Велико око Армавира посматра Блиски Исток
http://ruskarec.ru/politics/2013/09/05/ ... 24707.html
Армавирски радар је радио у уобичајеном режиму када је забележио лансирање балистичких циљева, јер он покрива зону од 6 хиљада километара по хоризонту, тј. у потпуности види Црно и Средоземно море. Извор: Концерн „РТИ системи“.
5. септембар 2013. Арсен Хизријев, vz.ru
Руски армавирски радар је био једини који је светску јавност обавестио о недавном лансирању двеју балистичких ракета близу обала Сирије. Војни експерти су то оценили као успех руске противракетне одбране, а лансирање као америчко-израелски тест спремности Сирије и земаља које је подржавају. Експерти су уверени да само Русија данас може пратити сличне ракетне плотуне у овом региону.
Руски систем за откривање ракетног напада забележио је 3. септембра старт балистичких циљева у водама Средоземног мора. Лансирање двеју ракета, које су затим пале у море, приметио је радар смештен у Армавиру.
Како се касније испоставило, реч је о израелско-америчком тестирању ракета. Израелски војни врх је најпре тврдио да не поседује информације о било каквом лансирању ракета, али неколико часова касније министарство одбране Израела је признало да је извршено лансирање, и то у оквиру тестирања побољшане ракете „Сидро“, током којег је такође „извршена проба рада елемената система противракетне одбране ‘Хец-2’“. У пробном лансирању су учествовали Американци, што је касније потврдио и Пентагон. Представник америчког војног ресора Џорџ Литл нагласио је да је тестирање било „унапред планирано“ и изведено „уз техничку подршку Министарства одбране САД“.
Руски војни експерти претпостављају да су овим лансирањем Израел и САД проверавали борбену готовост сиријских средстава противваздушне одбране и реакцију земаља које пружају помоћ Сирији.
„Мислим да је то, са једне стране, била планирана акција, а са друге стране видимо да је моменат пажљиво изабран у складу са тренутном ситуацијом. Сасвим је вероватно да је лансирање имало два циља. Један је да се изврши психолошки притисак на Дамаск, али тешко да је тај циљ постигнут. Други је покушај да се провери стање сиријске противваздушне одбране“, изјавио је Максим Григорјев, председник Фонда за истраживање проблема демократије.
„Изјаве војног врха врло често управо потврђују оно што се у тим изјавама негира“, додаје експерт, коментаришући саопштење Пентагона да војна вежба нема никакве везе са могућим америчким нападом на Сирију.
По речима Вадима Казјуљина, директора пројекта за конвенционално наоружање и Међународни споразум о трговини оружјем у „ПИР-Центру“, не може се десити да земље НАТО-а не примете лансирање било које ракете у Средоземном региону. „Земља се прилично добро контролише. Стручњаци говоре да се по потреби могу контролисати чак пуцњеви из стрељачког оружја, а о лансирању ракета да и не говоримо“, каже експерт.
„На Кипру је смештен систем ‘Ешелон’ за радиоелектронско праћење региона, с тим што се има у виду ‘регион’ у најширем значењу те речи, јер тај систем покрива зону све до Урала. Наравно, то није радар, али је јасно да све те технологије функционишу у међусобној спрези“, истакао је Казјуљин.
Његов колега из „ПИР-Центра“ Јевгениј Бужински, генерал-лајтнант у резерви и бивши високи функционер апарата Министарства одбране, не искључује могућност да се у региону налазе два америчка ратна брода, опремљена системом AEGIS који може да примети лансирање ракета. Бужински је, међутим, уверен да нико осим Русије није могао поуздано да открије такав ракетни плотун у Источном Средоземљу. „Само Русија и САД имају систем за откривање, а Америка у овом случају није имала никакву потребу да ‘открива’ лансирање“, изјавио је Бужински.
По мишљењу експерата, армавирски радар је радио у уобичајеном режиму када је забележио лансирање балистичких циљева, јер он покрива зону од 6 хиљада километара по хоризонту, тј. у потпуности види Црно и Средоземно море.
После лансирања ракета у Средоземном мору подигнут је ниво борбене готовости Централне команде Генералштаба и Команде јединица ваздушно-космичке одбране Русије. То је саопштио заменик министра одбране Анатолиј Антонов. Он је уједно позвао оне који су испалили ракете да испоље већу одговорност за регионалну безбедност и „да се не играју ватром“, а посебно је скренуо пажњу на чињеницу да је једна од двеју земаља које су учествовале у лансирању стални члан Савета безбедности УН.
Где су базирани активни руски радари
град Армавир (Краснодарски крај) - „Вороњеж-ДМ“
град Пиоњерски (Калињинградска област) - „Вороњеж-ДМ“
насеље Лехтуси (Лењинградска област) - „Вороњеж-М“
рејон града Усоље-Сибирско (Иркутска област) - „Вороњеж-М“
град Печора (Коми) - „Дарјал“
„Волга“ је једини активни радар под контролом Русије који се налази изван њених граница. Смештен је у насељу Озеречје близу Минска у Белорусији.
Руски текст на порталу vz.ru.
Уочи будућности: полиетиленски оклоп против бојевих ласера
http://ruskarec.ru/science/2013/09/03/u ... 24555.html
Полиетиленска оклопна заштита измишљена је пре свега неколико година, али се већ активно примељује на Западу у саставу композитног вишеслојног оклопа. На слици: T-90А. Извор: vitalykuzmin.net.
3. септембар 2013. Алексеј Криворучек, Известија
Руска влада је наручила развијање технологије производње оклопне заштите нове генерације на бази влакнастих материјала. Перспективни материјал ће заменити челичну оклопну заштиту војних оклопних возила. Нови материјал треба да заштити технику од противтенковских фугасних мина, панцирно-запаљивих метака, као и од дејства агресивних природних фактора.
У складу са документацијом тендера за експериментално-конструкторски радове под шифром „Броња- БЕ“ („Оклоп-БЕ“), плочице од супервисокомолекуларног полиетилена ће ући у состав композитног оклопа и противминског дна БТР-а и војних камиона. Нови материјал треба да заштити технику од противтенковских фугасних мина, панцирно-запаљивих метака, као и од дејства агресивних природних фактора.
Планирано је да се први огледни обрасци новог полимера израде до јуна 2014.
Према захтевима Министарства привреде и трговине РФ (Минпромторга) полиетиленска оклопна заштита треба да издржи удар бојевог ласера, погодак панцирног метка 12,7 mm са растојања 300 m и експлозију 8 kg тротила, дејство „пламена снаге 10 W/cm² током 15 s, светлосног импулса снаге 42 J/cm² у трајању од 1 s; ласера СО2 снаге 42 W/cm² током 25 s“.
Заштитне плочице не треба да смањују заштитна својства у случају упадања горива, морске воде, дејства ултравиолетних зрака, као и критичних температура (-50 и +70 степени по Целзијусу). При томе они треба да буду минимум за трећину лакши од сталих.
Поред бојеве примене, планирано је да се оклопне плочице користе за омогућавање безбедности запослених у индустријским објектима или приликом рада са експлозивним материјалима.
Супервисокомолекуларни полиетилен (СВМПЕ) спада у полимере етилена високе молекуларне масе, а од обичних полиетилена материјал се разликује по високом степену отпорности при коришћењу у екстремним условима. Материјал не кородира, отпоран је на ударе, чак и на криогеним температурама (испод -150 °С), у потпуности одбија влагу и не спроводи струју. Уза све то, СВМПЕ има већу бешумност него метал и практично се не може хабати због ниског коефицијента трења.
Како је објаснио Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“, полиетиленска оклопна заштита измишљена је пре свега неколико година, али се већ активно примељује на Западу у саставу композитног вишеслојног оклопа.
„Например, њиме се сада опремају панцирни прслуци армије САД. У споју са арамидним влакнима он има заштитне карактеристике које су боље од кевлара, јер кевлар се тка од нити између којих остаје међупростор, а овде тога нема, због чега је отпорнији на ударно дејство метака, граната и шрапнела“, објаснио је Мураховски.
Додао је да се за опремање технике користе вишеослојни комбиновани оклопи који се састоје од челичних плоча, керамичких елемената, слоја полиетилена и арамидних влакана.
По његовим речима, такав оклоп добро ће доћи руским војницима за заштиту комплетне оклопне технике, укључујући тенкове.
„Такав оклоп је потребан свим возилима намењеним за рад на линији фронта и у блиској тактичкој позадини, тамо где је потребна заштита од метака, шрапнела и ударних таласа. То је сва оклопна техника, укљућујући тенкове, оклопне транспортере, возила вишецевних бацача ракета“, објаснио је Мураховски.
Он је додао да се нови материјал може користити и у заштитним прслуцима, чиме се њихова тежина смањује за 20–30%. При томе је експерт подвукао да полиетиленски оклоп за сада има један озбиљан недостатак: материјал почиње да губи заштитна својства после 3–5 година.
Прва фаза разраде, која подразумева испитивања прототипова, мора да се заврши до јула следеће године. Корекција технологије производње, израда сталних технолошких прописа за будућу производњу и тестирања нове оклопне заштите почеће у децембру 2014. За извођење експериментално-конструкторских радова из федералног буџета је издвојено 180 милиона рубаља.
Руски текст на сајту „Известија“.