Iako sam rekao da više neću, ponovo sam spasao malo stvorenje. Malo mi je uličnih pasa i mačaka koje hranim!
Prvo priča od pre par godina. Pikam ja basket i ode lopta niz livadu. Pođem ja dole a ono neko bacio kutiju sa 3 mačića. Kažem ja u seb, neću više da budem prihvatilište (za sve životinje bukvalno, samo mi velike ptice fale
) i neka ih neko drugi uzme. Završim ja basket, odem kući i sredim se. Čujem decu kako pričaju da ih ima gore, rekoh taman da ih oni uzmu. Ali ne bi od toga ništa. Sutradan ponono posle podne/predveče odem gore a oni i dalje tamo. Malo se smorim ali računam da će ih neko uzeti. Vraćam se ja ponovo kući i iznenada se naoblači i skoro postade noć a još je dan. Videlo se da nailazi stravična oluja, i ubrzo se pojaviše prve kapljice kiše... Ja se tu uzvrteh, hoću-neću... Nakon toga kreće da duva jak vetar, ja šta ću, momentalno skočih i otrčah do te poljane. Oni jadni pište, uplašili se nevremena. Uzmem ja kutiju a komšiluk kao da nosim krokodile, "šta je to", "gde ćeš to", "šta će ti to" i ostala standardna pitanja sa "to".
Kada sam otvorio kutiju imam šta i da vidim, nisu ni progledali! Muke žive
Nakon toga sledi "dojenje" i uloga majke...
Jedno je ubrzo uginulo. Ostalo ih je dvoje i gledali smo da ih držimo zajedno. Lepo su se slagali i igrali...
Posle nekog vremena uginulo je i drugo. Ostao nam je jedan mali mačak i nadali smo se da će on biti dobro. Vreme je sporo prolazilo, nikako dočekati da malo poraste. Kada je konačno malo odrastao odmah je se videlo da je super živuljak. Bio je maza ali izuzezno živahan, stalno je skakutao i lovio nešto... Najbolje od svega je što je već sa par meseci bio odličan lovac.
Zatvorimo ga u pomoćni objekat a on potamani nekoliko miševa. Posle ga vidim da nosi nekog slepića (malu zmiju). Voleo je da sedi u krilu, čim bi video nekoga na dvorištu jurišao je da se "uvali". Ponekad bi se popeo i na rame a nije bilo strano ni da uhvati da čisti i liže nekoga ko mu se nađe u blizini...
Jedne letnje večeri, nakon što je se izigrao s lokalnom decom ostao je napolju (mada nikada ni nije bio u kući sem kada sam ga doneo). Skakutao je i jurio razne insekte, mušice itd. Išao je svuda pa je tako i ovoga puta izašao na ulicu i zanesen lovom nije obraćao pažnju... Negde oko 23i30 čujem ja kroz prozor jauk ali nisam siguran šta je. Izađem napolje i ponovo čujem bolni jauk i vidim da dolazi s druge strane bašte. Pogledam ja a on se jadnik nekako dovukao do kuće a zadnje noge mu pregažene i vuku se po podu... Srce mi je zalupalo, proklinjao sam i dan kada ga uzeh i klince što jurcaju ulicom kao da je magistrala i šta sve ne... Pitam komšiju kaže nije video kada ga je udario ali da je video da je neko prošao autom kao manijak. Nakon što sam ga našao uzeo sam ga da probam da ga utešim (počeo je da prede i pored sve muke) i brže trčim u kuću da vidim ima li dežurstva noćas. Oko 1 konačno dobijem jednog privatnika i istog momenta se zaputim ka njemu. Nije baš bio raspoložen, čak mislim da se nije ni trudio. Uzeo nam je preko 50€ pitanje da li je išta i pokušao. Mali mačak je se nekako smirio, udobno smo ga smestili i ceo put je bio nekako spokojan. Pred spavanje sam ga lepo ušuškao. Bio je "raspoložen" koliko mu je to stanje dozvoljavalo. Lepo je se pomazio sa mnom, i predeo je isto kao nekada kada bi se mazili.
Ustajem sutradan i prvo što radim je trk u garažu da vidim kako je. imao sam šta i da vidim, uginuo je.
Ovo je poslednja foto. pre nego što će nastradati:
Izvinjavam se što sam ovoliko udavio, ali eto događaj od pre neki dan me podseti. Neko je u šumu nedaleko od mesta gde živim ponovo bacio kutiju s mačićima. Ponovo nisam mogao da ostanem hladnokrvan. Ovaj mali vanzemaljac je sam došao od šume do naselja iako jedva stane na šaku kolicno je. Šta da radim, već me je kupilo. Zna sve iako je tako malo. Naučio ga na posip prvo veče, kada ga zoveš trči kao ludo, hit je... Mislio sam da ga udomim ali sve sam dalje od te odluke.
Lokalni psi i mačke ga ne prihvataju najbolje ali neka se navikavaju polako.
