@kvcali, ja sam mislio da se i ti slazes da se "na istoku sunce radja"
Nekako nas covek mora da dodje do Singapura, Australije, ili Afrike recimo. Da neces mozda do Abidzana Erfransom preko Pariza, ili do Lagosa ili Johanesburga Britisem preko Londona?
vidi se da nisi putovao...
Ako @ljubitelja mrzi da otvara linkove, evo mala pomoc prijatelja:
Ekonomija je oblast gde su mogućnosti obmane u osnovi veoma male i u suštini svode se na prevare i pljačke, ali Vlada Srbije, ako je suditi prema izjavama i onome šta se stvarno radi, veruje da se i ekonomijom može obmanjivati. Nije samo reč o klasičnim lažima sa zvaničnih mesta nego i o činjenici da je većina poslova ustvari tajna, da je najveći deo onoga šta se planira i radi zabranjeno za javnost. Nikada više medija, a nikada se nije manje znalo šta radi vlast, mada je u Srbiji realnu ekonomiju i industriju odavno zamenila industrija vesti. Ono što se nudi kao ekonomski oporavak je na nivou izdaje same Srbije jer je u suštini reč o produbljivanju modela koji je minulih godina uništio državu i njenu privredu.
Najomiljeniji instrument obmana su takozvane strane investicije, a među njima su glavni hit one koje navodno dolaze iz Abu Dabija. Taj deo obmana je i najzanimljiviji. Da ne ulazimo u to kako se to najednom stvori arapski šeik, kako se tvrdi, „veliki prijatelj Srbije“ i prvog potpredsednika Vlade i na koji način bi on to mogao da spasi Srbiju nego da pogledamo ono šta se stvarno događa. Na primer, sudbina avioprevoznika Jat ervejza i njegovo strateško partnerstvo sa šeikovom kompanijom Etihad, kojim se stvara kompanija pod imenom Er Srbija. To je, tvrdi se, simbol šeikovog prijateljstva i poslovne sposobnosti aktuelne vlade u Beogradu.
Da li je to baš tako? Prvo pitanje je zašto se skoro 70 odsto ugovora sa Etihadom skriva od javnosti i na neki način je tajna. Šta tu ima da se krije ako je sve to tako dobro? Posebno je zanimljiv javnosti nepoznati deo ugovora, koji dozvoljava Etihadu da izađe iz zajedničke kompanije, i to bez ikakvih posledica, što bi u prevodu moglo da znači da bi Srbija u jednom času mogla da ostane bez nacionalnog avioprevoznika, kao što se to desilo Bugarskoj, na primer. Drugo, zašto se ne kaže da Etihad praktično dobija kompaniju jer, iako manjinski vlasnik, on upravlja Er Srbijom, i najmanje milionom i četiri stotine hiljada putnika a da nije uložio ni jednog evra. Za Er Srbiju se, ustvari, podiže kredit od 200 miliona evra od Abu Dabija, čiji je na kraju garant Vlada Srbije, koja je većinski vlasnik. Znači, Etihad nema investiciju.
ODLAZAK JATA U ABU DABI Zašto se od javnosti krije da se direkcija Er Srbije nalazi u Abu Dabiju, a ne u Beogradu. U Abu Dabiju, a ne Beogradu, sede dva prva čoveka te nove kompanije – Dane Kandić, kao generalni menadžer, zna srpski, i njegova desna ruka, Stevan Šipka, ne zna srpski. Samo imenovanje tih šefova, stranaca srpskog porekla, takođe je deo manipulacije javnošću. Zatim, zašto se ne kaže da je u Abu Dabi iz Beograda prebačena i služba finansija, naplate prihoda, a u taj grad je izmeštena i služba reda letenja. Drugim rečima, sedište Er Srbije je u Abu Dabiju, a u Beogradu su samo servisne službe.
Ključni delovi su prebačeni u Abu Dabi. Posebno je važna služba reda letenja jer Er Srbija će, kako izgleda, imati ulogu servisera interesa Etihada, a ne građana Srbije, pa bi se moglo desiti da mnoge linije budu strukturno smanjene, a samim tim i gubitak dosadašnjih putnika kada je reč o Srbiji i Beogradu. Aranžman sa Etihadom za sada Srbiju košta skoro 400 miliona evra, nepunih 200 miliona preuzetih obaveza od Jat ervejza i 200 miliona kredita za novu kompaniju. Etihad nije uložio ništa. Da li je to posao koji može da bude ekonomska perspektiva Srbije i zašto se sve to krije od javnosti, od onih koji sve to plaćaju?
Slično je i sa drugim „projektima“ sa šeikom. Na sva zvona se oglašava kako stiže prvih 100 miliona evra kredita iz Abu Dabija za navodnjavanje. To je u stvari deo kredita od 400 miliona evra koji bi trebalo da bude uložen za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, i to onoga koji bi u Srbiji šeikove kompanije trebalo da kupe ili samo preuzmu. Znači, Srbija diže kredit od šeika da bi mu pripremila zemljište koje će on kasnije da poseduje. Neverovatno. Ali niko ne govori šta je sa 360 miliona dolara kredita Svetske banke za navodnjavanje, koji već sedam godina stoji neiskorišćen na posebnom računu. Kako to da Srbija sedam godina nije uspela da pokrene bilo koji projekat navodnjavanja, a sada će uspeti. A da ne govorimo o čestim potpisivanjima pisama o namerama, a ne direktnim projektima sa kompanijama iz Abu Dabija.
Tačno je da je Abu Dabi, kao najbogatiji emirat Ujedinjenih Arapaskih Emirata, veliki investitor u svetu, ali on investira u zemlje koje onda kupuju naftu i gas iz Abu Dabija, finansira ustvari sopstvenu privredu, a ne zemlje koje su korisnici tih investicija. Srbija, kao što to pokazuje Etihad, nije izuzetak.
@ljubitelj, mogao bih se kladiti da u koliko ne pregledate internet, ne znate kako je u jednom "fer preuzimanju" zavrsila nacionalna aviokompanija naseg suseda - Bugarske, i koliko je to slicno ovome sta se sada desava. Od euforije Bugara sto ce posrnuli Balkan preuzeti strana firma do kuknjave posle gasenja firme i dolaska stranih avioprevozica (sa svojim cenama) na tlo Bugarske.
... pa nije ona W.C. a ni mi nismo Ameri 