GARAŽA forum

Nego,ima li nekih novosti o srpsko-ruskoj saradnji u pogledu nabavke novih Mig-ova ? Dosta vremena je proslo,a nikakvih novih vesti u tom smeru nema. Bojim se samo da nece sve ispasti kao sa sirijskim S300 sistemima.

Burže 2013: Poslednji podaci o MiG-u 29M/M2

BURŽE – Tango Six je na Buržeu od kompanije MiG dobio poslednje podatke o taktičko-tehničkim karakteristikama višenamenskog borbenog aviona MiG-29M/M2. Analiziramo kako se podaci na poslednjem promotivnom prospektu koji je bio dostupan na štandu UAC-a razlikuju od onoga što do sada znamo o potencijalno novom avionu srpskog ViPVO.
Na ovogodišnjem Buržeu ruska vazduhoplovna industrija nastupa vrlo agresivno i može se reći da su ruski vazduhoplovi prava atrakcija. U letnom programu a i u statici učestvuju višenamenski borbeni avion Su-35S, školsko-borbeni avion Jak-130 i izviđačko-borbeni helikopter Ka-52. Ipak, to nije sve što Rusi mogu da prikažu a što može biti interesantno mnogim državama koje i dalje računaju na rusku tehniku.



Novi podaci

Kako je RSK MiG prisutan na štandu ruske Ujedinjene vazduhoplovne korporacije, došli smo do, javno dostupnih, informacija o višenamenskom borbenom avionu MiG-29M/M2 u formi opširnijeg prospekta. Ako se ove informacije bolje analiziraju, ima nekih detalja koje do sada nismo videli kao i malo drugačijih cifara kada je reč o karakteristikama aviona.
Do sada smo imali podatak da je normalna poletna masa jednoseda i dvoseda 17.500 i 17.800 kg dok u katalogu stoji 18.900 i 18.800 kg. Za maksimalnu brzinu na velikoj visini smo imali informaciju da je 2.400 km/h a ona ipak iznosi 2.100, dok je na maloj visini ona 1.400 km/h (prvi podatak je bio 1.500 km/h). Vrhunac leta je umesto 17.500 m ipak 16.000/16.200 m (M/M2). Dolet je takođe nešto manji i umesto 3.200/3.000 km (M/M2) on i iznosi 3.000/2.700 km.

Ono što je vrlo pozitivno i što je novina je da avion ima kontejner sa elektrooptičkim nišanskim sistemom za napade na ciljeve na zemlji, sistem za registraciju lansiranih raketa na avion, komunikacijski sistem sa data-linkom otporan na ometanje i kontejner sa sistemom za ometanje tipa MSP-418KE.
Iz ovoga zaključujemo da izvozni MiG-29M/M2 po opcijama avionike gotovo da ne zaostaje za avionom MiG-35 namenjenim za ruske vazduhoplovne snage.

Napomenućemo i da je MiG naveo da poseduje obiman, temeljan i kompletan sistem za obuku i trenažu kako vazduhoplovnotehničke službe tako i za letački sastav koji obuhvata teorijski i praktičan rad sa ljudima.


MiG na Partneru: Za nabavku M2 pitajte vaše Ministarstvo odbrane i SDPR

BEOGRAD – Na ovogodišnjem sajmu naoružanja i vojne opreme Partner 2013 prvi put učestvuje ruska vazduhoplovna kompanija RSK MiG koja na ovoj manifestaciji predstavlja jedan od svojih proizvoda, višenamenski borbeni avion MiG-29M2 za čiju je nabavku zainteresovana Srbija. Tango Six je prvog dana Partnera napravio intervju sa gospodinom Vladimirom Viprjažkinom, savetnikom generalnog direktora kompanije RSK MiG za marketing i prodaju.

Vladimir Viprjažkin, savetnik generalnog direktora kompanije MiG za marketing i prodaju


Predstavite nam se i kažite nam šta ćete pokazati na Partneru?

- Mi predstavljamo rusku vazduhoplovnu korporaciju MiG, preduzeće koje proizvodi borbene avione. Ranije, firma je bila poznata po proizvodinji aviona MiG-21, MiG-23, MiG-25 i MiG-27 a danas korporacija MiG proizvodi familiju aviona MiG-29 različitih verzija i modifikacija. MiG-29 je avion 4. generacije a hteo bih da podsetim da se avion nalazi u sastavu vojno-vazduhoplovnih snaga Srbije. Poslednjih 5-6 godina aktivno sarađujemo sa ministarstvom odbrane Srbije i V i PVO Srbije radi obezbeđivanja eksploatacije lovaca MiG-29. U saradnji sa srpskim remontim zavodom avioni su remontovani i delimično modernizovani.

Pored vas se nalazi maketa neke druge varijante aviona MiG-29. Zbog čega je ona izložena ovom prilikom?

- Ovde je predstavljen model poslednje verzije aviona MiG-29, to je MiG-29M2 avion 4++ generacije. MiG-29M2 izgleda i liči na avione koji se već nalaze u naoružanju V i PVO Srbije ali je to ipak sasvim različit i nov avion sa ozbiljnim razlikama u odnosu na osnovnu varijantu. Razlikuje se što se tiče trupa, krila, upotrebljeni su drugi materijali, ima sasvim novu opremu i to je pravi višenamenski borbeni avion sposoban za dejstvo kako po ciljevima u vazduhu, tako i po ciljevima na kopnu i moru a može dejstvovati i protivradarskim raketama. Dakle M2 predstavlja dalji razvoj aviona MiG-29.

Da li Srbija kupuje MiG-29M2?

- Gospodin Viprjažkin: Kod nas nema nikakvih ograničenja u prodaji aviona MiG-29M2 bilo kojoj državi sveta, pa tako ni Srbiji. Ako Srbija bude odlučila da nabavi ovaj avion, mi ćemo ga joj sa zadovoljstvom prodati. U Srbiji postoji infrastruktura za korišćenje aviona MiG-29, postoji letački i vazduhoplovno-tehnički sastav koji se lako može preobučiti za MiG-29M2. Sada sve zavisi od srpske strane.

Da li su u toku pregovori oko detalja nabavke ovog aviona?

- Mislim da je bolje da komentare i informacije dobijete od vašeg ministarstva odbrane i firme Jugoimport (SDPR).

Koja verzija MiG-a 29 bi se ponudila Srbiji i koji radar bi imali ti avioni?

- U avionu MiG-29M2 nalazi se radar Žuk-ME, višenamenski radar, savremena avionika, sa višenamenskim kolor pokazivačima. M2 je dvosed, pri čemu oba člana posade mogu da upravljaju avionom ili jedan može upravljati avionom a drugi da operator borbenih sistema. Postoji i jednoseda varijanta, koja je unificirana sa dvosedom i umesto drugog člana posade u kabinu je ubačen rezervoar za gorivo.

Ako hipotetički Srbija odluči da nabavi ovaj borbeni avion i potpiše ugovor, kada bi najbrže mogla dobiti nove MiG-ove? U inostranim medijima spominje da se na proizvodnoj liniji nalaze avioni namenjeni za Siriju.

- Ne znam. Nemam komentar gde bi ti avioni mogli završiti. Proizvodni proces traje dve godine a obuka letno-tehničkog sastava dodatnih šest meseci. To je od prilike rok.

Dakle ne ranije od dve i po godine?

- Dve, do dve i po godine.

Koliko godišnje možete da proizvedete aviona?

- Dovoljno kolike su potrebe naručioca, kako stranih država tako i ruskih vazduhoplovnih snaga. Pored aviona MiG-29M2 mi danas poroizvodimo i višenamenski palubni borbeni avion verzija MiG-29K/KUB za potrebe indijske i ruske ratne mornarice. Oni su potpuno unificirani sa verzijom M2 koji predstavlja ’’kopneni’’ K/KUB. Možemo da proizvedemo na desetine aviona.

Kolika je godišnja cena eksploatacije MiG-29M2 i kolika je nabavna cena aviona?

- Cena eksploatacije je konkurentna zapadnim proizvođačima borbenih aviona. To je vrlo delikatno i komplikovano pitanje a to je stvar pregovora izmežu kupca i proizvođača.

Kolika je cena sata leta?

- Avion spada u srednju kategoriju lovaca sa cenom sata leta od 5 do 10 hiljada dolara.

Da li bi avioni za Srbiju mogli imati AESA radare?

- Kod nas traje razvoj AESA radara i u principu on može biti opcija. Radar Žuk-ME je serijski radar. Još jedna od opcija za avion je vektorisani potisak motora.

Postoje pitanja da li je MiG-29M2 dovoljno ispitan, kao što je to slučaj sa MiG-29K/KUB iz koga je M2 nastao?

- Kao što sam već rekao, MiG-29M2 je faktički kopnena varijanta MiG-a 29K/KUB. Verzija K/KUB se nalazi u aktivnoj upotrebi u naoružanju indijske ratne mornarice a uskoro će se naći u sastavu ruske. K/KUB su prošli sve planirane cikluse ispitivanja i predstavljaju osnovu za varijantu M2 koja se dodatno ispituje zbog različih uslova eksploatacije između varijanti K/KUB i M2. Paralelno sa tim traju ispitivanja i radi usavršavanja i dodatnog osavremenjivanja vazduhoplova koje mi nudimo potencijalnim partnerima. Proces dovođenja varijante M2 za serijsku proizvodnju je završen.


MiG na putu oporavka?


Na kraju, osvrnućemo se i na neke detalje vezane za samu korporaciju RSK MiG, njenu trenutnu situaciju i njenu budućnost.

Od 2007. i propasti posla sa Alžirom koji je vratio naručene avione nezadovoljan njihovim stanjem, situacija u kompaniji se značajno promenila i to na bolje. Tome su doprineli mnogi ugovori sklopljeni sa raznim državama. Sa Indijom su sklopljena dva ugovora za ukupno 45 aviona MiG-29K/KUB a tu je i ugovor za modernizaciju 62 aviona MiG-29 starijih varijanti na standard UPG. Mijamnaru je isporučeno 20 aviona MiG-29B/SE/UB, 8 peruanskih aviona je modernizovano na standard SMP, zatim tu je ugovor za isporuku 24 aviona K/KUB za rusku ratnu mornaricu.

Još 2007. Sirija je potpisala ugovor za 24 aviona MiG-29M/M2 i upravo je ona i inicirala razvoj ove dve varijante. U MiG-u su optimisti kada je u pitanju budućnost firme. Očekuju vrlo skoro potpisivanje ugovora sa ruskim ministarstvom odbrane za prodaju 24 aviona MiG-35 (dalji razvoj varjanti M/M2 za rusko RV). Početak isporuke mogao bi da se dogodi već 2014. godine a očekuje se da će to biti samo prva tranša. Takođe kako Indija planira izgradnju još dva nosača aviona (jedan je već skoro gotov) smatra se da bi mogla nabaviti još aviona MiG-29K/KUB, pretpostavka ide do 120 komada. MiG-29M/M2 se aktivno reklamira i nudi u mnogim zemljama a interes za nabavku su pokazali Belorusija, Kazakhstan, Slovačka, Egipat kao i države koje već koriste starije varijante MiG-a 29.

http://tangosix.rs/2013/26/06/mig-na-pa ... ne-i-sdpr/

Veoma je dobro što ta nova 29-ka može da služi i za napade na zemlji, tj. reč je o lovcu-bombarderu. Zna li se kakva vazduh-zemlja oružja Rusi nude za njega?

MiG-29M/M2 može dejstvovati sa malih, srednjih i velikih visina na malim, srednjim i velikim daljinama protiv tačkastih i grupnih ciljeva na kopnu i moru kao i protiv PVO protivradarskim raketama. Radar aviona MiG-29M/M2 ima mogućnost da istovremeno prati dva cilja na kopnu (moru), brod veličine razarača može da otkrije na daljini od 300 km, železnički most na 120 km a tenk na daljini od 25 km.

Obeležavanje ciljeva na zemlji (moru) za oružije sa laserskim glavama za navođenje vrši se pomoću optoelektronskog nišansko navigacijskog sistema OLS-UEM a u budućnosti i varijantom sistema OLS-K koji će u sebi imati laserski daljinomer, laserski obeleživač ciljeva i infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere. Avion nosi naoružanje na 8 potkrilnih nosača. Moguće su sledeće kombinacije ubojnih sredstava:

- 4 rakete vazduh-zemlja H-29T/TE ili H-29L (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)
- 4 rakete vazduh-zemlja H-38 (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)
- 4 protivradarske rakete H-31P (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)
- 4 protivbrodske rakete H-31A (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)
- 4 protivbrodske rakete H-35 (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)
- 4 vođene bombe KAB-500 (na unutrašnjim potkrilnim nosačima)


Naoružanje vazduh zemlja


Molnija/Vimpel H-29 (NATO oznaka AS-14 ”Kedge”) poluaktivno laserski ili pasivno televizijski samonavođena raketa vazduh-zemlja kratkog dometa. Namenjena je za uništavanje dobro utvrđenih ciljeva, armirano betonskih skloništa, mostova, betonskih poletno sletnih staza, a može uništavati i površinske ratne brodove deplasmana do 10000 tona.
TT karakteristike:
Dimenzije:
- dužina 3900 mm H-29L/T, 3875 mm H-29TE
- prečnik 380 mm
- razmah krila 1100 mm

Mase:
- 660 kg verzija H-29L, 680 kg H-29T, 690 kg H-29TE
- masa bojeve glave 317 kg

Karakteristike:
- maksimalni domet 10 km H-29L, 12 km H-29T, 30 km H-29TE
- minimalni domet 2 km H-29L, 3 km H-29T/TE
- minimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 200 m
- maksimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 5 km H-29L/T i 10 km za H-29TE
- srednje verovatno skretanje od cilja 4 m kod H-29L i 2,2 m kod H-29T/TE
- brzina aviona nosača 600-1250 km/h
- maksimalna brzina rakete 720 m/s
- srednja brzina rakete 250-350 m/s



Lanser rakete na avionu MiG-29: AKU-58
Osnovne verzije: H-29L (poluaktivno laserska GSN), H-29T (pasivno televizijska GSN), H-29TE (povećani domet), UH-29 (školska), H-29ML (modernizacija H-29L), H-29MP (protivradarska)


TRV H-38 visokoprecizna samonavođena raketa vazduh-zemlja kratkog dometa. Namenjena je za uništavanje dobro utvrđenih ciljeva, armirano betonskih skloništa, mostova, betonskih poletno sletnih staza, tačkastih i grupnih ciljeva a može uništavati i površinske ratne brodove.
Raketa H-38

TT karakteristike:
Dimenzije:
- dužina 4200 mm
- prečnik 310 mm
- razmah krila 1140 mm

Mase:
- 520 kg
- masa bojeve glave 250 kg

Karakteristike:
- maksimalni domet 40 km
- minimalni domet 3 km
- minimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 200 m
- maksimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 12 km
- verovatnoća pogotka 0,8
- brzina aviona nosača do 1620 km/h
- maksimalna brzina rakete 2,2 Maha

Osnovne verzije: H-38ML/MLE (inercijalno+poluaktivno laserska GSN), H-38MA/MAE (inercijalno+aktivno radarski), H-38MT/MTE (inercijalno+termovizija), H-38MK/MKE (inercijalno+satelitska naviacija GLONASS), gabaritno težinski model H-38, školska raketa H-38, školska raketa H-38 za kačenje na avione


Zvezda H-31 (NATO oznaka AS-17 ”Krypton”) samonavođena raketa vazduh-zemlja srednjeg dometa. Postoje dve varijante ove rakete i to protivbrodska H-31A sa aktivnim radarskim samonavođenjem i protivradarska raketa H-31P.

TT karakteristike:
Dimenzije:
- dužina 4700 mm
- prečnik 360 mm
- razmah krila 914 mm

Mase:
- 610 kg verzija H-31A, 600 kg H-31P
- masa bojeve glave 94 kg H-31A, 87 kg H-31P

Karakteristike:
- maksimalni domet 70 km H-31A, 110 km H-31P
- minimalni domet 7,5 km H-31A, 15 km H-31P
- minimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 100 m
- maksimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 15 km
- srednje verovatno skretanje od cilja 5-8 m kod H-31P i 5-7 m kod H-31A
- brzina aviona nosača 650-1250 km/h
- maksimalna brzina rakete 1000 m/s
- srednja brzina rakete 600-700 m/s

Lanser rakete na avionu MiG-29: AKU-58

Osnovne verzije: H-31A (ARS protivbrodska), H-31AD (protivbrodska dometa 160 km), H-31P (protivradarska), H-31PD (protivradarska dometa 250 km), H-31PK (modernizovana visokoprecizna), MA-31 (raketa-meta)


Zvezda H-35 (NATO oznaka AS-20 ”Kayak”) dozvučna malovisinska aktivno radarski samonavođena protivbrodska raketa srednjeg dometa za uništavanje brodova deplasmana do 5000 tona.
TT karakteristike:
Dimenzije:
- dužina 3850 mm
- prečnik 420 mm
- razmah krila 930 mm

Mase:
- 520 kg (varijanta za avione)
- masa bojeve glave 145 kg

Karakteristike:
- maksimalni domet 130 km
- minimalni domet 5 km
- minimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 100 m
- maksimalna visina na kojoj se nalazi avion nosač 10 km
- srednje verovatno skretanje od cilja 4-8 m/s
- maksimalna brzina rakete 300 m/s
- srednja brzina rakete 270-280 m/s

Lanser rakete na avionu MiG-29: AKU-58

Osnovne verzije (varijanta za avione): H-35, H-35E (izvozna H-35E), H-35U(dometa 260 km), H-35UE (izvozna H-35U)


KAB-500 vođena avionska bomba kalibra 500 kg. Postoje sledeće verzije ove bombe, laserski vodjena KAB-500L, elektrooptički televizijski samonavođene KAB-500KR i OD, i satelitski navođene KAB-500S. Namenjene su za uništavanje stacionarnih ciljeva na kopnu i moru, malorazmernih ciljeva, poletno-sletnih staza, armirano-betosnkih skloništa, mostova, vojnih i industrijkih objekata, manjih brodova. Bomba KAB-500-OD namenjena za uništavanje skrivenih vatrenih tačaka pešadije i žive sile.

Hvala! Lep arsenal naoružanja.

Incognito napisao:Nego,ima li nekih novosti o srpsko-ruskoj saradnji u pogledu nabavke novih Mig-ova ? Dosta vremena je proslo,a nikakvih novih vesti u tom smeru nema. Bojim se samo da nece sve ispasti kao sa sirijskim S300 sistemima.

Problem je do nas, tj. do naseg novcanika...nece to ici tako brzo kao sto mnogi misle...

Uostalom kako to mislis dosta vremena je proslo? Ima mesec dana od poslednjih razgovora, Vucko je lepo rekao da se pregovara oko finansija tj kako ce se platiti tehnika, ruski ministar odbrane dolazi u septembru ako se dobro secam, znaci rok je do tada da se dogovore i tada verovatno pada potpisivanje ugovora ako do toga dodje. To sto mediji svako malo lupetaju gluposti je nesto drugo..

Mi-8: 45 godina u službi

Sovjetski srednji dvomotorni transportni višenamenski helikopter Mi-8 svakako je jedan od najpoznatijih helikoptera današnjice koji se 52 godine nakon prvog leta i dalje proizvodi a napravljen je u preko 12.000 primeraka. Pre 45 godina JNA je dobila svoje prve primerke.


Kako sada stvari stoje potražnja je izuzetno velika i helikopter će se proizvoditi u narednih 10 ako ne i više godina. Samo ruske vojno-vazduhoplovne snage nameravaju da do 2020. nabave oko 400 helikoptera. Robusnost, izdržljivost, pouzdanost, niska nabavka cena, jeftino održavanje kao i ostale dobre taktičko-tehničke karakteristike uticale su na to da ga u svoje vazduhoplovne snage uvrste čak oko 60 država. Pored toga prisutan je i u mnogim paravojnim i policijskim jedinicama sveta a osvojio je i dobar deo civilnog tržišta.


Premijerno na Buržeu


U drugoj polovini 50.tih godina 20. veka u bivšem SSSR javila se potreba za zamenom transportnog helikoptera Mi-4. Osim toga novi helikopter je morao zadovoljiti kako vojne tako i civilne potrebe. Prvi prototip, jednomotorni helikopter sa oznakom V-8 poleteo je 9. jula 1961. dok je drugi dvomotorni prototip V-8A poleteo 17. septembra 1962. Treći prototip, koji je poneo oznaku V-8AT, poleteo je 1963. i predstavljao je obrazac za vojnu transportnu verziju Mi-8T dok je četvrti V-8AP bio prototip putničke varijante Mi-8P. U upotrebu je prvo uvedena civilna varijanta Mi-8P i to 1964. dok su sovjetske vojno-vazduhoplovne snage uvele u upotrebu transportno-desantne Mi-8T i TV tek 1967. Prethodno su od 1964. nabavili određen broj Mi-8T radi probe i ispitivanja.

Mi-8 je prvi put prikazan svetu 1965. godine na avio salonu u francuskom Le Buržeu kada je izazvao veliku pažnju i dobio odlične ocene svetskih vazduhoplovnih stručnjaka. NATO je ovaj helikopter označio sa ’’Hip’’. U Rusiji je helikopter između ostalog poznat i pod nadimkom ’’kravica’’. Proizvodnja je prvobitno organizovana u fabrici u Kazanju, Tatarstan a od 1970. se zbog velikih narudžbina helikopter počeo praviti i u Ulan Udeu, u Sibiru. Već 1971. počelo se sa radom na projektu Mi-8M gde su na postojećem Mi-8T motori TV2-117 zamenjeni jačim TV3-117, zatim je zamenjen glavni reduktor i poboljšana transmisija. Prvi let obavljen je 1975. a serijska proizvodnja modela označenog kao Mi-8MT počela je 1977.

U Francuskoj je, opet na Le Buržeu 1981. bio prikazan Mi-17, izvozni model Mi-8MT. Ova varijanta je pokazala mnogo bolje osobine u toplijim klimatskim uslovima kao i na većim nadmorskim visinama. Tokom 80.-tih i 90.-tih godina daljim razvojem i modernizacijama nastalo je mnoštvo varijanti a unapređivano je sve, od motora, same konstrukcije pa do elektronske opreme. Mi-8/17 postao je pravi višenamenski helikopter koji je mogao da izvršava mnoštvo zadataka, koristi se za transport, desant, vatrenu podršku, za sanitet, za traganje i spasavanje, kao helikopter za elektronsko ratovanje. Napravljena je i mornarička varijanta prilagođena za sletanje na vodu sa oznakom Mi-14 (NATO oznaka ’’Haze’’).

Danas fabrika iz Kazanja u svom asortimanu nudi transportni Mi-8MTV-5 (za izvoz Mi-17V-5), izvozni višenamenski Mi-17-1V i putnički Mi-172 koji može biti i u VIP verziji. Zavod iz Ulan Udea proizvodi transportne Mi-8AMT (za izvoz oznaka Mi-171), potom VIP verziju Mi-171, zatim transportno-jurišni Mi-8AMTŠ (za izvoz Mi-171Š), kao i varijante Mi-171A i Mi-171E.


JNA


Sredinom 60.tih godina u bivšoj JNA se razmišljalo o zameni flote transportnih helikoptera koju su tada činili američki helikopteri S-55 i sovjetski Mi-4. Za zamenu je izabran upravo Mi-8 i od 24. aprila 1968. su u naoružanje počeli stizati helikopteri varijante Mi-8T (NATO oznaka Hip-C) a helikopter je dobio službenu vojnu oznaku HT-40 (Helikopter-Transportni 40). Prvih 24 helikoptera stigli su u periodu 1968/69. Njima su popunjene tada novoformirane 787. i 789. transportna helikopterska eskadrila u sastavu 119. helikopterskog puka na aerodromu Niš. Jugoslovenski helikopteri su proizvođeni u Kazanju a do 1981. nabavljeno je ukupno 93 Mi-8T i njima su dodatno opremljene 780. i 781. transportna helikopterska eskadrila, 111. puka na aerodromu Pleso kod Zagreba, zatim 790. transportna helikopterska eskadrila (trhe), 97. avijacijske brigade na heliodromu Divulje kod Splita i manji deo helikoptera predat je 890. mešovitoj helikopterskoj eskadrilu na Batajnici za prevoz glavnokomandujućih a od 1990. i za obuku pilota u 107. puku na aerodromu Ortiješ kod Mostara. Bili su u standardnoj konfiguraciji sa bočnim klupama za ukupno 24 opremljena vojnika a pojedini primerci su naknadno u Jugoslaviji bili modifikovani sa ubačenim sedištima i enterijerom u salonskoj varijanti. Deo helikoptera imao je i dizalice iznad prednjih bočnih vrata a od 1986. godine Mi-8 se koristio i za gašenje požara sa vedrom PPV-2000. Evidencijski brojevi su bili sledeći: 12201-224, 12237-248, 12261-274, 12301-313, 12351-356, 12359-370 i 12401-412. HT-40 su se u JRV i PVO mogli naoružati sa četiri 16.cevna saćasta lansera UB-16/57 sa nevođenim raketnim zrnima S-5 kalibra 57 mm. U toku ratnih iskustava 1991. na jedan helikopter (ev. broj 12364) su postavljeni mitraljezi i to na bočnim vratima i na nosačima saćastih lansera.


JNA Mi-8T naoružan sa četiri lansera UB-16/57

Bar tri vojna helikoptera koristio je Auto-moto Savez Jugoslavije kao sanitetske helikoptere za spasavanje teško povređenih u saobraćajnim nesrećama. Dva helikoptera su 1981. ofarbana i označena kao milicijski helikopteri i korišćeni za podršku snaga Saveznog SUP-a u nemirima na Kosovu i Metohiji tokom 80.tih.

Potpuni remont Mi-8T osvojio je Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović iz Batajnice koji je i osvojio proizvodnju pojedinih delova i izvršio niz modifikacija i poboljšanja. U periodu od 1990-92. četiri helikoptera (ev. brojeva 12409-12412) je u VZ Moma Stanojlović u saradnji sa italijanskom firmom Ellectronica i jugoslovenskom firmom Imtel, modifikovano u varijantu za EI i PED (elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva) sa oznakom HT-40 Aries-F odn. HT-40E nazvan i ’’Elektronac’’. Instaliranje sistema Aries-F obuhvatao je ugradnju opreme u pilotskoj kabini, zatim instalaciju antena ispod kabine (2 antene), iznad kabine (2 antene), na nosačima naoružanja (po 2 antene), ispod teretne kabine (jedna antena kao i izlaz sistema za hlađenje opreme), i u samoj teretnoj kabini (konzole za dva operatora, dva ormana sa opremom itd.) Glavna namena ovih heikoptera bilo je ometanje radara a posle uspešnih ispitivanja uvedeni su u naoružanje. Od 1990. do 1992. bili su u sastavu 678. mešovite avijacijske eskadrile, 138. transportne brigade na Batajnici. Nakon isteka resursa specijalne opreme helikopteri su vraćeni u prvobitnu transportnu konfiguraciju.


HT-40E, varijanta za EI i PED

1980. SFRJ je nabavila dva protivpodmornička helikoptera Mi-14PL (NATO oznaka ’’Haze-A’’) koji su dobili službenu vojnu oznaku HP-44 (Helikopter-Protivpodmornički 44) a dve godine kasnije nabavljena su još dva ovakva helikoptera. Mi-14PL ušli su u sastav 784. protivpodmorničke helikopterske eskadrile na heliodromu Divulje a imali su evidencijske brojeve 11351 do 11354. Jedan primerak (11353) imao je udes 25.12.1987. prilikom probnog leta a uzrok nesreće su bile pogrešno spojene komande repnog rotora.


Protivpodmornički Mi-14PL

JNA je krajem 80.tih i početkom 90.tih bila zainteresovana za nabavku helikoptera Mi-17-1V ali zbog raspada SFRJ 1991. planirane nabavke nisu realizovane.

Helikopteri Mi-8 intenzivno su korišćeni od strane JNA u građanskom ratu pre svega za transport ljudstva i tehnike, za vatrenu podršku i kao sanitetski helikopteri. U ratnim dejstvima oborena su tri helikoptera, mnogi su oštećeni pre svega dejstvima pešadijskog naoružanja malog kalibra a jedan su zarobile hrvatske snage. Svoju pravu vrednost pokazali su u evakuacijama opkoljenih objekata a najbolji primeri za to su akcije iz 1992. u Čapljini i Konjicu.

12 helikoptera iz sastava 780. trhe je nakon povlačenja jugoslovenske armije iz BIH predato novoformiranom V i PVO Republike Srpske. Bazirali su na heliodromu Zalužani u sastavu 92. mešovite avijacijske brigade. Jedan helikopter je ofarban u plavo-belu šemu sa oznakama Milicije Krajine (Republika Srpska Krajina) koji je pružao podršku snagama Srpske Vojske Krajine (SVK). Na teritoriji nove države Savezne Republike Jugoslavije 1992. našlo se preko 50 Mi-8T i 3 Mi-14PL a helikopteri su raspoređeni na aerodromima Batajnica (890. mhe), Niš (787. trhe) i Golubovci (784. pphe i 897. mhe). Tokom bombardovanja 1999. godine na zemlji je uništeno 10 Mi-8T kao i 3 Mi-14PL koji su 1998. povučeni iz naoružanja. Razdruživanjem Srbije i Crne Gore 2006. na aerodromu Golubovci kod Podgorice ostalo je pet neoperativnih Mi-8T od kojih su četiri 2008. prodata u Ukrajni.

U sastav V i PVO Srbije su 2006. godine uvrštena i dva helikoptera Mi-17 iz rasformirane Jedinice za specijalne operacije, Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Nabavljeni su zajedno sa dva Mi-24V 1998. Jedan Mi-17 je proizveden 1989. a drugi 1991. Nakon remonta 2010. helikopteri su dobili evidencijske brojeve 12550 i 12551 a označeni su kao HT-48.


Srpski Mi-17 nabavljen u salonskoj varijanti

Mi-8 u Srbiji


Današnju flotu transportnih helikoptera Vojske Srbije čini sedam Mi-8T, od kojih je šest remontovano u periodu od 2007-2013, i dva Mi-17. Koriste ih dve jedinice i to 890. mešovita helikopterska eskadrila ’’Pegazi’’, 204. vazduhoplovne brigade na Batajnici i 119. mešovita helikopterska eskadrila ’’Zmajevi’’, 98. vazduhoplovne brigade na aerodromu Niš.

Helikopteri Mi-8T nakon remonta mogu da lete još pet godina tako da bi uskoro pojedini primerci mogli prestati da se upotrebljavaju. Za Mi-17 to vremensko ograničenje iznosi sedam godina. Još od 2008. godine govori se o nabavci novih Mi-17 jer je po nekim tumačenjima vojni vrh odlučio da je taj tip helikoptera, sa najboljim odnosom cena-efikasnost, idealan za VS. Ipak, za sada nije došlo do realizacije kupovine a novi helikopter te klase nalazi se u dugoročnim planovima opremanja V i PVO. Procenjene minimalne potrebe su 10-12 srednjih transportnih helikoptera.

^

Супермане­варска невидљива интелигенција

Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији: има изузетно смањену уочљивост, нове конструкционе материјале и оплате, док му систем вештачке интелигенције омогућава да самостално анализира ситуацију и предлаже пилоту неколико варијанти за дејство. Стручњаци се слажу да је руска авијација овим инжењерским ремек-делом стигла - а вероватно и престигла - свог главног конкурента: амерички F-22 „Раптор“.




На сајму ваздухопловне технике у француском граду Ле Буржеу објављено је да је завршена израда мотора за перспективни комплекс фронтовске авиације (ПАК ФА), или како га још називају, ловац-пресретач Т-50. По речима руских војних стручњака који су раније завршили прву етапу тестирања лета новог апарата, добијени резултати потврђују да је руски ловац-пресретач не само равноправан свом главом конкуренту, америчком F-22 „Raptor“, него да је по неким параметрима и бољи од њега.


Према изјавама шефа Уједињене авиоконструкторске корпорације Михаила Погосјана, у програму тестирања Т-50 учествује пет авиона. То је заправо и омогућило руским конструкторима да форсирају процес и смање заостајање за Американцима. F-22 је одавно на служби у РВ САД и засад с пуним правом носи титулу најсавременијег ловца-пресретача. За то време, о његовом руском конкуренту се не зна много.
Како кажу конструктори, Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији. Реализован је читав низ иновационих решења која имају везе са развијањем технологија смањивања уочљивости авиона, нових конструкционих материјала и оплате, вештачке интелигенције, елементне базе, који подижу нашу војну авиоиндустрију на суштински другачији технолошки ниво.
Код Т-50 је први пут примењен читав спектар најновијих полимерских карбон-фибера. Они су два пута лакши од алуминијума аналогне чврстине, четири-пет пута лакши од челика, а два пута од титанијума. Нови материјали чине 70 процената оплате ловца-пресретача. Његова маса је сада четири пута мања у поређењу са авионом који је склопљен од уобичајених материјала, захваљујући чему је конструкторима пошло за руком да повећају бојево оптерећење ове машине.
У Конструкторском бироу „Сухоја“ говоре о „изузетно ниском нивоу радарске, оптичке и инфрацрвене уочљивости ПАК ФА“. Тако ће ефикасна рефлектујућа површина код Т-50 бити једнака 0,5 m2 (код Су-30МКИ, његовог претходника, она износи 20 m2). То значи да ће исти тај Су-30МКИ на радару бити видљив као метални објекат димензија 5 х 4 m, а рефлектовање Т-50 је 40 пута мање. Дакле, биће веома тешко приметити га и навести оружје на њега. Tим пре што апарат има још једну карактеристику ловаца марке „Су“, а то је суперманеварска способност.



Осим тога, код Т-50 је реализован главни захтев који се односи на савремене ловце-пресретаче, а то је висока интелектуализација апарата. Радар ловца-пресретача са новом активном фазираном антенском решетком (АФАР), са електронским скенирањем, види све што се догађа у ваздуху и на земљи, на растојању од неколико стотина километара. Може пратити мноштво циљева и истовремено наводити на њих наоружање ловца-пресретача. И то како на циљеве у ваздуху, тако и на земљи.
Поред тога, по читавом трупу авиона размештено је још неколко десетина различитих сензора који омогућују не само контролу околне ситуације, већ и размену података у реалном времену са системима управљања на земљи, а истовремено и унутар авијацијске групе. Захваљујући функцији „електронског пилота“, Т-50 самостално анализира ситуацију и предлаже пилоту неколико варијанти за дејство. Велики део летних и борбених информација човек добија у виду симбола и знакова. То знатно олакшава њихово разумевање, што у великој мери смањује оптерећење пилота и омогућује му да се концентрише на извршавање тактичких задатака.
Више о руској војсци
Т-50 може узлетати и слетати користећи узлетно-слетну писту која је дугачка свега 300-400 метара. У перспективи, на бази овог авиона треба да се направи и поморска варијанта ловца. Наоружање новог авиона биће у потпуности склоњено у унутрашње одсеке ловца-пресретача. То је данак технологији мале уочљивости „Стелт“. У тим одсецима, по неким подацима, може бити размештено до осам ракета „ваздух-ваздух“ типа Р-77 или две вођене авиобомбе тежине по 1500 kg. Осим тога, на две спољне подвеске авиона могу се допунски сместити две далекометне ракете које му омогућују да се бори са циљевима на удаљености од 400 km.
О перспективности програма који одговара највишим захтевима говори и чињеница да се у раду на прављењу ловца-преретача придружила и Индија. Делхи у ове циљеве издваја готово 25 милијарди долара и планира да до 2018. добије своју верзију ловца-пресретача пете генерације. По речима руских експерата, управо овај авион ће бити за извоз. Руски Т-50 ће остати искључиво унутрашњи производ. Потпуно исто као и амерички F-22. Прве серијске ловце-пресретаче руска војска очекује већ 2013. А укупно намерава да купи најмање 70 примерака.

Heineken napisao:

Incognito napisao:Nego,ima li nekih novosti o srpsko-ruskoj saradnji u pogledu nabavke novih Mig-ova ? Dosta vremena je proslo,a nikakvih novih vesti u tom smeru nema. Bojim se samo da nece sve ispasti kao sa sirijskim S300 sistemima.

Problem je do nas, tj. do naseg novcanika...nece to ici tako brzo kao sto mnogi misle...

Uostalom kako to mislis dosta vremena je proslo? Ima mesec dana od poslednjih razgovora, Vucko je lepo rekao da se pregovara oko finansija tj kako ce se platiti tehnika, ruski ministar odbrane dolazi u septembru ako se dobro secam, znaci rok je do tada da se dogovore i tada verovatno pada potpisivanje ugovora ako do toga dodje. To sto mediji svako malo lupetaju gluposti je nesto drugo..

Upravo na potpisivanje ugovora sam mislio.Vec godinu dana se govori o nabavci ruske tehnike (ne samo aviona,vec i raketa,radara,S300 sistema ...), a ni jedan ugovor o nabavci do sada nije potpisan.To mi malo deluje sumnjicavo,a ako sad ne budemo obnovili ratnu tehniku,necemo je obnoviti ni za narednih 30 godina.
Ne bih da idem u politiku,ali mislim da je u javnosti Vucic precenjen kao ozbiljna licnost,jer vidim da ama bas nista do sada nije ispostovao,a vidim da i ovaj posao sa Rusima razvlaci kao pitu, a ni Rusi mi (ma koliko imao simpatija za njih i njihovu ratnu opremu) ne deluju kao mnogo pouzdani saveznici,daj Boze da gresim.Uostalom,videcemo vec kako ce se razvijati situacija ...

NOVOSTI OTKRIVAJU: Stižu rakete i radari iz Rusije

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/po ... o-u-Moskvu

Koji vec put otkrivaju?

Incognito pa pogledaj koliko su Poljaci pregovarali sa amerima oko nabavke f-16, nije to kao kad odes u auto salon i kazes daj ovaj..kao sto sam rekao nas jebe to sto nemamo dinara, a hocemo da kupimo..sto se tice Vucka ne bih se bas slozio da nije nista ispunio ( sto se tice vojne industrije) Otvorena je fabrika u Velikoj Plani na otvaranju je najavljeno da ce se posle par meseci kapaciteti siriti i eno gradi se. Utisci sa Partnera 2013 su veoma pozitivni i moze se cuti od ljudi iz VTI-a da je drzava konacno pocela da daje pare, tu je Laza 2, potpisuju se ugovori tako da nije bas da nije nista ucinjeno...nije puno ali za pocetak dovoljno..

Vučić na sajmu naoružanja u Rusiji



Vicepremijer i ministar odbrane Aleksandar Vučić kao specijalni gost Dmitrija Rogozina, prisustvuje Sajmu naoružanja i opreme u Sankt Peterburgu.

Prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić boravi u Ruskoj Federaciji gde kao specijalni gost Dmitrija Rogozina, jednog od najbližih saradnika Vladimira Putina, prisustvuje Sajmu naoružanja i opreme u Sankt Peterburgu.


Vučić i Rogozin prisustvuju nastupu MiG-ova 29 M2 i Suhoja 27, a ovo je do sada najveći prikaz snaga ruskog ratnog vazduhoplovstva i ruskih pomorskih snaga.

Domaćin je posebnu pažnju posvetio prikazu leta i operativnih sposobnosti aviona za koje je Srbija zainteresovana, MiG 29 M2.

Vučić i Rogozin bili su gosti i na ruskom ratnom brodu koji je primer najsavremenije i najmodernije vojne tehnologije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

kvcali napisao:NOVOSTI OTKRIVAJU: Stižu rakete i radari iz Rusije

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/po ... o-u-Moskvu

Koliko znam tu vest je prvi otkrio Lazanski,pa onda svi redom ukljucujuci i Novosti koji su po nekoliko puta pisali o tome.Verovatno ce i za pola godine ponovo otkrivati kako stizu ruske rakete u Srbiju. Ove Novosti pocinju da me nerviraju poput Blica i Kurira.

@Heineken, slazem se,novac je potrebno za kupovinu i to Rusi dobro znaju.Ali ono sto zameram i ovim nasim nesrecnimcima,a i Rusima je to sto ne izadju u javnosti kazu situacija sa nabavkom vojne opreme je takva i takva.Imamo para za kupovinu ili nemamo,uzimamo na kredit,kompenzaciju,sta god,samo da se zna.Poljaci su cekali na F-16-ice zato sto su natezali sa amerikancima jer u pocetku nisu znali sta zele.Rumuni se isto naztezu oko nabavke F-16-ica zato sto nemaju para, a Izraelci svaki avion dobijaju "u roku od odmah" zato sto odmah placaju.
Ovaj nas aranzman oko nabavke 6 novih aviona nije narocito skup,niti se radi o preskupim avionima,niti uzimamo neku veliku kolicinu, tako da bi to po meni trebalo da ide glatko.

za nasu privredu, je i moderna bicikla preskupa, budzetska rupa je poput crne rupe ogromna, ove godine cela milijarda evra je potrebna samo da se plate kamate na vec uzete kredite !