Ne znam ni što pišem, dosadno mi dok sedim kući pa što da ne, možda neko nekad i pročita
Moj utisak je da tu struke gotovo i nema, svi ti koji se pojavljuju na konferencijama uopšte nisu stručni za prezentacije i medijsku komunikaciju. To treba da rade ovi što se bave marketing predavanjaima, koji znaju kako se obraćaš gledaocima, koji imaju dikciju, koji imaju ton glasa koji ubedjuje, koji govorom tela sugerišu ono što govore.
Ovi su sve iz lekarske branše sa vrlo malo ili nimalo iskustva, još jednom se pokazalo da upravljanje/ menadžeri lošije odradjuju školovani lekari i da taj posao treba prepustiti struci tj profesionalnim menadžerima.
Lekari treba da se bave lečenjem i ništa više od toga. Domove zdravlja, bolnice i uopšte upravljanje po meni je posao za mendažere. Treba ih isto voditi kao što se vode firme.
isto važi i za političare, na bilo koje smisleno novinarsko pitanje o nekoj meri kako zamišljaju da sprovedu i kako ide konkretna procedura korak po korak obično daju besmislne neodredjene odgovore- videćemo, biće, smislćemo, nešto iz futura a već doneli neku Uredbu ili odluku koja vađi odmah i primenjuje se.
Umesto da angažuju inženjere organizacije poslovanja (FON što bi rekli, pozicija poslovodje/ direktora) da na osnovu njihove ideje osmisle algoritam kako se nešto sprovodi i da unapred osmisle posledice primene.
I onda ti ljudi da se pojave i lepo objasne šta i kako će se dogadjati u ovom ili onom razvoju scenarija uz tajming kada se šta dešava.
To su oni nevidljivi za nas državni sekretari i ostali profesionalci iz javne uprave koji su stalno zaposleni i ne zavise od izbornih ciklusa već rade u ministarstvima svoj posao.
Ovako, stiče se utisak da panično od danas do sutra kako kome padne na pamet neka ideja donese odluku koja se pokaže kao nesprovodiva ili koja pogoršava stanje a onda brže bolje donose kontra odluku da isprave.
Nije ni čudo, Vlada i ti timovi su skrpljeni zbrda zdola po političkoj liniji a mnogo manje po stručnoj.
Barem je moj takav utisak.
Primer jedan,
na početku su pričali i insistirali da se ukoliko ima simptoma nikako ne sme ići u DZ već da se zove telefonom svoj lekar. Onda kako lekari nisu imali pojma ni o čemu su uvedeni kao call centri na koje se slabo ko i javljao a i kada se javi nema ništa pametno da kaže.
Onda su rekli da ko jeste bolestan od virusa odmah ide u infektivnu.
Posle da ne ide tamo već da se samoizoluje.
Pa onda da se ide na Sajam i druge masovne prihvatne centre.
Sada je opet priča sa početka da se ide direktno u DZ kod svog lekara.
A tamo je i inače uvek gužva i inače lekar nije dostupan 24 sata, ne može vas primiti neizabrani lekar osim ako ima dobru volju (iz prakse koju imam prethodnih meseci) i slobodan je a što uglavnom je ravno čudu.
Drugi primer,
nećemo da masovno testiramo već samo one koji su već očigledno bolesni i tako je prvih 15 dana bilo ekstremno malo testova i time posledični ekstremno malo obolelih.
Onda preokret, sada ćemo masovnije da testiramo da bi saznali stvarno stanje i posledično su odmah skočile brojke.
3-
nećemo da zatvaramo škole a onda ekpresno preko noći kontra odluka.
4-
dozvolimo šetanje pasa a onda kontra.
itd...
I sada kuknjava poslednjih dana kako je najstrašniji dan, kako je ovo kako je ono... a znalo se da mora da bude povećanje brojki jer je to zakonitost svuda u svetu i u svakoj pandemiji do sada kroz istoriju.
I potpunom laiku je jasno da kako vreme odmiče mora da raste broj ljudi u problemu i tako sve dok ne poraste značajno broj oporavljenih/izlečenih.
Kao da ovi doktori nemaju sposobnost da sagledaju širu sliku od samih brojeva ( a za koje znamo sa visokom verovatnoćom da su jako nepouzdani na ovako jako malom uzorku testiranih u odnosu na ukupno stanovništvo). Svaka statistika da bi bila bliska stvarnom stanju mora da ima adekvatno veliki uzorak, osnove matematičke analize.
Umesto optimizma čujemo i gledamo izlive pretnji, pominjanje italijanskog scenarija iako je sasvim jasno da ni blizu nismo toga, izbegavanju odgovora, bežanju od stvarnih problema koji nastaju jer život ne čeka instrukcije nadležnih , ide dalje.....kako mora.
Nikako da dovedu na konferneciju za štampu makar jednom izlečenog i da on kaže/smiri strahove.
