sasha015 napisao:Nazalost prodjose mi najbolje godine.Nit sta video od sveta nit cu videti.
Gledam neke izvestaje suprugine plate.Bolnica.Radi se ko crnac na tom odeljenju hirurgije.2011 godine-34500 dinara ili preko 345 evra.
2015 godine 32500-270 evra.J... ti posao za 270 evra.Al ajde,kao neka sigurica.Drzavni je ,stalan.Ali opet 270 evra
Kazu bit ce bolje 2017.
..
Da na papiru, ali to nije slucajnost niti bez uzroka...
Moze da se posmatra samo iz tog ugla, podele kolaca iz budzeta ali postoji i druga strana kako se pravi kolac, a to je mnogo realniji uzrok trenda promene.
Zarade su pale kod veoma mnogo ljudi koje znam u realnoj privredi koja se bori na trzistu, 40-60% u evrima, nekima i do 80% u tom periodu. Nekih 350.000 ljudi ima pad od 100%, tj ostalo je bez ikakve plate/ posla.
50% je neka srednja vrednost pada zarade, od 345 evra to bi bilo danas oko 170evra, koliko je realno pad ekonomije realnog sektora a ako se prima cak 270 evra sto je dosta vise (procentualno) od mogucnosti koju taj realni sektor ostvari ispada da je to mnogo manji pad od onoga sto je vecina radnika morala da otrpi na realnom trzistu rada. I pri tome veoma sigurna isplata, cak svakog meseca sto na trzistu gde je privatni sektor je pusta zelja.
Enorman deficif budzeta, trosi se previse ne samo na plate i dodatke na penziju (otprilike 50% penzije je realna vrednost, ostatak se dotira iz budzeta onih drugih 50% novca koji se isplati) vec i na fiktivne nepostojece zaposlene u nepostojecim drustvenim OOUR-ima i RO, na razne dotacije i subvencije od kojih nema nikakve koristi u perspektivi (Zeljezara Smederevo je tipican primer bukvalno spaljivanja novca u nista, za potpuno neodrziv model nepostojece fabrike nepostojeceg trzista sa nepostojecim zaposlenim koja nema niti sirovine u krugu od 1.500km za svoj rad).
Nepostojeca fabrika= fiktivno se odrzava u zivotu na subvencijama bez ikakve perpspektive da ikada postane fabrika koja radom stvara novac.
Sve sto se tako beskorisno potrosi umesto da se ulozi u realnu ekonomiju koja na trzistu ostvaruje zaradu/profit samo odlaze vreme oporavka.
Jedini koji mogu oporaviti drzavne plate je privatni sektor privrede i samostalni preduzetnici, koji i pokrecu privredu svake zemlje i ostvaruju gro prihoda iz koga se puni budzet i time nastanu te plate koje treba podeliti. A privatni sektor je kod nas vrlo nerazvijen, i vrlo opterecen porezima svih mogucih vrsta, znatno vise nego u drugim zemljama pa je jasno da je oporavak celokupne ekonomije zemlje time znatno produzen.
Za oporavak realnog sektora privrede potrebno je od 7 do 25 godina uobicajeno, kako koji sektor, tako da ce biti stabilno bolje stanje vec od 2030/2040. godine sa realnim rastom plata na osnovu realno zaradjene nove vrednosti.
Nemackoj je trebalo oko 30 godina posle II svetskog rata, bivsoj DDR je trebalo oko 16godina da se povrati ekonomski.
Mi smo tek u pocetnoj fazi tranzicije, koja uzgred jos nije ni zavrsena a i dalje postoji socijalisticki samoupravni sistem u velikom delu drzavnog sektora kao osnov funkcionisanja.
Bice nam bolje tek kada se potpuno odstrani i nestaje taj socijalisticki balast, trenutno je opet po N-ti put aktuelno gasenje o bankrot nekih 502 "drustvenih" kolektiva OOUR-a koji su samo fiktivna papirna kategorija a nista ne rade niti stvaraju korisno.
Radnika nemaju, opet samo fiktivno izmisljene zaposlene na nepostojecim radnim mestima.
I to se placa papreno skupo, svakog meseca.
Sadasnje plate, kao i zarade su zapravo u eurima precenjene jer je dinar fiktivno precenjen.
Kada bi se dozvolilo dejstov trzista, jasno je kao dan da bi se evrom trgovalo po blizu 200 dinara, a to znaci realne plate idu nanize (u evrima izrazeno) jos 60tak %.
I vratice se plate na ravnotezni nivo realnosti, kao sto je i bilo tu negde u rasponu 70-110 evra za pocetni nivo, neke tipicne ceste poslove na trzistu kao sto je bilo pocetkom veka.
Ili kontrolisano, ovo je pocetni korak blagog smanjivanja drzavnih plata, ili haoticno ifnlacijom i devalvacijom monete u kojoj se primaju te prekomerne plate.
Pre ili kasnije plate moraju da se nivelisu prema realnoj trzisnoj vrednosti ostvarenog efekta.
Devalvacija je nezgodna sto smanjuje plate kao i profite i onima koji inace na trzistu normalno i uspesno posluju, pa time unistava zdravu privredu zajedno sa bolesnim delom.
Nama je i sada novostvorena vrednost koju ostvari privreda na nivou pocetka veka, pa je logicno i toliko onaj nivo novca za raspodelu.
Ovaj scenario povecavanja drzavnih plata u DEM, pa zatim devalvacija dinara i time smanjenje efektivno u DEM pa zatim stampanje novca bez pokrica za opet povecanje, pa jos veca inflacija i ostrija devalvacija, pa jos veca plata u dinarima, pa jos veci deficit pa uvecana dalje inflacija pa opet stampanje novca i povecanje plata u dinarima..... se vec ponavlja kod nas kao kada los djak ponavlja isti razred po nekoliko puta.
I svaki put se zapravo svako povecanje plata bez pokrica zavrsi sa smanjenom kupovnom moci u realnom okruzenju (nekada DEM sada, EURO) poredjenja.
Podaci kazu da jos nismo dostigli stanje privredne aktivnosti iz 1989. godine, tada je plata u drzavnom sektoru bila tipicno reda200- 400DEM ondasnjih. (a sto je nesto vise od 100-200 danasnjih eura kada se uracuna devalvacija tog novca tokom tog perioda).
Kupovna moc dobre plate u privredi u SFRJ krajem 80tih na vrhuncu privredne aktivnosti je bila u nivou danasnje plate od 300-400 eura.
Sve preko 250evra u Srbiji danas treba smatrati izuzetnim darom iz budzeta, mi smo kao zemlja u rangu siromasnijih zemalja Afrike i Azije sa kojima se treba porediti i moguca visina plata.
), cenim da joj mnogo znaci sto joj decko zivi u susednom gradu pa joj se nasao kao podrska jer je u jednom trenutku malo falilo da bude deportovana,iako nije nista skrivila. Takve stvari nije lako podneti kad si sam u tudjiini
