GARAŽA forum

Da. Cena je stvarno ekstra.

Mali problem bi bio nestasica gasa, a nije da je nije bilo u proslosti

Pazi sad, koliko vidim, 1 m3 gasa je oko 32-33 din. Gas daje oko 9 kW po m3, znači cena 1 kWh je oko 3.6 din.
Toplane naplaćuju svoj kWh sa max popustom 7,04 din. Skoro duplo više.
Mene 1 kWh struje košta 6,4 din (bez taksi, to ionako plaćam), SCOP invertera je 4.1, neka je i manji. Mene onda 1 kWh toplote košta 1.6 do max 2 din.
Da li je vredno uštede ne znam, ovako se bar grejem kako ja hoću (imao prethodno u kući gasni kotao, ne mogu da se naviknem na stan nikako).

Moj racun za novembar za 90m2 bio je oko 4.000 dinara, a najveci u poslednje dve godine na ime grejanja bio je oko 8.000. Zgrada je u visokoj energetskoj klasi, jedna od prvih eko zgrada u NS. Prikljuceni smo na gradsko grejanje, a toplana "Istok" je na 20 m od nas. Ispred svakog stana je sabirnik sa meracem, u dnevnoj sobi termostat, na radijatorima termo glave. Nisam od onih koji su zimi u gacama, pa je temperatura podesena na 22. Moja jedina zamerka je sto je termostat najprostiji pa nema dnevni i nedeljni tajmer. U kuci imam gasni kotao Viessmann i njegov termostat je odlican. Tako bih nesto i za stan. Gledao sam malo po netu, ima za 50-100 evra bas dobrih digitalnih termostata. Zna li neko od strucnijih sta je tu dobro? Meni su brendovi na koje nailazim uglavnom nepoznati.

nenad.fil napisao:

Zvao sam majstore za pvc, svi kažu da su okovi loši a cena za menjanje i "utezanje" prozora je 8000 po krilu. Pritom, nisu sigurni da bi to rešilo problem.

P.p.s stavili smo već tanke zaptivne trake na sve prozore ali to nije rešilo problem. I dalje duva jbg.

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Ako mogu da se otvore i zatvore normalno, onda okov 99% nije problem. Problem je sto vecina "majstora" hoce da te odere jer osecaju da imas problem.

DA li je iko od njih dolazio da pogleda stolariju?

Evo ti par saveta na brzaka:

1. otvori prozor/balkonac, na stoku imas prihvatnike, a na krilu pokretne delove mehanizma kao male valjcice. Uzmi srafciger ili akumulatorsku busilicu i svaki od prihvatnika pomeri u susret tuljku(valjcicu na mehanizmu). Nemoj previse, da se ne bi pretesko zatvarali, najbolje ti je da ih pomeras jedan po jedan, dok ne nadjes optimalni polozaj. Prvo sa otvorenim krilom proveri na koju stranu se tuljci krecu, posto ne idu svi na situ stranu, a ti prihvatnik pomeras ka tuljku.

Nekada se desi da prihvatnika cak i nema, ili da ih skinu jer recimo smetaju. Ako slucajno nema, gledaj da ih kupis, i sam zavrnes na stok, nije tesko uopste.

2. stelovanje mehanizma: ovo je malo nezgodnija rabota, jer ti fali prakse. U sustini krilo prozora koje ima stelujuce sarke mozes da stelujes na vise nacaina na sarkama. Sve se uglavnom izvodi sa imbus cetvorkom, ili, redje, sa toreksom.
Tacke za stelovanje su:

donja sarka, spolja na krilu-podizanje krila po visini(sa gornje strane sarke kad se skine ukrasna plastika) i pomeranje donjeg dela krila levo desno.

gornja sarka, kada se krilo sirom otvori sa zadnje strane, kroz makazu-pomeranje gornjeg dela krila levo desno(odmicanje ili priblizavanje stoku)

tuljci: oni su ekscentricni, i mogu da se okrecu imbusom. Njihovim zakretanjem blize, ili dalje plastici, oni ce vise tj manje priblizavati krilo stoku prilikom zatvaranja.

Kada je sve dobro nastelovano, krilo ne sme nigde da kaci, ne samo za stok, nego i delovi mehanizma moraju da prolaze bez problema. Prilikom zatvaranja krilo pored prihvatnika treba da prolazi na 3-5mm.

Mozda ti deluje malo komplikovano, ali nije u sustini. Pitaj sta te interesuje.

Jel se moze u stanu gde su radijatori sa termo glavama na potrosnju, naknadno ugraditi termostat ako su instalacije zavrsene?

Zahvaljujem svima na pomoći. Probacu ovih dana mada mi je haos...

Pitanje:

Znači li ovo da treba da poskidam sve zaptivne gume? Pretpostavljam da je odgovor pozitivan ali ako se problem ne reši, ko će se ponovo zajebavati sa lepljenjem istih...?

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Prvo probaj sa pomeranjem prihvatnika. To uglavnom resi problem, ili pomogne mnogo.

Probaj da nastelujes sa njima, valjda ce moci.

Jel mogu ti tuljci da kao ekscentar okrecu i kod starijih okova, gde nije imbus vec za obican ravni srafciger (pljosnati vrh). Konkretno Roto licencni pravljeni u Kovinoplastika iz Loza, SLO.

nenad.fil napisao:Zahvaljujem svima na pomoći. Probacu ovih dana mada mi je haos...

Pitanje:

Znači li ovo da treba da poskidam sve zaptivne gume? Pretpostavljam da je odgovor pozitivan ali ako se problem ne reši, ko će se ponovo zajebavati sa lepljenjem istih...?

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Ne diraj gume naprvices glupost.
Uradi ovo sto ti kaže superbos mada verujem da nećeš mnogo postići.
Javi se sledece nedjelje ako ništa ne napraviš pa ću ti ih ja nastelovati.


Sent from my iPhone using Tapatalk

masaivan napisao:Vi sto imate kaloriometre, kolika vam je mesecna potrošnja i povrsina stanova.?

9.15 kWh / m^2 u januaru ove godine, što je bio i najhladniji mesec. Temperatura unutra 20-21. Ukupno oko 27 kWh / m^2 za celu sezonu. Očekuje se da će ova zima biti hladnija, pa i potrošnja veća (ako ne sredim prozore)

Pitanje za Ljubitelja, ili druge koji znaju: pri kojoj unutrašnjoj temperaturi se meri energetska efikasnost, tj. one klase A, B, C?

Delija napisao:Grejanje na gas (radijatori + kotao na nivou zgrade) mi savrseno odgovara.
Svi prozori su otvoreni "na kip" sve vreme osim kad je napolju -15, vazduh je odlican, sve vreme sam u sorcu, spavam pokriven frotirom (cak se i otkrijem), a na 92 m2 me grejanje izadje 5-6k dinara u mesecima kada se greje - ostatak godine 200 din mesecno. U proseku max 3000 din mesecno na godisnjem nivou. To je sve bez koriscenja kalorimetra (ne koristi se njegovo merenje jos uvek) - od sledece godine ce biti sa njim. Trebalo bi da bude jos bolja situacija, posto su mi radijatori na max 4/6, a komsije greju kao blesavi.

Delija, to je fantastična cena, pa još za tako visoku temperaturu u stanu. Lepo pokazuje koliko je bolje lokalno korišćenje gasa od daljinskog sistema. Inače, nama "Beogradske elektrane" naplaćuju "angažovanu snagu" svakog meseca, i kada ima i kada nema grejanja. To računaju po ukupnom broju rebara i snazi rebra (zavisi od dimenzija). Meni za 45 m^2 to trenutno izlazi oko 750 din mesečno. Ko npr. ima severno orijentisan stan, za istu kvadraturu ima i više rebara, pa mu je "angažovana snaga" još veća.

Inače, u celoj priči smo zaboravili i još jednu izrazito negativnu stranu daljinskog grejanja: Kada toplana proceni da je dovoljno toplo (u praksi, trenutna temperatura i prosečna u poslednja 24 h su par stepeni iznad nule), od 22 do 5 h gase grejanje! Oni hoće da smanje gubitke u prenosu (čitaj: povećaju profit) kad god je to moguće i uopšte ih ne zanima što neko naselje ima kalorimetre, pa plaća po potrošnji.

Imam jako negativno mišljenje o toplanama i celom tom konceptu, a posebno o firmi "Beogradske elektrane". Jedina firma koja je još gora su oni što vrše objedinjenu naplatu (u Beogradu "Infostan", u Novom Sadu "Informatika"). To su tek paraziti i mafija najgore vrste.

Kod mene je situacija sledeca> grejanje se meri po meracu u podstanici za cetiri ulaza> cetiri zgrade nekih 150 stanova, tako da od stednje nema nista.
Obracunavaju grejanje po m3, obracun za moj stan je 167 m3 (stan je 62m2 sa terasama).
Za celu 2015 godinu grejanje po obracunu potroseno je 4.036 MW/h za moj stan
Struja 2015 godina ukupno 5494 kw/h

sasa lbg napisao:

nenad.fil napisao:Zahvaljujem svima na pomoći. Probacu ovih dana mada mi je haos...

Pitanje:

Znači li ovo da treba da poskidam sve zaptivne gume? Pretpostavljam da je odgovor pozitivan ali ako se problem ne reši, ko će se ponovo zajebavati sa lepljenjem istih...?

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Ne diraj gume naprvices glupost.
Uradi ovo sto ti kaže superbos mada verujem da nećeš mnogo postići.
Javi se sledece nedjelje ako ništa ne napraviš pa ću ti ih ja nastelovati.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Saša unapred zahvaljujem.

Probaću od nedelje jer za vikend nisam tu, pa javljam šta sam uradio.

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Hteo bih da pitam nešto u vezi sa podešavanjem PVC prozora: Na dvokrilnom prozoru, krilo na kome je ručka za zatvaranje ima opisani prihvatnik i tuljak koji ulazi u njega. Drugo krilo ima samo gornju i donju polugicu za ručno otvaranje/zatvaranje. Pošto nema ručku i pripadajući mehanizam za bravljenje, logično da nema ni prihvatnik/tuljak. Zbog toga na sredini između šarki ne postoji ništa što pritiska prozor uz štok, a ustanovio sam da mi upravo tu prozori najviše duvaju (što je takođe logično).

Da li postoji išta što može da se uradi u ovom slučaju (osim stavljanja dodatne trake na gumu)? Po meni je proizvođač trebalo da smisli neki mehanizam bravljenja ili stavi treću šarku na to krilo. Ovako deluje prilično loše projektovano.

Postoji, taj nedostatak je da kazemo donekle ispravljen, mada prozori sa laznom preckom nikad ne mogu biti dobri kao prozori sa pravom preckom, i dva zasebna krila.

Sada se na ta krila ugradjuje pomocna sarka(ne znam pravi naziv ) koja dodatno zabravljuje pomocno krilo na stok.

Koliko je moguca ugradnja na vec napravljen prozor, to ti ne mogu reci.

Opet, ako su stelujuce sarke u pitanju, mozes probati da priblizis vise krilo na stok, da vise stiska gumu, samim tim i bolje dihtuje.

Pomocno krilo se steluje kao glavno, ako ima stelujuce sarke.

Superboss, hvala!