GARAŽA forum

Velika prednost danas jeste sto su sve destinacije dostupne pa ti ni zavicaj nije daleko.

Kao prvo kroz Evropu je sve prosarano vrhunskim auto putevima i za jedan dan stizes gde pozelis. Pa lakse je otici preko 1.000km do CH nego meni 550km do CG.

Ovi sto odu napolje logicno da zaradjuju daleko bolje a na to ako dodamo cene avio karata preko low cost kompanija, sve je dostupno i brzo, pa cak i udaljene interkontinentalne destinacije.
Sve u svemu vise nije nikakva ni komplikacija ni luksuz vracati se u domovini i primati goste iz uzeg okruzenja...

Komunikacija je vec toliko uznapredovala i potpuno je besplatna (Viber, video pozivi, razgovor preko smart TVa, razmene slika, drustvene mreze...) da ni to vise nije prepreka kao nekada kad je telefonski razgovor sa inostranstvom bio luksuz a pisala se pisma...

Transferi novca su isto postali relativno povolji a brzi i sigurni.

Gde god da odes uvek ima i nasih...
I to su odprilike neki problemi koji su ostali u glavama onih koji odlaze i njihovih porodica, a to je u danasnje vreme prevazidjeno. Tako da je i taj "odlazak" mnogo laksi i sa mnogo manje komplikacija u odrzavanju kontakata sa najblizima...

Preko Vibera i Whatsappa se uglavnom i cujem s njim.

Sent from my LG-H440n using Tapatalk

Profesorka engleskog jezika i književnosti Ljubinka Boba Nedić objavila je na svom ličnom blogu tekst o generacijama dece koja nemaju svoje mišljenje.

"Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.

Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.

Pomislim - možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju!
Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.

Pomislim - promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije.
Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?

Pomislim - možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.

Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, "opasne momke", kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju.

U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života.

Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?

Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.

I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina. Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.

Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.

Najgore je kada ih pitaš za mišljenje.
Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.

Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem.
Saznala sam jedino da nemaju snove.

Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste.
To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.

Sistem je smislio izlaz - IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je. Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega - do tebe je.

Može i tako.
Sve može.
Samo ne znam čemu to vodi.
Ne sviđa mi se rezultat.
Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.

Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da "odbleje" život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.

Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.

Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno."

Možda hoće da uče Ruski, a možda je i profesorka loša.

U osnovnoj mi je fiziku predavao profesor koji je voleo svoj predmet i koji je znanje znao da prenese đacima, u osmom razredu dođe drugi koji nije znao gde udara i naravno da je na času bio haos i sprdnja.

Takođe u srednjoj postoje profesori i predmeti kod kojih se muva ne čuje i svi rade, dok kod drugih haos i ludnica, ne može da se održi nastava...

I da napomenem da mi se sere od ovakvih tekstova. To što prave debile od đaka je produkt zapada kome teže, pa zato ih molim da ne kukaju.

http://youtu.be/n0WPy9svTi0

Grujic napisao:Jel ti shvatas da mi ovde baratamo sa neto platama i takve uporedjujemo? To je kod nas normalno poredjenje, ono sto dobijes na racun, i ne komplikuj sa silovanjem bruto plate koju sam ja video samo kad sam potpisivao ugovor, a neto vidim svaki mesec

Sent from my HTC One using Tapatalk

Koji "mi". Ti i jos poneko?
Ne shvatam da neko barata sa neto platom koja ne postoji u isplati poslodavca a jos manje shvatam da uporedjuje neto platu sa bruto platama bilo gde u svetu.
Sam si napisao da si ugovor potpisao na bruto platu, to je sistem koji mi imamo.
Svaki mesec treba radom da zaradis poslodavcu celu bruto platu. Tvoje "neto vidjenje" plate poslodavcu nista ne znaci niti ce poreska uprava dozvoliti isplatu "neto" kako ti zelis da vidis.

U nekoj od prethodnih poruka kažeš da treba iskazivati plate u bruto iznosu, jer je radnik i svoj porez i doprinose zaradio. Zar nije radnik zaradio i ovo što se plaća "na teret poslodavca"? Meni te stavke najviše smetaju u celoj priči. Većina radnika nikada ni ne sazna da to postoji, a poslodavca itekako opterećuje.

Radnik je sve zaradio, celu bruto platu pa i to sto se naziva "na teret poslodavca".
Pa to i jeste problem sto vecina radnika ne zna ni sta je plata, ni koliki je iznos morao radom da zaradi, ni sta placa radnik, ni koliko ali zato vecina zna da se poredi sa Nemackom ili Svedskom (bruto sistem plata), da trazi "povezivanje staza", da trazi neki iznos penzija koliko im se cefne ili misli da im treba, ne pita odakle se inace pune "fondovi" tj budzet.

Bruto ili neto?

Bruto svakako ako se zeli penzija. I ovaj drugi sto dobija deo plate na crno mora da uplati penziono u drzavni PIO dodatno do punog iznosa uplate ovog prvog da bi zaradio istu penziju.
I taj deo oduzmi od 90.000 pa onda uporedi ko je gde.

Jeste, ovaj sto prima 90.000 na crno ne mora nista dobrom voljom da uplati za penziju vec moze sve da odmah potrosi. I onda posle sta...ima penziju ispod proseka?
I opciono uplati u privatni fond, ajde da zanemarimo jer to moze i prvi po zelji.

Kad bi ja onda mojim sezoncima obracunao sve bruto troskove koje imam za njihovo angazovanje (placam im povratne karte, smestaj koji ne mogu naci ispod 150e mesecno, hranu koju ne mogu naci ispod 250e mesecno, troskovi vadjenja dozvole za rad preko 200e, pa tek onda doprinosi i ostali trskovi...).
Ali oni od svega toga jedino vide i jedino ih interesuje koliko dobiju na racun na kraju mjeseca ali sto je meni potpuno normalno.

Ljubitelj,
Svi koji povedu pricu o platama osim onih koji filozofiraju kao ti. Nepotrebno i tvrdoglavo komplikujes

Sent from my HTC One using Tapatalk

Bilo bi iznenadjujuce da nije tako... i sad ce vas 10 strana referatima ubedjivati da niste u pravu i objasnjavati vam detaljno poreski sistem u zemlji za sta ga niko nije ni pitao i svima je jasno...

kojim sad "svima"?

Samo vama i još nekoliko nas i njih.

Mr.Rotor napisao:Možda hoće da uče Ruski, a možda je i profesorka loša.

U osnovnoj mi je fiziku predavao profesor koji je voleo svoj predmet i koji je znanje znao da prenese đacima, u osmom razredu dođe drugi koji nije znao gde udara i naravno da je na času bio haos i sprdnja.

Takođe u srednjoj postoje profesori i predmeti kod kojih se muva ne čuje i svi rade, dok kod drugih haos i ludnica, ne može da se održi nastava...

I da napomenem da mi se sere od ovakvih tekstova. To što prave debile od đaka je produkt zapada kome teže, pa zato ih molim da ne kukaju.

Moras malo da budes trenhtno u materiji. Ja sam profesor, moja sestra takodje i znam kakva je situacija u skolstvu. Ovo je radjeno sistematski sa vrha i to nije do profesora. Ja trazim da bude tisina na casu i to mora da se ispostuje ali generalno su spustili deci kriterijum tako da dodju u 6. razred bez potrebnog predznanja te moram da posvetim dosta vremena dok ne uradimo nešto osnovno. Uvek je bilo lose dece i dece koja ne mogu da postignu tempo. Danas je dosta dece koja uopste nisu za redovnu skolu ali eto da se ne bi izdvajalo ode u redovnu skolu.

Bude i dece koja sve skapiraju na keca kao nekada jer koriste mozak, danas su deca zatupljena maksimalno, a naviknuta na dobre ocene. Ono sto je u moje skolske dane (1989. God), bila dvojka ili jedva trojka, sada je četvorka ili čak i petica. Kada postavite sistem kakav treba i ocenite decu kako treba, dolaze roditelji sa zalbama direktoru i onda tu presiju samo direktor prenese na nastavnika. Boze moj kako dete da mi ima keca ili dvojku.

Sent from my SM-N9005

Pa na koga se ugleda taj novi sistem? Iz razgovora sa ljudima koji žive po Evropi i zapadu tako je i tamo sa decom. Svi tupavi i u šablonu.