GARAŽA forum

Ne bih se složio, mentalitet nije nešto što je trajno i opšte...ljudi su individue i svako drugačije vidi stvari.
Nisu ljudi kod nas ništa drugačiji od ljudi u drugim zemljama, to dokazuju primeri iz prakse gde naš čovek promeni državu/ sistem i bez problema promeni i pomenuti mentalitet tj usvoji nova pravila. A pogotovu kada se to još i vidi u novčaniku.

Sve uz državi kreće sa vrha, od vlasti koje usmeravaju tok dogadjaja. I naravno primenjuje dogovorena pravila /zakone/ uvek i bez izuzetka prema svakom subjektu društva.

Kako god, ostajem pri tome da mi imamo povelike viškove energije koju za sada bacamo Iz prakse u zadnjih 10tak dana 2 slučaja sa kućnim elektro kotlovima za centralno grejanje (privatne kuće)- 18kW i 12kW snage .
A moglo bi 6kW i 2kW snage da se koristi umesto toga uz drugačiju opremu.
Ove ljude konkretno interesuje stimulacija, koje nema, da predju na efikasnu upotrebu struje.

Pa puta "milion" sličnih situacija i potpuni drugačiji je bilans potrošnje u državi kao celini. I posledično pojava viškova proizvodnih kapaciteta koji se onda mogu pozatvarati (na ugalj) i posledično i manje zagadjenje od istih i posledično manji troškovi lečenja ljudi, manji troškovi asanacije terena, manji troškovi kopanja i prevoza uglja, i manji naplaćeni porez u celom lancu.

Svi imaju benefite od smanjenog razbacivanja struje (i uopšte energije) kao društvo u celini, jedino državni aparat ima manje prostora za manipulacije novcem od poreza i treba onda da taj novac efikasnije upotrebljava.

Ceo taj proces je već vidjen u drugim zemljama, označen kao tranzicija ka održivom energetskom ponašanju koje ekologiju i odnos prema prirodnim resursima stavlja u novu perspektivu.

https://nos.nl/artikel/2406776-advies-a ... e-zondagen

Савет уличним музичарима: свирајте класику хладним недељама

Улични музичар који свира за новац то најбоље може учинити са класичним репертоаром и по могућности хладним недељом. Ово произилази из студије Универзитета Тилбург .

Истраживачи Самуел Стаблер и Ким Миерисцх желели су да сазнају шта чини уличне музичаре успешним и шта у просеку зарађују. Отишли ​​су у Келн где су спровели тромесечно истраживање међу 72 музичара и више од 80.000 слушалаца.

„Резултати су заиста узбудљиви и изненађујући, јер су у супротности са оним што сами музичари сматрају важним“, каже Стеблер у видео снимку на Јутјубу.

У просеку до 45 евра по сату

Улични свирач у Келну у просеку зарађује 23 евра по сату. „Али ако музичар свира класичну музику уместо рока, џеза или кантрија, он може да повећа свој приход на 27 евра по сату“, каже Стеблер.

Квалитет музике и професионалну компетенцију музичара сматра битним. Музичари који су пуштали музику натпросечног квалитета зарађивали су у просеку 28 евра по сату.

Ако то није довољно, било би добро ангажовати децу као надзорнике. Музичке групе са децом у Келну зарађују у просеку 45 евра по сату.

Страна потражње

Истраживачи су такође посматрали потрошаче, у овом случају становнике Келна, путнике на посао и туристе.

Открили су да је битно да ли неко шета сам градом или заједно са партнером, колегама или пријатељима. Потрошачи који упознају музичара заједно са другима лакше дају, јер желе да импресионирају своје друштво. И жене дају више од мушкараца.

Али још важнија је температура. Супротно ономе што мисле музичари, релативно више пролазника даје новац када је хладно. Улични свирач вероватно изазива топла осећања у нама када је хладно, каже Стеблер.

Недеља, велики дан

А ту су и разлике у данима у недељи. Истраживање показује да се највише заради недељом, у просеку 35 евра по сату. „То је вероватно због ефекта недеље“, каже Стеблер. "Емоције као што су саосећање, сажаљење и кривица играју већу улогу недељом из верских разлога."

U suštini, što se tiče energetske efikasnosti stvar je vrlo jednostavna. Tarifni sistem je loš. Država je niskim cenama struje obesmislila ikakva ulaganja u smanjenje potrošnje. Zašto bi neko uložio 5000e u izolaciju kad može da greje kuću na TA peći iz 1968. puneći ih samo u jeftinoj tarifi za 100e mesečno tokom 4 meseca? Devedesetih je takav sistem imao smisla, sada više ne. Noćna energija je 30-50% jeftinija od dnevne a nekada su i jako, jako bliske. Potpuno je suludo da struja košta 4x manje krajnje kupce. Cene su te koje stimulišu ljude u Srbiji da promene ponašanje.

Najsmislenije bi bilo da se podignu cene struje, EPS otpusti 10-15-20 hiljada radnika koji su višak, napraviš firmu koja ima godišnji profit od tipa 500 miliona evra, da tim parama daješ besplatne kredite za podizanje energetske efikasnosti građanima, a višak struje koji će ostati izvezeš i doneseš još para u državu. Ili se uloži novac u OIE, ili se uloži novac u izgradnju kapaciteta koji imaju smisla, Buk Bijela, RHE Bistrica... Ali svi znamo da se osnovne premise u ovoj zamisli neće ostvariti, niti će neko pristati da osetno podigne cenu struje, jer taj koji digne cenu struje gubi izbore, niti će neko otpustiti toliko ljudi iz državne firme, jer i taj gubi izbore. A zna se da cilj svake političke partije nije ni progres, ni podizanje BDP-a, ni bolje zdravstvo, već samo i isključivo pobeda na narednim izborima.

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

Sa nekim stavovima se slažem a sa nekim imam dijametralno suprotno mišljenje, poput potrebne korekcije krajnje MP cene.
Tarifni sistem je loš i prevazidjen. Slično kao tarfini sistem plaćanja poreza na vozila prema kubikaži.

Tarifni sistem je odavno naopak, i sa tim izmišljenim tarifama (6 tarfia za dvotarfina brojila) i njihovim medjuosbnim odnosom, baš kako si opisao nelogičnost 4:1 odnosa cene struje.


Povoljni krediti se i sada mogu davati, i još pre te aktivnosti davanja smanjiti ili potpuno ukinuti porez na opremu/materijale za energetsku efiokasnost.
Povoljan kredit je onaj gde je mesečna rata kredita približno finansijskoj uštedi ostvarenoj primenom neke mere energetske efikasnosti.
Primer termičke izolacije je kristalno jasan u tom pogledu.
Firma Beogradske Elektrane je prezentovala pre par godina jedan zanimljiv predlog baš u tom smislu i trajno rešenje povećanja energetske efikasnosti stambenih blokova a bez povećavanja postojećih troškova tj mesečnih računa.
Ne znam šta se desilo i zašto je zapelo u realizaciji.


Slušajući medije Vlast se hvali prepunjenim budžetima, koji se prelivaju od viškova i gde traži gde i u šta bi se utrošio višak para.....


EPS je javna firma u vlasništvu gradjana i ne treba da napravi profit a kamoli 500 miliona evra.
Treba da posluje bez gubitaka, i to je više nego dovoljno. Višak da vraća u budžet, na isti način kako i mi svi tj država garantuje i plaća njima kada naprave gubitak.
Podrazumeva se da se otpusti poveliki broj fiktivno zaposlenih radnika koji i ne dolaze na posao ili ako se i pojave ne znaju šta bi radili jer posla nekog i nemaju.
I povećati plate onima koji rade i koji su osnova funkcionisanja EPSa.

Takodje, cena struje bi trebala da se smanji, i ova sadašnja je previsoka i medju najskupljiima (ponderisano prema ostalim cenama u zemlji, uključivo i cenu rada) po paritetu kupovne moći a to država može da uradi temeljnim izmenama postojećih taksi, naknada, akciza, poreza, televizije, OIE i svašta nešto još skriveno što ulazi u krajnju cenu struje koju plaća potrošač a ne ide direktno u proizvodnju tj za potrebe EPSa.
I da malo ili uopšte ne dira onaj deo cene koji pripada EPSu.
Nema razloga da cena umesto 5 centi bude prosečno 8 centi, iliti 60% više od proizvodne.
(8 centi je cena kWh po statistici Eurostata, pre neki dan baš objavljen podatak)

Dostupna (jeftina) energija je osnov ekonomskog razvoja jedne zemlje i domaće privrede.
I manje više sve zemlje sveta su prošle i imale takvu početnu fazu u razvoju privrede.

To isto važi i za cene goriva na pumpama kako opšte za gradjane takoi i za poloprivredu/transport/.ostale.


Hrvatska ima odličan primer kako se to radi, tzv zeleni i plavi dizel i poreska politika sa time povezana.

Mislim da je pogodak u metu, način razmišljanja političkog vrha (svih partija) koje rade protiv zemlje i protiv gradjana a zarad puke vlasti je i uzrok i rešenje ne samo ovog pomenutog problema sa EPSom već i ostalih sličnih poput Telekoma.

B92: Prvi put: Solarni paneli na krovovima podmirili ukupne potrebe za strujom http://www.b92.net/biz/vesti/svet/prvi- ... om-2061552

Sent from my SM-N9860 using Tapatalk

Sa BBCa:

Immigrants will be able to apply for German citizenship after five years. They will also be allowed dual citizenship under the coalition's plans. This would transform the lives of millions of immigrants, many of who remain foreign nationals despite having lived in Germany for decades.

Eto projekta


Sent from my iPhone using Tapatalk

dispy napisao: 22 Nov 2021, 07:26 Sada deficit popunjavaju gasne elektrane koje su inače izuzetno skupe pa su masovno konzervirane i zatvarane po Evropi prethodnih 10-ak godina. Mađari ih imaju poprilično, mada su i Mađari bili neto uvoznici, to im je bilo jeftinije nego da koriste ove gasne. Republika Srpska je stalno u plusu, odnosno stalno izvozi energiju, ali to su male količine naspram deficita koji mi imamo trenutno.

Cisto da spomenem, nije region ali u Nemackoj je u toku izgradnja vise gasnih elektrana. Drugar mi radi bas na tim projektima, i sad je vec na drugom ili trecem takvom u zadnjih 3 godine. Te elektrane koriste i za proizvodnju struje i za grejanje.

Evo zabave i razumni Nemci Bas ce biti interesantno posmatrati sta ce odraditi.. Verovatno ce sve ici po planu dok ne dodju neki ozbiljni racuni na naplatu…

In just over a month, Germany will close 3 of its newest and best nuclear power plants and more than 4050 MW of electricity will disappear from northern Europe’s power grid. 4050 MW is equivalent to the average electricity consumption of all of Denmark.

It will put supply security further under pressure and them choosing to do so in the middle of winter is pretty crazy.

Not only will the 4050 MW of shut off nuclear power lead to more CO2 emissions, but it will cause much more pollution from the burning of biomass and fossil fuels. Next winter, Germany will close the last 3 nuclear power plants, also 4000 MW.

Anyone who has followed the energy and climate political debate, even superficially, over the last 10-20 years can see that Germany, Denmark and other ‘green crazy countries’ are doing it vigorously AGAINST what logic and science dictates.

We see a slow disaster playing out with The Greens in the lead role as the crazy villain, hell-bent in their eagerness to wipe out life and prosperity.

(PS. Buy warm clothes, food, water and candles, for the coming winter).”

https://www.zerohedge.com/energy/slow-d ... r-capacity

Svi ce da placaju za njihovo glupiranje.

Другарице и другови, Здраво.

Може ли студент Машинског факултета (још неколико испита), смер термотехника, да се нада раду у иностранству са своим смером.
Осим термотехнике, имам мало знања о плц/скади.
Мислим, шта бих могао да радим са својим смером.
Поздрав

Ubacis se na postdiplomske na engleskom, imas na primer EPFL u Lozani, dosta nasih je tako ostalo u CH mada ne znam ima li nesto sa tvog smera. Imam drugare sto su tako ostali u CH.

Za DE slicno, imas TU München ili Erlargen, ima termotehnike, neke kolege sa faksa su se tako snasli u DE.

Ili ako znas jezik, nadjes posao pocetnika, ima dosta firmi koje prihvataju svrsene studente, mada u DE dosta studenata radi u struci i studira istovremeno, tako da kada zavrse, imaju vec zavidnog iskustva. Nasi tehnicki fakulteti ni priblizno ne pruzaju konkretno znanje, osim ukoliko se sam ne snalazis, u odnosu na DE uni.

Gesendet von meinem SM-T510 mit Tapatalk

Par ljudi sa kojim sam radio u firmama u autoindustriji u Srbiji su u Nemackoj i dosta su daleko dogurali. Jako je bitno da sto pre jezik naucis, dok si jos u Srbiji. Ovde to jos uvek nije skupo i ako imas volje mozes brzo da savladas. Verovatno bi mogao i neki pocetni posao da nadjes u Srbiji i dotle da usavrsavas jezik. Za godinu dve vec imas sta da stavis u CV i imaces bolju sansu da te negde prime. Drugar je sa zavrsenim masinstvom i 0 iskustva ali sa vrlo dobrim nemackim krenuo da radi u BMW, ostao je tamo 5 godina i sve vreme napredovao. Mada po meni vise smisla ima ovo sto ikac pise, bice ti laksi prelaz preko studija napolju. Po mom iskustvu u industriji kod nas ces biti pod vecim pritiskom i neces bas puno nauciti, jer slabo imas od koga ovde da naucis. Samo mogu potvrdim sto ikac kaze, radio sam na projektima sa Nemcima koji su sa 22 23 godine vec u poslu i rade konkretne stvari.

Kao sto je receno odlazak na master ili doktorske studije je trenutno najbolja opcija. Trenutno je tesko za nekog bez iskustva da nadje posao u firmi koja bi bila spremna da saceka i odradi dobijanje radne dozvole. Vece firme koje to mogu sada uglavnom ne zaposljavaju.
Kod mene u firmi studenti dolaze u 2-3 godini na praksu tako da kada zavrse fakultet mogu samo da nastave da rade bez dodatne obuke.
Sto se tice masinstva generalno posla ima ali se mora imati dosta sire prakticno znanje nego sto se dobije kod nas na fakultetu. Ko je dodatno radio na sebi i zanima ga to sto studira brzo moze da dodje do ozbiljnih pozicija. S obzirom sta vidim u firmi gde radim i F1 pozicije vezano za termodinamiku nisu nedostizne.

bear napisao: 11 Dec 2021, 22:13 Другарице и другови, Здраво.

Може ли студент Машинског факултета (још неколико испита), смер термотехника, да се нада раду у иностранству са своим смером.
Осим термотехнике, имам мало знања о плц/скади.
Мислим, шта бих могао да радим са својим смером.
Поздрав

Završavaš OAS? Moraš DAS kod nas da završiš da bi kasnije imao licence npr.
Svašta se radi u termotehnici.