Geotermalne sonde sa izmenjivacem toplote ce verovatno morati da se stave jer je zemlja rastresita i sva voda otice dole, sto znaci da ce morati da se busi na velikoj dubini da bi se nasla voda,ako se i nadje. A i sama lokacija je na brdu pa i to dodatno otezava stvari.
Dacu ti moje misljenje na osnovu onoga sto si sturo napisao. Samo kao pogled iz drugog ugla.
Podji od ovoga, zemlja rastresita i voda otice dole niz brdo.
To znaci da ima vrlo malo toplote koja bi se oduzela od okoline(vode) i prenela u grejni sistem.
Busenje na velikoj dubini DVA bunara znaci da ce biti uvecana potrosnja energije vec za samo pasivno izvlacenje vode i cirkulaciju. To mnogi cesto zaboravljaju da uzmu u obzir.
U kombinaciji to moze da znaci da se tipicno vreme povrata investicije u takve sisteme produzi sa 60tak godina na 100nak i vise godina. Ti proceni da li je to prihvatljivo i optimalno.
Da, treba ti masinac termo smera i jos dodatno usko specijalizovan za gradjevinsku fiziku i oblast grejanja sa iskustvom u praksi. I konkretan proracun energetski i proracun finansijski. Za oba proracuna se koriste profesionalni paketi softvera i to je vrlo tacno procenjivanje uz uslov da se unesu poznati tacni podaci.
Nagadjanje tipa mozda ima vode na nekoj dubini, i koja je izdasnost u kriticna 3 zimska meseca, moze da bude bingo a moze i katastrofa. Tu je pomoc geologa i mapa slojeva zemljista na toj lokaciji potrebna i pozeljna.
Moje iskustvo sada je da ne bih ulagao u tehnicku opremu koja ima vise od 10tak godina vreme da se povrati investicija. Posle tog vremena se vec pojavi novo resenje koje se finansijski isplati da zameni "staro" resenje tj da se zanovi oprema.
Pre bih ulagao u objekat, znaci umesto pomenutih 10cm izolacije u perimetru objekta da se ide na 20-25cm, da se umesto provetravanja otvaranjem prozora postavi kontrolisani sistema sa rekuperacijom toplote, da se za lokaciju na brdu maksimalo iskoristi insolacija. Znaci sve elementi da se u startu postigne minimalna potrosnja energije objekta a onda manje ulaganja u skupu grejnu tehniku.
Podno grejanje i parket koji je izolator se ne slazu kao sistem. Umesto toga ako je parket neophodan uslov veca efikasnost se postize zidnim grejanjem.
Iste te cevi, sa istom vodom, sa istim principom rada se postavljaju u zid ispod maltera koji je provodnik toplote i efikasno moze da razmeni toplotu.
Ili ventilo konvektor (izmenjivac kao radijator sa ventilatorom) kao jeftinije resenje, pogotovu ako su sobe gde se spava ili se povremeno koriste tokom 24h.
Podno grejanje je veoma inertno i skoro da nema regulaciju u smislu mogucnosti brzog prilagodjavanja toplotnim potrebama prostorije.
To ti nece pokazati prosti dizajn arhitekte ali je praksa koja se moze odraziti na racun za potrosenu energiju.
Ne kazem da to sto ste predvideli nije dobro uradjeno od te firme vec da vecina firmi nema iskustvo koriscenja takvih sistema i radi uz zanemarivanje stvarnih detalja kasnije primene. A kada se dodje u zonu objekata A ili A+ klase energetske efikasnosti nagli su skokovi u potrebnom novcu za relativno male promene.
Kao kod recimo kamiona, kada se dostigne odredjeni nizak Cx koeficent otpora vazduha svako dalje manje unapredjenje znaci vece ulaganje novca. Moze se desiti da se to ulaganje i ne vrati kroz ustedu tokom radnog veka kamiona. U tom smislu nisam protiv najskupljih resenja toplotne pumpe samo treba videti gde je racunica. Za manje objekte do 2000 kvadrata upitno je to sa voda-voda sistemom po mom misljenju.
To opet zavisi od okolnosti lokacije, dubine bunara, izdasnosti, temperature vode itd. Puno varijabli a ako prvi gradite na tom terenu takav sistem voda-voda onda tesko da cete imati validne podatke pre eksploatacije sto moze biti rizik koji ce se isplatiti ili nece isplatiti u finansijama.
