važi i za neke još teže oblasti, kao što su recimo sistemi automatskog upravljanja. Onaj što programira je samo poslednji u lancu i neko pre toga mora da osmisli, projektuje i posle verifikuje ceo sistem. Kao da se danas zaboravlja da kompjuteri samo rade ono što im kažemo. Ako im damo loša uputstva, i rezultat bude loš.

Sorry za malo dužu poruku. Ovo poslednje je bilo na račun Boinga i stava "rešićemo u softveru". Ako ne znaš kako bi (bar teoretski) rešio bez softvera, nećeš ni sa njim.

[zuzazu]

Pocep’o si ga

Sa MAXom sam imao gremline u radio-vezi. Prica je malo duza, ali da probam da skratim koliko mogu.

Prilikom sletanja na jedan od aerodroma u DE, doslo je do gubitka veze u finalnom prilazu.
Kako nismo imali “clear to land”, uradili smo go-around, neuspeli prilaz, i celu proceduru za gubitak radio veze.
Kako smo sve vreme transmitting blind, negde smo uspeli da cujemo toranj koji nam je (pametno) dao klirens za sletanje jos u inicijalnom prilazu.
Kada smo sleteli, docekao nas je follow me i otpratio do parking pozicije.
Pre nego sto su usli putnici, uletese nemacki inspektori.
“Da li znate da ste blokirali pola Nemacke na frekvenciji Rhein Control?”
“Ne. Mi u opste nismo selektovali tu frekvenciju”
“Da li znate da na frekvenciji 121,5 (emergency) moje kolege sada slusaju sve sto pricamo?”
“Kako? 121,5 nije aktivna i nismo pritisli PTT (push to talk) prekidac?”

Dodjose žicari, resetovase ceo elektro-sistem i to kao sada radi...

Vratismo se u bazu.
Saceka nas Boingov covek (Amer) opisemo kvar, ovaj nista ne progovara.
Rekao bi covek - “nemoguca situacija”, ludi ljudi.

Kasnije, u nekoj prici u kokpitu, ovaj put u drugoj kompaniji sa MAXom cujem slicnu pricu. Dobro je, nismo blesavi

Inace, MAX je pun cudnovatih stvari, i nije MCAS jedini problematican sistem, ali je najvise eksponiran jer su zbog njega pala dva aviona

[ljubitelj]

Sony ICF2001 D,
imam 2 komada pa da nešto uporedim.
Da, ima PLL i synchro SSB, koji uzgred fenomenalno funkcioniše.

I da na 3 decimale se unosi frekvencija.

[snork]

Ja sam svojevremeno hteo da kupim Sony World Radio (ne ovaj konkretan, već 15-20 godina noviji model - ali u suštini isti) i nisam uspeo da ga nađem u Srbiji. Pisao sam Sony-ju sa pitanjem da li postoji mogućnost naručivanja sa preuzimanjem u Srbiji i odgovor je bio da ne postoji. Kad smo skinuti sa raznih crnih lista za on line naručivanje, a ja konačno imao kreditnu karticu, više ga nigde nije bilo na stanju. Mislim da se više i ne proizvodi. Valjda su se rukovodili time da danas, u eri interneta, retko ko sluša kratke talase na velike daljine, što mu je bila primarna namena.

Da, on ima BFO za sinhronu demodulaciju SSB-a. Isti oscilator se koristi i za prijem telegrafije. Najviše volim taj tip konstrukcije radio prijemnika - klasični VF pojačavač, LO + mikser i MF pojačavač sa velikom selektivnošću (onaj koji sam gledao, a pretpostavljam i ovaj stariji model ima MF filtar sa kvarcnim kristalima, koji se uključuje i isključuje po želji). Jedino što je digitalno je PLL, zahvaljujući kome se dobija veoma stabilna frekvencija lokalnog oscilatora i samim tim i precizno pokazivanje prijemne frekvencije. To omogućava i razne druge pogodnosti, npr. memorisanje stanica.

Stariji prijemnici sa skalom su ipak bili malo teži za korišćenje, pri čemu su kratki talasi obično bili podeljeni na više pod-opsega (više skala). Takođe, jedina garancija preciznosti je bilo povremeno kalibrisanje spoljnim (ili ugrađenim - kao što su imali komunikacioni prijemnici) kvarcnim oscilatorom.

Novije prijemnike, sa ADC-om, ne volim, jer je postalo veoma lako konstruisati loš prijemnik. Tržište je puno jeftinih "skenera" koji obuhvataju velike opsege frekvencija i razne modulacije, ali često im je slaba i osetljivost, a pogotovo selektivnost. Još ako je ADC na samom ulazu, vrlo lako se zaguše jakim signalom daleko od radne frekvencije, na koji uopšte ne bi smeli reagovati. Nema dobrog prijemnika bez dobrog filtra na ulazu.

[Geza]

[ljubitelj]

Ovo je kupljeno na daljinu, iz Danske, putem tzv. kataloške prodaje (Ostermann Petersen Bros), oba primerka u razmaku od godinu dana.
Konkretan model Sonija ima na ulazu FET RF pojačavač, a dodatno koristim i njegovu opcionu Sony AN-1 aktivnu antenu koja takodje ima svoj FET RF pojačavač.
Da, ima kristalni filter, i ima narrow/wide izbor MF krive pojačanja.

Nedavno sam napravio 455kHz generator potreban za štelovanje MF filtera Philco starog lampaša.

A uz pomoć ovog Sonyja je kalibrisan Philco Tropic 46-860, "malko" stariji baš kako si opisao analogni prijemnik.
8 lampi, RF pojačavač, mixer,2 MF pojačavača, puš pul izlaz, band spread KT opsega na više podopsega, drvena kutija, zvučnik bez magneta od 8 inča (još nisu bili izmišljeni današnji dinamički zvučnici)...velika skala, lako se koristi.
I ima filtere na antenskom ulazu sinhronizovan sa promenljivim kondenzatorom oscilatora, dobra selektivnost po svakom opsegu osigurana.
Zvuk odličan, lepo hvata stanice, ima trafo pa je bezbedan jer je šasija galvanski odvojena. Za ono vreme kada je konstruisan (WW II) avangardna rešenja.

I posle podešavanja hvataju skoro isto, poredio ih na istoj prijemnoj anteni.
A razlika u godinama sitnica, 40 godina napretka tehnologije.

I kao što staro pravilo kaže, najbolji RF pojačavač je...antena

Ovi novi SDR, software defined radio, nemam mnogo iskustava, samo jedan sam probao na Android tabletu- KT opseg od 80m.

Uglavnom, može da bude naširoka tema, naveo sam modele sa kojima sam se "igrao" proteklih par nedelja.

Imam jedan Yaesu 767 koji treba proveriti, tj kalibraciju proveriti jer VFO "šeta" povremeno. To kada pronadjem strpljenje, vreme i volju da istražim zašto Inače sjajan uredjaj, kao i Sony vrhunac japanske tehnike tog doba.

Ali, da ne kvarimo temu dalje ovde, možda otvorimo neku novu o ovim stvarčicama.

[zuzazu]

Evropski regulator bezbednosti sledeće nedelje odobriće povratak u upotrebu Boeinga 737 Max kada izda konačnu direktivu o plovidbenosti za problematični avion.

Govoreći tokom današnjeg okruglog stola za medije, Patrick Ki, izvršni direktor Agencije za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije (EASA), rekao je da će „MAXu biti omogućeno da ponovo leti iz našeg regiona“.

Međutim, operatori će morati da dokažu da su izvršene odgovarajuće promene na vazduhoplovu, posebno ažuriranja sistema za kontrolu leta i kontroverznog softvera za uvećanje karakteristika za manevrisanje karakteristika (MCAS), plus promene ožičenja.

Pored toga, piloti će morati da prođu obuku kako bi se upoznali sa MCAS-om i njegovim mogućim kvarovima, dodaje Ki.

MCAS je značajno doprineo za oba fatalna pada 737 MAX nakon što se pogrešno aktivirao - pokrenuli su ga neispravni senzori uglova napada (AoA) - i više puta je gurao nos letelice sve dok njihove posade nisu izgubile kontrolu. U padovima u oktobru 2018. i maju 2019. poginulo je 346 ljudi.

EASA je svoj nacrt AD objavila u novembru, a komentari su se zatvorili na kraju godine. Promene u toj verziji uglavnom su usredsređene na fraziranje, umesto na uvođenje novih zahteva, kaže Ki.

Naglašava da je agencija, kako bi ponovo sertifikovala MAX, morala biti sigurna da su ispunjena četiri uslova: da su uzroci dva sudara potpuno razumljivi; da su rešeni faktori koji su doprineli nesrećama; da je EASA odobrila određene ranije neprijavljene „bezbednosno važne komponente“; i da su piloti pravilno informisani i obučeni „o MAXu i svim promenama i modifikacijama koje su napravljene“.

„Uvereni smo da su ta četiri preduslova ispunjena“, kaže Ki. MAX je u Evropi od marta 2019. godine.

[HKS]

Murmansk, ispod -20, Tu22M

[zuzazu]

Kada @BAJKER to ukrasi, i ja kao da prvi put vidim avion

[BAJKER]

Nadam se da ce se i drugim forumasima dopasti i pribliziti ovaj interesantan posao nama obicnim smrtnicima
Cika Zu ima jos materijala kojeg treba da ponovo nadje na nekom mediju u el izdanju pa se nadam da ce mo i to prezentovati ovde.