GARAŽA forum

Ja ću sutra da odlepršam do obližnjeg turčina preko puta da vidim šta sve ima u frižideru što liči na tečan jogurt.

Ja imam obrnuti problem.

Navikao sam se na jogurt sa kasikom, nekako se duze jede i vise me zasiti.

Ja sam se navukao na zlatiborski jogurt koji se prodaje u maxiju pod njihovom robnom markom, 'od naše zemlje' ima neko srce ne etiketi.
Perverzija od jogurta.

Jogurt "zapis Tare", nema dalje, perfektan.

Ima ga u Mikromarketima i Rodiću čini mi se.

Ima Zapisa i u u većini "mlečnih" radnji.

Mislim da je njihovo mleko (u kesi) poslednje, kojeg se sećam, da se uhvatio koliko toliko kršten kajmak, nakon kuvanja. Doduše, ne kuvam mleko često, a i neki lik (koji održava mašineriju raznu, pa i po mlekarama) reče da nikada ne treba kupovati mleko u kesama. Nisam ni ulazio u detaljniju priču, jer mleko ne koristim baš...

TapaT

Sta bi sa onim jogurtom iz Vrsca?
Staklena ambalaza, meni je bas dobar. Mleko mi nije "selo"

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

sve su lošiji domaći jogurti, u mlekarsku industriju su ušle iste one tehnologije koje omogućavaju da bez mleka praviš sir. ta gustina koju imaju neki je nemoguća u prirodnoj fermentaciji.

ja inače poslednjih nedelja pijem vindijin z'bregov kefir, koji je izvanredan za moj ukus, iako se ne ložim da je 100% prirodan. zapravo ima krupne komadiće u sebi, podseća na ono što se preko zov buttermilch.

To mi je najbolji kefir kod nas. Nema onaj klasičan šmek kefira, sasvim je OK.

Od mlekare Petrov sam digao ruke zbog te staklene ambalaže. Imam ambalažu, imam i Univer pored zgrade, ali jogurta nema kada ponesem ambalažu, a ima kada ne ponesem...

TapaT

A jes' vala patnja sa tim nosenjem ambalaze i neimanja jogurta u tom trenutku

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

Sad dodjosmo iz nabavke, turčin ima nekoliko vrsta jogurta, ovaj mi se učinio najtečnijim. Ukus mu je baš dobar, kad se doda samo malo vode i promeša dobije se neki stepen "tečnosti" kao što trenutno ima Dukat i njemu slični jogurti u SRB.

E, i to je reseno
To je taj sto je Meidling preporucio

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

Što ne pravite kefir sami? Ja sam delio džabe kefir gljivice svakome ko je hteo da kod kuće pravi kefir, i svi naprave 2-3puta i bace gljivice. Neće niko da se muči, svima je lakše da odu u market

Mi smo doneli pre godinu-dve gljivice kefira iz Srbije. Žena pravila neko vreme pa batalila, pošto je samo ona pila, Meni kefir bio nekako prekiseo,, nije mi uopšte ličio na jogurt, osim po konzistenciji. Deca nema šanse, nisu htela ni da probaju.

Kefir ne treba ni da lici na jogurt. Najbolji je ruski kefir, nekada se i kod nas prodavao.
Inace, pojam jogurt ne znaci isto u nasem jeziku i nasim krajevima i na zapadu. Nije isti pojam, barem ne u engleskom jezickom podrucju tj tim zemljama.

Ljubitelju, jel možeš da napišeš detaljnije - šta znači kod njih, a šta kod nas? I ja sam primetio da nije isto, ali ne znam kako da formulišem razliku u tehnološkom smislu. Zapravo, na Zapadu praktično nema običnog jugurta, već samo voćni. On otprilike ima ukus kao i kod nas, tj.reč je o nečemu što podseća na jogurt, ali deluje razblaženo i pri tome je pasterizovan - nema živih bakterija i hranljiva vrednost mu je skoro nikakva.

Jogurt (nebitno da li čvrsti ili tečni ili ga zvali "kiselo mleko" - što se u velikom broju ex-Yu mlekara paradoksalno odnosi na čvrstu varijantu) bi trebalo da predstavlja mleko fermentisano bakterijom Lactobacillus bulgaricus. Mlečni šećer se u tom procesu pretvara u mlečnu kiselinu. Proces se prekida stavljanjem na hladno kada se mleko dovoljno ukiseli. Ako se predugo ostavi na toplom, biće previše kiselo i neprijatno za konzumiranje (zavisi i od ličnog ukusa ko šta voli). Gotov jogurt se može iskoristiti za pravljenje novog. Verujem da su mnogi od nas to nekada radili (npr. ponesemo industrijski jogurt iz grada na selo gde svi imaju samo domaće mleko od sopstvenih krava i nema mlečnih proizvoda u prodavnici). Nisam to odavno pokušavao, ali ako se sada jogurt pasterizuje, onda to više nije moguće.

Jogurt i razni drugi proizvodi od mleka (u zavisnosti da li se na mleko deluje određenim enzimom, bakterijom ili gljivicom) su izum centralno-azijskih nomadskih naroda iz familije Mongola. Sad vidim da je ono "bulgaricus" u nazivu pomenute bakterije u čast bugarskog naučnika koji ju je izolovao u 20. veku, ali Bugari (hristijanizovani i slovenizirani Tatari koji su iz okoline Volge došli na Balkan) jesu tradicionalni proizvođači jogurta i oni su ga i doneli u ove krajeve još pre dolaska Turaka (takođe naroda altajskog-mongolskog porekla). Narodi Centralne Azije su, prilikom kontakta sa Persijancima i Arapima (od kojih su posle primili islam), njima preneli veštinu spremanja ovih poizvoda.

U "zapadni" svet je jogurt stigao mnogo kasnije, i nije stekao popularnost koju ima na Balkanu i u Centralnoj Aziji. Mnogima (uključujući i mene) je ovo proizvod koji najviše nedostaje u Zapadnoj Evropi, a posebno je kritično u Americi.

Što se tiče Istočne Azije, zanimljivo je šta mi je rekla jedna žena iz Kine koja živi ovde: Tamo je i mleko retkost, a sir, jogurt i slični proizvodi su im prilično gadnog ukusa i ne vole ih. Znaju za njih, ali ih vezuju za Mongole, Ujgure i slične narode koje smatraju "divljacima".