forum Kluba ljubitelja automobila GARAŽA
https://forum.garaza.rs/
nuk napisao:
Jao, gde ga nađe, ovo je bio san svakog klinca u kraju. I nije ga svako imao...methane.master napisao:Nađoh juče kutiju za municiju za pominjani...Paja napisao:
a tema oglasa je prodaja oružja. Sve pomenuto su komunisti ukinuli.
Da ne pomislis da ignorisem post, prosto brzo se otisla na sledece stranice pa sam propustio da primetim.snork napisao:Ljubitelju, slažem se sa napisanim, ali bih rekao da je haos koji je nastao posle Titove smrti 1980, ipak donekle sređen do 1985. Ja sam bio dete, ali se sećam da u drugoj polovini 1980-ih više nije bilo redovnih restrikcija struje, vožnje par/nepar i bonova za namirnice. Cement, ostali građevinski materijal, keramika, stolarija, elektro-materijal i sve ostalo potrebno za izgradnju kuće se kupovalo normalno (govorim o periodu 1986/87/88). Postojala je neka fora sa "stambenim zadrugama" (ili kako se već zvalo), ali detalje ne znam (tj. morao bih da pitam roditelje). Nameštaj, bela tehnika, televizori i drugi kućni uređaji su se takođe kupovali normalno, u prodavnicama i naravno za dinare. Skoro sve je bilo domaće proizvodnje, i ne mislim da je to loše. Uređaji su tehnološki kasnili oko 5 godina u odnosu na zapadne. Na primer, Ei televizori su dobili mikroprocesorski upravljane PLL tjunere i daljinske upravljače negde oko 1987.
Inflacija jeste bila dvocifrena na mesečnom nivou. Veće kupovine su se vršile čekovima, kako bi, dok stignu do banke, inflacija "pojela" deo iznosa. Ovo "putovanje do banke" je moglo da potraje i više od mesec dana, posebno ako bi npr. čekovima Beobanke plaćao po jadranskom otočju
Kupovina i posedovanje deviza za normalan život nije bilo neophodno. Samo radi štednje, ili putovanja u inostranstvo, ili eventualno za kupovinu strane robe.
Osim političara i školskih udžbnika, za samoupravni sistem ni tada niko nije tvrdio da je dobar. Zaposleni, posebno visokoobrazovani, su bili ogorčeni nebulozama koje je taj sistem doneo. Slično je važilo i za usmereni sistem obrazovanja.
Kad vidim da je Bugarska navodno imala veći GDP od SFRJ zatvaram članak odmah.dragvorl napisao:Interesantan clanak o ekonomiji SFRJ https://mises.org/library/why-nostalgia ... st-economy
Slične priče sam čuo i od drugih starijih ljudi iz moje okoline. Svako ko nije bio visoki funkcioner KPJ, mogao je objektivno da sagleda kakav je to krš od ekonomije bio.ljubitelj napisao:Da ne pomislis da ignorisem post, prosto brzo se otisla na sledece stranice pa sam propustio da primetim.snork napisao:Ljubitelju, slažem se sa napisanim, ali bih rekao da je haos koji je nastao posle Titove smrti 1980, ipak donekle sređen do 1985. Ja sam bio dete, ali se sećam da u drugoj polovini 1980-ih više nije bilo redovnih restrikcija struje, vožnje par/nepar i bonova za namirnice. Cement, ostali građevinski materijal, keramika, stolarija, elektro-materijal i sve ostalo potrebno za izgradnju kuće se kupovalo normalno (govorim o periodu 1986/87/88). Postojala je neka fora sa "stambenim zadrugama" (ili kako se već zvalo), ali detalje ne znam (tj. morao bih da pitam roditelje). Nameštaj, bela tehnika, televizori i drugi kućni uređaji su se takođe kupovali normalno, u prodavnicama i naravno za dinare. Skoro sve je bilo domaće proizvodnje, i ne mislim da je to loše. Uređaji su tehnološki kasnili oko 5 godina u odnosu na zapadne. Na primer, Ei televizori su dobili mikroprocesorski upravljane PLL tjunere i daljinske upravljače negde oko 1987.
Inflacija jeste bila dvocifrena na mesečnom nivou. Veće kupovine su se vršile čekovima, kako bi, dok stignu do banke, inflacija "pojela" deo iznosa. Ovo "putovanje do banke" je moglo da potraje i više od mesec dana, posebno ako bi npr. čekovima Beobanke plaćao po jadranskom otočju
Kupovina i posedovanje deviza za normalan život nije bilo neophodno. Samo radi štednje, ili putovanja u inostranstvo, ili eventualno za kupovinu strane robe.
Osim političara i školskih udžbnika, za samoupravni sistem ni tada niko nije tvrdio da je dobar. Zaposleni, posebno visokoobrazovani, su bili ogorčeni nebulozama koje je taj sistem doneo. Slično je važilo i za usmereni sistem obrazovanja.
Stambena zadruga Prostor na Banovom Brdu je recimo bila "moja" taj nju sam koristio. U slobodnoj prodaji 85-88 prakticno nije robe za prodaju. Jeste na papiru, u cenovnicima ali ne stvarne robe.
Cekovi uz inflaciju su bili nesto podrazumevajuce. Ja video od drugih a onda i usavrsio obrtanje cekova.
Mesecno sam imao po 20-25 cekovnih knjizica, to je oko 250cekova.
Kako je hiper inflacija harala tokom druge polovine 80tih lepo 2-3 dana pred kraj meseca uplatis na racun.
Pre toga u prvih 5 dana meseca zamenis na crno dinare u marke, pises cekove a onda marke opet u dinare na kratju meseca.
Tako se kupovao namestaj, TV i ostalo takozvane domace proizvodnje.
Sva roba stranog porekla se kupovala preko posebnih konsignacionih prodavnica gde naravno nisu vazili dinari.
Marke i uopste devize nisu mogle da se pronadju u tzv bankama, Banke su bile prazne, bez depozita, bez novca, cista fikcija da se zove banka. Najveca fikcija su bile Ljubljanska banka, Beobanka, Jugobanka..
Ako ti stigne cek devizni iz inostranstva koji se treba da se naplati onda je to bila muka i natezanje, pa svakodnevno obijanje pragova banke.
Da, par nepar i bonovi su bili negde 81-83 osnovni vid ekonomske stabilizacije drzave, kasnije su presli na stampanje para i trocifrenu inflaciju.
Kako god, bilo je jako tesko bilo sta ustedeti u realnom novcu, stalno ili povremeno u ciklusima je vladala nestasica roba, kurs dinara se nije znao, sverc robe iz inostranstva je po obimu gotovo uporediv sa ponudom u prodavnicama. Bez DEM nisi mogao prakticno nista da kupis bilo domace a kamoli robe stranog porekla. Naravno DEM se menjao masovno, i sama drzava je tada uveliko zmurila na oba oka.
Jedino sto je bilo jako dobro je to sa cekovima bez pokrica, sa kreditima na koje nije isla kamata, niti se vracala glavnica u realnom iznosu novca, sto si mogao da dugujes za komunalije mesecima i godinama i da te niko ne pita, sto je bila opsta sigurnost plate skoro garantovana potpuno nevezano da li firma radi ili ne radi, da li se pojavljujes na poslu ili si na bolovanju kuci/ njivi, mogao si da putujes sirom SFRJ sa licnom kartom na nacin kao sto se sada putuje unutar EU, imao si isti novac u svim republikama bilo dinar bilo DEM, kao sto je sada Euro u EU.
Mene EU jako podseca na SFRJ sa puno slicnih elemenata organizacije, ukljucivo i birokratski nacin propisivanja necega direktivama sa vrha piramide.
Tek kada sam mogao da uporedim stanje u SFRJ sa stanjem u drugim zemljama shvatio sam koliko je SFRJ bila zaostala po standardu, iako su gradjani u 99% slucajeva bili podjednako siromasni.
Period 89-91 je jedini peirod koga se secam da smo poceli da licimo na normalnu zemlju. Vec od jeseni 91 je krenutlo ubrzano da se siromasi.
Prve novce sam zaradio u SFRJ i znam koliko je malo moglo da se kupi od neke prosecne plate ali je moglo vrlo komotno da se prezivi. Stan, hrana, odeca i obuca, skolske kjnige i slicno je mogao svako od svoje plate da redovno placa. Gladnih nije bilo, za razliku od komsija u istocnom bloku a postojali su restorani u kojiima se normalno moglo jesti tj bilo je hrane i pica.
U to vreme u Bugarskoj, CSSR nije bilo hrane po restoranima, odnosno bila je racionisana pa je trebala dozvola ako pozelis da pojedes celu porciju iz menija... Mesa nisu ni imali, cufte su se pravile od pirinca.
Uglavnom SFRJ nije nesto sto bi se uzimalo kao uspesan model privrede, ekonomije, standarda, bilo kojeg makroekonomskog parametra.
Po mom iskustvu i misljenju a prema poredjenju sa drugima u tim istim 80tim.
