Zašto je Srbija tu gde jeste?!

[ljubitelj]

Gradi se pozajmljenim parama, poklonjenim parama tzv grantovi iz EU fondova (kao sto je grcki Via Egnatia autoput, ili rumunski autoput Arad-Konstanca), koncesijama (Tirana- Debar), i raznim metodama finansiranja.

Slazem se da je pravac Hu-HR pa dalje na jug sigurno profitabilan, moje misljenje je da putevi Srbije nisu dobro organizovani za efikasan rad i da bi trebalo upravljanje prepustiti privatnoj firmi na ugovor.
Planovi su obicno na rok od 15 ili 20 godina, nazalost mi nismo bili ucesnici kada se plan pravio i pare delile a nijedna zemlja oko nas nije bila punopravna clanica EU pa bi bili ravnopravni pred fondovima pomoci. Tada smo mogli da zagrabimo vise iz EU fondova ali smo odigrali kako smo.

Bila je neka procena u tim planovima da je Srbiji dovoljno 3.4 milijarde evra da sredi te osnovne putne pravce.
Do sada smo vise novca od toga dali za razne subvencije fiktivnim drustvenim firmama, za izmisljanje radnih mesta kroz poklonjene pare, za izmisljene agencije za sve i svasta, i jos sijaset budzetskih rupetina. Ukljucivo i fiktivne invalidske penzije u desetinama hiljada slucajeva.

U sustini to nisu velike pare ni za nas a kamoli za EU fondove.

E sad pitanje nad pitanjima je sta posle izgradnje, odrzavanje kosta a to je bolna tacka u organizaciji kod svih balkanskih drzava. Grcka je dobar primer gde je izgradjen autoput od Soluna do Igumenice koji se ne odrzava i vec je ispod standarda. A gde su tek prateci sadrzaji koji idu uz svaki autoput...

Sve to deluje kao u bajci ali opet Albanija koja je umrezena autoputevima za vrlo kratko vreme pokazuje da se moze cak i u ovdasnjim krajevima i glavama dogoditi takvo cudo.
Rumunija je isto veoma brzo izgradila autoputeve.

Sa druge strane uz velike najave autoput Sofija- -Krajova- Arad preko Dunava je prakticno propao tj osim mosta koji je jedva izgradjen nista ostalo nije ni zapoceto. A opet mostarina je skupa (36 evra za kamion) da bi bilo ekonomcino spediterima.
Meni se cini da je autoput kod nas Nis- Sofija ipak preovladao i u EU kao razumnije resenje a da se ovaj BG-RO koridor gradi tek kasnije kao alternativa. Zvanicno je promet tek 3500 vozila dnevno sto je ipak malo za jedan tranzitni pravac.

Od novca naravno skoro sve zavisi, dosta toga i od dobre volje.
Recimo Nis-Pristina autoput je kratak, nije zahtevan gradjevinski i moze za 15tak meseci da se izgradi kompletno ta deonica. Uz vise politickih ako uslova a novac mislim da je manji problem pronaci.

Slicna prica sa obilaznicom oko Beograda gde su svi moguci rokovi odavno probijeni a nesto se i ne primecuje volja da se nastave radovi iako je stanje urgentno.

Posto sada Nemacka preuzima kormilo nadam se da ce se i zavrsiti planirano jer objektivno Balkan nema potreban nivo povezanosti. A jeftinije je finansirati makar i poklonima novca razvoj podrucja nego socijalnu pomoc imigranitima. Mislim da su to ukapirali i u Briselu.

Nekada su Iranski kamioni u velikom broju prolazili preko Balkana, kod nas ih je bilo gotovo kao i turskih.
Iran je sada opet u "ljubavi" sa Evropom i ozbiljno se pominje kao energetski partner a trziste potrosaca je jako veliko za proizvode iz EU.

[Heinz]

http://rs.n1info.com/a79691/Video/Pripr ... otkaz.html

[nidza]

Zašto se ne čudim. Nadam se da će da se reši i da će država da se uzme u pamet.

[Uroš S.]

Taj sudija je član Krunskog saveta.

[nmaric1993]

Jel ima neko google map link na tu poziciju? (ko poznaje region)

https://www.google.rs/maps/@44.0166698, ... !1e3?hl=en
Ne znam sta ce ti, ali evo ti. Ova mrlja u srediini ti je hrast. Tj tu je bio hrast.

Pomenu neko gore velicinu hrasta, ranije je po novinama bilo lupetanja tipa krosnja 50 m, precnik stabla 10 m, ali verujem da ti novinari sto su prenosili lupetanja sto bi rek'o narod ne znaju u metar. Ja bi pre rekao da je krosnja 20-25 m, precnik debla do 2.5 - 3 m.
Inace buka oko hrasta je pocela prosle godine cini mi se negde oko aprila meseca. Tad je jos izmenom projekta mozda mogao da se zaobidje. Politicari kao politicari iskoristili da se uslihtaju malo narodu pricama o cuvanju hrasta, pre svega mislim na Velju kad je bila buka u medijima, mestani protestvovali, zataskalo se posle par dana. U zadnjih 2-3 meseca je bilo opet govora o njemu. Medjutim kao sto se vidi gore na slici oni stubici severno od hrasta su sad lepo gotovi (snimak je negde oko avgusta meseca, koliko bi rekao po radovima oko autoputa), tj ceo nadvoznjak je gotov izbetoniran. Takodje juzno od hrasta je isto to uradjeno. A s obzirom da se nalazi na oko 60-80 metara od hrasta logicno je da je u ovoj fazi izgradnje izmestanje ne bi bilo moguce, odnosno isuvise bi bilo skupo jer pola vec uradjenog nadzvoznjaka ne bi vrsilo funkciju, tj rusio bi se.
Gore sam rekao mozda je moguca bila izmena na vreme, da je postojala volja, pre svega glavnog izvodjaca radova firme AzVirt, koju naravno b.k. Solucija obilazenja obe trake pored hrasta i sa jedne i sa druge strane ne bi bila moguca jer bi krivina bila ostra. Takodje ukoliko se hrast ostavi izmedju takodje bi krivina bila ostra, problem je sto na oko 250-300 metara juzno od hrasta je tunel, a ulaz u tunel logicno ne moze da bude pod ostrom krivinom. Naravno ovo su moji laicki zaključci, ali kad se ode na teren sve se lepo videlo da mu nema spasa.
Mozda je imalo neko srecnije resenje, a sto bi komplikovali kad moze da se uradi isto sto je i hiljadama stabala na trasi, tj poseci.
Inace ne znam koliko vazi verovanje kod vas ostalih van, ali kod nas u sumadiji vazi ko posece zapis drvo da ga stize neka nesreca u porodici ili samog njega. Prica, legendi o tim sto su sekli ima gomila, logicno tuzne price. Cak su i sami azerbejdzanci i turci (radnici firmi koji su prvobitno trebali da obave to ) izbegavali to da urade, jer im je nas narod preneo te price, a oni nisu hteli da diraju u nase verske objekte da se tako izrazim.
Da su oni nasli ranije nekog ko nije sujeveran i ko ce da posece, davno bi on bio sklonjen. Licno znam par lokalnih ekipa sto se bavi secenjem suma, sto legalno sto nelegalno, koji su odbili posao, i to za mnogo mnogo veci novac nego koliko inace naplacuju takvu uslugu.

[Heinz]

Put ide u 3D, ima tu dosta zemljanih radova, ko zna gde je koren i sl.

TT

[TDI]

Nisam se skolovao za građevinskog inzenjera, niti sam dobrano upućen kakve je vrednosti imao posečeni hrast. Ali kao laiku mi deluje da je bilo rešenja da se on zaobiđe. Čim se neko bunio, znači da se pored svoje starosti, imao još nekakvu sentimentalnu vrednost za nekoga.

I da nije...Zašto ga poseći, ako je već postojalo drugacije rešenje?

[McGruja]

I da je drvo staro 100 godina, ne bih ga nikad posekao zbog autoputa. Nikad.

Ali takva vlast došla, sve može, Bg na vodi, sad hrast

[ljubitelj]

Normalno je svuda u svetu da se poseku drveca koja su na trasi. I obicno se posadi citav niz novih stabala u okolini puta da bi apsorbovali gasovi i zagadjenja koja ce nastati.
Isto se odnosi i na gradnju drugih opstih infrastrukturnih objekata. Tako se po uobicajenim pravilima radi i kod nas decenijama unazad, HE Djerdap je primer velikih uticaja na pocetno stanje prirode.
Sta je to zapis drvo?
U cemu se razlikuje od obicnog drveta.
Imam u dvoristu luznjak hrast. Hrastova kod nas ima na sve strane.

Da li je moguce da postoje u 21. veku toliko neobrazovani ljudi da im sujeverje upravlja zivotom?

Samo se pitam

[McGruja]

Toga imaš koliko hoćeš kod nas, neobrazovan narod, zatucan

Zašto bi isekao hrast, zašto ne bi bio između traka?

[starac vujadin]

Normalno je svuda u svetu da se poseku drveca koja su na trasi. I obicno se posadi citav niz novih stabala u okolini puta da bi apsorbovali gasovi i zagadjenja koja ce nastati.
Isto se odnosi i na gradnju drugih opstih infrastrukturnih objekata. Tako se po uobicajenim pravilima radi i kod nas decenijama unazad, HE Djerdap je primer velikih uticaja na pocetno stanje prirode.
Sta je to zapis drvo?
U cemu se razlikuje od obicnog drveta.
Imam u dvoristu luznjak hrast. Hrastova kod nas ima na sve strane.

Da li je moguce da postoje u 21. veku toliko neobrazovani ljudi da im sujeverje upravlja zivotom?

Samo se pitam

Ne radi se o neobrazovanosti, nego u osnovi o brizi za prirodu. Zapis drva su stabla koje je narod u neka pradavna vremena zaštitio od seče, dajući im epitet svetinje jer su to strani vlastodržci (pre svega Turci) poštovali. Kao što je u islamu klanjanje 5x dnevno u stvari rekreacija, a zabrana da se jede svinjetina briga za zdravlje u vrelim podnebljima. Uvek postoji neka praktična crta u religijskim običajima.

Pored toga šti je to lep običaj, imao je značaj za okupljanje lokalnog stanovništva i prilika da se stanovništvo dogovara oko raznih bitnih stvari na miru. Između ostalih i "takovski grm" gde je doneta odluka o početku II srpskog ustanka je zapis drvo.

[Mr.Rotor]

Hrast je za Srbe uvek bio sveto drvo. Mesto molitve i okupljanja.

Samo neka ih seku...

[nikaragva]

Jel ima neko google map link na tu poziciju? (ko poznaje region)

https://www.google.rs/maps/@44.0166698, ... !1e3?hl=en
Ne znam sta ce ti, ali evo ti. Ova mrlja u srediini ti je hrast. Tj tu je bio hrast.

Pomenu neko gore velicinu hrasta, ranije je po novinama bilo lupetanja tipa krosnja 50 m, precnik stabla 10 m, ali verujem da ti novinari sto su prenosili lupetanja sto bi rek'o narod ne znaju u metar. Ja bi pre rekao da je krosnja 20-25 m, precnik debla do 2.5 - 3 m.
Inace buka oko hrasta je pocela prosle godine cini mi se negde oko aprila meseca. Tad je jos izmenom projekta mozda mogao da se zaobidje. Politicari kao politicari iskoristili da se uslihtaju malo narodu pricama o cuvanju hrasta, pre svega mislim na Velju kad je bila buka u medijima, mestani protestvovali, zataskalo se posle par dana. U zadnjih 2-3 meseca je bilo opet govora o njemu. Medjutim kao sto se vidi gore na slici oni stubici severno od hrasta su sad lepo gotovi (snimak je negde oko avgusta meseca, koliko bi rekao po radovima oko autoputa), tj ceo nadvoznjak je gotov izbetoniran. Takodje juzno od hrasta je isto to uradjeno. A s obzirom da se nalazi na oko 60-80 metara od hrasta logicno je da je u ovoj fazi izgradnje izmestanje ne bi bilo moguce, odnosno isuvise bi bilo skupo jer pola vec uradjenog nadzvoznjaka ne bi vrsilo funkciju, tj rusio bi se.
Gore sam rekao mozda je moguca bila izmena na vreme, da je postojala volja, pre svega glavnog izvodjaca radova firme AzVirt, koju naravno b.k. Solucija obilazenja obe trake pored hrasta i sa jedne i sa druge strane ne bi bila moguca jer bi krivina bila ostra. Takodje ukoliko se hrast ostavi izmedju takodje bi krivina bila ostra, problem je sto na oko 250-300 metara juzno od hrasta je tunel, a ulaz u tunel logicno ne moze da bude pod ostrom krivinom. Naravno ovo su moji laicki zaključci, ali kad se ode na teren sve se lepo videlo da mu nema spasa.
Mozda je imalo neko srecnije resenje, a sto bi komplikovali kad moze da se uradi isto sto je i hiljadama stabala na trasi, tj poseci.
Inace ne znam koliko vazi verovanje kod vas ostalih van, ali kod nas u sumadiji vazi ko posece zapis drvo da ga stize neka nesreca u porodici ili samog njega. Prica, legendi o tim sto su sekli ima gomila, logicno tuzne price. Cak su i sami azerbejdzanci i turci (radnici firmi koji su prvobitno trebali da obave to ) izbegavali to da urade, jer im je nas narod preneo te price, a oni nisu hteli da diraju u nase verske objekte da se tako izrazim.
Da su oni nasli ranije nekog ko nije sujeveran i ko ce da posece, davno bi on bio sklonjen. Licno znam par lokalnih ekipa sto se bavi secenjem suma, sto legalno sto nelegalno, koji su odbili posao, i to za mnogo mnogo veci novac nego koliko inace naplacuju takvu uslugu.

Trebalo mi je da vidim konfiguraciju terena. Ne vidim nikakav razlog ya seču hrasta. Ok, to je samo drvo, ali opet, ako je nekom smetala ta seča i ako je bilo i najmanje koristi od tog drveta, onda je moglo da se obiđe, bez da izgleda kao onaj zgrada u Kini.
Možda grešim, ali na osnovu satelitskog snimka mi deluje da je moglo da se izbegne. Doduše ranije ,sad su već udarili one nosače neke, pa je to gotova priča, sve je to trebalo ranije uraditi.

[Mr.Rotor]

Da je neko samo malo ranije razmišljao o tome sve bi se sredilo. Problem je što su odradili dosta i u ovoj fazi pomeranje skupo košta.

Mislili su da niko neće ni primetiti kad poseku hrast ali se pobuniše...

[Heinz]

Bojim se da dok nisu došli do njega niko nije znao da je tu. Ni država ni projektanti.

TT