GARAŽA forum

Danica Vucenic napusta rtv.
Posle gostovanja olje u emisiji ode i danica.

Izvor rtv app

Ništa čudno.

Woodoo napisao:

Uroš S. napisao:E moj ti, to je nekada bio Ivan, a sada je Ena.

Ovo nije postavljeno u planine i doline ili neku slicnu temu. Poenta je u nacinu oblacenja koji je dozvoljen na univerzitetu.

p.s. kako znas sta je bio i sta je sada?

Jbg meni nisu dozvoljene bermude a ribama je sve dozvoljeno, oh cruel world. al zaista je tako.

Odgovorio ti Heroj, isao sam na taj faks, a dobar drugar zamalo da se opeče, zvala ga na gajbu

Huawei P6 TT

Prodaju i kulturnu bastinu avala film za incestitora beograd na brdu. Ovo je duboki zaron dno je tu

Uroš S. napisao:

Woodoo napisao:

Uroš S. napisao:E moj ti, to je nekada bio Ivan, a sada je Ena.

Ovo nije postavljeno u planine i doline ili neku slicnu temu. Poenta je u nacinu oblacenja koji je dozvoljen na univerzitetu.

p.s. kako znas sta je bio i sta je sada?

Jbg meni nisu dozvoljene bermude a ribama je sve dozvoljeno, oh cruel world. al zaista je tako.

Odgovorio ti Heroj, isao sam na taj faks, a dobar drugar zamalo da se opeče, zvala ga na gajbu

Huawei P6 TT

Pa jel izvadila straight pipe ? Kako li uopste ide to ?

Gde bi onda bio zabavni momenat zvani "Transformers - more than meets the eye"?

Osecam se kao zena u stvari sam musko.

A mozda je bilo kao u onom vicu: U j..te ja te probi'.
Poslato sa Lumia 925

Rakhil napisao:Gde bi onda bio zabavni momenat zvani "Transformers - more than meets the eye"?

Bravo,višedecenijska dilema oko naslovne pesme u crtaću.

Mislim da je ovo vise za ovu temu nego za vazduhoplovi:

BEOGRAD – Na adresu naše redakcije stiglo je pismo supruge vojnog pilota. Motivisana nedavnom nesrećom u kojoj se srušio helikopter Mi-17 iznela je svoja zapažanja i iskustvo. Zbog karaktera poziva njenog supruga želela je da ostane anonimna. U razgovoru sa njom i drugim izvorima koji mogu da posvedoče o istinitosti njenih tvrdnji, uverili smo se u autentičnost iznetih činjenica. Sve to učvrstilo nas je u stavu da njeno pismo treba da prenesemo u celosti.



Odluka da napišem ovaj tekst, moj stav ili komentar, kako ga ko shvati, proizašla je iz brojnih medijskih naslova i izjava koje se odnose na helikoptersku nesreću. Pitala sam se koga bi uopšte moglo interesovati šta ja o tome mislim, ali sam onda shvatila da ovo ne pišem zbog drugih, već zbog sebe. Da meni bude lakše. Nadam se da će se bar neko zapitati sa kakvim strahom se suočavaju porodice vojnih pilota u Vazduhoplovstvu Vojske Srbije.

Tragediju i tugu koje se rečima ne mogu opisati doživela sam vrlo lično. Razlog je jednostavan. Moj muž je vojni pilot. Ponosna sam na njega, ali kako vreme prolazi, sve češće poželim da obavlja neki drugi, bezbedniji posao.

Po mnogo čemu mi smo tipična porodica u Srbiji. Imamo stan za koji ćemo kredit otplaćivati narednih 20 godina. Imali smo tu nesreću da i pre nego što smo počeli da živimo u njemu zažalimo što smo ga uopšte kupili. Investitor je u jednom trenutku odlučio da više nema novca za gradnju zgrade, pa su stanari morali da izdvoje dodatna sredstva kako bi je završili. Tako nas je stan koštao kao da smo kupili trosoban, a nismo – ima samo jednu sobu. Ja, uprkos višegodišnjim pokušajima, ne mogu da nađem posao, a za dete nema mesta u vrtiću. Zbog svega ovoga nikada se nismo žalili i smatram da nemamo prava na to. Jer to je sudbina mnogih porodica, a ima i onih koji mnogo više nego mi zaslužuju pomoć. Ipak, nisam ovo pomenula bez razloga. Upravljanje avionom ili helikopterom zahteva potpunu posvećenost i nebrojeno puta sam čula: Ne mogu sada da razmišljam o tom problemu, imam sutra let, moram da se pripremim.

Svaki njegov let donosi novu strepnju i strah. Povećavaju se svaki put kada čujem da je let otkazan, jer se letelica pokvarila ili su zbog kvara morali sleteti. Dešava se to često. Vremenom sam prestala da ga pitam da li taj dan ima let, to saznam tek po završetku radnog vremena. Zato sam vrlo lično doživela ovu, ali i druge tragedije u kojima su piloti poginuli. Poistovetila sam se, pre svega, sa njihovim porodicama. Ne znam kada će nekome pasti na pamet da se slika za novine ili će odlučiti da bi tog dana mogao postati ’’heroj’’, pa će narediti mom mužu da leti u nebezbednim uslovima ili na neispravnoj letelici. Šta posle toga? Neko će izjaviti saučešće, uvežbano tužnim izrazom lica pruzeti odgovornost. Ponuditi novčanu pomoć? Tada njihova pomoć nikome nije potrebna. Te porodice žele da se njihovim sinovima, muževima, očevima obezbede sigurni uslovi da časno obavljaju ovo, po mnogo čemu, elitno zanimanje.

Posle toliko godina neminovno je da sam upoznala brojne pilote i njihove nadređene. Većina je baš onakva kako ih zamišljate. Hrabri, sposobni, odvažni…Ima i onih drugih, sa potpuno suprotnim osobinama, a neki su, čak i na rukovodećim mestima. U skladu sa današnjim trendovima marketing im je izuzetno bitan i herojska dela čine samo kada su u blizini novinari. Mene su učili da heroji urade herojsko delo, a ne kite se u novinama tuđim perjem. No, to su stvari sa kojima, možda, sami piloti treba da se bore. Ove tragedije pogađaju porodice.

Znam da se ništa neće promeniti, biće ovo aktuelna vest sve do sledećeg velikog dešavanja. Neko je odgovornost preuzeo, ali odgovornih nema. Neće biti sankcija, smena. Od neposredno nadređenih tim pilotima do vrha vlasti. Svi će zadržati svoje pozicije koje su im toliko bitne da će žrtvovati živote kolega i građana Srbije.

Volela bih da me budući događaji demantuju. Volela bih da piloti mogu potpuno posvećeno obavljati zanimanje koje vole. Volela bih da se njihov rad i predanost više cene. Volela bih da porodice ne strahuju za njihove živote.


Piloti i tehničari Vojske Srbije platu primaju 6. i 21. u mesecu. Prošlogodišnje umanjenje plate herojima u formi solidarnog poreza jeste ukinuto ali su im zatim, kao i svima, primanja smanjena za 10%:

– Na listiću ne piše smanjenje, nego samo nova cifra. Ubede te da stambeno pitanje možeš rešiti kreditom sa subvencijom. A onda ti smanje platu. Hajde da su smanjili osnovicu nego ti to ide od cele plate. Nekome je, na primer, tih 8.000 četvrtina rate za stan.

Zamislite kako avio-mehaničar sa 35-40.000 dinara može dignuti kredit? I da zatim dođe zadovoljan i presrećan na posao. Kada ne bi radili nešto sa strane ne znam kako bi živeli. – ispričao nam je svoju realnu, neglamuroznu i izrazito neherojsku priču pripadnik RV i PVO.


Izvot Tangosix - http://tangosix.rs/2015/19/03/otvoreno- ... og-pilota/

Upućeniji sigurno znaju, ja sam samo čuo da remont helikoptera (ne znam da li svih, ili samo ovog što je pao) nije rađen u Rusiji kako bi trebalo, već 2010. u Slobodi Čačak jer je bilo jeftinije. Šta Sloboda zna o helikopterima nemam pojma, kao ni šta je sve remontovano i zašto je jeftinije bilo. Ispravnost verovatno nije onakva kakva bi trebalo da bude.

Koliko ja znam u Cacku i jeste vojno tehnicki remont. Oni imaju licence za remont tog tipa letilice

ivancho napisao:Mislim da je ovo vise za ovu temu nego za vazduhoplovi:

BEOGRAD – Na adresu naše redakcije stiglo je pismo supruge vojnog pilota. Motivisana nedavnom nesrećom u kojoj se srušio helikopter Mi-17 iznela je svoja zapažanja i iskustvo. Zbog karaktera poziva njenog supruga želela je da ostane anonimna. U razgovoru sa njom i drugim izvorima koji mogu da posvedoče o istinitosti njenih tvrdnji, uverili smo se u autentičnost iznetih činjenica. Sve to učvrstilo nas je u stavu da njeno pismo treba da prenesemo u celosti.



Odluka da napišem ovaj tekst, moj stav ili komentar, kako ga ko shvati, proizašla je iz brojnih medijskih naslova i izjava koje se odnose na helikoptersku nesreću. Pitala sam se koga bi uopšte moglo interesovati šta ja o tome mislim, ali sam onda shvatila da ovo ne pišem zbog drugih, već zbog sebe. Da meni bude lakše. Nadam se da će se bar neko zapitati sa kakvim strahom se suočavaju porodice vojnih pilota u Vazduhoplovstvu Vojske Srbije.

Tragediju i tugu koje se rečima ne mogu opisati doživela sam vrlo lično. Razlog je jednostavan. Moj muž je vojni pilot. Ponosna sam na njega, ali kako vreme prolazi, sve češće poželim da obavlja neki drugi, bezbedniji posao.

Po mnogo čemu mi smo tipična porodica u Srbiji. Imamo stan za koji ćemo kredit otplaćivati narednih 20 godina. Imali smo tu nesreću da i pre nego što smo počeli da živimo u njemu zažalimo što smo ga uopšte kupili. Investitor je u jednom trenutku odlučio da više nema novca za gradnju zgrade, pa su stanari morali da izdvoje dodatna sredstva kako bi je završili. Tako nas je stan koštao kao da smo kupili trosoban, a nismo – ima samo jednu sobu. Ja, uprkos višegodišnjim pokušajima, ne mogu da nađem posao, a za dete nema mesta u vrtiću. Zbog svega ovoga nikada se nismo žalili i smatram da nemamo prava na to. Jer to je sudbina mnogih porodica, a ima i onih koji mnogo više nego mi zaslužuju pomoć. Ipak, nisam ovo pomenula bez razloga. Upravljanje avionom ili helikopterom zahteva potpunu posvećenost i nebrojeno puta sam čula: Ne mogu sada da razmišljam o tom problemu, imam sutra let, moram da se pripremim.

Svaki njegov let donosi novu strepnju i strah. Povećavaju se svaki put kada čujem da je let otkazan, jer se letelica pokvarila ili su zbog kvara morali sleteti. Dešava se to često. Vremenom sam prestala da ga pitam da li taj dan ima let, to saznam tek po završetku radnog vremena. Zato sam vrlo lično doživela ovu, ali i druge tragedije u kojima su piloti poginuli. Poistovetila sam se, pre svega, sa njihovim porodicama. Ne znam kada će nekome pasti na pamet da se slika za novine ili će odlučiti da bi tog dana mogao postati ’’heroj’’, pa će narediti mom mužu da leti u nebezbednim uslovima ili na neispravnoj letelici. Šta posle toga? Neko će izjaviti saučešće, uvežbano tužnim izrazom lica pruzeti odgovornost. Ponuditi novčanu pomoć? Tada njihova pomoć nikome nije potrebna. Te porodice žele da se njihovim sinovima, muževima, očevima obezbede sigurni uslovi da časno obavljaju ovo, po mnogo čemu, elitno zanimanje.

Posle toliko godina neminovno je da sam upoznala brojne pilote i njihove nadređene. Većina je baš onakva kako ih zamišljate. Hrabri, sposobni, odvažni…Ima i onih drugih, sa potpuno suprotnim osobinama, a neki su, čak i na rukovodećim mestima. U skladu sa današnjim trendovima marketing im je izuzetno bitan i herojska dela čine samo kada su u blizini novinari. Mene su učili da heroji urade herojsko delo, a ne kite se u novinama tuđim perjem. No, to su stvari sa kojima, možda, sami piloti treba da se bore. Ove tragedije pogađaju porodice.

Znam da se ništa neće promeniti, biće ovo aktuelna vest sve do sledećeg velikog dešavanja. Neko je odgovornost preuzeo, ali odgovornih nema. Neće biti sankcija, smena. Od neposredno nadređenih tim pilotima do vrha vlasti. Svi će zadržati svoje pozicije koje su im toliko bitne da će žrtvovati živote kolega i građana Srbije.

Volela bih da me budući događaji demantuju. Volela bih da piloti mogu potpuno posvećeno obavljati zanimanje koje vole. Volela bih da se njihov rad i predanost više cene. Volela bih da porodice ne strahuju za njihove živote.


Piloti i tehničari Vojske Srbije platu primaju 6. i 21. u mesecu. Prošlogodišnje umanjenje plate herojima u formi solidarnog poreza jeste ukinuto ali su im zatim, kao i svima, primanja smanjena za 10%:

– Na listiću ne piše smanjenje, nego samo nova cifra. Ubede te da stambeno pitanje možeš rešiti kreditom sa subvencijom. A onda ti smanje platu. Hajde da su smanjili osnovicu nego ti to ide od cele plate. Nekome je, na primer, tih 8.000 četvrtina rate za stan.

Zamislite kako avio-mehaničar sa 35-40.000 dinara može dignuti kredit? I da zatim dođe zadovoljan i presrećan na posao. Kada ne bi radili nešto sa strane ne znam kako bi živeli. – ispričao nam je svoju realnu, neglamuroznu i izrazito neherojsku priču pripadnik RV i PVO.


Izvot Tangosix - http://tangosix.rs/2015/19/03/otvoreno- ... og-pilota/

Zamislite samo koliko ima profesionalnih vozača koji svaki dan sedaju u poluispravna vozila i voze.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=970374






Sent using Tapatalk

Bez srama

A vidi ovo
B92: "Štadler" "pao" i na kočnicama http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=970367