GARAŽA forum

Svako ko je normalan, stvara nesto da bi ostavio deci. Zasto oni da se muce ako su vec roditelji morali, samo nauciti decu pravim vrednostima i pravilono ih vaspitavati. A to da li ce imati najnoviji telefon ili najbolji auto je stvar mogucnosti, zasto im uskracivati bilo sta. A opet nisam za ono nagradjivanje, ako si odlican imas ovo ili ono, nisu sva deca kapacitet i to ne treba raditi. Ako imas daj deci za njih stvaras, ako ih dobro vaspitas znace da cene stvari. Imam komsiju koji je iz gluposti upropastio sina, imao je medju prvima najbolje modele automobila medju prvima u tadasnjoj Jug. ali su ga negde ispustili u vaspitanju. Decko je nazalost narkoman tezak. A opet imam drugog komsiju koji je isto tako davao sve sinu koji je danas jedan od veoma uspesnih direktora. Na kraju sve potice od vaspitanja i rada sa decom.


Sent from my iPhone using Tapatalk

nikaragva napisao:Goblin, evo vidis, sve sto si zaradio, pokloni u dobotvorne svrhe, a tvoje dete neka krene od nule isto kao i ti, pa neka se izbori i bude bolji u biznisu od tebe.
Naravno ne mora da znaci da ce uspeti, sve je rizik. Ali ako uspe, onda ce biti dobar. Nece nista dobiti na gotovo. Inace nece imati cemu da nauci svoju decu.

Nisam ni ja poceo od nule, imao sam jako dobre pocetne pozicije i isto nisam morao da brinem o nekim osnovnim stvarima (imao sam obezbedjen i krov nad glavom, i dobar auto, pocetni kapital, potpuno odresene ruke, zastitu...). Nesto od oca, nesto od burazera.
Medjtim, zadesio sam se na pravom mestu u pravo vreme a i imao sam 00 da rizikujem (zato uvek i kazem da za uspeh u biznisu mora biti i mnogo srece, dzabe si i najsposobniji ako te malo i ne ukenja), strefio me bum rusa u CG, pa gradjevinski bum u NS i BG, i maksimalno sam iskoristio obe okolnosti i eto uspeo u kratkom roku da visestruko umnozim to sto mi je bilo povereno kao pocetni kapital.
Ali isto tako, nisam ja blesav da ni sa 15 godina nisam bio svestan da je firma koju otac razvija sutra moja, sigurno je nece ostaviti komsiji.
Boze moj, snasao sam se odvojeno i nemamo poslovnih dodirnih tacaka iako cu uskoro preuzeti i sve sto je otac stvarao a on ide u penziju, i to su neki normalni tokovi...

E zamisli da mi otac nije omogucio tako odresene ruke i da mi nije omogucio da tako rano uletim u ozbiljan posao sa kapitalom koji nisam ja stvorio? Da je krenuo da me dribla da radim kod njega u magacinu, vozim kamione...? Sta bi postigao?
Sad bi verovatno radio kod njega u firmi, bio ili njegov zamenik ili vodio neki sektor u firmi... Bilo bi i to OK ali ni blizu price koju sada imam.

Sto se moje dece tice, necu ih sputavati sta god pozele da rade, ali isto cu gledati da ne radimo zajedno (kao sto nisam ni ja sa mojim ocem nikada radio zajedno). Neka se skoluju i grade svoj put, svoje karijere... Gledajuci neke porodice koje funkcionisu slicno kao i mi, to ce najverovatnije biti put skolovanja u inostranstvu, pa hoce li ostajati ili se vracati njihova stvar.
Moja je obaveza da im obezbedim sve sto je potrebno da mogu da se skoluju gde god pozele, da im tamo nista ne fali i da imaju sadrzajan zivot... pa posle studija opet da mogu maksimalno da ih podrzim da ne moraju da razmisljaju o tim nekim osnovnim stvarima (kola, stan, dzeparac...) ili ako se vec odluce za neki privatni biznis onda i obezbedjivanje pocetnog kapitala...
A ovo sto ja radim svakako ih ceka i nece im nigde pobeci (najverovatnije i jos umnozavati sto je logicno).

Velja napisao:Gobline, ne radi se uskraćivanju, a ni o tome koliko vrede/koštaju stvaraju koje dete dobija.

Stvar je u tome da shvati razliku kad nešto zasluži ili ne. Zasipanje svim onim što poželi bez ikakvog kriterijuma, ostavlja posledice za ceo život. Stvara čoveka koji samo uzima, a možda i otima kad god nešto poželi.

To je možda model koji je ovde popularan u poslednje vreme, ali u civilizovanim sredinama moraš nešto kvalitetno i pružiti za dobru nagradu.

E tu se slazem apsolutno.
To sam upravo i pisao u jednom delu posta. Da je deo vaspitanja da koristis razne metode motivisanja deca i usadjivanja pravih vrednosti da nauce da cene to sto imaju...

Evo primera. Pisao sam ovde da sam sinu uzeo onaj hoverboard.
On je to primetio pocetkom leta, i imali smo dogovor da ce ga dobiti ako celo leto izdrzi redovne treninge (4 puta nedeljno ustajanje u 7h ujutro preko celog raspusta). Iako on voli da trenira, to ustajanje je bilo malo problematicno ali imao je motiv da dobije hoverboard, mada je imao i motiv da kad se vrati u svoj klub bude najbolji... i celo leto se nije bunio i bas je vredno radio i sad ga je dobio. Zasluzio ga je.

goblin napisao:Ne valja razmaziti decu, ali nisam ni za ekstremne varijante koje su radili neki moji poznanici.

On je ispao odlican momak, ali sigurno ne zbog takvih surovih poteza.

Mislim da pravi veliku gresku, bolje da ga uci kako da bude dobar menadzer, pregovarac, prodavac, investitor....

Sta je tu ekstremno. Stavise to je ocekivani i normalni put razvoja svakog deteta iz ekstremno bogate porodice da bi postao i ostao normalan kao ostali svet koji radom zaradjuje a ne dobija na poklon.

Na zapadu u poslovnoj kulturi je to sto si opisao da su radili poznanici abeceda biznisa, velika vecina dece upravo na taj nacin zapocinje proces ulaska u porodicni biznis.
Ne sa vrha od menadzera firme vec upravo tako iz temelja, od osnovnih poslova. Tako se bolje procenjuje vrednost i trud prethodnika iz familije koji su stvorili biznis.

Po meni je pohvalno sto su ovde u ovim krajevima gde se rad precesto ne vrednuje adekvatno upravo na opisane nacine postupili i istrajali,

Ima razlicitih pristupa.
Mene otac nikada nije terao da obavljam takve poslove ali sam kao klinac provodio uz njega bas mnogo vremena, vodio me na sastanke, provodio sam dosta vremena kod njega u kancelariji, stalno mi je pricao, savetovao me, objasnjavao kako funkcionisu stvari u poslu, prepustao mi neka svoja poznanstva, dozvoljavao da donesem neke odluke... upucivao da budem uz odredjene ljude na rukovodecim pozicijama da gledam i ucim kako rade, obilazio sam racunovodstvo...
Ali nikada nisam isao da radim u prodavnici, magacinu, pekari, drvari, stovaristu, kaficu, diskoteci... svakakvih je tu poslova bilo.

Isto bi uradio i za svog sina. Ako bude izrazio zelju da se bavi privatnim biznisom kod nas (iako i dalje verujem da ce ga karijera odvesti negde drugo), uzeo bi ga uz sebe, sve mu lepo objasnjavao, vodio ga da slusa sastanke pa mu posle objasnjavao sta se zbog cega radi i da to sto slusa na sastancima ustvari je samo poslovna igra i da ne treba da veruje u to sto cuje vec tek u ono sto proveri.....

To su dva razlicita principa/pristupa, sve ima svoje prednosti i mane.

Gobline, nekada rad bez nagrade gradi i jaca karakter.
Nije ni uvek dobro vezivati uspeh sa nagradom, jer ce onda dete to raditi zbog nagrade, a ne zato sto tako treba.

Ima i toga, zato sam i pisao da je vaspitavanje i usmeravanje dece jako kompleksna stvae gde se mora pristupati pojedinacno svakom detetu iako se svako od nas drzi nekih osnovnih pravila.

Npr. dzabe ja sve ovo pisem i planiram ako sin izraste u nekog problema, naravno da cu menjati pristup.

Nije to baš tako individualno, to je obično opravdanje za nevaspitanje.
To što roditelji puštaju decu da rade NKV poslove ima tu jednu važnu poentu, da vide koliko se radi za najmanju platu. Da zna šta plaća 200e "ali redovno". I da ne bude posle "ako nećeš ti uvek ima ko hoće". Tako se gradi uspešan - čovek i temelj kompanije, tako se stvara autoritet kod drugih zaposlenih. Uspešan - vlasnik - kompanije se pravi po tom drugom principu, gde mu stvaraš utisak da su radnici kompanije potrošna roba.

Plus najbolji rukovodioci su prosli sve pozicije od najnize do najvise. Teoretski ne postoji sansa da je neko to naucio u teoriji

Dajte meni dobru decu da vidite kako sam ja dobar roditelj.

Sent from my iPhone using Tapatalk

Još nešto u vezi nagrada i motivacije, ne sme se to mešati sa ucenama tj uslovljavanjima.
Pogrešno je uceniti dete da ako sutra dobro odgovara za ocenu, dobiće patike koje želi. Patike su neophodne i uvek mu treba kupiti one koje želi. Nagrada je nešto preko, nešto što jasno govori da si ponosan na neko njegovo delo i cilj je da se stimuliše neka vrlina ili trud.
Svakodnevo uslovljavanje, tipa kupiću ti sladoled ako ovo/ono može biti kontraproduktivno i stvara ličnost sklonu podilaženju i poltronstvu.

^^
Verovatno najteze zanimanje je biti roditelj.
Goblin nam je dao svoj primer i on je uspeo u zivotu. Njegov otac je po meni super postupio, odvojio odredjena sredstva i preuzeo rizik , jednostavno mu dao sansu da sam napravi svoj put. Da nije uspeo verovatno bi sad radio kod oca, ali mu je ovako sigurno lepse, jer je sam ostvario svoj uspeh, a realno i otac moze da bude ponosan na uspeh svog sina.
Sto se tice toga da li deca treba da rade i obicne poslove, mislim da treba. Na mrskom zapadu je to pa normalno. U Americi je retkost da neko dete ne radi povremene poslove. Generalno se tamo ljudi trude da deci obezbede vrhunsko skolovanje, ali ta deca dok se skoluju zaradjuju sebi za dzeparac. Npr. sin moga prijatelja, koji studira u Americi, je sa svojim cimerom isao da pere jahte u Majamiju za 400$, a otac tog cimera ima ozbiljan biznis i 23 Porsche-a u garazi. Taj mali ne smatra da ga otac ugnjetava, vec je kod njih to normalno. Druga prica: Drugarice (bliznakinje) moje cerke su kupile haljine za matursko vece od 500$. Majka im je rekla da je planirala da haljine plati 100$, ali da nije problem da kupe i te s tim sto ce razliku morati da odrade u jednom od tri njihova hotela.
Moj teca je svoju decu naucio da rade od malih nogu, bez obzira sto je bio uspesan poslovni covek. Njegov sin je vozio kombi, isao u nabaku materijala, razvozio radnike i kontrolisao radove kad god je bio slobodan. Uspeo je da ga nauci da se snadje u zivotu i zaradi za sebe, a on mu je kao roditelj kasnije omogucio studiranje u inostranstvu i mali se snasao u Svajcarskoj, tamo je napravio karijeru od obicnog radnika do menadzera.

Ili neki otac kupi Porsche svom 15 sinu i on prodje ovako...
http://telegraf.mk/aktuelno/hronika/ns- ... -foto.nspx
Za nagradu il ne,srecna okolnost je da je decak dobro,videcemo dali ce otac izvuci lekciju ili ce mu kupiti jos bolji Porsche il mozda Ferari za 16 rodjendan.

Jedan ludak iz srednje s kojim sam se dugo druzio je bukvalno od prvog razreda dolazio kolima. Matori mu pun ko brod a on se sprdao i svaki mesec drugim autom, samo sto je ovaj i tada bio pouzdan za volanom.

Sent from my LG-H440n using Tapatalk

Pa i Cigančići ukradu Keca i izginu, niste skapirali poentu...